Privatizacija na SRPSKI NAČIN !!!!

Komisija ispituje da li je Ferrero u Srbiji postao monopolista

Komisija za zaštitu konkurencije Srbije objavila je danas da je pokrenula postupak ispitivanja koncentracije koja je nastala kada je firma Agriser, u vlasništvu Ferrera, preuzelo poljoprivredno preduzeće "Aleksa Šantić".

Kako se navodi u zaključku koji je objavljen na sajtu te komisije (kzk.gov.rs), po službenoj dužnosti je pokrenut postupak ispitivanja te koncentracije koja je sprovedena iako nije odobrena u skladu sa Zakonom o zaštiti konkurencije.

Komisija je postupak pokrenula jer je utvdila da je vlasnik Agrisera, kompanija Ferrero Trading iz Luksemburga, u obračunskoj godini koja prethodi godini sprovođenja koncentracije koja se isputuje (2014. godini), na svetskom tržištu i tržištu Srbije ostvarila ukupne prihode koji, prema Zakona o zaštiti konkurencije, nadmašuju propisane uslove za postojanje obaveze prijave koncentracije.

Precizira se da je Ferrero, koji je proizvođač poznatih svetskih prehrambenih brendova "kinder", "Ferrero", "nutela (Nutella), na svetskom tržištu u 2014. godini ostvario prihod veći od 100 miliona evra, a na tržštu Srbije prihod veći od 10 miliona evra, ostvaren prodajom proizvoda preko distributera.

Kompanija Ferrero kupila je u aprilu ove godine imovinu poljoprivrednog preduzeća "Aleksa Šantić" za 7,95 miliona evra. Reč je o poljoprivrednom zemljištu ukupne površina 699,5 hektara sa pratećim objektima, a kupac je formalno kompanija Agriser iz Beograda, čiji je Ferrero vlasnik.Kompanija Agriser bila je jedini učesnik na licitaciji za imovinu preduzeća iz mesta Aleksa Šantić, kod Sombora, i zemljište je prodato po početnoj ceni. Kako je tada objavljeno, Agriser je ponudio da u naredne dve godine investira u zasad lešnika na svih oko 700 hektara.

Aktuelni problem "Paraćinske fabrike stakla":
Ova firma uspela je da plati deo duga za gas, a ministar energetike je rekao i da je postavljen novi rok za isplatu ostatka neplaćenih računa.

Ako se odbije deo od 260 miliona dinara koji je Staklara platila pre nekoliko dana "Srbijagasu", ostaje još oko 500 miliona duga za "plavi energent", kao i još oko 200 miliona dinara, koliko su teški neplaćeni računi za električnu energiju.

Kako piše Mreža za istraživanje kriminala i korupcije KRIK, firma gradonačelnika Beograda Siniše Malog i njegove porodice besplatno je dobila 10 hektara državnog zemljišta.

KRIK na svom sajtu navodi da je poslovni partner porodice Srđan Gajić nezakonito preneo zemlju s privatizovanog preduzeća u vlasništvo njihove firme zbog čega je osuđen.

"Protiv porodice Mali nije vođena istraga. Pokrenuli su proizvodnju đubriva za uzgoj šampinjona, a vlasništvo nad zemljom su prebacili na ofšor firmu s Devičanskih ostrva. Privatizovano preduzeće od kojeg je zemlja oduzeta je propalo i otišlo u stečaj", navodi se na sajtu.

Oni kažu da je ovo zemljište nedaleko od Vršca bilo u vlasništvu države, a koristio ga je državni proizvođač deteline "Alfa Protein".

Navodi se i da je "Alfa Protein" privatizovan 2003. godine, kada ga je na aukciji kupio direktor preduzeća Srđan Gajić. U to vreme, Siniša Mali radio je u Agenciji za privatizaciju kao direktor Centra za tendere i bio je zadužen za prodaju velikih državnih preduzeća.

"Nakon privatizacije, Gajić je nezakonito poklonio deset hektara državnog zemljišta koje je koristio "Alfa Protein" privatnoj firmi "Compost Group", piše KRIK.

Ova firma je tada, prema istraživanju KRIK-a, bila u večinskom vlasništvu oca Siniše Malog, Borislava, i njegovih poslovnih partnera, a, kako navode, zemlju, prema sudskim spisima, nikada nisu platili.

