Privatizacija na SRPSKI NAČIN !!!!

Na Zvezdari, tik do prostora koji je srpski biznismen Miroslav Mišković prodao nemačkom trgovinskom lancu Lidl, nalazi se pet hektara sa skoro 40.000 kvadrata poslovnog prostora nekada uspešne Industrije precizne mehanike, IPM.

Vrednost ovog kompleksa u Ulici Vojislava Ilića procenjuje se na oko 10 miliona evra. Deo se iznajmljuje različitim kompanijama, teretani i ketering servisu, a u drugom stoje mašine i hale. Proizvodnja je skoro ugašena, a radnici nisu primili plate za više meseci. Ove nedelje im je isplaćena januarska plata.

Poznati srpski privrednik Toplica Spasojević i njegov poslovni partner Siniša Raković došli su u posed ovog poslovnog prostora, pošto su 2007. godine preko svoje firme ITM Industrokomerc, privatizovali fabriku u kojoj je radilo više od 600 radnika.

Trenutno fabrika IPM zaposljava 294 radnika, a jedan deo njih je od marta često na prinudnom odmoru. U pogonu fabrike izmeštenom u industrijski deo u Grockoj radi svega 34 radnika.

IPM danas ima 39 hipoteka u vrednosti od tri miliona evra koje duguje bankama, saznali smo to uvidom u beogradski Katastar. Za deo kredita je garant bila neka od firmi povezana sa Miroslavom Miškovićem, kome se trenutno sudi za mahinacije u privatizaciji putarskih preduzeća.

Dokumenta do kojih je došao CINS pokazuju da je Agencija za privatizaciju, koja je morala da osigura da kupac ulaže u proizvodnju, ili da u protivnom sa njim raskine ugovor, propustila to da učini tokom tri i po godine koliko je trajao proces privatizacije.

Od 2008. do 2011. Agencija je, protivno praksi, 21 put produžila rokove za ulaganje u proizvodnju i dostavljanje revizorskih izveštaja i najzad okončala privatizacioni proces u korist kupca, iako su postojale brojne sumnje da obećano nije i ispunjeno.

CINS je takođe došao do dokumenta koji pokazuje da je Spasojević sa svojim partnerom Rakovićem, i pre nego što je privatizacioni proces okončan, pokušao da proda ceo kompleks preko Miroslava Miškovića, sa kojim ima dugogodišnje poslovne veze, belgijskom trgovinskom lancu Deleze-u. Ova transakcija se nije realizovala.

Radnici su se više puta žalili Agenciji za privatizaciju, a polovinom prošle godine su podneli krivičnu prijavu Prvom osnovnom javnom tužilaštvu, tvrdeći da kupac nije sproveo obećanu investiciju. Godinu dana je prošlo, a odgovora još nema.

Milorad Macut, poverenik sindikata radnika IPM-a, kaže: “Verujem da je Toplica Spasojević od početka hteo da na mestu naše fabrike nešto drugo izgradi, kao sto je i Miškovic susednu fabričku zgradu Metal srušio i plac prodao Lidl-u. Ali je počela da pada cena nekretnina, nije bilo investitora, zato u tome Spasojević nije uspeo. “

Posle dve godine bučnih najava, još nemamo pouzdan inventar o tome šta sve krupni i neki srednji srpski poslodavci nisu platili državi i zaposlenima, koji je iznos povlašćenih i subvencionisanih kredita koji nisu vraćeni, ko se i dalje krije iza ofšor kompanija i kastodi računa u bankama.
Kada ćemo videti i odredbe o obaveznoj prijavi pokretne i nepokretne imovine u zemlji i inostranstvu i plaćanje poreza prema ekonomskoj snazi i o sankcijama po tom osnovu?

Kako to da se sumnjivim transakcijama na berzi i dalje koncentrišu vlasništvo i moć na stotinak vlasnika u Srbiji, uz drastično kršenje prava malih akcionara, po čemu smo na 144. mestu u svetu?

Empirijskim istraživanjima tog tipa ne bave se ni naši sindikati ni ekonomisti.
Naprotiv, ogroman broj ekonomista i njihovih udruženja isključivo su lobirali za interese poslodavaca. (Izuzetak je, donekle, časopis „Kvartalni monitor”, na čijoj je javnoj promociji jednog od brojeva saopšten već pomenuti poražavajući podatak o kršenju prava malih akcionara.)

http://www.politika.rs/rubrike/Sta-da-se-radi/Jedino-je-masa-dobiti-u-porastu.lt.html

Lažni investitori opsedaju Kruševac

Desetine predstavnika tašna-mašna firmi iz inostranstva posetilo je Kruševac u poslednje dve godine.

Većina njih nema registrovan ni internet domen, a predstavnicima lokalne vlast i Kruševljanima obećavali su milionske investicije i stotine novih radnih mesta. Pre nekoliko dana, održana je prezentacija projekta „Elektra plus” iza kojeg stoji austrijska firma „Bicenta Project”.

