Privatizacija na SRPSKI NAČIN !!!!

Kako od male firme napraviti veliku i zavaliti strancima za dobru lovu.
Odlično osmišljeno još malo pa kao NACIONALNA ŠTEDIONICA....

Olivera Gordić dovedena je na čelo Apoteke "Beograd" kao kandidat interesne grupe kompanije Pharmanova, što se može jasno videti iz prostog uvida u promet AB sa Pharmanovom. Do njenog dolaska na čelo naše kuće, mi smo sa kompanijom Pharmanova ostvarivali mesečni promet u iznosu od 17-18 miliona dinara, a po njenom dolasku prekida se saradnja sa mnogim kućama i sav promet prenosi se na Pharmanovu, tako da joj ona, odmah po njenom dolasku, dodeljuje promet od 100 miliona mesečno, kasnije 200, pa 300, pa 400 miliona mesečno, i na taj način direktorka Gordić omogućava da se Pharmanova kao izuzetno uspešna kompanija proda nemačkoj kompaniji Fenix, verovatno po odličnoj ceni i sigurno dobrim pogodnostima za sve koji su omogućili da do te prodaje dođe.

Grupu koja je dovodi na čelo kuće i koja je drži na vlasti čine:

1. Mr ph. Momčilo Bojović, direktor prodaje u Pharmanova, član DS-a,

2. Dr Vladan Šubarević, član gradskog veća zadužen za zdravstvo, član DS-a,

3. Dipl. ing. Dragan Đilas, ministar za NIP, predsednik GO DS-a.

http://www.magazin-tabloid.com/casopis/index.php?id=06&br=225&cl=10

ceo tekst

Posrednici krčili put kupcima iz senke

Autor: M. N. Stevanović

Beograd - Pravi vlasnici privatizovanih preduzeća često nisu ličnosti koje učestvuju i pobeđuju na aukcijama Agencije za privatizaciju i tek koju godinu posle javne prodaje, kada se kupoprodajni ugovor prenese, može se zaključiti ko zapravo stoji iza kapitala kojim je neka firma kupljena. Tako je kupoprodajni ugovor prenet na novog vlasnika u više od 140 slučajeva, a reč je o firmama koje su još uvek bile u režimu kontrole Agencije, dok za one koje su iz tog statusa izašle, nema javnih podataka jer se trgovanje odvija ili na berzi kroz kupovinu akcija ili kao legitiman poslovni aranžman.

Najčešći slučaj je da se ugovori prenose sa fizičkih lica, koja imaju pravo da kupuju firme na šest godišnjih rata, na pravna. Tako je Vojin Lazarević, odnosno njegova Rudnap grupa, došla do beogradskog Geoinženjeringa preuzevši, godinu i po dana posle prodaje, ugovor od Slavka Ćirića, dok je nešto više od dve godine sačekala da prođe od prodaje novosadskog Energosofta, da bi ga preuzela od Save Komada. Takođe, članovi porodice Matijević u nekoliko navrata su kao fizička lica kupovali firme, da bi se one godinu ili dve nakon toga, priključile sistemu Matijević i taj model nije redak u grupi prenetih ugovora.

Po toj „metodologiji“ je i Delta došla u posed trgovinskog preduzeća Srbija iz Kragujevca, koje je na aukciji kupila Ana Petković kao i do Leskovačkog sajma, koji je prvo pripadao Željku Vuksanoviću, ali je i činjenica da se u ta dva grada još u vreme prodaje pretpostavljalo ko stoji iza tih transakcija. I Delta rilestejt sada je vlasnik beogradskog hotela Nacional, a zbog te privatizacije su u decembru prošle godine uhapšeni i bivši direktor hotela i neki službenici Agencije za privatizaciju. Nacional je prodat na aukciji 2007. godine Živojinu Pavloviću, koji se smatra bliskim saradnikom Aleksandra Jocića, poznatijeg kao Joca Amsterdam koji se i zaposlenima predstavio kao vlasnik iako zvanično nije ni učestvovao na aukciji. Pavlović se, takođe, dovodi i u vezu sa kompanijom NPCO, koja je učestvovala u mnogim transakcijama koristeći kredite nekadašnje Metals banke, a javlja se i u vlasničkoj strukturi mnogobrojnih preduzeća koja je kupovao ili osnivao Darko Šarić. NPCO je i u oktobru 2009. preuzeo ugovor o prodaji Krušika iz Osečine Višnji Jerković. Pavlović je i sam preuzimao ugovore, pa je tako firma NIP Central, u kojoj je on suvlasnik, preuzela nekadašnje društveno preduzeće Central, koje je na aukciji kupila izvesna Zorana Joksimović. Ista dama godinu dana kasnije kupila je i naselje „Kraljevi konaci“ na Zlatiboru, a za 23 luksuzna apartmana sa pet zvezdica i više od 13 hektara građevinskog zemljišta platila je 73 miliona dinara.

Zanimljiva je i transakcija u kojoj je Fabrika šećera iz Kovina, prodata 2004. godine, prešla 2006. iz vlasništva firme Šećer plus u Agrokop. Naime, osnivač beogradskog preduzeća Šećer plus je Rokšped iz Podgorice, porodična firma Antuna Stanaja, koji je 2007. godine uhapšen zbog šverca cigareta, ali je pre toga novac oprao u brojnim privatizacijama ili ga je uložio u novoosnovane firme gradeći piramidu preduzeća koja se jedna drugima nalaze u vlasničkoj strukturi. Agrokop se, s druge strane, vezuje za Darka Šarića i njegovu mrežu, što ukazuje da je on od Stanaja počeo da preuzima „piramidu“ godinu dana pre nego što je ovaj „pao“.

Prema rečima konsultanta Branka Pavlovića, međutim, preveliki broj prenetih ugovora, naročito posle 2005. godine, trebalo bi da skrene pažnju nadležnih i takva situacija bi morala da bude regulisana pravilnikom u kome bi jasno bilo utvrđeno ko i pod kojim uslovima može preneti ugovor, a ne da se to rešava od slučaja do slučaja.

- U nekim situacijama jasno je da se radi o ljudima koji su se „zaleteli“ kupujući firmu i kada se ispostavilo da ne umeju da je vode ili da nemaju potreban kapital za to, oni je prodaju i pre nego što uplate poslednju ratu Agenciji. Ali, ne bi trebalo zapostaviti ni „dilove“ koji se sklapaju unapred, kada je neko zainteresovan da kupi preduzeće ili zbog atraktivne delatnosti ili zbog lokacije na kojoj se nalazi, a novac za tu transakciju nema na računu, dok legalnost „keša“ ne može da dokaže. On tada kupuje preko posrednika, a obično je reč o fizičkim licima koji kupuju na rate, s obzirom da njih niko ne kontroliše. Najzad, postoje i kriminalne strukture koje organizovano dolaze na aukcije i rasteruju sve kupce koji ne plate reket. Oni po početnoj ceni i na rate kupuju firme, ali za njih vrlo brzo pronalaze zainteresovane kupce - kaže Pavlović.

Dogovor sa novim vlasnikom

Kada je reč o preuzimanju ugovora od fizičkih lica, u Agenciji za privatizaciju kažu da to ne znači uvek da će firma, koja po zakonu nema pravo da kupuje na rate, automatski morati da isplati preostali iznos. „U nekim situacijama je moguće da se zadrže prvobitni rokovi. Vrlo pažljivo analiziramo svaku takvu situaciju i trudimo se da odredbe koje dogovaramo sa novim vlasnikom ne povrede bazični ugovor“, kažu u Agenciji.

http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/posrednici_krcili_put_kupcima_iz_senke.4.html?news_id=212979



.

BEOGRAD - Rizik se ne isplati uvek!
Agencija za privatizaciju najverovatnije će raskinuti ugovor sa šest putarskih firmi u sastavu „Nibens grupe“! Ovakav razvoj situacije posle hapšenja „kralja putara“ Mila Đuraškovića, vlasnika „Nibens grupe“, najviše će pogoditi 15 banaka i lizing kompanija koje su putarskim preduzećima odobravale rizične kredite.

- Banke su molile nadležne da im se omogući da preuzmu firme jer su im dale 110 miliona evra kredita. Ukoliko se ugovori raskinu, one će se naći u velikim finansijskim problemima jer neće moći da naplate dugove. Međutim, iako im je Vlada omogućila da kao poverioci preuzmu te firme i nastave da ispunjavaju kupoprodajne ugovore, one su se posvađale oko postavljanja menadžmenta i sve je propalo. Zbog toga bi već ove nedelje mogao biti raskinut ugovor o privatizaciji - kaže naš izvor.

To znači da bi privatizacija mogla biti poništena u pet putarskih preduzeća - PZP „Beograd“, „Vojvodinaput-Bačkaput“ Novi Sad, „Budućnost“ Preševo, „Partizanski put“ Beograd, ZGOP Novi Sad, kao i u preduzeću FAM iz Kruševca, jer ova preduzeća još uvek kontroliše Agencija za privatizaciju.

Država Đuraškoviću uzima FAM
IZVOR: NOVOSTI

Beograd -- Agencija za privatizaciju trebalo bi do kraja nedelje da raskine kupoprodajni ugovor za FAM, u većinskom vlasništvu uhapšenog Mila Đuraškovića.


Kako saznaju Novosti, ostali ugovori sa firmama u vlasništvu Nibens grupe, a ima ih još pet koje kontroliše Agencija, neće se raskidati.

Ipak, opasnost za to postoji, ukoliko se banke kojima preduzeća Nibens grupe duguju oko 110 miliona evra, uskoro ne dogovore i ne postave menadžment za ukupno 12 preduzeća u većinskom Đuraškovićem vlasništvu.

A, spor je, kako nezvanično saznajemo, nastao između dve struje banaka, najvećih poverilaca, pošto jedna insistira na domaćim menadžerima, a druga zahteva strane konsultante.

Kupovali jedni druge

Milo Đurašković je u procesu privatizacije kupio ukupno 12 preduzeća. Kao član konzorcijuma, na aukciji je prvo kupio PZP Niš i Ineks 29. novembar Beograd. Potom je PZP Niš, kao član konzorcijuma kupio: PZP Beograd i Srbijaautoput Beograd. Takođe, PZP Niš je kupio i PZP Kragujevac, PZP Vranje i Vojvodinaput-Bačkaput Novi Sad. Potom je PZP Vranje kupio Budućnost Preševo, a PZP Beograd je kupio Partizanski put Beograd i FAM Kruševac. Takođe, Vojvodinaput-Bačkaput Novi Sad je kupac preduzeća ZGOP Novi Sad.

Firme članice ove grupe najviše kredita su, kako saznajemo, podigle u niškoj AIK banci. Za "petama" su im Unikredit banka, pa Sosiete ženeral. Na naplatu dugova čekaju i EFG banka, Inteza, Rajfajzen, Univerzal, Hipo alpe adrija, Komercijalna, Folks banka. Zatim Kredi agrikol, NLB banka, Srpska banka i Razvojna banka Vojvodine, što je ukupno njih 14.