"Alfa Protein" je zatim otišao u stečaj. Radnici su protiv Gajića podneli krivičnu prijavu, a tužilaštvo u Vršcu ga je optužilo za zloupotrebu ovlašćenja u privredi, jer je nezakonito prebacio državno zemljište na kompaniju porodice Mali", navodi KRIK.

Gajić je pravosnažno osuđen u februaru ove godine na dve godine uslovne kazne.

Prema istraživanju KRIK-a, umešanost gradonačelnikove porodice nije ispitana i navode da su zemlju iskoristili da pokrenu proizvodnju komposta - organske materije koja se koristi za uzgajanje šampinjona.

Kako tvrdi KRIK. porodica je, u međuvremenu, vlasništvo nad zemljom sakrila iza ofšor kompanije sa Britanskih Devičanskih Ostrva – "Alessio Investment Ltd."

Fond Apollo Global Management LLC, koji hoće da kupi deo Telekoma Srbija, 15. septembra ove godine angažovao Lazard Group LLC kao savetnika za transakciju od preko dve milijarde dolara. Ugovor o strateškom partnerstvu, koji je sklopljen 2008. godine između Apollo Global Management LLC i Lazard Group LLC može se naći na Lazardovom sajtu. Istovremeno, Lazard je privatizacioni savetnik Vlade Republike Srbije za prodaju Telekoma, što je očigledan konflikt interesa.

Zbog sumnje da je Siniša Mali, tada službenik Agencije za privatizaciju, svom ocu otkrio osetljive informacije koje su mu pomogle da kupi proizvođača vagona „Bratstvo“, Ministarstvo privrede je 2004. godine tražilo da se poništi prodaja. Agencija, međutim, nije želela da postupi po nalogu ministarstva, a „Bratstvo“ je propalo.

Nakon petooktobarskih promena, Srbija je postala otvorena za strane investitore pa je tako i Mikloš Timotić, predstavnik mađarske železničke firme „Dunavagon“, u aprilu 2002. godine posetio Agenciju za privatizaciju. „Dunavagon“ je želeo da kupi „Bratstvo“, domaće preduzeće koje je proizvodilo i popravljalo železnička vozila. U to vreme, ova kompanija iz Subotice osnovana 1886. godine, uspešno je izvozila svoje proizvode.

Na sastanku Timotić je objasnio mladom službeniku agencije, tj Siniši Malom da je „Dunavagon“ u poslednjih pet godina kupio čak dve trećine izvezenih proizvoda „Bratstva“. Blizina preduzeća mađarskoj granici bila je još jedan razlog interesovanja ovog investitora.Timotić je Malom pokazao tržišnu analizu i plan plasiranja proizvoda „Bratstva“ u regionu, kao i planove ulaganja u preduzeće kako bi ono nastavilo da uspešno posluje.

Mali je napustio Agenciju dva meseca pred održavanje aukcije za prodaju „Bratstva“. No, štetu je već napravio, tvrdili su Mađari,

Uprkos činjenici da je „Dunavagon“ bio najveći kupac proizvoda „Bratstva“, ova mađarska kompanija je izgubila na aukciji u martu 2004. godine i to od rivala koji nije pripadao železničkoj industriji. Preduzeće su kupili otac Siniše Malog Borislav i njegov poslovni partner Vladimir Delić. Ponudili su 66 miliona dinara (blizu 950.000 evra) uz obećanje da će uložiti još 31 milion (blizu 450.000 evra). Ugovorom o prodaji predviđena je isplata na rate. Delić je uplatio prvu ratu u iznosu od 40 odsto ukupne vrednosti. Borislav Mali postao je vlasnik 10 odsto udela u konzorcijumu iako nije ništa platio.

Dva meseca pošto je njegov otac kupio preduzeće, Siniša Mali imenovan je za člana upravnog odbora „Bratstva“, pokazuje dokumentacija Agencije za privredne registre

Čini mi se da je MALI završio svoju političku karijeru....

Beogradska kompanija čija je osnovna delatnost promet naoružanja i vojne opreme kupila je 56 odsto Staklare od bugarske firme "Glas industri", čiji je vlasnik kontroverzni tajkun Cvetan Vasilev.

Kako saznajemo, "CPR Impex" planira da u narednom periodu preuzme od Bugara i preostalih 44 odsto. Za sada je izvesno da će se novi vlasnik Staklare prvo pozabaviti viškom zaposlenih, proširenjem asortimana i obezbeđenjem novih poslova.