- Pričali su o restrukturiranju službe hitne pomoći, koje su, navodno, uradili u Salcburgu. Problem je u tome što hitna pomoć u Salcburgu ima 120 vozila, a u Kruševcu devet. Cena projekta je 200.000 evra, a to bi trebalo da plati grad. Očekivao sam ozbiljnu prezentaciju, s filmovima i konkretnim primerima, a oni su pustili par slajdova i govorili fraze o menadžmentu u zdravstvu. Kasnije sam proverio i video da nemaju ni sajt - kaže dr Dejan Krstić.

Predstavnici kubanske firme „Labiofarm” su prvi put boravili u Kruševcu avgusta prošle godine. Tada su obećali da će do kraja 2013. započeti proizvodnju homeopatskih lekova koji se koriste u terapiji protiv kancera, kao i da će to biti jedina takva fabrika u Evropi. Proletos su najavili kupovinu preduzeća „Famfarm“.

- Prava istina je da se „Famfarm” nalazi u stečaju, a da su radnici dobili otkaze. Većinski vlasnik, rumunska „Tender grupa”, oslobodio se radnika i nije im isplatio 11 plata. „Labiofarm” je u „Famfarmu” skoro godinu dana, pa se postavlja pitanje zašto nisu započeli najavljenu proizvodnju - kaže Milomir Đurović, poverenik sindikata „Famfarma”.

Najčešći gosti lokalne vlasti bili su „tašna-mašna biznismeni“ iz Turske. U januaru prošle godine tadašnji gradonačelnik Bratislav Gašić primio je Arifa Kazdala, vlasnika firme „UA Aribolt”, koji je obećao otvaranje pogona za proizvodnju četiri miliona pari čarapa mesečno, koji bi zaposlio stotinak radnika. Ispostavilo se da je ova firma registrovana u Litvaniji i da se ne bavi proizvodnjom, već prodajom polovnih mašina za tekstil.

Jedina firma koja je zaista došla u Kruševac je turska „Erste kompani”. Obećali su mašine za proizvodnju PVC i alu-stolarije, vredne tri miliona evra, i otvaranje najmanje 50 radnih mesta. Od najavljene opreme stigle su samo mašine stare 40 godina koje je sudski procenitelj šumarske struke procenio na 15.000 evra.

Koliko su ozbiljni potencijalni investitori pokazuje i primer firme iz Italije, koja radi poljoprivredne mašine, a vlasnik se u Kruševcu interesovao i za trgovinu svinjskim mesom i peletom. Od silnih biznismena iz Indonezije, Alžira, Rusije, Belorusije, Indije, Kruševac nije video nijedan dolar investicija.

"Što se tiče Fiata na žalost taj ugovor neće biti pokazan... To je ugovor na koji je država Srbija potrošila najviše novca i da smo ga kojim slučajem mi potpisali bili bismo optuženi za najveći kriminal", rekao je Vučić u parlamentu.

Dinkića za predsenika!
  

Među potecijalnim kupcima Željezare Smederevo je i konsultantska kuća Westwood, koja je izrazila spremnost da Železaru preuzme za jedan dolar i da u njeno poslovanje uloži do 450 miliona dolara u roku od pet godina. Uslov koji je stavila pred vladu je da dogovor o kupovini postigne u direktnim pregovorima sa državom, odnosno bez ikakvog raspisivanja tendera i razgovora sa drugim potencijalnim investitorima.

Westwood je, kako saznaje Danas, ovakvu ponudu Vladi Srbije dostavio još u martu, a 17. jula je održao i sastanak sa radnom grupom za prodaju Železare na kojem je srpskoj strani predstavio sve detalje svog predloga. Po toj ponudi, u koju je Danas imao uvid, Westwood je spreman da za dolar kupi Železaru, ali bez ikakvih dugova i poreskih obaveza.

Kompanija se obavezala i radnicima podigne zarade, tako da prosečna neto plata u železari dostigne 500 evra, ali je navela da zadržava pravo da u narednih pet godina otpušta po pet odsto radne snage godišnje, što znači da bi u tom periodu otkaz u Železari moglo da dobije više od 1.100 ljudi. Westwood se obavezao i na održavanje proizvodnje u narednih pet godina i obećao investicije od 450 miliona dolara, s tim što se najveći deo njih ne odnosi na ulaganje u modernizaciju proizvodnje, već u obrtna sredstva.

Vestvud je obećao da će stupiti u pregovore sa Fiatom o tome da italijanski gigant postane kupac 500.000 metričkih tona galvanizovanog lima godišnje, u kom slučaju bi u Železari Smederevo od 2016. počela gradnja fabrike za galvanizaciju po ceni od 130 miliona dolara. Ova investicija, međutim, nije izvesna, jer se ne zna da li bi Westwood i Fiat postigli obostrano zadovoljavajući dogovor.

Ova investiciona kuća predviđa da bi Železara ove godine ostvarila gubitak od 19,1 milion dolara, ali da bi već sledeće neto prihod dostigao 197,7 miliona dolara.