Činjenicu da su odobravali vredne kredite firmama, koje su uvezane međusobnim jemstvima, bankari, samo nezvanično, jednostavno objašnjavaju: Smatrali smo da nam je naplata sigurna, pošto je reč o firmama koje rade sa državom.

Inače, jedna od prednosti ovih preduzeća, nastala na tenderima za izgradnju severnog kraka Koridora 10 i jedne deonice Kordora 11, jeste ta što su državi ponudili finansiranje dela radova, s tim da im to naknadno bude plaćeno iz budžeta. To, praktično, znači da su ta preduzeća "kreditirala" državu.

Da je neophodno brzo pronaći rešenje, dokaz je i "upad" poverilaca u novosadsko preduzeće iz ove grupacije.

„Poverioci su u utorak došli u Bačkaput sa pravosnažnom sudskom presudom da plene imovinu. Među njima je bilo i dobavljača kojima firma duguje. Radnici su, svojim telima, branili imovinu preduzeća“, kaže Sonja Vukanović, predsednik republičkog odbora Samostalnog sindikata putara Srbije.


Podsetimo, bankari su se, sa najvišim predstavnicima države dogovorili da formiranjem zajedničkog menadžmenta u ovim firmama pokušaju da spasu preduzeća i 5.200 zaposlenih radnika, a time i uloženi novac, što je u interesu svih.

Ako se ne dogovore
Ako se bankari ne dogovore i uskoro ne postave menadžment za firme članice Nibens grupe, Agencija za privatizaciju će raskinuti svih šest privatizacionih ugovora (što osim FAM, uključuje i PZP Beograd, Vojvodinaput-Bačkaput Novi Sad, Budućnost Preševo, Partizanski put Beograd i ZGOP Novi Sad).

Ove firme će Agencija, potom, uvesti u restrukturiranje, što znači da od prinudne naplate dugova - nema ništa. Bar ne dok se ceo proces ne okonča, što može da traje godinama... Za preostalih šest firmi kupljenih kroz privatizaciju, istekli su svi rokovi kontrole, pa Agencija nad njima više nema nadležnost.

"Novolajn": Odustajemo od investicija u Srbiji

Tanjug | 17. 06. 2011. - 12:37h

BEOGRAD - Slovenački "Novolajn", većinski vlasnik preduzeća za špediciju i transport "Tranšped - Beograd", najavio je danas da odustaje od izgradnje ligističkog centra u Vrčinu, investicije vredne 24 miliona evra.

Vlasnik i direktor "Novolajna" Dušan Plut na konferenciji za novinare u Beogradu i da će povući kapital iz Srbije, jer po njemu u Srbiji "nisu zaštićena prava kao stranim ulagačima."

"Nailazimo samo na probleme i prepreke, a država nije ništa preduzela da nas zaštiti. Ne osećemo se više dobrodošlim u Srbiji", rekao je Plut koji je naveo da će u narednom periodu povući iz "Tranšpeda" kapital vredan oko 11 miliona evra.

Plut je kazao da godinama traju postupci sudova i tužilaštva, koliko je potrebno i za dobijanje raznih dozvola, dok je "Novolajn", po direktoru, ispoštovao sve zakone u Srbiji i socijalni program u privatizaciji "Tranšpeda".

Plut je istakao da je velika šteta naneta tom preduzeću iz Slovenije i da će ukoliko sudski postupci ne budu rešeni potražiti pravdu i pred međunarodnim sudom u Strazburu.

"Novolajn" iz Ljubljane je postao većinski vlasnik "Tranšpeda" 2005, a krajem 2009. je postao jedini vlasnik tog srpskog preduzeća, koje je bilo jedno od najvećih u bivšoj Jugoslaviji za špediciju i transport.

NASTAVAK
https://www.aikb.net/t1538-tnbg-transped-dusan-plut#115608

Ovo ima veze sa privatizacijom isto koliko i Luka, Beograd...Slovenci kupili na berzi ili preuzimanjem vecinski paket, u roku od 4 godine nesaglasne skartirali, postali jedini vlasnik i sad povlaci kapital i jos saziva konferenciju za stampu.

Prso' Plut u Slo verovatno, pa sad hoce da nadomesti gubitak sudskim postupcima u Srb...daleko ti lepa kuca Plut, kako si dosao do Transpeda, pootpustao ljude, tako si se zaneo i ostao bez njega, a ove cifre su 3,4 puta prenaduvane, da bi bombasticnija bila konf.za stampu

Jako dobro uradjen prilog

http://media.rtv.rs/sr_lat/radar/1837

Kako se peru pare, kako se i yašto firme uvode u stečaj.
Kko je MTB zapala u ruke kriminalaca.

VEOMA KORISNO! PAŽLJIVO POGLEDAJTE FILM !!

Posebno postaje yabavno od 19 minuta

Azotaru rasturili ali i dalje drže njene deonice

U “Univerzal holdingu” objašnjavaju da je to zbog njihovog uloga od 17 miliona evra, a u Agenciji za privatizaciju ne žele da komentarišu kako je moguće da firme koje su upropastile Azotaru i dalje čine njihovu vlasničku strukturu. Kompanija “Univerzal holding” učestvovala je u privatizaciji 15 preduzeća u Srbiji, od kojih je većina danas u stečaju ili likvidaciji.

- Mi vodimo sudske postupke protiv direktora “Univerzal holdinga” Dušana Stupara za privatizaciju pet pogona firme. Došli smo do informacija da je Stupar napravio svoju firmu u Belgiji, a zatim toj firmi kao rukovodilac “Prve iskre“ Barič bez dozvole prodao opremu dela bazne hemije za 8,1 milion evra. Međutim, četiri miliona evra duga nikada nije naplaćeno.


U razgovorima sa sindikatima ostalih firmi, saznali smo da je svuda radio isto, prodavao delove, a preduzeća nikad dinara nisu dobila - kažu u radničkom sindikatu “Prve iskre“ Barič.

http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/294452/Azotaru-rasturili--ali-i-dalje-drze-njene---deonice

Hm, ova ekipa je isto uradila i u VETFARMU...
Ovo je odlična DB privatizacija.

Ne znam da li je ovo za verovali ili ne !!!

Pljačka Azotare ne zanima čak 15 državnih službenika

http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/294910/Pljacka-Azotare-ne-zanima-cak-15-drzavnih-sluzbenika

Dušan Stupar, direktor „Univerzal holdinga“
Treba da nas odlikuju zbog prodaje „Karbamida 2“


Dušan Stupar, direktor „Univerzal holdinga“, koji je bio u vlasničkom konzorcijumu Azotare, odgovorio je na pojedina pitanja „Blica“.



Kako je moguće da i dalje posedujete akcije Azotare kad je država s vama raskinula ugovor o privatizaciji?
- To je normalna stvar, konzorcijum je i dalje vlasnik 31,56 odsto akcija. Mi smo samo u rekonstrukciju Azotare uložili 17 miliona evra. S računa „Univerzala“ uplaćeno je 11,7 miliona evra za plate i zarade. Normalno je da i dalje imamo akcije.


Kako komentarišete to što ste bez dozvole države prodali pogon „Karbamid 2“?
- Nama treba dati odlikovanje zbog prodaje „Karbamida 2“. To je bio pogon koji nije radio, zarastao je u korov, zarđao, nije vredeo ni pet odsto Azotare, a kamoli 10, kako tvrdi država.


Kako je onda moguće da ga je ruska kompanija platila 32,5 miliona evra?
- Pa to morate njih da pitate. Otkud ja znam zašto su ga kupili. U jednoj od ovih litvanskih firmi radio je neki Rus koji je to njima prodao. Njihovo je pravo da kupe pogon.


Kako je pogon izvezen u Rusiju bez dozvole države?
- To što mene pitate znam isto kao i vi. Ja sam samo direktor firme koja je imala udela u vlasništvu i učestvujem u skupštini Azotare. Pojma nemam za pola stvari koje su Litvanci radili. Ja samo znam da meni Azotara duguje 11,7 miliona evra.


Direktor „Srbijagasa“ Dušan Bajatović rekao je da je podneo krivičnu prijavu protiv vas zbog poslova u Azotari?
- To je čista laž i izmišljena stvar. Nijedna prijava protiv mene ne postoji. Sve su to neistine i to što vi pišete je obično smeće.

Prosto neverovatno šta ovaj čovek priča, slično je uradio i u VETFARMU ali je sve po papirima čisto i čovek samo vrti priču " Pojma nemam za pola stvari koje su Litvanci radili. Ja samo znam da meni Azotara duguje 11,7 miliona evra. "
E, Stupare iz DB-a nećeš moći ti da se praviš malouman još dugo...
Nadam se da će doći vreme za oduzimanje ne legalno stečene imovine i želim ti dug,dug boravak u

Vlast tolerisala kršenje privatizacionog ugovora
Beograd - Privatizacija fabrike Zmaj dovela je do poslovnog saveza bivšeg ministra energetike Gorana Novakovića, biznismena Bogdana Rodića i osoba koje su kasnije optužene ili osuđene za šverc cigareta i pranje novca - Zorana Ćopića i Antona Stanaja, a Agencija za privatizaciju je godinama tolerisala kršenje tog privatizacionog ugovora.

Revizori iz Agencije za privatizaciju su otkrili da su partneri, tokom prve godine, stavili pod hipoteku 24 odsto nekretnina preduzeća kako bi, između ostalog, dobili bankovne garancije u vrednosti od 5,7 miliona evra za druga preduzeća koja su u Rodićevom vlasništvu, a nemaju veze sa Zmajem. Bankovna garancija od 2,7 miliona evra, od tadašnje novosadske Metals banke nije trebalo da pomogne Zmaju, već kupovini preduzeća „Vršački vinogradi“ koje je Rodić privatizovao (i ta je privatizacija kasnije raskinuta). Drugi deo imovine Zmaja je založen kod iste banke kako bi Rodićeva kompanija „Rodić M&B iInvest“ dobila tri miliona evra, navodi se u dokumentaciji Agencije za privatizaciju. Inače, za kapital Metals banke sumnjalo se da potiče iz narko poslova Darka Šarića, kao i da je usko povezana sa jednom velikom crnogorskom bankom, te da se u tom krugu odvijaju glavne operacije pranja novca. Zbog nesolidnih kreditnih aranžmana, Narodna banka Srbije je pre nekoliko godina uvela prinudnu upravu u Metals banku, i ona je kasnije transformisana u Razvojnu banku Vojvodine.

Pročitajte i komentrišite naše novo istraživanje privatizacije fabrike Zmaj, nekada glavnog proizvođača kombajna.