"CPR Impex" kupio je Staklaru za iznos duga ove kompanije, odnosno za 600 miliona dinara koliko Staklara duguje Agrobanci, „Srbijagasu“ i drugim poveriocima.
Osim vraćanja duga, novi vlasnik ima obavezu i da deblokira račun Staklare, što je uradio pre tri dana, kao i da reši problem pokrenutog stečaja fabrike i omogući redovnu proizvodnju.

MK Grupa kupila, 40 i koji milion evra.

http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/mk-grupa-kupila-pik-becej-za-455-miliona-evra/cn0syfn

U Železari Smederevo u pogonu Aglomeracija,  srušio se transporter za rudu i punjenje visoke peći,zbog čega je potpuno obustavljena proizvodnja, saznaje „Politika“ iz nezvaničnih izvora u srpskoj čeličani. Sreća u nesreći je što se u trenutku havarije niko od zaposlenih nije našao u blizini jer je bilo vreme ručka, pa je obrušavanje „grdosije“ visoke tridesetak i široke oko 50 metara prošlo bez povređenih, takođe nezvanično saznajemo. Menadžment HPK o tome ćuti jer čak ni zaposleni nisu dobili nikakvu zvaničnu informaciju, osim naređenja da iz bezbedonosnih razloga ne prilaze tom mestu.

„Mi smo samo dobili informaciju da se to dogodilo i da povređenih nema, a ostalo ću proveriti kod nadležnih”, kazala je za „Politiku“ Tanja Orlandić, nova direktorka Sektora za odnose sa javnošću u železari, kada smo je pitali da li Visoka peć 2 radi ili ne, i da li će havarija dovesti do većih zastoja.

Kako nezvanično saznajemo, ni Visoka peć 1 ne radi već duže vreme. Ona je stavljena na „ tihi hod“ ubrzo pošto je u septembru pompezno upaljena „ dvojka“ u prisustvu premijera Aleksandra Vučića. Tada se spekulisalo o njenom gašenju , navodno zbog remonta, o čemu je Politika pisala, ali je menadžment čeličane to demantovao.

Ispostavilo se, međutim, da je VP broj 1 zaista prestala sa proizvodnjom, što zbog višegodišnje izraubovanosti dok je sama radila, što zbog pada tražnje za smederevskim čelikom usled produbljavanja krize na svetskom tržištu. Nije nemoguće da po povratku sa prazničnih odmora zaposleni budu poslati na prinudne odmore i plaćena odsustva, o čemu bruji cela fabrika u Smederevu.

Niko od sindikalnih lidera danas ne odgovara na naše pozive.

Kupuju propale da naplate dugove!

PREUZIMAMO firme sa svim vrstama dugova. Kupujem firme u blokadi i stečaju... Oglasi, bilo štampani, bilo oni na internetu, puni su ovih, reklo bi se neobičnih poslovnih ponuda. U trenutku kada je oko 55.000 preduzeća u Srbiji sa blokiranim tekućim računima, a najmanje 2.000 firmi u stečaju, reklo bi se da je mnogo zaintersovanih koji bi rado pobegli iz svog poslovanja. Ali, ni oglašivači, kako kažu, ne kupuju redom.

Ekonomska logika kaže da su potencijalni kupci zainteresovani za kupovinu iz stečaja jer je to jeftinije. Preuzimaju se firme bez obaveza, pa i radnika.

- Mora tu da ima neke matematike - kaže ekonomista Dragovan Milićević.

- Možda ljudi tako skupljaju ponude i biraju šta će da kupe. Tako je moguće najjeftinije kupiti preduzeće. Uzmete bez obaveza i radnika, a možete da dobijete poziciju koju je to preduzeće imalo. U Srbiji traje drugi krug privatizacije. Tek će treći biti prava privatizacija. U prvom krugu su društvena preduzeća kupovali ko je kako stigao, bilo je i sumnjivog kapitala. U drugom firme preuzimaju neki koji misle da mogu da ih pokrenu. Tek u trećem krugu firme kupuju oni koji znaju tačno šta hoće sa njima.

Jedan od oglašivača, sa kojim smo mi razgovarali, tvrdi da tu nema mnogo tajni i nedoumica.