VELIKI DOBOŠ Prodaju PKB, FAP, Azotaru, Galeniku...

Agencija za privatizaciju ( http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/1/Naslovna.shtml )

 će 15. avgusta na svojoj internet stranici objaviti javni poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti za privatizaciju 502 preduzeća sa zavisnim društvima.

Na spisku za privatizaciju su nekada veliki sistemi Poljoprivredni kombinat Beograd, Poljoprivredno industrijski kombinat Bečej, Fabrika automobila Priboj, Metanolsko sirćetni kompleks Kikinda, Azotara Pančevo, Galenika...

Mnoga od njih imaju veće obaveze nego što im vredi imovina. Prva grupa u kojoj su 584 preduzeća završila je 2013. sa ukupnim gubitkom od 410 miliona evra, dok je 156 preduzeća u restrukturiranju zabeležilo minus od 310 miliona.
Rok za privatizaciju ovih preduzeća koja ukupno zapošljavaju 93.000 radnika je kraj 2015. Za firme za koje se ne nađe vlasnik biće pokrenut stečaj ili likvidacija, a njihovi zaposleni će imati pravo na otpreminu.

Blic: Dolazak Putina najaviće novog vlasnika FK Crvena zvezda

Fudbalski klub Crvena zvezda uskoro će biti privatizovan, a novi vlasnik - kompanija Gazprom u ovaj posao uložiće 100 miliona evra, piše današnji Blic.

Kako navodi list, dolazak ruskog predsednika Vladimira Putina u Srbiju 19. oktobra, povodom 70 godina od oslobođenja Beograda, označiće i početak nove ere u poslovanju nekadašnjeg prvaka Evrope i tada će biti saopšteno kada će Crvena zvezda otvoriti novu stranicu u svojoj istoriji.

Gazprom je već generalni sponzor Crvene zvezde od 2010. godine a aktuelni ugovor ističe 2015, dok je Putin počasni predsednik FK Crvena zvezda.

Prema pisanju Blica, ruski energetski gigant želi stoprocentno vlasništvo nad klubom što znači da želi da pod kontrolom ima sve. U to je uključena kupovina zemljišta na kojem se nalazi stadion i objekti koji se nalaze u ulici Ljutice Bogdana.

Država Srbija će na ime kompenzacije dobiti 40 miliona, a grad Beograd za zemljište 20 miliona evra dok će za dugovanja kluba Gazprom izdvojiti 40 miliona evra, navodi list.

Rusi će u klubu postaviti svoj menadžment s tim da visokopozicioniranog žele Petra Škundrića, nekadašnjeg ministra energetike i aktuelnog predsednika Sportskog društva Crvena zvezda.

Nisam siguran da je prava tema, ali ima veze sa privatizacijom.

Interesuje me kako da se zastiti fizicko lice prilikom preuzimanja neke od 502 kompanije sa spiska Agencije za privatizaciju ako o kompaniji nema puno informacija.

Koje su mogucnosti da se pojave naknadno sudski sporovi, dugovi za staz, neisplacene plate itd...

Postoji 10tak kompanija sa spiska o kojima u prospektu nema bas nista cak ni finansijskih izvestaja.

Molim vas za misljenje i savet

Država preuzima te obaveze, ako drugačije nije dogovoreno ugovorom.
Kupac koji kupi od države (akcije) udeo, nije u obavezi da da ponudu za preuzimanje, tako ja razumem zakon.

Na tom spisku imaš i firme koje više ne postoje, nemaju imovinu, nemaju zaposlene itd... svega tu ima.

Pa meni je bas jedna takva zapala za oko
Nema imovinu, ima nekog vd, nema fin.izvestaje, nema nista....samo je ime i u funkciji je. Kako da proverim da li nece da iskoci neki dug, sudski spor, potrazivanje vd drektora za plate, minus na tekucem racunu, nepovezani staz itd itd... Kako da se osiguram od toga i sta da napisem u pismu o namerama?

Pa meni je bas jedna takva zapala za oko
Nema imovinu, ima nekog vd, nema fin.izvestaje, nema nista....samo je ime i u funkciji je. Kako da proverim da li nece da iskoci neki dug, sudski spor, potrazivanje vd drektora za plate, minus na tekucem racunu, nepovezani staz itd itd... Kako da se osiguram od toga i sta da napisem u pismu o namerama?

I šta će ti takva firma?

Pa da ustedim na trsokovima otvaranja nove. Drugo nemam cimanja sa prikupljanjem dokumentacije i odlascima do apr.a itd itd sta mislis o tome?

MMcorp ::

Pa da ustedim na trsokovima otvaranja nove. Drugo nemam cimanja sa prikupljanjem dokumentacije i odlascima do apr.a itd itd sta mislis o tome?

Kupujes macku u dzaku, koja moze da ti donese ogromne probleme, a usteda ne bas velika.
A mozda ti se i posreci ?   U svakom slucaju srecno ti bilo.

U kom smislu probleme? SVe ono sto sam naveo ili vidis i neke druge rizike?