Link za priču: http://www.cins.org.rs/?p=7971

Otkrili smo da su Zmaj kupili, sakriveni iza of-šor kompanija, bivši ministar energetike Goran Novaković, biznismen Bogdan Rodić, Zoran Ćopić (trenutno mu se sudi u Bosni za pranje novca) i Anton Stanaj (osuđen da je predvodio grupu koja je švercovala cigarete). Ovi partneri su nakon kupovine ukinuli proizvodnju, imovinu opteretili hipotekama, na zemljištu Zmaja izgradili šoping molove, dok je Agencija za privatizaciju prećutno to odobrila.

Centar za istraživačko novinarstvo u Srbiji

Tužna priča nesankcionisane pljačke kakvih ima još dosta, barem kada su braća Rodić i braća Bašić u pitanju.
Uništili su oni i opljačkali mnogo velikih i dobrih novosadskih i vojvodjanskih preduzeća. Svakako uz pomoć ljudi iz agencije za privatizaciju i mnogih drugih koji su sve znali, i iako su bili dužni da reaguju nisu ništa učinili da to spreče. Na isti način kao i u slučaju Zmaja su npr. uništili a.d.Koprodukt. Bašići su založili 2600 kvadratnih metara poslovnog prostora Koprodukta u najužem centru Novog Sada, čiji su bili većinski vlasnici, kao i magacin od preko 1600 kvm, da bi Rodić M&B invest dobio kredit od 12 miliona evra kod AIK banke koji naravno nikada nije vraćen, pa je zbog Rodića Koprodukt pred stečajem. Na isti način su uništili, opljačkali i oterali u stečaj najugledniju trgovačku kuću iz Novog Sada "Stoteks". Gde god nešto jako smrdi tu su Bašići, Rodići i još neka lica, lično ili preko svojih preduzeća u vlasničkoj strukturi. Rodići su takodje sa svoja tri najveća preduzeća (Rodić trgovina, Rodić invest i Rodić transport) najveći dužnici u Srbiji sa preko 16 milijardi ukupnog duga. Zbog tog duga su/će mnoge firme koje kontrolišu otići u stečaj, ali šta njih briga kada su sve iz njih isisali a nisu ih
platili ni dinara. Kredit, pljačka, stečaj, baš kao i u slučaju Zmaja.
Pitanje je zašto niko ne sme da ih takne i ko ih štiti kada se sve to zna?

mlad covek,
cenim vase napore, ali tragate na pogresnom mestu.
Ne tvrdim da ti pobrojani likovi ne treba da budu u zatvoru, ali bih vasu
pažnju i energiju usmerila na prave kriminalce, a to je ekipa koja je sve
to omogućila i dozvolila = Agencija za privatizaciju!!
Nisu nama krivi ili dužni Mišković, Djivanović i sline face koje se pominju,
krivci se nalaze u vlasti, medju ministrima, Vlahović, Dinkić, Djunić,
Cvetković, Čirić....
Ako se bavite istraživačkim novinarstvom, neminovo će vas put dovesti do
njih... možda i do samog vrha vlasti. Pratite trag novca.
Vidim da ste sponzorisani iz inostranstva, pitajte te svoje sponzore da li vam
dozvoljavaju da nešto napišete o gorepomenutim likovima...
Krimosi samo rade ono što im vlast omogućava, taj koji im je to omogućio,
taj je stvarno kriv!

Citat :

Ko će sedeti u sledećoj vladi?

- Ne znam, ali smatram da ova loša vladavina treba da bude kažnjena. Nije važno da li dolaze bolji ili gori, važno je da svako ko je loše radio dobije vreme da se preispita zašto se tako ponašao. Tome i služe izbori.

Postoji li danas partija ili ličnost koja bi mogla da promeni stanje u Srbiji?

- Ne postoji za sada niko. To ne znači da se neće pojaviti, jer ne možemo više da živimo u ovom haosu. Onaj ko bude imao konkretan i operativan plan kako će da uredi ovu zemlju, kako da u njoj vladaju zakoni, a ne kao sada nekažnjivost privilegovanih, u kome će javni poslovi biti prvi na dnevnom redu, taj će biti pobednik u budućnosti.

Vesna Pešić kaže da je razočarana trenutnim stanjem u državi i ponašanjem stranaka, kao i da sumnja da postoji neko ko može Srbiju da izvuče „iz haosa u kome živimo .

Tajno prodavali akcije firme

Oni su, prema tvrdnjama tužilaštva, od 2005. do 2006. godine pribavili protivpravnu imovinsku korist koja prelazi milion i po dinara, tako što nisu organizovali javnu ponudu, na kojoj su bile ponuđene akcije „Sigurnosti AS" u ukupnoj vrednosti od oko 16 miliona dinara, odnosno 16.335 komada redovnih akcija.
- Prema zakonu o tržištu hartija od vrednosti, oni su morali da sekundarnu trgovinu akcijama obave isključivo javnom ponudom. Međutim, Gordana Mitov je pozvala vlasnike akcija prve i druge emisije da prodaju osumnjičenima Đuroviću, Nikoliću i Lazićevoj po ceni od 300 dinara, koju su oni prethodno formirali, iako su tada pojedinačno vredele oko 1.000 dinara - kaže Pressov izvor blizak istrazi.
Naš sagovornik dodaje da je zatim osumnjičena Gordana overila i potpisala sve kupoprodajne ugovore, overila potvrde o prijemu novca.
- Nikolić, Lazićeva i Đurović potpisali su ugovore i postali većinski vlasnici akcija preduzeća „Sigurnost AS" i tako stekli pravo glasa od 51 odsto od ukupnog broja glasova u skupštini „Sigurnosti Vračar".

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/hronika/story/208409/Tajno+prodavali+akcije+firme.html

Ono sto svi mi znamo oko muljanja tek sad polako izlazi na videlo dana ..

Sneki ::

mlad covek,
cenim vase napore, ali tragate na pogresnom mestu.
Ne tvrdim da ti pobrojani likovi ne treba da budu u zatvoru, ali bih vasu
pažnju i energiju usmerila na prave kriminalce, a to je ekipa koja je sve
to omogućila i dozvolila = Agencija za privatizaciju!!
Nisu nama krivi ili dužni Mišković, Djivanović i sline face koje se pominju,
krivci se nalaze u vlasti, medju ministrima, Vlahović, Dinkić, Djunić,
Cvetković, Čirić....
Ako se bavite istraživačkim novinarstvom, neminovo će vas put dovesti do
njih... možda i do samog vrha vlasti. Pratite trag novca.
Vidim da ste sponzorisani iz inostranstva, pitajte te svoje sponzore da li vam
dozvoljavaju da nešto napišete o gorepomenutim likovima...
Krimosi samo rade ono što im vlast omogućava, taj koji im je to omogućio,
taj je stvarno kriv!

“Radnici od vlade Srbije traže svojih, u proseku 18 plata, jer je država svojevremeno neuspešno privatizovala "Magnohrom" i za to uzela novac.”

"Ono što nam nude te akcije i hipoteke to nama ništa ne znači.Niko nam nije rekao koja je to cena akcija i gde mogu da se prodaju. Magnohrom je obezvređen totalno. Ni država ne možu da garantuje cenu. Tražimo da iza Magnohroma stane država i da nam isplati to što je na neki način dužna"

"Sud, vlada i zavod obmanuli narod", "Robovi smo sopstvene države lopova" i "Spalićemo se jeftinim benzinom", samo su neke od parola koje bivši radnici "Magnohroma" nose.

Izvor:

www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=03&dd=20&nav_category=12&nav_id=592555

Citat :

Beograd - Evropski parlament pozvao je predstavnike vlasti u Srbiji da hitno izvrše reviziju 24 slučaja spornih privatizacija i primera visoke korupcije, a posebno da proveri ulogu institucija u predmetima Sartida, Jugoremedije, Mobtela, C marketa i ATP Vojvodine. Kako se navodi u juče objavljenom konačnom tekstu Rezoluciji u koju je naš list imao uvid, od srpskih vlasti traži se da otvore i dokumente u vezi sa privatizacijom koji se vode kao državna tajna.

Sem pet najvećih predmeta u kojima EP sumnja da postoji visoka korupcija, spisak ostalih 19 kompanija nikada nije bio poznat javnosti. Iz posrednih izvora, saznaje se da je reč o prodaji Veterinarskog zavoda Zemun, Keramike iz Kanjiže, Zastave elektro, Tehnohemije, Srboleka, ali i Luke Beograd, Novosti, Šinvoza, Trudbenik gradnje, Prosvete i Azotare Pančevo. Spekuliše se da su sporne i prodaja poslovnog prostora bivšeg Zavoda za obračun i plaćanja Nacionalnoj štedionici, koncesija za autoput Horgoš-Požega, kao i postavljanje optičkih kablova kroz Srbiju, koje je povereno preduzeću Nuba invest.

List Danas 02.04.2012.
http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/brisel_trazi_hitnu_reviziju_spornih_privatizacija.4.html?news_id=237334

INĐIJA - Kandidat Srpske napredne stranke (SNS) za predsednika Srbije Tomislav Nikolić poručio je danas u Inđiji da će biti preispitane sve "pljačkaške privatizacije" i da će svi oni koji su u takvom poslu učestvovali biti kažnjeni.

On je objasnio da je reč o privatizaciji velikih uspešnih preduzeća i da mora da se istraži kako je došlo do toga. "Ja vam obećavam svi krivci će biti kažnjeni", poručio je Nikolić.

Bilo je privatizacija obavljenih po zakonu, ali je to iskorišćeno da bi fabrike stajale i da ne bi bile konkurencija onim fabrikama koje su za nekoga radile, rekao je Nikolić i dodao da je bilo i onih koje su obavljene prljavim novcem.

"Sve što je u skladu sa zakonom, ostaće onima koji su ih kupili i onaj ko je ispoštovao ugovor, socijalni program, može da bude miran. Takva privatizacija je zakonska", naveo je lider naprednjaka.

"Svi oni koji su se ogrešili o zakon, oni koji su morali da korumpiraju da bi dobili objekte i oni koji su sprečavali poštenu utakmicu na licitacijama, neka znaju da će njihova privatizacija biti preispitana. Ako se dokaže da nije bila u skladu sa zakonom, biće poništena", objasnio je Nikolić koji je potom govorio na predizbornom skupu u Inđiji.

Kobe Bryant ::

...objasnio je Nikolić koji je potom govorio na predizbornom skupu u Inđiji.

obećanje ludom radovanje

gle šata ovi obećavaju

Nada Kujundzija DS:
"Svako ko traži preispitivanje privatizacija u Srbiji, unosi nestabilnost i neizvesnost kod potencijalnih investitora!"