- Kupujem firme koje imaju i potraživanja i dugove - kaže jedan od otkupljivača. - Prvo, ne nude ljudi ta preduzeća tako masovno. Javi se poneko. Imam ponuda da preuzmem preduzeće koje ima samo dugove. Pa to mi ne treba. Takvo neće niko. Ja vidim od koga ima potraživanja, kome i koliko duguje i procenim da li mi se isplati. Mogu da procenim da li je moguće naplatiti ta potraživanja. A ljudi firme prodaju da bi što pre izašli iz te priče i osnovali novo preduzeće. To je najčešći razlog. Ja završim stečaj i ugasim preduzeće, podmirim sve troškove.

Na pitanje ko tu kome plaća, prodavac ili kupac, naš sagovornik nije precizirao.

- Pa procenite sami kome se to više isplati - odgovorio je on.

Država okleva da isplati čak 9.162 deoničara

Stečaj u RK "Beograd" traje već 14 godina, ali se ne nazire kraj tog posla. Potražuju 196,3 miliona dinara na ime deonica, i skoro isto toliko na ime zakonske kamate.

STEČAJ u Robnim kućama "Beograd" ulazi već u 14. godinu, ali ne nazire se kraj problema bivših radnika i akcionara. Čak 9.162 deoničara čekaju isplatu iz stečajne mase uz obračunate kamate. Reč je o ukupnoj sumi od sada 384,4 miliona dinara. I pored rešenja i zaključka Privrednog suda u Beogradu kojim se stečajnom upravniku nalaže da novac uplati, na račune bivših radnika ništa - ne leže.

Na završnom ročištu RKB, decembra 2009. u Trgovinskom sudu poverenik stečajanog upravnika Agencije za privatizaciju, Branimir Karan i Dragi Stevanović, koordinator, tvrdili su da nema knjige deoničara RKB i da potvrde koje su dobili deoničari nisu validne. Deoničari su, međutim, uspeli da dokažu da su vlasnici akcija. To je Privredni sud konstatovao rešenjem u decembru 2014, a svojim zaključkom od 5. avgusta 2015. naložio Agenciji za privatizaciju, kao stečajnom upravniku RKB, da rezerviše sredstva potrebna za namirenje poverilaca, s kojima su parnice u toku, kao i za troškove stečajnog postupka do njegovog okončanja. A iz preostalih sredstava da deoničarima isplati iznos od 196.274.424,00 dinara, uz pripadajuću zakonsku kamatu od 15. decembra 2015. do dana isplate.

- Međutim i pored silnih urgencija, zaključaka i rešenja suda, Agencija za privatizaciju nije ništa uradila oko isplate do današnjeg dana - kažu za "Novosti" Luka Anđelić i Ljubinko Dragojlović, deoničari RK "Beograd". - Stalno izmišljaju razloge da nas ne isplate, i ne snose nikakve posledice. Inače, da nije bilo neistinite tvrdnje Stevanovića i Karana na završnom ročištu u sudu, deonice bi nam bile isplaćene početkom 2010. godine.

U međuvremenu, kako napominju, od preuzimanja i vođenja stečaja RKB 2007. Agencija za privatizaciju je uzela više od 450 miliona dinara. I dalje za svaki mesec vođenja stečaja, stečajni upravnik, sada je to Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, dobija više od milion dinara.

- Dok deoničarima ne daju ni dinara, Agencija za privatizaciju je od oročenih sredstava stečajne mase Kompanije RKB i sredstava Robnih kuća "Beograd" u stečaju, od 2009. do polovine prošle godine, samo po osnovu kamata, uzele čak 2,4 milijarde dinara - ističu Anđelić i Dragojlović. - Pored ovoga, Agencija za privatizaciju je za vođenje stečaja za kraće od tri godine dobila nagradu od 180 miliona dinara, od čega je povereniku Branimiru Karanu dato 36 miliona dinara. Istovremeno, oni nama deoničarima na razne načine više od šest godina osporavaju delić onoga što smo platili daleke 1992. godine.

Deoničari naglašavaju da se sredstva koja oni potražuju nalaze na računu banaka i nemaju nikakve veze sa budžetom Republike Srbije.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:590503-Drzava-okleva-da-isplati-cak-9162-deonicara

BEOGRAD - Biznismen iz Katara Ali Abdula MS Al Macki izlicitirao je, za 1,08 miliona evra na javnom nadmetanju, kupovinu većinskog udela u Hotelsko ugostiteljskom preduzeću "Evropa" iz Surdulice.
Prema podacima Ministarstva privrede, on je time stekao uslov da Komisija za sprovođenje postupka proglasi kupcem 70 odsto udela tog preduzeća u koje spadaju hoteli "Srbija" u Surdulici, "Vilin Lug" u Crnoj Travi, kao i "Jezero" i "Promaja", na obali Vlasinskog jezera.

