NEKRETNINE u Srbiji i svetu

Jutarnji list: Ruska invazija na Jadran

Kompanija Titan nekretnine, iza koje stoje bogati ruski biznismeni, bankari i vlasnici jedne od najvećih građevinskih firmi u Moskvi na nedavnom javnom pozivu hrvatskog DUUDI-ja (Državni ured za upravljanje državnom imovinom) javila se za čak 19 turističkih projekata, piše Jutarnji list.

List piše da ukoliko prođu na svim tenderima, Rusi bi raspolagali imovinom ukupne površine čak 11,3 miliona kvadratnih metara.

Prebogatim Rusima evropske sankcije zbog rata u Ukrajini očito ne znače ništa i spremni su na svoj proboj na hrvatsku obalu. U pravnom smislu, zapravo, na njih se sankcije ne odnose jer u Zagrebu od 2004. imaju registriranu hrvatsku firmu pa svoje milijarde mogu bez problema ulagati na hrvatskom turističkom tržištu.

Titan nekretnine je podružnica je ruske kompanije Inteco koja je sve do pre dvije i po godine bila u vlasništvu najbogatije Ruskinje Jelene Baturine, supruge bivšeg moskovskog gradonačelnika Jurija Lužkova, čije bogatstvo Forbes danas procenjuje na milijardu dolara.

Baturina sada živi u Londonu, vlasnica je dva nekretninska fonda i ulaže u projekte po Evropi i SAD-u. Ona je kompaniju Inteco 2011. prodala ruskom bankaru i vlasniku B&N banke, Mihailu Šiškanovu, za 1,2 milijarde dolara. Šiškanov, koji je 179. na listi najbogatijih ruskih biznismena, s procenjenim bogatstvom većim od 550 miliona dolara, dobio je 98 odsto deonica, a ostatak je kupila ruska Sberbank.

Oksana Dvinski, direktorka hrvatske podružnice, rekla je Jutarnjem listu kako će se sigurno javiti na sve tendere koji budu raspisani. Novac im, kaže nije problem i imaju već zatvorenu i finansijsku konstrukciju, ali o visini ulaganja u sve ove projekte ne želi govoriti, kaže Dvinski.

Mihajlović: Oko 300.000 objekata za rušenje

Od milion i po nelegalno izgrađenih objekata u Srbiji, 20 odsto će morati da se ruši, rekla je ministarka građevine Zorana Mihajlović i najavila da će do početka decembra biti donet zakon o planiranju i izgradnji iz kojeg će biti izuzeta konverzija.

Ministarka saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture kaže da su napisana rešenja za rušenje 2.600 objekata koja ili ugrožavaju bezbednost građana, ili su izgrađeni na Zlatiboru ili Tari.

Potrebno je uvesti red jer je nelegalno izgrađeno milion i po objekata, rekla je Mihajlovićeva za RTS, dodajući da je u Beogradu 400.000 takvih objekata, napominjući da je takva gradnja posledica javašluka, nedostatka inspekcije, ali i volje vlasti.

Mihajlovićeva ističe da će pokušati da se legalizuju svi objekti koji ne ugrožavaju živote ljudi i koji nisu izgrađeni u parkovima prirode. "Sve što ugrožava mora u narednih nekoliko meseci da bude srušeno". Procene govore da je sigurno negde oko 20 odsto onih koji ugrožavaju time što su izgrađeni bilo blizu dalekovoda ili kod same reke, ili pak u parku prirode, kaže ona.

U međuvremenu se krajem novembra ili početkom decembra očekuje donošenje zakona o planiranju i izgradnji, koji treba da ubrza izdavanje građevinskih dozvola. Građevinske dozvole će se izdavati za 28 dana na jednom šalteru, ponavlja Mihajlovićeva, a najavljuje i izdavanje elektronskih dozvola.

Zakon će, ističe, biti donet bez dela koji se odnosi na konverziju zemljišta, ali uz mogućnost da oni koji imaju pravo korišćenja zemljišta imaju i pravo gradnje.

Niko ne kupuje staru američku ambasadu

Umesto kupca za bivše zdanje svoje ambasade, Amerikanci su posle godinu dana našli – novog agenta za prodaju nekretnina.

Prvobitni agent prodaje, njujorška firma Cushman and Wakefield, preko domaćeg partnera Coreside-a prošle jeseni je ovo zdanje zainteresovanim kupcima nudila po ceni od 11 miliona evra. Potom je, prema nezvaničnim informacijama, ona spuštena na 7,7 miliona evra. „CBRE Srbija”, agent prodaje angažovan pre mesec dana, kao ni sama ambasada neće da otkriju na koliko je bivša američka ambasada sada procenjena, piše Politika.

Ono što se nije promenilo od prošle godine jeste profil potencijalnih kupaca. Tada, kao i sada, za kompleks omeđen ulicama Kneza Miloša, Sarajevskom i Vojvode Milenka raspitivali su se, u prvom redu, internacionalni hotelski lanci i investicioni fondovi sa istoka. Njima se u međuvremenu pridružio, kako kažu u CBRE Srbija, i jedan međunarodni univerzitetski centar.

Ko god da kupi kompleks od 14.000 kvadratnih metara i osam zgrada, od kojih četiri čine zasebnu celinu, moći će da podigne još 20.000 kvadrata. Nema prepreka da investitor sadašnje objekte i poruši, što ne bi bilo iznenađenje jer su oni prilagođeni strogim bezbednosnim i ostalim standardima za američke ambasade. To ih čini neupotrebljivim za savremene poslovne prostore. Mada, u CBRE Srbija ocenjuju da je znatan broj kvadrata poslovnog prostora u kompleksu, štosu zapravo dve od osam zgrada, vrlo pogodan za adaptaciju.