MMcorp ::

Pa da ustedim na trsokovima otvaranja nove. Drugo nemam cimanja sa prikupljanjem dokumentacije i odlascima do apr.a itd itd sta mislis o tome?

Pa, bar je jednostavno otvoriti-registrovati firmu. Pre nego bilo šta počneš možeš u APR dobiti besplatan pravni savet u vremenu od 09.30 do 11.30. Tu ćeš saznati koje su tvoje obaveze, koju dokumentaciju moraš pripremiti, koje formulare popuniti i koliko takse uplatiti. Nije to veliki novac. Kada budeš preuzimao rešenje o registraciji dobićeš i PIB. Ako uzimaš već registrovanu, a posrnulu firmu moraš otvoriti 4 oči. Jedan iznos, eventualnih dugova se vodi u prinudnoj naplati, drugi u poreznoj upravi, a treći u bankama. Nemaš pojma da li nekome duguje platu, niti koliko kome duguje na ime doprinosa za PiO. Sve to možeš saznati, ali uz mnogo veće angažovanje, nego da otvoriš novu firmu. Npr. firma u kojoj sam radio nalazila se u prinudnoj naplati. mesecima se na sajtu NBS kao iznos blokade navodila suma od 30-ak miliona dinara. Pre 5-6 dana objavljena je nova suma- 50.620.000 dinara. Kada sam konsultovao poznanika u NBS, ni ta suma nije bila konačna. Konačna suma, koja se vodi u NBS, ali se ne vidi na sajtu, je 56.000.000 dinara. normalno niko pojma nema da je nezaposlenima za neisplaćene zarade dužan oko 3.500.000 dinara, a fondu PiO... tek će se saznati, ako neko bude čačkao. U svakom slučaju ne daj se pokolebati!

Prijave od inspekcija sudiji za prekršaje se  naplaćuju za godinu ili dve od momenta nastanka prekršaja, a nećeš ih nigde videti. A MORAĆEŠ DA IH PLATIŠ.

Prodavac i kupac sklapaju ugovor, u ugovoru treba da stoji da prodavac (država) na sebe preuzima sve dugove ili potraživanja koja se posle prodaje pojave, uz oprost svih dugova (firmi koja se prodaje) prema državi (porezi, socijalna davanja itd..).

Kako će biti regulisani tzv. komercijalni dugovi (banke) to treba videti sa državom....

Dodatak: dogovor čini čuda, a i država bi da se što pre reši krševa, što će je koštati manje nego da ih finansira još koju godinu!
Tu ima prostora za "dogovor"...

Proverio sam firmu u poreskoj upravi... Svi porezi i doprinosi su placeni, oostoji poreski dug od 19k sa kamatom od 180k...pib je privremeno oduzet zbog nedostavljanja fin.izvestaja
Nemaju zaposlenih, fiktivna je adresa, postoji vd direktor i to je to...
U pismu o namerama sam zatrazio i dodatne informacije

Лутајући сајтом б92 прочитао сам вест под насловом "Ukida se minimalac u Krušiku".
Ушао сам и у коментаре читалаца и нашао један интересантан коментар везан за стање у предузећу "Крушик акумулатори АД".
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2014&mm=09&dd=19&nav_id=901709
Коментар: Хвала Богу да Министар одбране уважи потребу Србије за овом врстом индустријског произвопда, који је нашао своје место и на међународном тржишту (Немачка, САД, Мађарска...) а посебно се показало када МиГ-ови нису могли узлетети јер их није испоручио Крушик Акумулатори
Нажалост, ту фабрику су осиромашили и урушили несавесни власници (нпр. продали су сребро од батерија за стартовање МиГ-ова преко власникове Кипарске фирме Немцима , а од добијеног новца купили акције Таково осигурања.А те акције уппотребили за докапитализацију кћерке фирме Крушик Батерије Трејд која је њихоо власништво, наравно преко брокерске фирме која је њихово власништво!!??)
Или најновије-добар део акција Крушик Акумулатора има наводно америчка фирма, за коју се потписује власник Крушик Акумулатора , а директор је његова супруга !!?? Фабрика је од посебног значаја за одбрану земље а *газде* не исплаћују плате , доприносе за ПИО и за здравство око две године.Власници Крушик Акумулатора су Зоран Чичак и др Мирољуб Хаџић , професор банкарства на једном приватном факултету , па због онога што професор примењује у пракси, логично је поставити питање његове достојности да учи студенте на сопственом примеру а преко наших леђа.

Najveći domaći biznismeni hoće srpske banje

U trku za privatizaciju srpskih banja, koje slove za najvredniju imovinu u Srbiji, pored interesenata iz Nemačke, Rusije, Slovenije i Kine, uključila su se i trojica najvećih srpskih biznismena.

Reč je o Miodragu Kostiću, Petru Matijeviću i Filipu Cepteru. Matijević je, prema saznanjima Tanjuga, poslao pisma o zainteresovanosti za dve specijalne bolnice, Čigota na Zlatiboru i Zavod Termal Vrdnik.