"Ruskom „Uralu“ još 45 dana za železaru "

Tender za strateško partnerstvo u smederevskoj železari produžen je za mesec i po dana zbog jednog od ponuđača „Ural majning end metalurdžikal” u vlasništvu ruskog oligarha Iskandera Mahmudova koji je tražio dodatno vreme da bi se odlučio za investiciju, saznaje „Blic”........

http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/320311/Ruskom-Uralu-jos--45-dana-za-zelezaru

BEOGRAD - Majka svih afera!
Nacionalna štedionica jedna je od najvećih afera koje su potresle Srbiju. U tom poslu su tajkuni Vuk Hamović i Vojin Lazarević na krajnje sumnjiv način za samo dve i po godine uzeli oko 34 miliona evra!

Ova, po mišljenju mnogih, pljačka veka epilog bi trebalo uskoro i da dobije pred sudom!
- Pretkrivični postupak je u toku. Državni organi intenzivno rade i svi koji su prekršili zakon naći će se u zatvoru - uverava izvor Kurira u tužilaštvu!

Kako je počelo
A kako je sve počelo: Nacionalna štedionica nastala je 2002. tako što su tadašnji potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus i guverner NBJ Mlađan Dinkić osnovali banku, čiji su prvi akcionari bila uspešna državna preduzeća.

Ona je počela da radi u januaru 2002, nakon zatvaranja četiri velike banke - Beobanke, Invest banke, Jugobanke i Beogradske banke, a prve depozite u njoj položili su Mlađan Dinkić, Miroljub Labus i tadašnji premijer Zoran Đinđić. NŠ je trebalo da bude jedina velika domaća banka, kroz koju bi se vratilo poverenje građana u bankarski sistem. Ova banka dobila je za to vreme izvanredan posao da isplaćuje osam milijardi nemačkih maraka stare devizne štednje za oko 800.000 štediša! Takođe, besplatno je dobila na korišćenje prostorije bivšeg Zavoda za obračun i plaćanje (ZOP) na najekskluzivnijim i najatraktivnijim lokacijama u Beogradu i širom Srbije. Kad su obezbeđeni siguran posao i prostor, krenulo se u novu privatizaciju banke. Međutim, izgleda da su kupci bili već poznati!

Povezane firme
Tada su, kako je pisalo je u izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije, u naredne tri dokapitalizacije, Lazarević i Hamović, 2002. i 2003, novcem NŠ u Veksim banci, ali i preko povezanih firmi i fiktivnim transakcijama, kupili akcije i postali većinski vlasnici?! Transakcije su rađene preko firmi „Skvadra“, „Pima“ (vlasnik Vojin Lazarević), „Principal eksport-import“ i „Dajners klub“ (Obrad Sikimić). Ceo posao je završen septembra i decembra 2003. godine, nekoliko meseci nakon ubistva premijera Zorana Đinđića, koji je i sam izjavljivao kako su prevareni jer je mislio da je to zaista nacionalna, državna banka! Kako god, u vlasničkoj strukturi banke najveći akcionari posle dokapitalizacije postali su Vuk Hamović („Mali kolektiv“) i Vojin Lazarević („Pima“, „Skvadra“).

Đelić se bunio
Tadašnji ministar finansija Božidar Đelić ovako je to komentarisao:
- Suština je da su Hamović i Lazarević državnim novcem osnovali privatnu banku.
Pošto su u vreme završetka ovog posla bili održani izbori, malo ko je obraćao pažnju na ovu transakciju. Mnogi su od vlade Vojislava Koštunice, koja je formirana marta 2004. godine, očekivali da odgovorne kazni zbog prevare. Ali, ništa se nije dešavalo. Neki ljudi razlog nereagovanja vide u tome što je šef kabineta tadašnjeg premijera bio Aleksandar Nikitović, kum Vojina Lazarevića, koji je pak kum Vuku Hamoviću. I dok su kumovske veze radile, NŠ je 2006. godine prodata grčkoj EFG banci, a paket Vuka Hamovića i Vojina Lazarevića, koji su uložili 6,2 miliona evra i 1,2 miliona dolara, plaćen je 41 milion evra!
Pošteno!

Model privatizacije većinskog vlasništva kroz javnu aukciju, odnosno tender negativno je uticao na razvoj tržišta kapitala u Srbiji, gde su se preostali manjinski paketi kupovali jedino iz razloga zaokruživanja vlasništva i izlaska sa berze, što nije pogodovalo akcionarima sa manjinskim udelom. Trgovanje tim paketima je učestvovalo u godišnjim prometima Beogradske berze sa svega pet do sedam odsto, što se smatra nedovoljnim za razvijanje tržišta kapitala - naglašava Verbič.

Mali akcionari, uglavnom bivši i aktuelni radnici tih preduzeća, po pravilu su svedeni na nivo statista, što je za posledicu imalo njihove svakodnevne proteste svih prethodnih godina. Ipak, da privatizacija ne mora da bude takva i da postoje načini prodaje državne imovine u kojima mali deoničari i u praksi zadržavaju svoja vlasnička prava, pokazuje primer Slovenije.

Prema rečima Kristjana Verbiča, predsednika Udruženja malih akcionara Slovenije (VZMD), položaj malih akcionara u Srbiji je „sličan onom sa kojim smo se mi suočavali u Sloveniji pre osnivanja udruženja“.

- Akcionari su bili sistematično izigravani i oštećivani. Zato je od velikog značaja udruživanje za zaštitu interesa i imovine malih akcionara, koji udruženi i složni mogu biti važan činilac odlučivanja u preduzećima. U Srbiji je bilo nekoliko pokušaja organizovanja ovakvih udruženja, ali se nažalost nikad nije otišlo dalje od samog pokušaja - kaže Verbič, dodajući da je za sedam godina, koliko VZMD postoji, položaj malih akcionara u Sloveniji poboljšao iako se svi deoničari i dalje ne tretiraju jednako, kao u uređenim privredama.

http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/kako_radnici_da_sacuvaju_vlasnicka_prava.4.html?news_id=240419

Udruženje građana „Solidarnost“ iz Subotice, koje okuplja oko 2.000 nekadašnjih i sadašnjih radnika fabrike elektromotora ATB Sever, kao i članove njihovih porodica, uputilo je otvoreno pismo predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću u kojem traže pomoć za poništenje privatizacije ovog preduzeća.

VRŠAČKI VINOGRADI

Iako je Agencija za privatizaciju, još 2005. godine, upozorila poslovodstvo Vršačkih vinograda da je nezakonita odluka kojom su uz završni račun prikazali procenu vrednosti kapitala od šest miliona evra, a u istom iznosu, koji nije unet u bilans stanja, odredili su i nepostojeću dobit i doneli odluku da je raspodele samo zaposlenim akcionarima, ipak je to ušlo u dokumentaciju.

Procenu je uradio Institut za ekonomska istraživanja iz Beograda, odnosno njegov direktor Zoran Đerković, koji je sa vršačkom firmom sklopio ugovor o izradi poslovnog rešenja

Tako je i nepostojeća dobit, koja nije proistekla iz prihoda firme, nego iz obračuna osnovnih sredstava, stvorila Vinogradima obavezu da isplate savetnika ali i da u roku od 90 dana zaposlenima isplati dobit iako sredstava za to nije bilo. Sve to, dešava se u vreme kada je raspisan prvi tender, na koji se, naravno, niko nije javio.

"Već u avgustu 2005. ta nepostojeća dobit preneta je kao nenovčani kapital u osnivanje novog društva, Vršačko vino. U međuvremenu, na drugom tenderu, Vršački vinogradi prodati su za 5,8 miliona evra konzorcijumu na čijem je čelu Zoran Ćopić, inače sada uhapšen kao član Šarićeve ekipe. U konzorcijumu su bili i ostali članovi te grupe, poput Pavla Bašića, Antuna Stanaja ali i kompanija iz sistema Rodić MB, koje su imale većinski udeo. Ta privatizacija, poput i ostalih u kojima su učestvovali ljudi iz tog establišmenta, bila raskinuta, 2009. godine, jer vlasnici nisu ispunili ni prvi deo od ugovorenih 11,7 miliona evra. Pravi je presedan to da je na mestu direktora kada je firma vraćena u državno vlasništvo, ostao čovek koga je postavio Rodić", kaže za Tatjana Hadži Lazarević, sadašnji privremeni zastupnik kapitala u Vršačkim vinogradima koja je i pokrenula točak preispitivanja poslovanja iz prethodnog perioda.

Priča se tu ne završava. Firmu Vršačko vino, pre raskida ugovora sa Rodićem, kupila je jedna od njegovih firmi, novosadski Livingston, i rešila da otkupi po znatno nižoj ceni udele radnika koji su kao nenovčani kapital bili uneti. Spekuliše se da je Rodićev konsultant u tom, ali i ostalim poslovima, bio je nekadašnji visoki funkcioner Radoman Božović.

Rodićeva firma je tako postala isključivi vlasnik Vršačkih vina, a svi radnici, overenom izjavom kod suda, odrekli su se bilo kakvih potraživanja prema Vršačkim vinogradima. Međutim, posle toga, Vršačko vino zaključuje ugovor sa direktorom Vršačkih vinograda, bez odluke Upravnog odbora ili Skupštine, prema kome se obavezuje na isplatu oko šest miliona evra navodne dobiti.

"Sem toga, Vršački vinogradi podigli su kredit od 100 miliona dinara kojim su finansirali Rodićeve firme, a sami mesečno osim anuiteta, plaćali kamatu od dva miliona. Takođe, bez odluke organa, ispod realne cene prodate su veće količine visoko kvalitetnih vina, kao rinfuz, a procenjena šteta je pola miliona evra. Iako izveštaj o poslovanju u vreme i posle raskida ugovora o privatizaciji još nije završen, sadašnja procena je da su bivši vlasnici i ekipa koja je ostala posle njih, oštetila firmu za oko 2,4 miliona evra, ne računajući u taj iznos obavezu za isplatu dobiti", kaže za Petar Talbić, predsednik sadašnjeg Nadzornog odbora u Vršačkim vinogradima.

U to vreme je izvršni direktor u Vršačkim vinogradima bio Žarko Kovrlija, teški alkoholičar. Ostaće upamćen da je u pijanom stanju kao upravnik KPZ Zabela tadašnjem direktoru Uprave za izvršenej zavodskih sankija Milošu Jankoviću, koji mu je predložio da da ostavku kako ne bi bio smenejn, pretio da će u Beograd doći sa svom zatvorskom stražom naoružanom dugim cevima. Zaista se i zabarakadirao u zatvorskom hotelu Preporod gde mu je društvo pravila pevaljka iz Požarevca Dragana Mirković.

NOVI SAD - Zaradio milione po ustaljenom scenariju.
Grupa bivših radnika novosadske fabrike kablova „Novkabel“, nekad najprofitabilnije firme u celoj Vojvodini, zatražila je od državnog vrha da preispita privatizaciju ovog industrijskog giganta.