Posle usvajanja novog urbanističkog plana, visina budućeg zdanja moći će da dosegne 26 metara, što znači prizemlje, šest spratova i potkrovlje. Sadašnja visina bivše ambasade je petnaestak metara

Stanodavci utaje 50 miliona evra godišnje

Svake godine stanodavci u Srbiji oštete državnu kasu za oko 50 miliona evra zbog utaje poreza na zakupninu, a izgleda da država nema dovoljno snage da se izbori sa ovim problemom.

Prema podacima popisa iz 2011. godine, u Srbiji se izdaje oko 260.000 stanova, od čega je polovina u Beogradu. Ekonomisti misle da smanjenje poreza, na primer, na devet ili deset odsto, kao što je u Republici Srpskoj, BiH i Crnoj Gori, ne bi dalo rezultate.

Pola miliona ljudi u Srbiji živi u iznajmljenim stanovima. Većina je pravno nezaštićena jer vlasnici ne sklapaju ugovore o zakupu, ne prijavljuju im prebivalište. Pored toga, neretko ne prijavljuju Poreskoj upravi izdavanje stana i samim tim ne plaćaju porez koji je 20 odsto od visine zakupnine.

Za stan koji iznajmljuje za 200 evra mesečno, stanodavac bi trebalo da uplati 480 evra poreza godišnje. Previše, veruju vlasnici tih stanova.

Predsednik Udruženja stanodavaca iz Zrenjanina Dragan Cvjetićanin kaže da je drugi razlog što stanodavci ne plaćaju porez to što dobar deo već plaća pun iznos poreza na imovinu, a treći razlog je to što zakonski nisu zaštićeni od podstanara, koji ne plaćaju kirije, ruiniraju stvari.

"Nama se javljaju brojni podstanari koji su pokušali da prijave svog bivšeg stanodavca u Poreskoj upravi i nailazili na raznorazne prepreke odbijanja od strane uprave sa svakakvim obrazloženjima, da to njima nije u interesu", kaže Ljiljana Spasojević iz Udruženja podstanara Velegrad.

Ni RTS od Poreske uprave nije uspeo da dobije odgovor na pitanja, između ostalih, koliko stanodavaca plaća porez, koliko država gubi od neplaćanja ove obaveze, koliko je prekršajnih prijava podneto i da li kontrolišu izdavanje stanova na dan koje donosi veliku zaradu.

"Dva su moguća načina da se taj porez u većoj meri naplati. Jedan je bolja poreska disciplina, što izvesno nemamo, a drugi je veća kontrola."

Ta veća kontrola se ne može u ovom trenutku obezbediti jer država nema dovoljno snage, konkretno radnika Poreske uprave, inspektora koji bi sve to mogli da sprovedu, navodi ekonomista Đerđ Pap.

A kada inspektori prekršajni postupak ipak sprovedu, kazna za stanodavca može biti i pet puta veća od utajenog poreza.

Opstina Palilula....ada Huja,prodaju se placevi.Cini mi se da ovakva prica moze da zazivi !?

http://www.blic.rs/Vesti/Vojvodina/548736/Matici-otplacuju-nepostojeci-stan-u-Novom-Sadu

Ovakve stvari dizu kosu na glavi.  Kada bih ja bio u takvoj situaciji ne znam kako bih razgovarao sa vlasnikom tih hektara na Kopaoniku.  

Prodaja poljoprivrednog zemljišta u novim članicama EU i posledice

Tokom februara ove godine intenzivirani su protesti organizacija zemljoradnika u Varšavi i širom Poljske. Radi se uglavnom o malim i srednjim zemljoposednicima, a razloga za njihovo nezadovoljstvo je nekoliko. Pored već uobičajenih izraza nezadovoljstva sistemom kvota i kontingenata u trgovini sa ostatkom EU i protivljenja uvođenju GMO u domaće oranice, zemljoradnici su tražili i efikasan sistem zaštite od stranog kapitala čiji se priliv na domaćem tržištu očekuje od iduće godine.

Naime, u maju 2016. godine u Poljskoj ističe 12-godišnji moratorijum na prodaju poljoprivrednog zemljišta državljanima drugih zemalja-članica EU. U apelu u kojem ima i očaja i pretnje, poljski farmeri upozoravaju vladu da povede računa o tome šta radi jer „zemlja se prodaje samo jednom“. Čini se da je i ostatak političke javnosti u Poljskoj takođe naelektrisan ovim povodom pa čak i ozbiljne varšavske novine Gazeta prawna donose dramatičan naslov u kojem stoji da „u 2016-toj godini počinje rat za poljsku zemlju“.

Kraj moratorijuma na istoku EU i posledice
I u drugim članicama EU na prostoru bivše Istočne Evrope, liberalizacija tržišta nekretnina, koju su sve zemlje preuzele kao obavezu prilikom pristupanja EU, iščekivana je sa mnogo uznemirenosti. Predstavnici ekstremnih, najčešće desničarskih političkih opcija i senzacionalistički orijentisani mediji zajedno su podgrevali strahove sugrađana. Tako je recimo slovačka “Partija običnih ljudi”, treća stranka po broju glasova na poslednjim izborima upozoravala da će nakon liberalizacije tržišta nekretnina u 2014.