Za prvu od tih banja u trci je, između ostalih i sa ruskom kompanijom Mad Service Plus, kao i s nemačkom EES Group GmbH, dok je za drugu konkurencija domaćih biznismena veća.

Za specijalnu bolnicu za rehabilitaciju Zavod, utrkuju se naime i Filip Cepter, odnosno njegova kompanija Zepter international, kao i MK Group Miodraga Kostića. Ova bolnica, bila je, kako Tanjug saznaje, zanimljiva i nemačkoj EES grupi, a pismo o zainteresovanosti poslali su i Kinezi, odnosno kineska kompanija Dr Dong SA.

Nemačka EES grupa zainteresovana je, prema saznanjima Tanjuga, za Institut za lečenje i rehabilitaciju Niška banja, Matarušku i Bogutovačku banju, zatim za Specijalnu bolnicu Vranjska Banja, Specijalnu bolnicu Zlatar, Specijalnu bolnicu Sokobanja, te Specijalnu bolnicu Ribarska banja, kao i za specijalne bolnice za rehabilitaciju Merkur u Vrnjačkoj banji, Koviljači i Niškoj banji.

Mataruška i Bogutovačka banja privukle su, između ostalih i slovenački Goražd Klemenčić, kao i nekoliko pojedinaca iz Srbije koji nude strateško partnerstvo. Za Specijalnu bolnicu Vranjska Banja zainteresovana je slovenačka kompanija, ali i ZM Global Invest Limited sa Kipra i Konzorcijum radnika iz Srbije, crnogorski Montenegro Metropolis Media…

Nemački Modus Pflegeprojekt poslao je pismo o zainteresovanosti za Specijalnu bolnicu Bujanovac. Takođe nemački EES grup i kineski Dr Dong SA su u trci za sokobanjsku bolnicu, ali su obe firme zainteresovane i za onu u Ribarskoj banji, kao i za specijalnu bolnicu u Banji Koviljači.

Zanimljivo je da je za sve specijalne bolnice i rehabilitacione centre sa spiska, Agenciji za privatizaciju pisma o zainteresovanosti slao i Miloš Paunović, kao fizičko lice, koji je u svim slučajevima predlagao kao model privatizacije strateško partnerstvo kroz dokapitalizaciju.

Austrijancima Mitros u pola cene

Posle šest godina stečaja, jedan od simbola mesne industrije bivše Jugoslavije, čuvena fabrika mesa i mesnih prerađevina Mitros prodata je austrijskom Gierlinger Holdingu.

Bivši uzor domaće mesne industrije i značajni izvoznik prodat je tek u četvrtom pokušaju.

Na četvrtoj po redu prodaji, Agenciji za prvatizaciju kao zainteresovani kupac za Mitros javio se Gierlinger Group koji je ponudio 800.000 evra. To je upola cene, jer je fabrika procenjena na oko 478 miliona dinara.

Pljačka u tranziciji

U Srbiji je do 2015. godine privatizovano ukupno 3.047 preduzeća, a ostvaren je prihod od 3,7 milijardi evra, izjavio je ministar privrede Željko Sertić. Prosečna dobit ostvarena po preduzeću u proseku je iznosila oko 1,2 miliona evra. Ostalo je više od 500 preduzeća koja su u ozbiljnim problemima, a mnoga od njih su tehnološki zastarela.

Vlasnici Trepče akcionari, a ne Srbija

Većinski vlasnik Trepče nije država Srbija, već akcionari iz Srbije koji raspolažu sa oko 70 odsto kapitala ovog nekadašnjeg giganta. To su Jugobanka, Beobanka, Beogradska banka, Goša, Ikaterm, Jedinstvo, Progres, Geneks, Zorka, 14. oktobar...

Ovog dokaza koji je predat Unmiku i njegovom šefu Bernaru Kušneru još 2000. treba da se drže akcionari Trepče i Vlada Srbije koja ima glavni adut kad se bude razgovaralo o daljoj sudbini Trepče. Ovo tvrdi Milan Radivojević, bivši rukovodilac u Trepči i pita se zašto akcionari i država ne koriste ovaj argument.

Kopiju "ključnog dokaza" Radivojević je pokazao gledaocima TV Mir u Leposaviću, a spreman je da dokument predoči i Vladi Srbije.

Rukovodstvo Trepče je Kušneru predalo papir na kome je pisalo da je država Srbija vlasnik 30,33 odsto Trepče, a da je akcijski kapital 69,67 odsto. Ako je tako, Trepča je akcionarsko društvo, odnosno privatno vlasništvo.

- Ipak, Kušner je, delom pozivajući se i na ovaj papir, iskoristio ovlašćenja koja je Unmik imao po Rezoluciji 1244 UN da 2000. pokrene Kfor i drugu silu i okupira Trepču. Da je imao imena akcionara i njihov udeo u vlasništvu kombinata, možda bi drugačije postupio - smatra Radivojević.