Ništa od investiranja

U pismu upućenom predsedniku Vlade Ivici Dačiću, prvom potpredsedniku Aleksandru Vučiću, agencijama za borbu protiv korupcije i privatizaciju i gradonačelniku Milošu Vučeviću bivši radnici podsećaju da je 2009.

„Novkabel“ prodat „Ist pointu“, tada u vlasništvu Zorana Drakulića, za svega 101.514 evra. Radnici napominju i da je, prodajući imovinu firme, zaradio višestruko više.
- Realna cena bila je oko 150 miliona evra. Čak je i procena konsultantske kuće od 3,8 do 5,7 miliona evra bila veća od prodajne cene. Pored toga, „Ist point“ nije ispoštovao ni ugovorene obaveze kad je reč o investiranju u „Novkabel“. U prvoj godini je trebalo da investira četiri miliona evra, ali je uz dozvolu Agencije za privatizaciju ta suma smanjena na dva miliona, što je navodno investirano kroz repromaterijal, čime je direktno prekršen Ugovor o prodaji - kažu radnici.

Oni dalje navode da je u drugoj godini investicija vredna 2,8 miliona evra predstavljena kao nabavka revitalizovane linije za proizvodnju bakarne žice.

Traže pomoć Vlade

- Takvih mašina je u „Novkabelu“ bilo na desetine, pa je opet preduzeće prodato za svega 101.514 evra. Ni investiciju za treću godinu, u kojoj je trebalo da se uloži 2,6 miliona evra, nisu ispunili - kažu ogorčeni radnici i navode da je vlasnik preduzeća imao pomoć i prethodne uprave i rukovodstva reprezentativnog sindikata.

Dodaju da je očigledno da su pojedini učesnici u postupku privatizacije, a i kasnije, bili korumpirani, te očekuju od Vlade Srbije da preispita ovu privatizaciju i raskine ugovor o prodaji. „Novkabel“ je u vlasništvu Drakulića bio sve do 2012. godine, kada su „Ist point“ kupila dva američka investiciona fonda - Rikonstrakšn kapital 2 i Darbi Konvrdžing Jurop Mezanin.

Savet za borbu protiv korupcije zatražio je danas od Vlade Srbije da, zbog brojnih primera loše urađenih privatizacija firmi, promeni Zakon o privatizaciji i uredi rad Agencije za privatizaciju.

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/400883/Savet-za-borbu-protiv-korupcije-trazi-izmenu-Zakona-o-privatizaciji

Kako je opljačkan nekadašnji ponos srpske i jugoslovenske industrije, Rekord iz Rakovice

Dobro organizovana grupa domaćih i međunarodnih mešetara i kriminalaca, sa odličnim vezama u državnoj administraciji i pravosuđu Srbije, uspela je da opljačka fabriku Rekord iz Rakovice i tako zaradi sedam puta više od uloženog kapitala. Tako je država ostala uskraćena za poreze i doprinose, a bivši radnici, kojima je oteta generacijama sticana imovina, nikada nisu dobili plate za svoj pošteno obavljeni rad.

Preduzeće Fabrika gumenih proizvoda Rekord holding DP iz Rakovice postoji još od 1925. godine. Nakon impresivnog posleratnog razvoja, posebno u domenu pneumatike, kompanija je tokom sedamdesetih i osamdesetih godina postala ravnopravan partner sa vodećim svetskim proizvođačima, pa tako uspešno izvozi u Italiju, Francusku, Nemačku, Ujedinjeno Kraljevstvo, SAD, Kanadu, Dansku, Norvešku, Belgiju, Finsku, Alžir, Iran, Irak, Keniju, Etiopiju…
U tom periodu fabrika postaje najveći proizvođač poljoprivredne pneumatike u bivšoj Jugoslaviji, ali i među najvećima u Evropi. Izvoz tokom osamdesetih godina prošlog veka dostiže cifru od 22 miliona dolara godišnje, pa tako Rekord postaje jedan od najvećih srpskih izvoznika. Pored pneumatike za poljoprivrednu mehanizaciju, proizvode se i gume za mašine koje rade u građevini i šumarstvu, kao i u industrijskom transportu, zatim se proizvode i obnovljene pneumatike, gumena creva različitih namena i dimenzija i širok asortiman gumeno-tehničke robe.

Čak i u vreme međunarodnih sankcija Rekord nalazi načina da izveze svoju robu, a po ukidanju zabrane trgovine vraća se na većinu ranijih tržišta. Onda dolazi privatizacija i konačni slom ovog nekada uspešnog preduzeća.
Pre same privatizacije, tadašnji ministar Mlađan Dinkić daje izjavu kako su mašine i tehnologija Rekorda, navodno, zastarele. Ovo je rečeno samo da bi se fabrika što jeftinije prodala, jer te iste mašine i dan danas uspešno rade, ali ne više u Rekordu, već u Ruma Gumi, Trajalu, Aleksandrovcu i u drugim fabrikama koje su ih budzašto kupile posle navodne privatizacije rakovičkog preduzeća, a posebno za vreme stečajnog postupka pokrenutim nad njegovim navodnim kupcem.

Posle dvoipogodišnjeg postupka restruktuiranja Rekord je 2005. godine u do tada nezabeleženom postupku „prodat“ rusko-srpskom konzorcijumu Vizahem za samo 5.200.000 evra i to bez obaveze plaćanja poreza, iako je dotadašnja godišnja proizvodnja iznosila osam miliona evra. Pored Agencije za privatizaciju u ovome je učestvovala i privatna konsultantska kuća Faktis iz Beograda. Sam postupak privatizacije je bio nesvakidašnji…

Obezbeđen novac kupcu bez novca
Na strani prodavca se, naime, pojavljuje FGP Rekord, iako je postupak vodila i ugovor potpisala Agencija, kojoj je i uplaćen novac nakon prodaje. Kupac je imao obavezu da preuzme svih 770 Rekordovih radnika i da nastavi primarnu delatnost, ali bez jasno regulisanog investicionog programa. U suštini, Agencija se ponašala kao agent za nekretnine, jer su prodati samo pogoni Rekorda i njegovi radnici, dok je samo društveno preduzeće Rekord nastavilo da postoji do dana današnjeg i sada je u stečaju?!

Za svoje „usluge“ Agencija za privatizaciju je naplatila pet odsto provizije od kupoprodajne cene, odnosno 260.000 evra, koliko je uzela i firma Faktis. Odgovorni za ovaj posao iz agencije su Milan Josipović i Mirko Cvetković, kao i tadašnji ministar Predrag Bubalo.

Odmah posle ovakve „privatizacije“ inspektor Poreske uprave Rakovica Mirjana Pribić vrši kontrolu i konstatuje niz nepravilnosti. Između ostalog, Agencija se nije ni potrudila da proveri poreklo kapitala kupca, niti njegov bonitet. Nakon podnošenja izveštaja inspektorka po kratkom postupku biva smenjena.

U stvarnosti, Rekordova prodaja navodnom srpsko-ruskom konzorcijumu dogovorena je mnogo pre same privatizacije. Tadašnji generalni direktor Vladimir Marinković još od 2001. blisko sarađuje sa preduzećem Nafta LTC registrovanog na adresi Dositejeva 21 u Beogradu. Direktor tog preduzeća bio je Zoran Ćopić, u međuvremenu nepravnosnažno osuđeni saradnik pljevaljskog narko-bosa Darka Šarića!

Na istoj toj adresi je bio registrovan i Vizahem, fantomski konzorcijum koji će kupiti imovinu Rekorda. Direktor Vizahema je tada bio Miloš Malinović, a među vlasnicima se nalazi i Svetlana Marinković, supruga tadašnjeg generalnog direktora FGP Rekorda.
Vizahem je u trenutku kupovine Rekordove imovine imao osnivački ulog od samo 4.443,69 dolara, što mu je istovremeno bila i celokupna imovina, a trebao je da plati 5,2 miliona evra.

Da bi obezbedio novac Vizahem šalje profakturu firmi Zao Smarts iz Samare, Ruska Federacija i to na iznos od 10.000.000 dolara za isporuku poljoprivrednih guma. U trenutku slanja profakture Vizahem ne raspolaže ni jednom jedinom gumom, a još manje proizvodnim kapacitetima. I pored toga, navodni kupac iz Rusije 30. marta 2005. uplaćuje sedam miliona dolara na račun „prodavca“ kod Societe Generale Yugoslav bank sa šifrom osnove plaćanja 506.
Već 1. aprila Vizahem podnosi banci zahtev da izvrši otkup deviznih sredstava u visini od 6.050.000 dolara i da dinarsku protivvrednost usmeri na račun broj 153-7700811-01 kod iste banke. Odmah posle toga Vizahem na račun Agencije za privatizaciju prebacuje svotu od 377.690.092 dinara, kolika je bila dogovorena cena za kupovinu imovine DP Rekord Holdinga.

Ugovor između Vizahema i Zao Smartsa predviđao je rok isporuke guma za 30 meseci, a u slučaju da „prodavac“ ne ispuni ugovorne obaveze plaćeni avans bi se tretirao kao komercijalni kredit uz godišnju kamatu od 12 odsto. Dakle, sve je već unapred bilo pripremljeno kako bi se nesolventnom kupcu Rekordove imovine obezbedio novac. Da li treba naglasiti da plaćene gume nikada nisu bile isporučene, uprkos činjenici da je pre privatizacije Rekord proizvodio iste u godišnjoj vrednosti od osam miliona evra, a posedovao kapacitete za 50 miliona evra godišnje proizvodnje?
Ubrzo posle ovoga novi vlasnici otpuštaju Vladimira Marinkovića i na mesto generalnog direktora dovode Mileta Kondića. Udeo svoje supruge u Vizahemu Marinković prodaje za skupe pare i novac ulaže u osnivanje preduzeća Rekord Asiv d.o.o. koje je i danas registrovano na adresi Pilota Mihajla Petrovića 53d, apartman A u Beogradu. Ovo preduzeće u Kini proizvodi damper gume marke Rekord, koje zatim prodaje po svetu koristeći prepoznatljiv brend.