“Slovačka Republika izgubiti tlo pod nogama, i to doslovno”, takođe, da će to biti “početak kraja bilo kakvoj njenoj suverenosti”. Iz njihove poslaničke grupe došla je i dopadljiva inicijativa da se celokupno poljoprivredno zemljište u Slovačkoj „klasifikuje kao nacionalno kulturno nasleđe“ koje se kao takvo ne bi moglo prodavati strancima. U susednoj Mađarskoj, u zvaničnoj retorici aktuelne desničarske koalicije rečnik je još napetiji, uz vojničko-patriotske konotacije vezane za vlasništvo nad zemljom. Slično se može reći i za izjave i politiku bugarske ultranacionalističke stranke „Ataka“ koja je u jednom trenutku uspela da suspenduje proces liberalizacije.

Jedna od posledica pritisaka medija i javnosti u ovim zemljama bili su naknadni pregovori sa Briselom, u kojima su neke od njih ostvarile pravo produženja trajanja moratorijuma. U Slovačkoj, i Mađarskoj je prvobitni sedmogodišnji moratorijum produžen za još tri godine; u Poljskoj je ionako dug devetogodišnji prelazni period produžen za još tri godine.

Poljski slučaj ima neke istorijske i socijalne osobenosti na koje bi trebalo ukazati u ovom kontekstu. Poljska je, naime, bila jedina zemlja tzv. realnog socijalizma (izuzev socijalističke Jugoslavije) u kojoj nije sprovedena kolektivizacija poljoprivrednog zemljišta. Otpor poljskih zemljoradnika bio je tako jak tokom pedesetih godina prošlog veka da su pred njim ustuknuli komesari socijalističke ekonomije. Za razliku od drugih zemalja istočne Evrope, u Poljskoj je privatno vlasništvo bilo dominantno zastupljeno u strukturi svojine i to je tako ostalo sve do pada Berlinskog zida.

Kada su na istoku Evrope otpočele tranzicione promene, Poljska je već na startu imala snažnu interesnu grupu organizovanih zemljoradnika. Neobično dug grejs-period moratorijuma (2004-2016) koji još uvek nije istekao može se objasniti upravo njihovim kontinuiranim pritiskom na vladu. Mađarski „rat oko zemlje“ sa Briselom započeo je 2012, dve godine pre formalnog isteka moratorijuma. Orbanova vlada je tada donela zakon kojim je faktički anulirala efekte liberalizacije time što je zabranila prodaju zemlje stranim državljanima.

Uz ovo, Mađari nastoje da na svaki način zagorčaju život kompanijama sa stranim kapitalom koje su ranije kupile poljoprivredno zemljište. Naime, u svim zemljama u postupku priključenja EU stranci su mogli da kupuju zemlju na ime pravnih entiteta – kompanija koje bi osnovali u ovim zemljama. Administrativna nemoć Brisela očigledna je u činjenici da ovaj spor sa Mađarima još uvek nije razrešen, niti se nazire mehanizam njegovog rešenja.

Bugarski spor sa Briselom treba posmatrati u kontekstu dugotrajne političke krize u ovoj zemlji koja je počela još u januaru 2013. U jednoj od parlamentarnih „kombinacija“ ultra- nacionalista Volen Siderov i njegova „Ataka“ bili su neophodni za formiranje vlade. Jednom došavši na vlast, ova stranka je odmah pokrenula zakonodavnu inicijativu o jednostranom produženju moratorijuma za još šest godina. Bugarsko Sobranje je odgovarajući zakon donelo oktobra 2013, na samom kraju sedmogodišnjeg moratorijuma koji je isticao 31. decembra te godine.

Iako se liberalizacija trgovine zemljom odnosi samo na državljane EU, „Ataka“ je u primitivnom maniru plašila građane pričama o Turcima i kuvajtskim šeicima koji će pokupovati bugarske oranice. Bugarska suspenzija i najavljene sankcije EU protiv Sofije bili su, međutim, relativno brzo skinuti sa dnevnog reda. Krajem januara 2014. bugarski Ustavni sud doneo je odluku da je pomenuto produženje moratorijuma bilo protivustavno, s obzirom da je bugarsko domaće zakonodavstvo podređeno zakonima EU. Poljska je danas jedina zemlja EU u kojoj moratorijum na promet poljoprivrednog zemljišta još uvek nije istekao.

Srpska javnost i SSP-moratorijum
U poređenju sa drugim zemljama EU, naš moratorijum ispregovaran u okviru SSP aranžmana sa Briselom čini se krajnje neadekvatnim u domenu zaštite domaćeg agro-biznisa, ukoliko je uopšte imao nameru da ima zaštitni ili prelazni karakter. Iz prethodnog odeljka se vidi da su druge zemlje u pregovorima sa administracijom EU ostvarile od sedam do 12 godina suspenzije procesa liberalizacije i to u periodu kada su već bile punopravne članice EU. Srbija, s druge strane, kao zemlja koja je tek kandidat za članstvo ima pravo na svega četiri godine moratorijuma koji ističe u junu 2017. Kakve su reakcije javnosti u Srbiji i da li postoje interesne grupe koje nešto preduzimaju ili vrše pritisak da se nešto menja u sistemu pregovora sa EU?