Nedavno su ingerencije Unmika prenete na Vladu Kosova, pa insistiranje Srbije da je Fond za razvoj, odnosno država Srbija većinski vlasnik Trepče ide u prilog kosovskoj vladi koja je preuzela sve ingerencije Unmika nad državnom imovinom.

Dunav prvo u rukama države, pa tek onda na prodaju

Privatizacija Komercijalne banke je na vidiku i trebalo bi da bude okončana do 2017. godine, kaže Đorđe Jevtić.

"Privatizacija najveće državne banke je na vidiku. Ostvaruju se određene aktivnosti na tom planu. Očekuje se okončanje do 2017. godine, s tim što tu imamo i zajednički ugovor između strateških partnera u Komercijalnoj banci i Srbije", rekao je direktor Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama u NBS.

Govoreći o privatizaciji kompanije Dunav Osiguranje, on je rekao da je preduslov za taj proces da se ova kompanija, koja je u pretežnom društvenom vlasništvu podržavi, odnosno, da država postane vlasnik Dunava da bi mogla da odlučuje o njegovoj sudbini.

"Nama je bilo bitno da vidimo sa državom na koji način bi se to privelo državi, jer država nije bila ta koja je mogla da upravlja Dunavom, što je paradoksalno. Potreban je taj međukorak da Dunav dođe u posed države da bi mogla da odlučuje o njegovoj sudbini", precizirao je on.

Viši savetnik u Ministarstvu finansija Dejan Hadžić rekao je da bi privatizacija Dunav Osiguranja trebalo da počne do kraja ove godine izborom privatizacionog savetnika.

"Država namerava da privatizuje Dunav u što skorijem roku, s tim da je to proces koji ne može da se završi preko noći", istakao je Hadžić.

Premijer Aleksandar Vučić srušio je predlog ministra Željka Sertića da se odloži privatizacija 25 firmi u restrukturiranju.

- Neću da trpim javašluk. Zato sam skinuo Sertićev predlog na sastanku sa MMF-om - rekao je Vučić i dodao da je ovaj njegov potez šokirao predstavnike Fonda.

Vučić je istakao da bi ponovno odlaganje rešenja možda prijalo njegovoj stranci, ali da on zna da ni u naredne dve godine ništa ne bi bilo urađeno.

- Prezirem stalna odlaganja. Zato sam srušio Sertićev predlog i prihvatio predlog MMF da za svako od tih 25 preduzeća razgovaramo sa poveriocima i da uredbama za svako od njih utvrdimo rok za privatizaciju - kaže Vučić.

On je medije zamolio da ne podržavaju sve one koji štrajkuju.

- Mnoge firme od tih u kojima navodno rade oni koji nisu šest meseci ništa proizvodili, troše pare građana Srbije - rekao je Vučić.

Limited011 ::

Premijer Aleksandar Vučić srušio je predlog ministra Željka Sertića da se odloži privatizacija 25 firmi u restrukturiranju.

- Neću da trpim javašluk. Zato sam skinuo Sertićev predlog na sastanku sa MMF-om - rekao je Vučić i dodao da je ovaj njegov potez šokirao predstavnike Fonda.

Vučić je istakao da bi ponovno odlaganje rešenja možda prijalo njegovoj stranci, ali da on zna da ni u naredne dve godine ništa ne bi bilo urađeno.

- Prezirem stalna odlaganja. Zato sam srušio Sertićev predlog i prihvatio predlog MMF da za svako od tih 25 preduzeća razgovaramo sa poveriocima i da uredbama za svako od njih utvrdimo rok za privatizaciju - kaže Vučić.

On je medije zamolio da ne podržavaju sve one koji štrajkuju.

- Mnoge firme od tih u kojima navodno rade oni koji nisu šest meseci ništa proizvodili, troše pare građana Srbije - rekao je Vučić.

Ako sam dobro razumeo, Vucic i Sertic ne dogovaraju unapred sa cime se ide pred MMF,  nego kada se slucajno svi nadju na okupu, Sertic daje predloge, a Vucic kao glavni bos to onako teatralno odbaci.  Glumatanje.

Gradski menadžer Goran Vesić najavio je danas da će grad Beograd na licitaciji 10. juna ponuditi prvu nekretninu za koje su regulisani imovinsko pravni odnosi, a da će vrlo brzo na prodaju ponuditi i Omladinski stadion na Karaburmi.

„Grad je zgradu Beobanke na Zelenom vencu ponovo ponudio na prodaju po procenjenoj vrednosti od 3,9 miliona evra, što je niža cena nego na prethodnoj licitaciji na kojoj nije bilo zainteresovanih kupaca. Ponude za prodaju ove zgrade se prikupljaju do 8. juna, a licitacija će se održati 10. juna", rekao je Vesić za RTS.

On je naveo da je na nekoliko licitacija koje je Grad do sada organizovao prodato samo nekoliko stanova i da, na primer, za vilu na Dedinju, u kojoj je živeo Aleksandar Ranković, nije bilo zainteresovanih koji bi ponudili četiri i po miliona evra.

Vesić je najavio da će grad veoma brzo na prodaju ponuditi i Omladinski stadion na Karaburmi, čija se vrednost još procenjuje.