Pošto su očerupali DP Rekord uzevši mu svu imovinu, rukovodioci Vizahema odlučuju da je vreme da svoj plen unovče. Glavni snabdevač Vizahema sirovinama za proizvodnju guma bila je firma LB Merchants LLC iz države Delavar u SAD, koja je poznati poreski raj. Zbog neplaćenih računa za isporuku sirovina LB Merchants jula 2007. od Trgovinskog suda u Beogradu traži pokretanje stečajnog postupka nad Vizahemom. Zanimljivo je da je u to vreme predsednik Upravnog odbora preduzeća iz Delavara bio jedan od tadašnjih suvlasnika Vizahema i raniji direktor Rekorda Miloš Malinović!
Iako je Vizahem zahvaljujući mašinama i tehnologiji kupljenoj od DP Rekorda mogao bez problema da iz sopstvene proizvodnje namiri nastalo potraživanje, proizvodnja se obustavlja i kreće se u rasprodaju imovine.
Fantomska skupština poverilaca
Na prvoj skupštini održanoj 28. oktobra 2008. godine, u odbor poverilaca biraju Zvonimira Antonića, Bojana Simića Milorada Dudukovića, Sretka Maslešu i Predraga Šljivića. Već na prvoj sednici Odbora 20. januara 2009. Masleša, Šljivić i Simić isključuju Antonića i Dudukovića uz obrazloženje da su oni radnici stečajnog dužnika, što bi bilo protivno odredbama iz člana 25. Zakona o stečajnom postupku. Umesto pomenute dvojice kooptiraju se Aleksandar Stanić ispred firme Invesys (potraživanje prema Vizahemu od samo 0,004 odsto ukupnih potraživanja) i Vojislav Simić kao predstavnik poverioca Tranšped Pro Team (0,0119 odsto od ukupnih potraživanja). Istovremeno, bivši radnici, čiji su predstavnici isključeni, imaju potraživanja od preko 50 odsto, te su samim tim i najveći poverioci.

Pravni problem isključenja Antonića i Dudukovića leži u činjenici da oni u trenutku pristupanju Odboru više nisu bili zaposleni u Vizahemu, kao uostalom ni ostali radnici upošljavani pre pokretanja stečaja. Isto tako, ne postoji ni jedna jedina odredba u Zakonu o stečajnom postupku koja omogućuje članovima Odbora poverilaca da sami menjaju sastav Odbora – to je isključivo pravo Skupštine poverilaca! Skupština, međutim, posle one prve nikada više nije ni bila sazivana.
Postoji, istina, jedna fantomska Skupština poverilaca navodno održana 2009. godine, kojoj je prisustvovala samo malobrojna zaverenička grupa, dok većina poverilaca nije ni znala da se Skupština održava, pa tako na istoj nisu ni mogli da uzmu učešće.

Nezakonito izabrani Odbor poverilaca 5. novembra 2012. održava sednicu i donosi zaključke na osnovu kojih je tri dana kasnije razrešen dotadašnji stečajni upravnik Zoran Milovanović.
Najveći Milovanovićev greh je taj što je radio isuviše savesno suprotstavljajući se štetnim odlukama Zorana Simića, osobe za koju se ne zna koja joj je stvarna funkcija u ovom galimatijasu, budući da se nekada predstavlja kao zamenik stečajnog upravnika, dok je po potrebi i običan stručni saradnik angažovan po ugovoru o delu. Karakterističan primer štetočinskog delovanja Simića je i to što je na svoju ruku, bez konsultacija sa stečajnim upravnikom, angažovao preduzeće Eko Zom da otkloni kvar na električnoj instalaciji Vizahema i to za cenu od 441.845 dinara.

Milovanović je odbio da plati ovaj račun smatrajući da je ugovorena cena previsoka, zbog čega je razrešen dužnosti, a protiv Simića nikada nije poveden postupak zbog samovoljnog ponašanja i sklapanja štetnih ugovora.
Kada je Vizahem kupovao imovinu FGP Rekorda on je bio oslobođen obaveze da radnicima nadoknadi ranije nastala potraživanja. FGP Rekord DP, koji je preostao potpuno lišen bilo kakve imovine, nije bio u stanju da izmiri ova potraživanja. U međuvremenu su nastali i novi dugovi prema 770 radnika, jer Vizahem nije uplaćivao doprinose na plate koje radnicima ionako nije delio. Tako svaki radnik u proseku potražuje 300.000 dinara. Pošto predstavljaju najveću grupu poverilaca radnici su se udružili i pokušali da podnesu prigovor na zapisnik Odbora poverilaca od 5. novembra 2012, što se pokazalo kao nemoguća misija.

Umesto predstavništva LB Merchantsa, preduzeća koje je pokrenulo stečajni postupak nad Vizahemom, po evidenciji službe 988 na adresi Braće Baruh 2/17 (prijavljenoj kod Agencije za privredne registre) nalazi se Jugofrigo a.d, matični broj 7454406, čiji je jedan od akcionara i Mila Zeković u međuvremenu zastupnik Eastcom LTD-a u Odboru poverilaca Vizahema.
Još je interesantnija činjenica da su dva poverioca koji imaju predstavnike u Odboru, Eastcom LTD i Invesys kod APR-a prijavljeni na istoj adresi u Gospodara Vučića 62 u Beogradu. Postoje još i druge činjenice koje povezuju ova dva preduzeća: Eastcom je vlasnik Invesys-a, a ni jedno ni drugo preduzeće nisu fizički na adresi na kojoj su prijavljeni kod Agencije za privredne registre. Krajnji vlasnik Eastcoma je sakriven iza jedne of-šor firme na Kipru, a ne zna se ni ko je stvarni vlasnik LB Merchants-a.
U svakom slučaju, radnici nisu uspeli da otkriju adrese na kojima se nalaze članovi Odbora poverilaca i da im tako uruče svoj prigovor.
Pošto su iz Odbora poverilaca odstranili predstavnike većinskih poverilaca, dobro organizovani i čvrsto međusobno povezani pljačkaši nekadašnjeg Rekorda mogli su da počnu svoj završni pir. Sve mašine i sva roba koja se zatekla u Vizahemu prodati su, uprkos konstataciji Mlađana Dinkića od neku godinu ranije kako je sve to zastarelo. U međuvremenu se i sam Vizahem, potpuno očišćen od radnika, mašina i robe nudi na prodaju za 35 miliona evra.
O ovoj nezabeleženoj pljački obavešteni su i državni vrh Srbije, kao i nadležni istražni organi, ali se do danas još ništa nije preduzelo. Ni Agencija za privatizaciju se ne smatra nadležnom, iako je kupoprodajni ugovor flagrantno prekršen obustavom proizvodnje posle samo dve godine. Agencija tvrdi kako je, navodno, FGP Rekord DP sam prodao svoju imovinu uprkos činjenici da se na ugovoru nalazi potpis nadležnog saradnika Agencije za privatizaciju. Tako je potvrđeno pravilo da su u Srbiji sve institucije i svi funkcioneri bespogovorno bili složni, samo oko pljačke nekadašnje državne i društvene imovine.

Drugi deo !

Lešinari, domaći i strani
U trenutku kada je preuzimao imovinu FGP Rekorda DP Vizahem je imao sledeće vlasnike: Vitalij Zikov (801,91 evro, odnosno 18 odsto udela), Svetlana Marinković (797,43 evra ili 18 odsto udela), Miloš Malinović (263,51 evro ili 6 odsto), Genadij Kirusin (1.514,72 evra ili 34 odsto), Konstantin Kirusin (176,14 evra ili 4 odsto), Sergej Girev (88,07 evra ili 2 odsto) i Mihail Vajnštajn (801,91 evro ili 18 odsto).

Konsult-Invest d.o.o. iz Ruske federacije, danas ima 32 odsto vlasničkog udela, a ostatak Sulby Holdings Corp sa Devičanskih ostrva, koji je svoj udeo 29. novembra 2012. (dakle pošto je Vizahem već petu godinu bio u stečaju) preuzeo od preduzeća Tulip participation corp, takođe sa Devičanskih ostrva i takođe nepoznatog vlasnika.

Dana 21. novembra 2012. odlučujući po zahtevu koji je podneo Radiša Šulić, registrator APR-a Miladin Maglov donosi rešenje kojim se briše dotadašnji stečajni upravnik Zoran Milovanović i na njegovo mesto postavlja pomenuti Šulić.

Kao direktor FGP Rekord holdinga DP, muž suvlasnice Vizahema Svetlane Marinković, Vladimir Marinković sa Opštinom Rakovica 2. aprila 2007. potpisuje ugovor o prenosu vanknjižnog prava korišćenja nepokretnosti na kojima je Rekord imao pravo korišćenja.

Osim poljoprivrednog zemljišta (kako je tada navedeno) Rekord je izgubio i niz objekata, i to: upravnu zgradu površine 181 kvadratna metra, magacin đubriva od 256 kvm, nastrešnicu za mašine površine 201 kvadtarnih metara, zatvoreni trap od 245 kvm, i benzinsku pumpu nepoznate kvadrature. Zauzvrat, Opština se obavezala da garantuje pravnu sigurnost zavisnog preduzeća Rekord Agrar d.o.o. i preuzme obaveze prema trojici zaposlenih: Nenadu Caniću, Radoslavu Grboviću i Milosavu Jakovljeviću.
Menica blanko, a poverenje tanko
Glavni poverenik Sindikata FGP Rekord Nezavisnost Dragan Milić je 27. juna 2008. tadašnjem Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu podneo krivičnu prijavu protiv tada aktuelnog generalnog direktora Vizahema Mileta Kondića, zbog zloupotrebe službenog položaja.

Po obrazloženju prijave Kondić je izdao blanko menicu bez meničnog ovlašćenja i bez zapisnika o primopredaji, kao i bez saglasnosti vlasnika preduzeća u vreme kada je račun privrednog društva uveliko bio u blokadi. Ovako izdata menica je poslužila direktoru predstavništva LB Merchants LLC u Beogradu Mirku Marjanoviću da protiv Vizahema pokrene stečajni postupak.
Uvođenje stečaja, međutim, nije sprečilo Kondića da nastavi da slobodno raspolaže imovinom Vizahema kao da je njegova privatna. On tako prodaje prodavnicu u ulici Pilota Mihajla Petrovića, kao i magacin u ulici Stevana Filipovića u Železniku. Kondić uredno naplaćuje ove kao i ostale izvršene prodaje, ali novac ne koristi za otplatu dugovanja, posebno ne za isplatu radnicima koji plate nisu primili od septembra 2007. godine.
Generalni direktor Kondić je istovremeno bio osumnjičen i za prodaju proizvoda preduzeću Commerc agent čiji je vlasnik njegov rođak, i to ispod cene iz cenovnika i bez knjiženja i fakturisanja, odnosno „na crno“. Iz tih razloga državi nije plaćen ni pripadajući porez.

Iza kupovine srpskih firmi, pranje narko-dolara
Međunarodna Organizacija za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala (OCCRP) na svom sajtu o Zoranu Ćopiću, sa kojim je Marinković najtešnje sarađivao pre, a posebno u toku postupka „privatizacije“ Rekorda, navodi sledeće:
„…Srbin iz Bosne, Zoran Ćopić, kontrolisao je veliki broj kompanija u Srbiji i Bosni i Hercegovini i u periodu od 2005. do 2008. kupuje najmanje 15 preduzeća u postupku privatizacije. Od njih je devet bankrotiralo, a dva su zaplenjena posle optužbi da su služila za pranje novca. Dokumenta pokazuju da je u nekim velikim privatizacijama Ćopićev partner bio Anton Stanaj iz Crne Gore, optužen za šverc cigareta…“.