Koliko se može letimično videti, u srpskim medijima je o negativnim stranama srpskog moratorijuma gotovo isključivo govorio Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta UB. Što u svoje lično ime, što u okviru političke kampanje desničarskog, nacionalističkog pokreta „Dveri“, ovaj agro-ekonomista je iznosio uporedne činjenice i iskustva zemalja članica EU vezane za liberalizaciju prometa poljoprivrednog zemljišta. Profesor Ševarlić ima u tom smislu velike zasluge za otvaranje ovih važnih pitanja u našoj javnosti. Iako u njegovim intervjuima ima i populističkih parola i narodskog pojednostavljivanja problema („nije dobro da stranci kupuju zemlju, jer čija je zemlja njegova je i država“) ipak u njima prevlađuje ozbiljan analitički ton – onoliko koliko je to, naravno, moguće u formi opštenja sa medijima. Stanje medijske pokrivenosti i javne i stručne polemike u našoj zemlji bili bi i po ovom pitanju skromni i nedovoljni da se na izmaku prošle godine nije pojavio tematski broj Studentske revije za privredno pravo, u kojem je izložena problematika pravnog aspekta liberalizacije tržišta nepokretnosti u zemljama članicama EU. Tekstovi pokrivaju zakonski kontekst procesa liberalizacije pre, ali i posle isticanja moratorijuma kod novih članica, kao i sistem ograničenja koja u domenu kupovine i korišćenja poljoprivrednog zemljišta postoje kod starih (pre 2004.) članica EU. Tematski broj časopisa pokazuje široke mogućnosti zakonskih ograničenja, kontrole i kanalisanja procesa prometa nekretnine i njenog korišćenja, u skladu sa projektovanim interesima države, društva i lokalne zajednice, očuvanja životne sredine i drugih obzira.

Iz Studentske revije saznajemo da čak i u „starim“ liberalnim ekonomijama zapadne Evrope kao i u uređenim društvima Skandinavije postoje striktni propisi i detaljna pravila koja se primenjuju u domenu prometa nekretnine i njene dalje upotrebe, a sve u cilju održavanja odgovarajuće strukture zemljišta, regulisanja domaćeg tržišta namirnica, zaštite životne sredine ili sprečavanja kupovine zemlje zarad njene naknadne preprodaje. Utoliko više, ovakva ograničenja treba uvoditi u tranziciona, neuređena društva kakvo je naše.

ovih dana iz Ministarstva poljoprivrede dolazi vest da će srpske vlasti tražiti prolongiranje moratorijuma na prodaju zemljišta do 2025. Ukoliko administracija u Briselu odobri ovaj zahtev, biće vremena napretek da se osmisli ozbiljna državna strategija i sistem zakonodavstva koji će regulisati materiju. Za slučaj da produženje moratorijuma ne prođe, zakonodavni korektiv opet treba da bude unapred pripremljen.

Kad su nekretnine u Srbiji u pitanju samo bi izneo svoje glediste. Ko je imao para resio je stambeno pitanje odavno.

A za izdavanje kirije su toliko smesne da dok plate porez od rente i porez na imovinu ostaje im mala dobit u odnosu na investiciju. Pa jos ako mesec ili dva u godini moraju sami da plate komunalije ode zarada.
A price da uz izdavanje imaju dobit i od rasta cena nekretnina odavno su pale u vodu i mnogi imaju gubitak u odnosu na sadasnje cene.

Moji rodjaci u Kursumliji pre dolaska izbeglica sa kosova su izdavali stan za 50DM oko 25 eura samo da im neko drugi placa infostan, struju telefonsku pretplatu. Ako pogledate samo sajt nekretnine videcete da su u BG u stalnoj ponudi izmedju 9 i 10 hiljada stanova za izdavanje.

A to su samo oni koji nisu izdati tj. u ponudi su. Uzmite u obzira da sa padom plata i penzija opada mogucnost placanja onih koji su zakupci stanova a sa druge strane mnogi koji imaju stan ili kucu ce se pod pritiskom nemastine i poskupljenja (na primer samo infostan i struja, povecanja poreza na imovinu) odluciti da ponude sobu ili sprat kuce u zakup i time ce ponuda dodatno porasti.

Dodajte na to sve veci broj onih koji napustaju zemlju i iza sebe jedan broj ostavlja nekretninu za prodaju ili zakup. Uzeo sam i obzir i one koji zive sa roditeljima i kojih ima puno ali zakljucak mi je da oni da su mogli, resili bi stambeno pitanje odavno. A da ce skoro doci u situaciju da ga platom resavaju ne izgleda mi realno. Ipak kad pogledam koliko novih stanova i kuca je u ponudi na prodaju a koliko njih moze da kupi stan to je tek zastrasujuce.

Dodajte na sve to socijalne stanove koje ce graditi drzava i u kojima ce odredjen broj sadasnjih podstanara resiti svoj problem. Pa na to dodajte i famozni BG na vodi u koji ce mnogi koji imaju novca kupiti nekretninu sto opet moze da obori cene ostalima koji prodaju. Belvil koji jos uvek nije uspreo da proda bar trecinu stanova je najbolji dokaz da je ponuda veca od potraznje.

Sve mi se cini da ce se i u BG uskoro desiti ono sto je Kursumliji pre 20 godina. Mozda ne tako drasticno da ce davati stan samo da im neko placa infostan ali vec sada za neko rentiranje nikad ne bi investirao novac u stan i ako mi cena kvadrata izgleda pristupacnija nego ikad.

Tri stvari su za cenu nekretnine važne:
1. Lokacija
2. Lokacija
3. Lokacija

Ako prodaješ stan na 5 minuta HODA od Narodnog pozorišta nećeš dugo čekati na kupca, a cena od 2000 evra poqm je početna cena....
Manji stanovi se bez problema prodaju i po 2500 eur qm, ali samo u delu u koji sam naveo.
Još ako naletiš na kupca koji baš želi tu da stanuje, cena može da bude i bolja, u zavisnosti od zgrade, polžaja stan itd...
Nekad jeste bila veća cena ali i 0vo je OK.

Nazivati Beograd, Kotež, Karaburmu, Mirjevo i Belvil je uvreda za prave beogradjane.