Savet objavio spisak nezakonitih privatizacija
Savet za borbu protiv korupcije objavio je u privatizaciji u proteklih 10 godina bilo mnogo nezakontosti u kojima je učestvovala Agencija za privatizaciju.

U Izveštaju o nezakonotom sprovođenju privatizacija, koji je objavljen na sajtu Saveta za borbu protiv korupcije (antikorupcija-savet.gov.rs), navodi se da je obrađeno više stotina predstavki koje se odnose na nepravilnosti u procesu privatizacije, o čemu je Vladi Srbije podneto preko 40 izveštaja tokom proteklih 10 godina.

"Zbog svega navedenog podnete su brojne krivične prijave i tužbe od strane bivših radnika i malih akcionara. Ti procesi još uvek nisu rešeni pa za mnoge postoji mogućnost zastarevanja", navodi se u izveštaju.

Savet je, dodaje se, ukazivao i na problematičan normativni okvir i nedostatak sistemske promene, na nedorečenosti, kontradiktornosti i nelogičnosti u propisima koje omogućavaju korupciju.

Savetu je dokumentacija dostavljana za privatizaciju "Zobnatice", "Zastave Pes" iz Surdulice, "Beopetrola", "Krušik akumulatora", "Strela Šumadije", HTP "Fontana", brodogradilišta "Beograd" i "Kladovo", Holdinga "Komgrap", "Venčaca", firme "Minel Elvo", fabrika šećera Vrbas i Kovačica, "Srbijateksa", "Duge", "Minel transformatora", "Rubina", kao i za poljoprivredne kombinate "Ratkovo", "Feketić", "Zmajevo".

Savet za borbu protiv korupcije je obradio i privatizacije "Industrije precizne mehanike", preduzeća "BD Agro" iz Dobanovaca i "Trajal korporacije" iz Kruševca.

Zahtev za pokretanje stečaja i predstačajnog postupka do danas je podnelo 11 od 43 preduzeća u restrukturiranju koja su ostala bez zaštite od poverilaca, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović.

Stevanović je za agenciju Beta rekao da su među tim preduzećima Industrija mašina i komponenata "14. oktobar iz Kruševca, Vršački vinogradi, Vojvodinaput Bačkaput, PIK Zemun, Livnica Topola, Fabrika vagona Kraljevo, Hemijska industrija Župa, Minel transformatori.

''Krajnji rezultat tog procesa biće pozitivan uticaj na rast privrednih aktivnosti u našoj zemlji, izjavio je večeras državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović.

Od 526 preostalih društvenih preduzeća, već su raspisani javni pozivi za 37 preduzeća koja treba da nađu nove vlasnike do 31. oktobra, 17 preduzeća će imati rok da nađu nove vlasnike u narednih godinu dana, jer su zakonom izuzeti od prinudne naplarte poverilaca, a ostala preduzeća biće privatizovana do kraja 2015. godine, naveo je Stevanović za RTS.

"Odlaganja privatizacije neće biti", poručio je Stevanović i dodao da ne mogu više da posluju preduzeća koja će generisati gubitke i tražiti subencije od države da ih pokriju.

Radnici koji budu ostali bez posla u privatizaciji biće zaposleni kroz otvaranje novih radnih mesta uz pomoć novih investicija i prekvalifikacije, rekao je Stevanović i ocenio da će sve to zajedno pozitivno uticati na rast privrednih aktivnosti u Srbiji.

"Privartizacija u Srbiji završava se ne onako kako bi ova vlada želela, već onako kako je prinuđena", naglasio je Stevanović, napominjući da prethodni režim taj proces nije završio kako je trebalo i danas govorimo o posledicama tog neuspeha.

Nemci kupili 29.novembar iz Subotice

Pokretna imovina nekadašnjeg giganta u proizvodnji mesa - Industrije mesa i konzervi "29. novembar" iz Subotice, prodata je po ceni od 48 miliona dinara.

Kako je saopštila Agencija za privatizaciju, preduzeće DT HANDELS GmbH, sa sedištem u Klagenfurtu ponudilo je tu cifru za mašine i opremu sedam odeljenja proizvodnje, zatim prateću opremu u proizvodnji, laboratoriji i svu ostalu pokretnu imovinu u fabričkom krugu i magacinskom i skladišnom prostoru, kao i transportna sredstva.

Procenjena neobavezujuća vrednost ove imovine navedena u oglasu iznosila je skoro 180,5 miliona dinara, a saglasnost na prodaju za ponuđenih 48 miliona dao je odbor poverilaca ovog preduzeća u stečaju.

To je bio peti oglas za prodaju imovine Industrije mesa i konzervi "29. novembar".

Agencija za privatizaciju je do sada objavljivala tri tendera za prodaju kapitala preduzeća, a u aprilu 2008. tender je proglašen uspešnim.

Međutim, kupac tada nije obezbedio bankarsku garanciju tako da je ugovor raskinut u junu iste godine. Nakon toga, u maju 2009. godine preduzeće je zbog stanja u kojem se nalazi - otišlo u stečaj.