I sam Ćopić je bio optužen za šverc cigareta u procesu iz 2004. koji nije privukao veliku medijsku pažnju. Dok je bio dostupan organima gonjenja Srbije ovaj postupak protiv njega nije bio priveden kraju.
Srpsko tužilaštvo je 2009. Ćopića optužilo da je član organizovane grupe koja je prala novac za Darka Šarića. Posle toga Ćopić beži u BiH, čiji je državljanin, gde biva uhapšen 2011. godine. Suđenje pred Višim sudom u Banja Luci još uvek nije okončano.

Između ostalih, Ćopić je kupio i Zmaj a.d. i Industriju kotrljajućih ležajeva (IKL) u Beogradu. U obe privatizacije, po saznanjima OCCRP-a, pomagao mu je Gordan Bašić, vlasnik preduzeća: Agency For Crisis Management, Quantum, Megatronic Trade and Tandem Financial. Gordan je rođeni brat Pavla Bašića, vlasnika Finpro LLC-a i predstavnika konzorcijuma koji je kupio Zmaj a.d.

Oktobra 2010. godine, Gordan je uhapšen pod optužnicom da je sudelovao u nelegalnoj prodaji zgrade u vlasništvu privatizovanog IKL-a, kao i da je nezakonito potpisao ugovor kojim je Zmaj a.d. oštećen za 812.441 evra. Istovremeno je optužen i Pavle Bašić, koji je po navodima policije od saradnje sa Ćopićem protivzakonito stekao imetak od 9, 2 miliona evra.
Ćopić je u razgovoru sa predstavnicima OCCRP-a negirao da su mu braća Bašić poslovni partneri, priznajući jedino da ih je povremeno angažovao da za njega kupuju akcije različitih preduzeća. Upućeni smatraju kako je ceo galimatijas preduzeća iz Rusije, SAD, sa Devičanskih ostrva i Kipra poslužio da se prikrije da iza kupovine imovine FGP Rekord holdinga DP stoji Zoran Ćopić, odnosno kapital narko-bosa Darka Šarića.

 
Sve, ali sve je u ovih nekoliko postova objašnjeno... i zašto smo u bedaku i ko je tome doprineo!
Jedino mi je žao što moj "ljubimac" Danko Djunić nije u Srbiji - čovek je na duže otišao na "službeni" put....
 

Privatizacija „C marketa“ nije se odvijala samo suprotno principima ravnopravnosti poslovanja, već je i državna Komisija za zaštitu konkurencije uporno tvrdila da je prekršen Zakon o zaštiti konkurencije. Takvu privatizaciju je omogućio tadašnji premijer Vojislav Koštunica, promovišući tako vrednosti koje se kose sa poštovanjem zakona i tržišne privrede. Za male akcionare „C marketa“, koji su bili sprečeni da svoje akcije slobodno prodaju na berzi i koji takođe smatraju da su zakoni prekršeni, prodaja preduzeća nije okončana. Krajem prošle godine, oni su obnovili javne proteste, odbijajući da se pomire sa načinom na koji su izgubili svoje vlasništvo. Formalni proces privatizacije dovela je u pitanje Komisija za zaštitu konkurencije rešenjem o nezakonitosti postupka, a „Primer C“, većinski vlasnik „C marketa“ je zbog toga tužio Komisiju. Proces je u toku već više od dve godine, a Miroslav Mišković od skora najavljuje prodaju pedeset posto maloprodajnog lanca „Delta maksi“ stranom partneru.

Proces privatizacije „C marketa“, tada najvećeg trgovinskog lanca u Srbiji započeo je 2002. godine. Radnici-akcionari su od tadašnjeg generalnog direktora Slobodana Radulovića zahtevali da iznese akcije preduzeća na berzu. Radulović je, međutim, odbio da potpiše Prospekt preduzeća, osnovni dokument na osnovu kojeg se trguje akcijama. Umesto toga, predložio je radnicima da ih u narednih pet godina on zastupa u Skupštini akcionarskog društva, kako bi se u telu koje donosi sve najvažnije odluke o sudbini preduzeća „borio za njihove interese“. Radnici koji su smatrali da sa akcijama najvećeg prodajnog lanca u Srbiji mogu i drugačije da se snađu na berzi, i koji su odbili da potpišu punomoćje kojim bi Radulovića načinili „čuvarem“ njihovih akcija, njih 135, kako se tvrdi u izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije, bili su ubrzo otpušteni na različite načine. Neki su se kasnije vratili na radna mesta, neki još uvek vode parnice protiv svog preduzeća.

Ministarstvo za privredu i privatizaciju, na čijem čelu je tada bio ministar Aleksandar Vlahović, podnosi 2002. godine inicijativu za privatizaciju „C marketa“. Od 1998. godine to preduzeće je bilo registrovano kao akcionarsko društvo sa 76,94 procenata akcija u privatnom i 23,06 procenata u državnom vlasništvu. Mali akcionari, radnici „C marketa“, kontrolisali su ukupno preko 51 posto akcija. Vlahovićeva inicijativa, međutim, proglasila je 70 odsto državnih akcija za vlasništvo Akcijskog fonda (koji je Ministarstvo privrede osnovalo da distribuira preostale državne akcije iz ranijih privatizacionih postupaka). Ostatak je namenila za besplatnu podelu radnicima Srbije koji nisu postali vlasnici bilo kakvih akcija.

Radulović tada obećava da će tih 30 odsto podeliti radnicima „C marketa“ koji do tada nisu ostvarili pravo na besplatne akcije. Kada ih je odabrao, ti radnici osnivaju „Udruženje mladih radnika“ i u javnosti se predstavljali kao budući akcionari „C marketa“.

Ponuda za preuzimanje akcija „C marketa“ koju je 2004. godine dostavila slovenačka kompanija „Mercator“, pokrenula je lanac događaja i glavni akteri takmičenja za vlasništvo nad „C marketom“ su javno stupili u akciju. Kao odgovor na slovenačku, usledila je ponuda konzorcijuma domaćih preduzeća, u kojem uloga „Delte“ nije bila sasvim jasna. Predsednik Upravnog odbora „C marketa“, Milivoje Belić je izjavio da „C market nema nameru da se udružuje sa „Deltom“ pri otkupu akcija“. S druge strane, potpredsednica „Delta holdinga“, Milka Forcan, izjavila je tada da se holding „pridružuje konzorcijumu“, i finansijski. Iste godine, stigle su još dve ponude – podneli su ih „Ashmore Investment Management Ltd“, brokersko-dilerski finansijski fond specijalizovan za investicije u „nova tržišta“ iz Londona i „Primer C“ – u vlasništvu samog Radulovića. Izgledalo je da je tržišno nadmetanje za najznačajniji lanac prodavnica u Srbiji u kojoj se kupovna moć građana ubrzano oporavljala od ratova i krize, počelo. Događaji su, međutim, počeli da prevazilaze običnu trgovinu akcijama.

U javnosti je usledila kampanja protiv „Mercatorove“, kako ju je UO „C marketa“ nazvao, „neprijateljske ponude“. UO „C marketa“ je takođe dostavio Obaveštenje akcionarima zahtevajući od njih da tu ponudu koja, kako se navodi u tom dokumentu, „znači kraj samostalnog razvoja srpske trgovine“, ne prihvate. „Udruženje mladih radnika“ organizuje javne proteste tražeći da „C market“ „ostane u Srbiji“. Neki od slogana koje su koristili bili su „Nećemo da učimo slovenački“ i „Mrtvi vojnici opominju“.

Borba akcionara za izlazak na berzu

Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije podseća: „Zvanično su se pravili patriotski konzorcijumi i organizovale kampanje kojima su slali poruku – nećete valjda dozvoliti da „C market“, najveći trgovinski lanac na Balkanu, ode Slovencima. Prvo Radulović, a onda i Mišković, uspeli su da ubede radnike i akcionare da učestvuju u tome“, kaže Verica Barać.

Slobodan Radulović je još 2003. godine zakazao Skupštinu akcionara ali pred samo zasedanje, kako se tvrdi u izveštaju Saveta, uviđa da nema većinu za reizbor, pa je otkazuje i nezakonito zakazuje drugu, na drugom mestu. Radnici okupljeni oko udruženja malih akcionara ipak održavaju prvobitno zakazanu skupštinu, smenjuju Radulovića i postavljaju novo rukovodstvo. Privredni sud u Beogradu je presudio da to nisu učinili na pravno ispravan način i odbio da ispiše Radulovića iz registra. Istim rešenjem je i Radulovićevu skupštinu proglasio nezakonitom.

Uprkos svim značajnim događajima i iako su akcionari to sve vreme zahtevali, zasedanje Skupštine akcionara „C marketa“ nije održano čak naredne dve godine, sve do 2005. Tada Radulović ipak saziva Skupštinu, ali ne dozvoljava Branku Pavloviću, predstavniku malih akcionara koji su se ujedinili oko Pavlovićeve savetodavne uloge, da pristustvuje. Skupština donosi odluku o dokapitalizaciji „C marketa“ koju je predložila kompanija „Novafin S.A“ iz Luksemburga. Ova firma je u tom trenutku, po tvrdnjama Milana Beka tokom svedočenja na sudu „bila pod njegovom kontrolom“.

Mali akcionari su zahtevali od Komisije za hartije od vrednosti da poništi odluku o dokapitalizaciji, tvrdeći da Skupština nije imala kvorum za glasanje i da je Radulović podneo falsifikovana punomoćja. Za akcionare, dokapitalizacija je značila da ne bi mogli da trguju akcijama još godinu dana, nakon čega bi, kako ih je dopisom obavestio Pavlović, mogli da ih prodaju za 250 evra po akciji ili čekaju tri godine da vide da li će firma da se oporavi. Dokapitalizacija nikada nije sprovedena.

Za razliku od predloga za dokapitalizaciju preduzeća, akcionarima je ponuda Miroslava Miškovića, koji im je nudio novac odmah, bila mnogo privlačnija. Branko Pavlović, predstavnik malih akcionara, rekao je za medije da su akcionari pregovarali sa više ponuđača o ceni po kojoj bi prodali kompletan paket akcija (osnovali su ortačko društvo koje je imalo 51,5 posto akcija), i da je najbolja bila ponuda „Delte“.

Devetnaestog avgusta 2005, delegacija malih akcionara se sastaje sa Miroslavom Miškovićem u prostorijama „Delta M“. Prema Izjavi koju su potpisali mali akcionari, Mišković im je tada saopštio da direktor „C marketa“ Slobodan Radulović i Milan Beko vrše „jak uticaj na državne organe da se spreči trgovanje akcijama malih akcionara, kako bi Milan Beko ostvario svoju nameru da preuzme „C market“ dokapitalizacijom“. Mišković je zato sugerisao akcionarima da bi „u zajedičkom interesu bilo da od ponedeljka 22. avgusta 2005. godine počnu sa javnim protestima“ i traže od institucija da im omoguće da sa svojim akcijama izađu na berzu i tako prihvate ponudu za preuzimanje akcija „C marketa“ koja im najviše odgovara. To je bila ponuda „Delta M“, navodi se u Izjavi akcionara koju su predali Vladi.