P.S: Lokali su druga stvar...

Slazem se sa svime sto ste napisali ali nisam siguran sta ste mislili pod Belvil je uvreda za prave beogradjane? Da li ste pod tim mislili na ljude koji su nedavno dosli do kesa takozvani skorojevici ili nesto drugo?

Hmmm, Belvil... tu je kupio stan ko je imao para i hitno mu trebao stan. Sve u nadi: nov stan je nov stan!
O kvalitetu stanova se sve zna, tanki zidovi itd...

S jedne strane imaš Delta City, gde ceo dan bruje automobili a s druge parkirane autobuse GSP koji u 4 ujutru krecu da zagrevaju motore, pre nego što krenu na linije...

Sad vidim i da su silni lokali u medjuvremenu otvoreni i gomila kafica, ne znam, možda to stvori neku iliziju grad - meni ne!

I da dodam: sad kad im s treće strane zveknu autobusku stanicu, biće i prostitutki i ljudi koji prave gužvu, traže prenoćište, doručkuju na klupama...
Divota jedna!
I negde će se već smestiti i "Pica park" koji je sad u parku ispred ekonomskog fsakulteta, možda to bude četvrt za provod, ali za stanovanje sigurno neće biti.
Sidji dole do "štajge" oko ponoći i posmatraj šta se dešava: ocvale tetke koje nude telo i istovremeno prenoćište, ciganke koje nisu videle tuš bar 2 godine koje nude "odredjene" usluge i osobe neodredjenog pola koje su (sa mudima ispod suknje) spremne sve za tebe da urade, e sve to će se uskoro preseliti u Belvil....
Da ne bude greške: naravno da podržavam sva prava LGB populacije samo ne u mojem kraju.

Od N.Beograda jedino što još pije vodu su 6 kaplara, da deluju ružno, ali su tu stanovi sasvim k, i možeš peške preko brankovog mosta za 10 min. da budeš u centru grada...

I kada zveknu pozoriste na 2 minuta hoda...

Biće beskrajna zabava...

Veselo i zabavno, ali do BOLA, ako tu stanuješ!

Fric za sve cu se sloziti sa tobom posebno za buku i sad razumem tvoju poruku da Belvil nije BGD. Mada i kad je zidano tu je bilo karton naselje sa romima pa sumnjam da ce bas dozvoliti da se tu nastane fukse ali dovoljno si argumenata dao i bez toga.

Grad je u poslednjih godinu dana evidentirao sve nekretnine na koje polaže pravo, ali je uknjižena tek svaka osma. Kada i taj proces bude završen odlučićemo šta će se naći na tržištu, istakao je Vesić.

On je naglasio da je grad u toj oblasti zatekao "haos" i dodao da je u poslednjih godinu dana utvrđeno da Gradu Beogradu pripada 18.994 nepokretnosti na teritoriji Srbije.

U ovom trenutku imamo upisano pravo svojine na svega 2.242 objekata od 18.994, što je veoma malo i pokazuje kako niko u prošlosti nije vodio računa o imovini grada.

U preko 16.500 slučajeva vodimo postupak upisa imovine, dokazujući da smo mi vlasnici. Među njima ima i nekretnina van teritorije Srbije kao što je vila na Bledu i nekoliko odmarališta na Hvaru i u drugim delovima Hrvatske, rekao je Vesić.

Ubrzao pad cena nekretnina u Hrvatskoj

Hrvatska je na nivou Evropske unije, zajedno s Belgijom i Kiprom, u prvom kvartalu zabeležila najveći pad cena stambenih nekretnina u odnosu na prethodna tri meseca.

U Hrvatskoj je tako indeks cena nekretnina (HPI) u prva tri meseca 2015. prema provizornim podacima Eurostata pao 2,8 odsto u odnosu na prethodna tri meseca.

To znači da je pad oštro ubrzao u odnosu na poslednja tri meseca 2014. kada su cene na tromjesečnoj razini smanjene 1,2 odsto.

Isti pad cena nekretnina, za 2,8 odsto u odnosu na prethodna tri meseca, zabeležili su i Belgija i Kipar. Najviše su porasle cene u Rumuniji, za 4,1 odsto, Švedskoj za 3,9 odsto, i Mađarskoj za 3,7 odsto.

Na nivou Evropske unije cene stambenih nekretnina porasle su u prvom ovogodišnjem tromesečju 0,6 odsto, nakon 0,4-procentnog pada u prethodna tri meseca. I evrozona je zabeležila oporavak cena, za skromnijih 0,3 odsto.

Dva stana u Grčkoj za jedan u Beogradu

Šestgodišnja kriza trostruko je umanjila vrednost nekretnina Grčkoj, pa se kvadrat stana u okolini Soluna može kupiti i za 500 evra, što je sve primamljivije i pojedinim građanima Srbije.

Kako je stala i gradnja i nema više novih stanova, prodaju se stari. Trenutno ih je na tržištu oko 200 hiljada.

Niske cene i blizina sve su primamljiviji građanima Srbije, kojima je za kupovinu stana u Grčkoj potreban pasoš, novac i za dva meseca stan sa pogledom na more je kupljen.

Šestgodišnja kriza u grčkoj trostruko je umanjila vrednost nekretnina, pa se kvadrat stana u okolini Soluna može kupiti i za 500 evra.

"U ovom slučaju cena je 25 hiljada evra za 55 kvadrata što je jako dobra cena s obzirom na to da je prva linija do mora sa pogledom na more", kaže za RTV agent za prodaju nekretnina Ana Pavlica.