Prva prodaja iz stečaja oglašena je u novembru 2010. godine, koja je kao i dve sledeće bila - neuspešna.

Nakon toga se prešlo na prodaju imovine u celinama, a nakon što nije prihvaćena ponuda za prodaju najvažnije celine preduzeća fabrike u Tolminskoj ulici, prešlo se na prodaju po segmentima, kao što je bila i ova.

O vlasniku paraćinske Staklare: Sram ga bilo! Sram ga bilo!

Vučić je odgovarajući na pitanje o sudbini paraćinske Staklare, naglasio da je reč o firmi sa privatnim vlasnikom, bugarskim tajkunom, kog bugarska država traži za kriminal,a koji državi Srbiji inače duguje 2 milijarde i 250 miliona.

- Sram ga bilo! Sram ga bilo! - rekao je Vučić rekavši da ne zna šta on više hoće jer ga država Srbija sve vreme kreditira i tu fabriku drži u životu, a on ove godine struju nije platio ni dinara. Vučić je prethodno rekao i da vlasnik Staklare duguje i za struju i za gas, a mi kao država hoćemo da EPS i Srbijagas budu profitabilna preduzeća.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić poručio je danas radnicima Srpske fabrike stakla u Paraćinu da je spreman da razgovara s njima, ali da neće dozvoliti da tajkuni "trpaju pare u džep na račun države".

Vučić je, odgovarajući na pitanja novinara u Vladi Srbije, rekao da voli i poštuje radnike te fabrike, da razume njihove zahteve i želju da sačuvaju posao, ali da ne razume bezobrazluk menadžmenta i vlasnika.

"Vlasnik je privatnik. Mi mu kao Srbija dajemo vaš novac, naš gas, našu struju. Dužan nam je više od dve milijarde kao državi. Hoćemo da EPS i Srbijagas budu profitabilni, teramo ljude da plaćaju struju i isključujemo ih, a ti si tajkun, vlasnik, praviš profit. Zarađuješ odlično, a hoćeš da opljačkaš Srbiju", rekao je Vučić.

Kako je objasnio Srpska fabrika stakla ove godine nije platila nijedan račun za struju.

"Je l' znate da nijedan dinar za struju nisu platili ove godine. Nijednu uplatu nemaju u 2015. šta hoćete od mene - državu ili banditsku i razbojničku tvorevinu. Ja u ovom drugom neću da učestvujem", poručio je Vučić.

On je rekao da su ga pogodili novinski napisi u kojem se insisira na tome da se dužnici prave žrtvama.

"Nigde nisam pomenut u lošem kontekstu, ali me je pogodilo, jer je to paradigma naših neuspeha i nerazumevanja, života u prošlosti, prevarama, opsenama, paradigma urušavanje države prethodnih 30 godina", rekao je premijer.

Vučić je naglasio da blokranje auto-puta neće biti dozvoljeno. "Objasnite mi šta hoćete. Da oprostimo nekome 20 miliona evra da bi on bio uspešan i mogao da bude bogat i bahat, a mi svi budale. I ako se to ne desi izaći će na auto-put. E nećete izaći na auto-put. Ja vam kažem da nećete", poručio je Vučić.

Najavljeno isključenje električne energije Srpskoj fabrici stakla odloženo je posle današnjeg sastanka rukovodstva fabrike i sindikata staklare sa ministrom privrede Željkom Sertićem. Pregovori će biti nastavljeni u ponedeljak.

To je agenciji Beta potvrdio predsednik Samostalnog sindikata staklare Živojin Matejić.

Predstavnici Samostalnog i sindikata Nezavisnost jutros su dobili poziv iz kabineta predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića da hitno dođu u Beograd na razgovore o najavi EPS-a da će 1. septembra, zbog dugova, isključiti struju tom preduzeću.

Predstavnici sindikata su zbog toga odložili protest radnika i građana Paraćina koji je danas trebalo da se održi ispred fabrike.

Dug staklare za struju je 250 miliona dinara i treba da bude kompletno namiren do 31. avgusta, dok je dug za gas 700 miliona dinara.

Cvetan Vasilev, vlasnik bugarske korporacije "Glas industri" je od 2012. godine u "Staklaru" uložio 118 miliona dinara. Prestao je da ulaže kad su počeli finansijski problemi, a deset meseci nije uplaćivao ni dinara duga.

Staklara ima oko 850 radnika.



Meni uopšte nije jasno kako radnici ne shvataju da su izmanipulisani?
Pa sami znaju da kad ne plaćaju struju, dodju zle čike i isključe im struju.
Zašto bi ovaj Bugarin bio izuzetak?
Liči da tu na lokalu neke stranke manipulišu bedom radnika i zamagljuju celu stvar, optužujući državu da je sama kriva za dug,  valjda očekuju da privatnoj firmi bude oproštendug, šta li????



Ovo je struktura vlasništva Paraćinske Staklare...?!?!?