Ugovor još nije zaključen, jer najpre Ministarstvo privrede mora dobiti pozitivno mišljenje Ministarstva finansija - Uprave za sprečavanje pranja novca o nepostojanju smetnji na strani kupca za zaključenja ugovora.

Početna cena za kapital Hotelsko ugostiteljskog preduzeća "Evropa" iznosila je 336.225 evra, a početna cena na javnom nadmetanju bila je najviša koju je ponudila jedna od zainteresovanih strana i iznosila je 390.000 evra.

Kako je odavno objavljeno, Ist medija grupa, firma registrovana u Rusiji, zapravo je u vlasništvu Miroslava Bogićevića, vlasnika Farmakoma. On je, što je takođe poznato, polovinu udela u "Politici" kupio od WAZ-a, nemačkog izdavača koji je odlučio da se povuče iz Srbije.
Sam Bogićević nije imao želju da postane medijski mogul, ali je tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić od njega tražio da kupi Politiku. S obzirom da je ubrzo potom na izborima pobedila SNS, šabački tajkun je zapao u nemilost nove vlasti, ali je poznato da je ubrzo izgladio odnose, što se videlo kada je premijer Vučić izjavio kako je Bogićević bio nateran da obavi ovu transakciju.

To je, međutim, tek početak. Kako će se ispostaviti, Bogićević jeste kupio Politiku, ali na rate, o čemu su pisali čak i novinari Politike, pokušavajući da raščivijaju ko je u stvari njihov poslodavac. Pošto se krajem 2014. Bogićević našao u pritvoru zbog kredita koje je uzimao Farmakom, došao je u situaciju da jednu ratu ne može da plati na vreme.

Prema odredbama ugovora o prodaji, ako Bogićević ne bude u stanju da plaća rate, ugovor se raskida, a sav do tada plaćeni iznos ostaje WAZ-u kao ugovorna kazna. Drukčije rečeno, Bogićeviću je pretilo da izgubi milione evra koje je do sada dao za Politiku, a WAZ-u da ponovo postane vlasnik tih novina, što mu nije cilj.

http://www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=323136&title=%20Bogi%C4%87evi%C4%87%20zadr%C5%BEao%20Politiku,%20Rodi%C4%87%20na%20stend-baju

Manjo Vukotić otkriva ko nije dozvolio Divcu da kupi Novosti

Bivši rednik Večernjih novosti Manjo Vukotić je u razgovoru za Nedeljnik istakao da nije znao da će se kao kupci te kompanije pojaviti biznismeni Miroslav Mišković i Milan Beko, a ispričao je pozadinu afere koja se u to vreme podigla oko pokušaja proslavljenog košarkaša Vlada Divca da kupi jedan od najstarijih beogradskih listova.

Bivši glavni urednik brojnih domaćih listova u razgovoru za Nedeljnik prvi put govorio o privatizaciji Novosti, ulasku u Borbu 5. oktobra, Bebi i Đinđiću, svojoj smeni i Vučiću, Beku i Miškoviću, Bubalu i Vlade Divcu i tome kako je srpsko novinarstvo uništeno 50 godina nakon što je on 1. septembra 1966. prvi put zakoračio u Večernje novosti.

Manojlo Manjo Vukotić, višedecenijski glavni urednik "Novosti" i brojnih drugih domaćih listova, u velikoj ispovesti Nedeljniku povodom 50 godina provedenih u srpskom novinarstvu, prvi put je otkrio nepoznate detalje oko privatizacije "Novosti", koja je jedna od čuvena 24 sporna slučaja.

"Pet kuća bilo je zainteresovano da kupe Novosti. Londonski Dejli Mejl je nudio čak 45 miliona evra. Zbog čega nisu uspeli? Jer su, i posle razgovora sa predsednikom i premijerom Srbije, videli da Novosti nemaju nijedan kvadratni metar u Borbinoj zgradi. To se, i do danas, vodi kao državna zgrada. A Novosti su, zajedno sa Štamparijom Borba, na primer, u sudskom sporu protiv države, dokazale da deo zgrade u Kosovskoj ulici, od 16.000 kvadrata, pripada njima. I da u to država nije uložila nijedan dinar. A nijedna vlada, od Đinđićeve do Cvetkovićeve, pa do ove poslednje, nije htela da uradi novu reorganizaciju. Borbina kuća ima na Trgu Nikole Pašića 32.000 kvadrata u državnom vlasništvu. Kompanija Borba, sto odsto u državnom vlasništvu, izdaje i naplaćuje prostor, a njen direktor je i dalje čovek kojeg je izabrala Marovićeva vlada. I Štamparija Borba je 80 odsto u vlasništvu države. Šta će državi štamparija u koju, inače, nije uložila nijedan dinar, ali njome upravlja? U toj konkurenciji, ko će da privatizuje i uzme Novosti, moja je želja bila, i danas bi bila, da to treba da budu srpski privrednici. Jer Novosti su srpske, nacionalne novine. Ne državne", rekao je Vukotić.