Ipak, to je najjeftinija oblast. Ovakav stan, recimo na Halkidiju, košta 20 hiljada evra više. Godišnji porez za stan od pedesetak kvadrata iznosi oko 200 evra.

U agenciji kažu da stanove najčešće kupuju Srbi koji žive u inostranstvu. Upravo to je i priča porodice Ilić koja živi u Oslu.

Prošle godine kupili su nekretninu na obali, četrdesetak kilometara od Soluna za oko 700 evra po kvadratu. "Ovde možeš da kupiš dva stana za jedan u Beogradu", navodi Dragana Ilić.

Pre deset godina u Grčkoj se prodavalo oko 200 hiljada nekretnina godišnje, a prošle godine samo 10 hiljada, i to zbog krize.

Johnny Depp kupio grčko ostrvo za 4,2 miliona evra

Čuveni holivudski glumac Johnny Depp kupio je ostrvo Strongili u Grčkoj za 4,2 miliona evra, čime je, izgleda, počela rasprodaja privatnih grčkih ostrva.

Strongili se nalazi u Egejskom moru i površine je 0,9 kilometra kvadratnih, a holivudska zvezda otkupila je imanje na ovom zemljištu površine 0,2 kilometra kvadratna, prenose tamošnji mediji.

Grčka, prema različitim procenama, ima između 1.200 i 6.000 ostrva, a nema ni definitivnog popisa koliko ih je u vlasništvu države.

Ipak, neka ostrva će svakako biti za prodaju, a britanska kompanija koja se bavi nekretninama, Knight Frank, predviđa masovnu prodaju privatnih grčih ostrva, u narednim godinama.

Businessinsider objavio je spisak najpristupačnijih grčkih ostrva, čije cene se kreću od 3, pa sve do 50 miliona evra, a na tom popisu je i ostrvo Johnyja Deppa, čija vrednost je procenjena na 4,5 miliona evra.

Ukoliko se Vlada u Atini nađe u bezizlaznoj situaciji, može se desiti i da državna ostrva odu na doboš, kako bi Grčka prikupila 50 milijardi evra, potrebnih za podmirivanje kreditora.

Jako zanimljivo, kupiti stan u Grckoj. Ima li neka web stranica za trazenje stanova?

Cijene u Grckoj pale za oko 50%, sa obzirom na sve to i nije puno.
http://www.theguardian.com/world/2014/feb/28/home-ownership-greece-property-market

Bafet kupio grčko ostrvo, slede ulaganja
Američki poslovni magnat i jedan od najuspešnijih investitora na svetu, Voren Bafet, kupio je grčko ostrvo Agios Tomas (Sveti Toma) za 15 miliona evra.

Na veb sajtu grčkog lista "Proto Tema" objavljeno je da je Bafet ostrvo kupio zajedno sa italijanskim magnatom za nekretnine, milionerom Alesandrom Protom.

Njih dvojica su, kako navodi taj list, prošlog četvrtka zaključili ugovor o kupovini ostrva.

Biznismeni su izdali zajedničko saopštenje u kome najavljuju investicije na ostrvu, smeštenom na severozapadnoj strani ostrva Egine u Saronskom zalivu. U saopštenju se navodi da oni planiraju "izgradnju u nastojanju da pomognu razvoju šireg regiona".

Ostrvo, veličine 300 ari, i ranije je bilo oglašeno za prodaju na Internetu.

Ukoliko ova informacija bude potvrđena, biće to još jedna kupovina nekog grčkog ostrva iza koje stoji poznata ličnost. Početkom ove sedmice, holivudski glumac Džoni Dep kupio je nenaseljeno grčko ostrvo Strogilo u Egejskom moru, za 4,2 miliona evra.

Desetine ostrva u Grčkoj se u ovom trenutku nalazi na prodaji.

SOMBOR, Bogati državljani Ujedinjenih Arapskih Emirata /UAE/ u proteklih nekoliko mjeseci na području Sombora kupili su desetak salaša koje su njihovi vlasnici zbog navodne neisplativosti ostavili i preselili se u gradove, piše novosadski „Dnevnik“.

Interesovanje potomaka beduina iz pustinja UAE-a za somborske salaše podigao je njihovu cijenu, pa dobro uređen i u tradicionalnom vojvođanskom stilu doseže i vrijednost od nekoliko desetina hiljada evra.

Prije pojave bogatih Arapa, salašari željni grada muku su mučili da ih se otarase dajući ih za jedva šest do sedam hiljada evra, dok sada i to po tri odjednom zna kupiti samo jedna porodica iz UAE.

„Prvo je došao otac, pazario nekretninu, pa je onda i dvojici sinova kupio po salaš. I, prvo što su uradili, valjda po njihovom beduinskom običaju, oko salaša su počeli da podižu veliki zid od cigala. Valjda da im niko ne gleda u žensku čeljad, šta li?“, kaže jedan od somborskih salašara kome su Arapi postali prve komšije.

Novi vlasnici somborskih salaša iz UAE suočavaju se i sa jednim administrativnim problemom prilikom prijave boravka u Somboru.

Oni prijavljuju sebe i članove najuže porodice za privremeni boravak, kako bi mogli da u Srbiji, odnosno na svom salašu, provedu više od turistima dozvoljenih 90 dana tokom šest mjeseci.

Zakon Srbije, za razliku od šerijatskog, ne dozvoljava mnogoženstvo, pa problem nastaje kada treba prijaviti više od jedne supruge, a novopečeni salašari iz UAE obično ih imaju po tri ili četiri.

Komentarišući navode da Zakon o državnim nepokretnostima nudi privilegije za pojedine ljude, on je naveo da su se mnogi pravili da ne znaju šta je motiv donošenja zakona.

