EPS I privatizacija

Generalni direktor Elektroprivrede Srbije (EPS) Dragomir Marković izjavio je da bi privatizaciju tog javnog preduzeća trebalo obaviti kroz dokapitalizaciju.

Učestvujući u diskusiji na Kopaonik biznis forumu, Marković je rekao da strateški projekti izgradnje termoelektrana, koje je pokrenuo EPS, mogu da se iskoriste za dokapitalizaciju te firme.


Marković je izjavio da je ta kompanija svojim investicionim planom do polovine iduće decenije predvidela ulaganja veća od devet milijardi evra.

Marković je rekao da su izvori tih sredstva raznovrsni i da će oko 3,5 milijarde evra biti osigurano iz vlastitih sredstva EPS - a.

Strateški partneri obezbediće, prema rečima Markovića, oko dva milijarde evra, a iz kreditnih zaduženja biće pribavljeno više od tri milijarde evra.

Realizacija navedenog investicionog programa do 2015. omogućiće EPS - u održiv nivo razvoja, istakao je Marković i dodao da će kompanija uložiti oko milijardu evra u ekološke projekte.

On je podsetio da su u periodu od 2008. do 2015. godine predviđene investicije, između ostalog, u revitalizaciju termoenergetskih postrojenja , velike projekte u rudarskom sektoru, modernizaciju hidroelektrana, a takođe i obnovljive izvore energije.

Marković je naglasio da privatizacija EPS-a zavisi, pre svega, od političkog stava vlasnika kompanije, odnosno države Srbije.

On je naveo i da je u 2009. godini počelo restrukturiranje tog javnog preduzeća kroz donošenje strategije čije je cilj unapređenje konkurentnosti.

Ove godine, dodao je Marković, očekuje se transformacija EPS-a u akcionarsko društvo.

I predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković izjavio je krajem prošle godine za Ekonomist magazin da neće biti klasične privatizacije Javnog preduzeća Elektroprivrede Srbije (EPS).

"EPS će u određenom smislu biti privatizovan i to u nekoliko faza, da bismo izbegli neke greške koje su pojedine zemlje napravile", rekao je on.

Cvetković je kazao da EPS sada ima monopolski položaj, ali će uskoro na tržište ući neke velike kompanije, koje će se pojaviti kao konkurenti EPS-a u proizvodnji električne energije.

Savetnik premijera Srbije, Jurij Bajec, takođe je rekao da država ne sme da se odrekne svog kontrolnog paketa u Elektroprivredi Srbije, ali ni da dozvoli da razvojna pitanja kompanije postanu plod političkog odlučivanja.

Bajec je u prošlogodišnjem intervjuu Politici naglasio da više niko ozbiljan ne govori o potpunoj prodaji EPS, ali je naglasio da to znači da ne treba da se odustane do započete transformacije te kompanije.

"Tom poslu ne može se prići kao da je u pitanju obična fabrika cipela, jer EPS je nacionalni resurs, sa direktnom i još većom posrednom koristi za celu zajednicu, naglasio je on.

Elektroprivreda Srbije pokrenula je tendere za izgradnju dve nove termoelektrane - Nikola Tesla B3 i Kolubara B, a sa partnerima iz Kine je dogovorena modernizacija i izgradnja novog bloka termoelektrane u Kostolcu.

Ćirić: Neće biti privatizacije velikih i strateški važnih državnih sistema
EPS i Srbijagas ostaju državni

Državni sekretar za privredu i privatizaciju Srbije Nebojša Ćirić izjavio je juče da Elektroprireda Srbije (EPS) neće biti privatizovana jer je to veliki, strateški važan sistem.
"Privatizacje EPS u mandatu ove vlade neće biti. Ono što smo rekli da je potrebno unapređivanje i podizanje kapaciteta EPS uz saradnju sa strateškim partnerima", kazao je on novinarima na Ekonomskom forumu Juromani u Beču.
Ćirić je naveo da su raspisani tenderi za nove termoelektrane gde će EPS uložiti zemljište i određena prava, a strani investitor će napraviti nove termoelektrane.
Kako je istakao, takva saradnja sa strateškim partnerima za EPS je moguća, ali ne i privatizacija u "originalnom smislu".
Ćirić je kazao i da ne veruje da će doći do privatizacije Srbijagasa, pošto se radi se o "osetljivoj oblasti i specifičnoj delatnosti distribucije gasa".
Prema njegovim rečima, realnije je da Srbijagas za određene projekte, kao što je to na primer sa skladištem gasa "Banatski dvor", ulaže zajedno sa strateškim partnerima.
"Kao i u slučaju EPS-a, ne vidim da će doći do pune privatizacije Srbijagasa", kazao je Ćirić.
On je naveo i da je u Srbiji pooštrena kontrola privatizacija, zbog čega se raskidaju ugovori s kupcima koji ne ispunjavaju obeveze, ali je kazao da ne postoji proces "podržavljenja".
"Bilo je nekoliko slučajeva gde je država na insistiranje privatnih vlasnika preuzela vlasništvo firmi, kao u Zastavi elektro iz Rače i Bratstvu iz Subotice, ali je bila ideja da se nađu strateški partneri i pokrene proizvodnja, što smo i uspeli", kazao je Ćirić.
On je naveo da se u 2011. godini očekuje završetak privatizacije Telekoma Srbije i da se obezbedi odgovarajući strateški partner koji će moći da se izbori sa sve većom konkurencijom i na tržištu Srbije i na tržištu regiona.
Ekonomski forum Juromani o investicijama, finansijama i privredi u Centralnoj i Istočnoj Evropi, održava se i danas, uz učešće oko 1.000 zvaničnika, investitora, bankara i privrednika iz Evrope.
Glavne teme ovogodišnjeg foruma su fiskalni trendovi i monetarna politika u regionu i procene dokle se stiglo u ekonomskom oporavku. Učesnici Juromani foruma o Centralnoj i Istočnoj Evropi razmatraće stanje u bankarskom sistemu i trend rasta zaduživanja država. Beta