Na pitanje da li je to bio njegov ili Koštuničin stav (premijer Srbije u to vreme), Vukotić je odgovorio: "Ne, to je bio moj stav. Ali, i stav Koštunice i njegove vlade."

Manjo Vukotić je u razgovoru za Nedeljnik istakao da nije znao da će se kao kupci pojaviti biznismeni Miroslav Mišković i Milan Beko, i ispričao pozadinu afere koja se u to vreme podigla oko pokušaja proslavljenog košarkaša Vlada Divca da kupi jedan od najstarijih beogradskih listova.

"Uostalom, nisam znao ni ko će da se javi, ni ko će da ponudi najbolje uslove. Preko svog zastupnika, na primer, javio se i Vlade Divac. Taj zastupnik mi je rekao da jedan bogati Srbin hoće da kupi Novosti. Nisam znao ko je taj veliki Srbin dok mi jednog dana nije gurnuo telefon u ruke. Sa druge strane čuo sam: 'Dobar dan, ja sam Vlade Divac. Hoću da uzmem Novosti, ali samo s tobom na čelu. Dolazim za tri dana u Beograd. Nalazimo se na večeri'. Popodne tog dana kada je trebalo da se nađemo, zovu me u Vladu Srbije da me pitaju kako ide privatizacija Novosti. Između ostalog kažem da se javio i Vlade Divac i da sam s njim razgovarao. Oni se nasmeju. Sede tu premijer, tri ministra i dva savetnika. Treba da se vidim s njim i jedva čekam da čujem Divčeve planove, kažem. A oni: "Vlade Divac neće moći da konkuriše za Novosti. On igra zeca za inostranog kupca. Igra za VAC." Član vlade - ministar za privatizaciju (Predrag Bubalo, prim. aut.) dobio je zaduženje da prenese Divcu da nije poželjan kupac i da mu neće dozvoliti da na svoje ime kupi Novosti jer zastupa stranu kuću. Posle tri dana, Divac u "Mažestiku", sa delom akcionara, pred kamerama, održi konferenciju za novinare na kojoj kaže da mu ne daju da kupi Novosti, da sam ja izdajnik i sramota srpskog novinarstva. Nikad više nismo progovorili nijednu reč.

Javili su se Mišković i Beko. Pošto je Divac nudio 2.000 evra po akciji, VAC 2.200, pitao sam ih šta da kažem akcionarima: koju cenu mogu da daju? Odgovorili su: 3.500 evra po akciji. Idemo na berzu i na nadmetanje. Sve javno i legitimno. Miša Beko je kupio 62 odsto akcija. To su do danas u Srbiji najskuplje plaćene akcije. I danas Beko ima 62 odsto akcija, ali samo 25 odsto upravljačkih prava. Zbog toga danas u Nadzornom odboru Kompanije Novosti država ima četiri predstavnika, a on jednog. Beko ima akcije - a nema vlast. A, voleo bih ponovo sa njim da radim jer, i kad ima vlast, apsolutno se ne meša u uređivačku politiku. I zato je moglo i da se dogodi, posle mene, da vlast izdiktira ko je glavni urednik, ko je njegov zamenik, a ko pomoćnik. Tako je Nadzorni odbor izabrao zamenika i pomoćnika, iako njih bira glavni urednik", naveo je Vukotić.

LONDON - Osnivač "Agrokora" Ivica Todorić je, u intervjuu za N1, izjavio da je sa nekadašnjim premijerom Srbije Zoranom Đinđićem dogovarao kupovinu "Frikoma" i da je u Srbiji pre kupovine "Merkatora" uložio 400 miliona evra.
Todorić je intervju dao u Londonu, gde će sud 20. aprila doneti odluku o zahtevu za njegovo izručenje Hrvatskoj zbog zloupotreba u privrednom poslovanju.