- Mi na tim nekretninama gubimo novac svaki dan. Plaćamo obezbeđenje, održavanje, a uz to ne dobijamo porez na imovinu. Samo imamo ogromne troškove. I umesto da na sve to trošimo četiri ili pet miliona evra godišnje, mogli smo da dobijemo 50-60 miliona evra u bužetu. Neki kažu i 70 miliona, ali mislim da je to bilo preterano - rekao je Vučić.

Prema njegovim rečima, namera je bila da se proda 161 vila i zgrada, 205 stanova, 25 poslovnih prostora i 16 garaža.

- Mogli bi značajne prihode da ostvarujemo od prodaje tih nekretnina, to je svima jasno, ali se prave blesavi i naivni. Valjda polaze od sebe i misle ako bi oni nešto ukrali i drugi će - rekao je Vučić.

On je podsetio da vodi računa o prihodima i rashodima države, jer je njegova obaveza da svakog meseca isplati po dve milijarde i 600 hiljada dinara na ime plata i penzija.

- Ja imam na raspolaganju dve vile, ali ne živim ni u jednoj, služi mi samo za prijeme stranih gostiju. Potrebno nam je da isplaćujemo plate i penzije. Ako neko kaže da je neko nešto hteo da ukrade, ja sam spreman da na svaki način pokažem da to nije istina i naš će cilj biti da u bužetu obezbedimo što više novca i što veće prihode, da ljudi mogu da žive bolje - rekao je Vučić.

KUPOVINA državnih nekretnina mora da bude tržišna utakmica na kojoj mogu da učestvuju sva pravna i fizička lica. Dakle, iz spornog Zakona o posebnim uslovima prodaje određenih nepokretnosti u svojini Republike, koji je predsednik Srbije Tomislav Nikolić odbio da potpiše i vratio ga parlamentu na "popravni", treba izbaciti mogućnost da svojinu nad državnim vilama, stanovima i poslovnim prostorima mogu da steknu jedino korisnici i zakupci tih kvadrata. Oni mogu da imaju samo pravo preče kupovine, i to isključivo po najvećoj izlicitiranoj ceni postignutoj na javnom nadmetanju. Ako to ne prihvate, nekretninu kupuje onaj ko je ponudio najviše.

U obrazloženju predsednika Nikolića navodi se da bi donošenjem zakona o prodaji državnih nekretnina bio povređen Ustav, koji u članu 84 predviđa da svi imaju jednak položaj na tržištu. Za predsednika je sporno i to što se u javnosti više od godinu dana znalo da je takav zakon u pripremi pa su se zaključivali ugovori o zakupu za nekretnine koji su sada predmet prodaje.

Zgrada Beobanke na Zelenom vencu u Beogradu ponuđena je na prodaju po peti put.

Grad Beograd je ponudio kostur nekadašnje zgrade po početnoj ceni tek nešto manjoj od 4 mil EUR. Poslednji rok za podnošenje prijava potencijalnih kupaca ove trinaestospratnice je 7. mart.

Inače, cena od 3.984.504 evra ostala je ista, kao i prethodnog puta, kada se našla na dobošu, 3. novembra 2015. i kada su zainteresovani izostali.

Zašto Izraelci grabe nekretnine u Srbiji?
Beograd -- Ambasador Izraela Josef Levi je izjavio da su investitori iz te zemlje sve više zainteresovani za ulaganja u Srbiju.

On je istakao da srpsko tržište nekretnina ima veliki potencijal.

Levi je na Prvoj srpskoj konferenciji o razvoju nekretnina rekao Tanjugu da investitori iz Izreaela veruju u srpsko tržište nekretnina i to ne zbog prijateljskih odnosa dve zemlje već zato što mogu da namirišu dobru atosferu za ulaganje, ali i dobre poslovne rezultate.

"“Izrael vidi veliki potencijal u Srbiji. Vi ste, što bi se reklo, na pet minuta od Evrope. Imate odličnu geografsku lokaciju, kao i odlične ljude"”, naglasio je ambasador.

Levi kaže da je u Srbiji već četiri godine i da sada može da pređe Savu i Dunav preko novih mostova i da ga raduje što je počela realizacija projekta budućnosti - Beograd na vodi.

On je naglasio da postoji velika vizija za razvoj Beograda, kao i da su izraelske kompanije zadovoljne saradnjom sa republičim i gradskim vlastim i da dobro posluju u Srbiji.

“Neki kažu da su cene nekretnina preskupe i da je metar kvadratni u Beogradu skuplji nego u Budimpešti, ali u Tel Avivu je tri puta skuplji od Beograda”, naveo je Levi.

Prema njegovim rečima, skoro 10 godina u centru Tel Aviva je kvadrat bio tri do četiri hiljade evra, pa su se investitori žalili na jednoj konferenciji, a danas su cene do 10.000 evra po kvadratu, tako da sve zavisi kako se koje tržište razvija jer ima svoje specifičnosti.

“Da sam investitor lično bih uvek uložio u Beograd”, naveo je Levi. On ističe da Vlada Srbije treba da nastavi politiku otvorenih vrata prema investitorima, kao i da nastavi sa reformama u smanjivanju procedura.

Kako je rekao, Beograd je mnogo otvoreniji sada za investicije i biznis.

Parcela pored Spensa, koja je jedna od najskupljih u Novom Sadu poslednjih decenija, prodata je danas na licitaciji za 3.774.000.000 dinara.

Parcelu je kupila firma „Nepi rial estejt prodžekt uan“ iz Beograda.