Nada Cerić, bivša akcionarka, otpuštena radnica i potpisnica ove Izjave, prisustvovala je sastanku sa Miškovićem: „Mišković je rekao da Beko igra toliko prljavo, da ni on ne može da se izbori sa njim. Zato je želeo da mu pomognemo tako što ćemo da organizujemo proteste“.

Koštunica saziva tajni sastanak

Tada se, uprkos prethodnim izjavama njenih zvaničnika o važnosti nemešanja u rešavanje slučaja privatizacije „C marketa“ (Ministar trgovine Bojan Dimitrijević: „To ne bi bila dobra poruka za zemlje evropske unije i strani kapital…“) Vlada Vojislava Koštunice direktno i tajno umešala. Istog dana, nakon sastanka sa akcionarima, 19. avgusta 2005. godine, Mišković je otišao na sastanak na kojem će, iza zatvorenih vrata, biti rešena sudbina „C marketa“, njegovih akcionara i beogradske maloprodajne mreže. Na inicijativu Koštunice, sastali su se Mišković ispred „Delta M“, Radulović, kao zastupnik „C marketa“, Beko ispred kompanije „Laderna B.V“ (registrovane u Holandiji) i Danko Đunić iz „EKI Investment“, u čijim prostorijama su se okupili. Prisutni potpisuju Memorandum o razumevanju „u interesu razvoja nacionalne privrede i efikasnog poslovanja nacionalnog tržišta u celini“, kojim se međusobno dogovaraju o sudbini „C marketa“.

U Memurandumu koji su potpisali svi predstavnici pregovarača, definisan je način na koji će Mišković preuzeti „C market“. Predviđeno je da 60% akcija malih akcionara pređe u vlasništvo „Laderne B.V“ i Milana Beka, a 40% pripadne „Delti M“ i Miroslavu Miškoviću. Takođe se navodi da akcije „C marketa“ preuzima Radulovićeva firma „Primer C“ po uslovima koje je akcionarima ponudila „Delta M“. Nakon toga će „Laderna B.V“ i „Delta M“ da otkupe „Primer C“ od Radulovića i da osnuju zajedničku firmu koja će izvršiti dokapitalizaciju preduzeća. Dokumentom je predviđeno da nakon dve godine „Delta“ ima pravo da otkupi akcije „C marketa“ od „Laderne B.V.“, a da „Laderna“, ako takvu ponudu dobije, mora da je prihvati, dok će cene akcija biti izračunate po unapred utvrđenoj formuli. Akcije „C marketa“ su prodate po ceni od 300 evra po akciji, ceni koju su mali akcionari i dogovorili sa Miroslavom Miškovićem.

Bivša akcionarka Nada Cerić tvrdi da Mišković sigurno nije mogao da izvede preuzimanje „C marketa“ na ovaj način da mu državne institucije u tome nisu pomogle. „Na kraju se priča završila kod Koštunice u kabinetu. Nama se Mišković posle sastanka javio i rekao – upotrebio sam i poslednji adut, uključio sam Koštunicu u priču. Nas, vlasnike, niko nije pozvao niti je neko u naše ime pregovarao. Oni su se dogovarali o nečemu što nije u njihovom vlasništvu. Nas niko nije pitao ni za šta“, komentariše Nada Cerić.

Nakon sastanka u premijerovom kabinetu, Uprava kompanije „Mercator“ zaključuje da „u Srbiji, sem zvanične, postoji i privatna berza preko koje se trguje akcijama „C marketa“, što ne obezbeđuje zadovoljavajuću pravnu sigurnost“, zbog čega su odlučili da svoju ponudu povuku.

„Ashmore Investments“ je takođe izdao saopštenje u kojem je tvrdio da je njihova ponuda za preuzimanje akcija bila odbijena od Komisije za hartije od vrednosti iako je bila kompletna i da je Privredni sud u Beogradu odbio da prihvati tu ponudu čak i nakon što je Komisija naknadno (ali prekasno za postupak) potvrdila da je sa ponudom „Ashmorea“ ipak sve u redu. Kada su konačno onemogućeni da učestvuju u ponudama za preuzimanje akcija, pokrenuli su niz pravnih postupaka i izdali saopštenje u kojem se između ostalog kaže: „Ashmore smatra da su ovi događaji za žaljenje i svako ko ima učešća u ovom postupku (…), smatra da je teško razumeti odluku Komisije za hartije od vrednosti da onemogući [Ashmoreu] da učestvuje u postupku preuzimanja akcija „C marketa“.

Prema podacima Agencije za privredne registre, većinski vlasnik „Primera C“ sa 85,32% sada je kompanija „Novofan Investments Ltd“ registrovana na adresi Arch. Makariou III, Cronos Court 66, na Kipru. Ostatak od 14,68% je u vlasništvu Miškovićeve firme „Delta Maxi“ iz Beograda.

„Novafin S.A.“ iz Luksemburga, osnovana neposredno pre dogovornog preuzimanja akcija „C marketa“, u međuvremenu je preregistrovana na Kipar. U međuvremenu je i preimenovan u „Novofan Investments Ltd“. Vlasnik „Novofana“ je 2009. godine bio „Hemslade Trading Ltd“, koji pripada Miškoviću. Zanimljivo je da se na istoj adresi, 207, route d’Arlon, Luksemburg, na kojoj je bio registrovan „Novafin“, vodi i kompanija „Worldfin S.A“ koja je otkupila akcije „Luke Beograd“ u, prema izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije, spornom procesu privatizacije. Direktor „Novafin S.A“ i „Worldfin S.A“ je ista osoba, Sandrine Antonelli.

Verica Barać napominje da je „C market“ na kraju, i pored “patriotskih“ argumenata učesnika trgovine „C marketom“ i države, ipak kupila strana firma. „Vrhunski patriotizam je da „C market“ ne kupi neka strana firma. Vlasnik „Delte“ je strana firma sa Kipra. „Luku Beograd“ je kupila strana firma. „Novosti“ je kupila strana firma“.

Novi pristup u prodaji preduzeća

Nacrt novog zakona o privatizaciji biće objavljen naredne nedelje kako bi se lakše rešila sudbina preduzeća u restrukturiranju. U proteklih 10 godina sprovedena je katastofalna privatizacija kroz koju je država opljačkana, a stotine hiljada radnika ostalo je bez posla, saopštilo Ministarstvo privrede.

Ministarstvo privrede Srbije saopštilo je da će nacrt novog zakona o privatizaciji biti objavljen sledeće nedelje, kako bi se lakše rešila sudbina preduzeća u restruktuiranju.

U saopštenju se navodi da ministarstvo sprema i "lične karte" za sva preduzeća, tako da će se "konačno znati šta imamo", koliko je to vredno, a kolike su obaveze tih preduzeća.

Ministarstvo privrede ističe da će biti uveden potpuno nov pristup prodaji koji će važiti za sve i biti čist i transparentan, sa kojim investitori neće imati problema, a poverioci, radnici i sindikati neće biti nezadovoljni.

U saopštenju se dodaje da je u poslednjih deset godina sprovedena "katastrofalna privatizacija" kroz koju je opljačkana Srbija, a stotine hiljada radnika ostalo bez posla, ali da je tome kraj.

Posebno se ističe da ministarstvo privrede neće dozvoliti nove "Vršačke vinograde" i da je nedopustiva prodaja preduzeća po tri puta nižoj ceni od realne, po ceni manjoj od vrednosti zaliha, nakon čega država mora da plati otpremnine radnicima i isplati subvencije za zapošljavanje istih radnika.

Savet za borbu protiv korupcije ponovo ukazao da je Agencija za privatizaciju napravila propuste u kontroli ugovora o prodaji beogradskog "Beopetrola" kompaniji "Lukoil". Agencija, kako tvrdi Savet, nije omogućila tom telu uvid u svu dokumentaciju u vezi sa privatizacijom "Beopetrola".

Agencija za privatizaciju napravila propuste u kontroli ugovora o prodaji beogradskog "Beopetrola" ruskoj kompaniji "Lukoil", ponovo je ukazao Savet Vlade Srbije za borbu protiv korupcije.

Agencija, kako tvrdi Savet, nije omogućila tom nezavisnom telu uvid u svu dokumentaciju u vezi sa privatizacijom "Beopetrola".

Savet traži da Agencije objasni na osnovu kojih propisa i zbog čega je prihvatila da se obaveza kupca po osnovu investicionog, socijalnog i dodatnog socijalnog programa sa kupca, "Lukoila", prebaci na "Beopetrol".

U saopštenju Saveta se ističe da je nejasno zbog čega je Agencija potvrdila da je "Lukoil" u celini ispunio ugovorne obaveze, kada je u izveštaju o kontroli konstatovano da mnoge obaveze kupca iz investicionog i socijalnog programa nisu dokumentovano izvršene.

Savet je zapitao zbog čega Agencija garancijama nije obezbedila izvršenje obaveza kupca i nije aktivirala i realizovala garanciju kada je, kako je navedeno, u kontroli 17. marta 2005. godine utvrdila da kupac nije izvršio svoje obaveze iz prve investicione godine, jer je umesto 70 miliona evra investirao oko 880.000 evra.

U saopštenju Saveta je istaknuto da je nejasno na osnovu kojih merila se Agencija odlučila da izmeni ugovor o privatizaciji "Beopetrola", produženjem ugovornih rokova i zašto "neselektivno postupa kada se radi o neizvršenju privatizacionih ugovora".

Savet za borbu protiv korupcije nedavno je objavio izveštaj o privatizaciji "Beopetrola" u kojem je navedeno da je tom prodajom država Srbija oštećena za 100 miliona evra.

"Lukoil" je 2003. godini kupio "Beopetrol" za 117 miliona evra i obavezao se da će u to preduzeće za pet godina investirati 85 miliona evra.

Po oceni Saveta nije sporna kupoprodajna cena, koja je isplaćana, već ispunjenje obaveza "Lukoila" za investicioni program u vrednosti 85 miliona evra i za socijalni program u iznosu osam miliona evra.

Za te obaveze "Lukoil" je, kako tvrdi Savet, dostavio bankarsku garanciju u ukupnoj vrednosti 41 milion evra, a uzeo je kredite na dodatnih 117,2 miliona evra.

U izveštaju Saveta je navedeno da "Lukoil" nije imao novca za investiciona ulaganja, pa je od "Beopetrola" dobio jedan kredit od 105 miliona evra i drugi od 10,2 miliona evra.