"Kada sam se kandidovao za kupovinu prve industrije u Srbiji, došao sam kod nadležnog ministra i on se nasmejao i rekao mi: 'Jeste vi ludi, pa kako bih ja vama, Hrvatu, ovde omogućio da ovde investira u ovakvim okolnostima'", kazao je Todorić.

On je rekao da ga je "nakon četiri meseca nazvao neki ministar iz Srbije".

"Veli mi da sam bio kod njega i da sam hteo da investiram i pita me da li bih došao na razgovor sa premijerom Đinđićem. Ja sam rekao da bih, dobio sam termin. Dođem kod gospodina Đinđića, bio je i taj ministar, 45 minuta smo razgovarali. Rekao sam da sam se kandidovao za kupovinu deonica 'Frikoma' i rekao sam premijeru da razumem da to njima nije politički jednostavno i pitao ga dozvoljava li mi da dam ponudu, pa ako ne bude dobra ja neću nijednu reč da kažem. On se okrenuo prema ministru i rekao mu da ako Todorić da najbolju ponudu upakiraj mu to i ima da kupi", naveo je Todorić.

On je dodao da je "trebalo u takvim uslovima stvarati regionalnu industriju".

Eeee..., TO su bili dani!

I pored toga što je vršački "Hemofarm" prodat nemačkoj "Štadi" 2006. godine za rekordnih 475 miliona evra, što ovu privatizaciju čini najuspešnijom u farmaceutskoj industriji, ovu transakciju ipak prate mnoge misterije.

Najveća je ona koja se odnosi na ponašanje države, koja je 2002. godine svoj paket od 19 odsto prodala za samo 9,13 evra po akciji holandskom investicionom fondu "Ak­ti­va Sei BV", koji ih je potom Nemcima preprodao za 147 evra, ali i koje su okolnosti dovele da upravo ovaj fond i menadžment kompanije po privilegovanim cenama dođu do najvećeg broja akcija.

Dobri poznavaoci prilika tvrde da te okolnosti moraju da se traže u dogovoru Miodraga Babića, tadašnjeg direktora, i konsultanske kuće "Dilojt i Tuš", da se nerealno prikažu performanse kompanije, odnosno profit, i to kroz naduvavanje cene imovine i prihoda. Ova kuća je, naime, radila procenu "Hemofarma", a cilj je bio da vrh kompanije, koji je otkupljivao godinama akcije od spoljnih akcionara po izuzetno niskoj ceni, neke čak i za 450 dinara, te akcije proda znatno skuplje. Da ima indicija da je reč o smišljenoj akciji i da je "Dilojt i Tuš" nerealno prikazao stanje u kompaniji, može se naći i u nesvakidašnjoj slučajnosti da je njen predsednik Danko Đunić u to vreme bio u Upravnom odboru "Hemofarma". Neki od tih marifetluka Nemci su otkrili, posebno onaj o fiktivnom uvećanju prometa, što je bio i povod da Babić napusti firmu. Ono što nije bilo fiktivno, to su 53,36 mi­li­o­na evra, koliko je menadžment dobio od prodaje svojih 11 odsto akcija, od ukupno 35 od­sto, ko­je su bi­le u po­se­du malih ak­ci­o­na­ra. Isti procenat imalo je i 7.000 malih akcionara, a najveću korist pojedinačno je izvukao prvi čovek firme Miodrag Babić, kome je na račun leglo 9,5 miliona evra.


https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/unistena-farmaceutska-industrija-hemofarm-miodrag-babic/sjwn1mf

Uh da je sve bilo kao Hemofarm za male akcionare. 

To I Elektroprivreda Crne Gore su bile prilike koje se vise nece ponoviti,  bar u mom zivotu ...

Ljajić: "Agrokor" da kupe naše firme!

Kompanija “Merkator S” u sredu u Beogradu održala sastanak sa dobavljačima. Da se udruže u međunarodni konzorcijum i kupe celu firmu ili bar deo.

Očekujemo da nagodba bude sredinom marta, a to znači da ćemo imati novu kompaniju. To još ne važi za kompanije koje posluju u Srbiji, Sloveniji i BiH, jer su one van procesa nagodbe i to će ići nekim drugim tokom. Suštinski, njihova pozicija ne bi trebalo da se menja. Činjenica je i da se Zberbanka neće time baviti kao glavnim biznisom.