Početna cena od dve i po milijarde dinara premašena je za milijardu dinara. Ovo je najveća cena po kojoj je jedan plac u Novom Sadu prodat.

Za ovu lokaciju bio je zainteresovan još jedan ponuđač, „Šoping centar IV“ D.O.O. Beograd, ali je on odustao nakon polusatnog licitiranja.

U pitanju je parcela od 32.948 kvadrata pored Spensa, koja obuhvata sadašnje teniske terene, pomoćni stadion, prostor za atletske treninge i parking. Budući vlasnik će na ovoj parceli moći da sagradi poslovni objekat, u osnovi tržni centar, do visine od pet spratova ukupne površine od 115.318 kvadrata, što je veći prostor od Spensa (koji ima 85.091 kvadrat).

Menadžer kompanije „Nepi“ Nemanja Savčić je nakon licitacije izjavio da su zadovoljni zato što su kupili ovo zemljište, na kome planiraju da sagrade tržni centar. Prema njegovim rečima, firma „Nepi rial estejt prodžect uan“ je osnovana nedavno kao ćerka firma južnoafričkog fonda „Nepi“ koji js bavi izgradnjom i upravljanjem tržnim centrima u većem broju zemalja. Savčić kaže da je zemljište kupljeno ne kako bi se preprodalo nekome, nego s namerom da na njemu sagrade tržni centar.

Momir ::

Parcela pored Spensa, koja je jedna od najskupljih u Novom Sadu poslednjih decenija, prodata je danas na licitaciji za 3.774.000.000 dinara.

Sjajna prodajna cena od oko 945e/m2 gradskog građevinskog zemljišta, koja će teretiti izgrađeni objekat sa oko 270e/m2, što je u okvirima prihvatljivog.

Dobar primer kako se nešto može uraditi racionalno, potpuno suprotno od recimo prodaje AvalaFilma, Luke Beograd i mnogih drugih sličnih.

Sada bi to moralo da to postane praksa/standard, tržište je reklo svoje.

Tržište nekretnina u Srbiji je počelo da se oporavlja i beleži blagi rast, kažu pojedini stručnjaci navodeći da su stabilne cene i pad kamata na stambene kredite povećali tražnju.

Ono što se promenilo u odnosu na 2015. godinu jeste primena Zakona o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti koja je drastično smanjila broj lažnih oglasa.

Prethodnih godina je bilo oko 100.000 lažnih oglasa za prodaju ili izdavanje nekretnina u Beogradu i u 2014. i 2015. broj takvih oglasa je smanjen za 70 do 80 odsto.

Nenad Đorđević, predstavnik UO Klastera nekretnina, kaže i da je na tržište dosta uticao i pad kamatnih stopa na stambene kredite.

“U prethodnih godinu dana tržište nekretnina je oživelo, i imali smo rast koji nije bio značajan ali se oseća da prometa ima više nego što je to bilo u 2012, 2013 i 2014. godini. Postoji neka stabilna tražnja, cene ne osciliraju i bar što se tiče Beograda, nije bilo nekih značajnih promena u odnosu na 2015. godinu”, objašnjava Đorđević.

Direkcija za imovinu Republike Srbije raspisala je oglas za otuđenje nepokretnosti koje nisu neophodne za funkcionisanje Vojske Srbije.

Ponuđeni su vojni kompleksi u Beogradu, Irigu, Kraljevu, Nišu, Novom Sadu, Pančevu, Pirotu, Staroj Pazovi, Surdulici, Užicu, Čačku, Valjevu, Smederevskoj Palanci, Zaječaru, Vršcu.

Najskuplji kompleks koji je ponuđen nalazi se u Čačku a početna cena je 6,7 miliona evra, slede objekti u Nišu po ceni od 5,3 miliona evra.

Rok za konkurisanje je 16.10.2016 .

Kad država prodaje stanove...

http://www.rdi.gov.rs/doc/oglasi/spisak%20za%20zakljucak%20%2023.12.2016.pdf

http://www.rdi.gov.rs/oglasi.php#109

Najskuplji stan u Srbiji u prošloj godini, prodat je u beogradskoj oštini Stari grad, a za površinu od 132 kvadratna metra, plaćeno je gotovo 700.000 evra i nije reč o novogradnji. To znači da je cena kvadrata bila oko 5.290 evra, saopštio Republički geodetski zavod.

Najskuplji stan, godinu dana ranije, u 2015. bio je, gotovo dvostruko jeftiniji, iako iste kvadrature.

Njegova cena od 370.000 evra omogućila je novom vlasniku adresu na Dedinju, u zgradi sa bazenom i velnes centrom.

Najskuplje plaćena kuća u Srbiji 2016, međutim, nije kupljena u Beogradu, već u Subotici, po ceni od 1,2 miliona evra.

Prema registrovanim podacima građani Srbije svega u sedam odsto slučajeva stan kupuju od investitora, odnosno nove stanove, i to zbog viših cena.

Kupovina stana manje kvadrature, zbog mogućnosti rentiranja i nižih cena komunalija, najisplativija je investicija na tržištu nekretnina.
Garsonjera od 25 kvadrata, u proseku, u Beogradu može da se kupi za 20.000 evra. Cene variraju u zavisnosti od toga gde se stan nalazi. Na obodu prestonice kvadratni metar staje oko 400 evra, dok se na Starom gradu kreće oko 3.000 evra.

Smile ::

 Cene variraju u zavisnosti od toga gde se stan nalazi. Na obodu prestonice kvadratni metar staje oko 400 evra

Koliki je taj obod prestonice...100km?
Vecernje novosti,a pisu ovakve gluposti
Gde ima garsonjera za 400e\m2?