Kako je objasnio Ljajić, ruska banka će gledati da poveća vrednost koncerna, kako bi na tržišu mogla da dobije što veći iznos sredstava i povrati novac koji je uložila. Nije realno očekivati da se sav taj novac vrati, ali veći deo će sigurno želeti da vrate. On je kazao da su vlasnici “Agrokora” najvećim delom dve ruske banke, kao i određeni američki investicioni fondovi.

- Kriza koja je počela pre dve godine, dobrim delom je prevaziđena zahvaljujući dobavljačima, naročito velikim, koji su imali poverenja i razumevanja za situaciju - naglasio je Ljajić. - “Merkator” redovno izmiruje obaveze prema državi i lane je plaćeno više od 150 miliona evra na ime poreza.

Sastanku dobavljača i predstavnika “Merkatora S” u sredu su prisustvovali i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež, ali i srpski privrednici i dobavljači, među kojima Marija Desivojević Cvetković, viši potpredsednik “Delta holdinga”, Miroljub Aleksić, predsednik “Alko grupe”, Miodrag Kostić, predsednik “MK group”, Andrej Jovanović direktor kompanije “Moji brendovi”...

- “Merkator”, sa trenutno manjim dugovanjem i jakim poslovnim performansima daje dobru podršku domaćoj privredi i proizvodnji - kazao je Čadež. - Od ukupno 57.000 artikala, više od 20.000 čine domaći proizvodi. U maloprodajnim objektima, koji posluju širom zemlje, više od 700 kompanija iz Srbije plasira svoje proizvode.

Prema rečima direktora “Merkatora S” Entonija Sošića, od januara do septembra prošle godine prihodi su povećani za 5,4 odsto, a ukupno dugovanje "Merkator grupe" za 93,3 miliona smanjeno je u prvih devet meseci 2018. Kako je naveo, ideja je da omoguće refinansiranje njihove kompanije, kako bi stvorili još finansijskih sredstava za buduće poslovanje.

PRIVREDNICI: VIDAN OPORAVAK

MIODRAG Aleksić, predsednik “Alko grupe”:

* “Merkator S” ima značajnu ulogu kao distributer domaćih brendova i za pohvalu su rezultati ostvareni u prethodne dve godine - stabilizacija poslovanja i rast posle toga, kao i smanjenje duga.

Miodrag Kostić, predsednik "MK grupe":

* “Merkator” je apsolutno opravdao poverenje AIK banke, vraćajući sve kredite u dogovorenom roku.

Marija Desivojević Cvetković, potpredsednik “Delta holdinga”:

* Presudnu ulogu u saradnji sa kompanijom “Merkator S” imalo je poverenje koje smo imali i koje imamo u menadžment ove kompanije.

Sprema li se novi talas privatizacija?
Možda je negde bilo raspravljano već, ali ima samo 4 rezultata kada se traži termin "privatizacija".

https://n1info.rs/biznis/srbijagas-jugoimport-sdpr-posta-i-jos-20-javnih-preduzeca-postace-ad-ili-doo/
https://www.b92.net/biz/srbija/vesti/60757/ko-moze-biti-ad-a-ko-doo-odredeni-uslovi/vest

N1 izmislio spisak ("istraživanjem smo došli do spiska"), koji je možda i tačan

Jugoimport – SDPR,
Javno komunalno preduzeće Usluga Priboj,
Nacionalni park Kopaonik,
Nacionalni park Đerdap, Donji Milanovac,
Nacionalni park Tara, Bajina Bašta,
JP za razvoj planinskog turizma Stara planina Knjaževac,
Službeni glasnik,
Pošta Srbije,
Srbijašume,
Javno preduzeće za skloništa Beograd,
Javno preduzeće za gazdovanje zaštitnim šumama, parkovima i lovištem „Borjak“ Vrnjačka Banja,
Nacionalni park Fruška gora, Sremska Kamenica,
Javno stambeno preduzeće Priština,
JP Nacionalni park Šar planina, Štrpce,
Javno vodoprivredno preduzeće Srbijavode Beograd,
JP za podzemnu ekspoataciju uglja Resavica,
Srbijagas,
Putevi Srbije,
Skijališta Srbije,
Zavod za udžbenike,
JP Nuklearni objekti Srbije, Vinča,
JP Emisiona tehnika i veze Beograd i
JP za razvoj i unapređivanje informisanja putem elektronskih medija na srpskom jeziku u AP Kosovo i Metohija „Mreža-Most“ Beograd.