NEKRETNINE u Srbiji i svetu

"Gde ima garsonjera za 400e\m2?"

Ima tamo gde je 20000 EUR, garsonjera od 25 kvm, novine u Srbiji su realno smece...

LleytonHewitt, novine su danas jeftinije od wc papira, moz' misliti koliko vredi tekst! 

Ja kupujem novine zbog kera i imam prigovor savesti što doprinosim finansiranju mašinerije.

Moja procena je da ce cene nekretnina u Beogradu ozbiljno da porastu 2017-2018-2019. Nemojte da se cudite ako cena kvadrata bude i duplo veca nego sada. 

Ako hocete moj savet sad je POSLEDNJA prilika da kupite nekretninu po sadasnjim cenama.
Drugi savet je da gadjate NBG, Zemun ka Indjiji i nekretine uz reku.

Zapamticemo ovaj post naravno da bi se hvalio za godinu dve :))
Ko me poznaje zna da sam ozbiljan u procenama.

bwresident ::

Moja procena je da ce cene nekretnina u Beogradu ozbiljno da porastu 2017-2018-2019. Nemojte da se cudite ako cena kvadrata bude i duplo veca nego sada. 

Ako hocete moj savet sad je POSLEDNJA prilika da kupite nekretninu po sadasnjim cenama.
Drugi savet je da gadjate NBG, Zemun ka Indjiji i nekretine uz reku.

Zapamticemo ovaj post naravno da bi se hvalio za godinu dve :))
Ko me poznaje zna da sam ozbiljan u procenama.

Ja bih rekao da ako bude rasta, to će biti blagi rast. Razlog zašto tako mislim je iz prostog razloga što se dozvole za gradnju izdaju lako i brzo i gradi se na sve strane, za razliku od buma 2006-2007 kada su se dozvole teško dobijale.
A može doći i do prekomerne gradnje pa da nema ko da kupi tolike kvadrate...

Na doboš otišlo 88 stanova u Novom Sadu

U Srbiji su trenutno oglašene 1.222 nekrentine - kuće, placevi ili lokali, jer vlasnici nisu u mogućnosti da otplaćuju bankarske kredite.

Na portalu "Doboš", banke najviše, putem javne prodaje, oglašavaju stanove i trenutno ih je 647, potom slede poslovnog prostora – 219, pa zemljišta - 189.

Zbog neplaćenih kreditnih rata, banke prodaju 88 stanova Novosađana. Među građanima koji ne mogu uredno da otplaćuju kredite najviše je Beograđana pa su banke oglasile prodaju 186 stanova u tom gradu. U Nišu su na doboš otišla 52 stana, u Subotici 35.

- Sada se, recimo, na portalu može naći oglas da se trosoban stan od 79 kvadrta u Novom Sadu prodaje duže vreme po ceni od 18.200 evra, zatim kuća u Fugogu za 15.400 evra, a u Bačkoj Palanci za 8.730 evra. Stan u Beogradu, na Čukarici, od 37 kvadrata prodaje se za 9.000 evra, a na kilometar od centra Grocke stambeno-poslovni objekat nudi se za 17.000 evra, mada je stvarna vrednost ove nekrentine više od 72.000 evra. U Zrenjaninu se porodična kuća prodaje za 36.000 evra – kažu u "Dobošu" za Dnevnik.

U mnogim oglasima nisu naznačene cene već se potencijalni kupci upućuju na poverioce. Tako se na oglasu nalazi zemljište u blizini Kaćke petlje, koje je predviđeno za građevinsko zemljište pa se navodi i spratnost objekta koji se može izgraditi prema urbanističkom planu i potom upućuje na poverioca za ostale informacije.

Trade Now ::

A može doći i do prekomerne gradnje pa da nema ko da kupi tolike kvadrate...

Suluda je ideja da ce stanovnistvo stalno kupovati stanove. Nema toliko para.
Gradce bogati koji ce te stanove izdavati. To vec postoji u nekum delovima BG.

Veruj mi na rec ne da ce kupovati nego ce se otimati za stanove uskoro. Ne samo za stanove nego za nekretnine generalno. Pogotovo u velikim gradovima.

bwresident ::

Veruj mi na rec ne da ce kupovati nego ce se otimati za stanove uskoro. Ne samo za stanove nego za nekretnine generalno. Pogotovo u velikim gradovima.

A zasto to mislis ?  Zbog klimatskih promena ? 
Ili zbog izbeglica ?  Hvala unapred.

Evo ti moj "slikovit" odgovor. Izvini sto to nisam opisno to objasnio. Nadam se da je razumljivo.

USA
————————————————
2008. pocela globalna recesija.
2009. FED spusta kamatne stope ka bankama na skoro 0%. (kliknuti ovde)
2009. US pocinje program “kvantnog olaksanja” tj QE program. (kliknuti ovde)
2011. pocinje pad nezaposlenosti (ovde kliknuti)
2013. US Ekonomija krece u neverovatnu ekspanziju, cene nekretnina rastu (kliknuti ovde)
2015. ukinut QE program  — >> http://www.wsj.com/articles/fed-ends-bond-buys-sticks-to-0-rate-for-considerable-time-1414605953
2015. (povecavaju se kamatne stope) (kliknuti ovde)
u buducnosti
2018. kamatne stope dostizu realnu trzisnu vrednost (3% od FED ka bankama) i (5-6% za mortgages).
2019. vreme za cash kupce u US. (cene nekretnina nize za 20-30% u odnosu na danas)

EVROPA
—————————————————
2008. pocela globalna recesija
2011. god US poziva EU da pokrenu QE program takodje  (ovde kliknuti)
2013. god Angela ponovo odbija da pokrene QE u Evropi (ovde kliknuti)
2014. ECB spusta kamatne stope na 0% (kliknuti ovde)
2015. Angela Merkel konacno pristala da pokrene QE (kliknuti ovde)
2015. poceo QE program (kliknuti ovde)
2015. pad nezaposlenosti (kliknuti ovde)
2015. Srbija – (kliknuti ovde)
2015. Hrvatska —>> http://rs.seebiz.eu/anketna-nezaposlenost-u-trecem-kvartalu-lani-154-posto/ar-127964/
2015. Pojacavaju QE tj ubrzavaju stampanje novca (kliknuti ovde)
2016. Prvi rast cena nekretnina u EU —>> http://gdeinvestirati.com/2016/05/31/madarska-trziste-nekretnina-blizu-najvisih-nivoa/
2016. Investitori iz USA prodaju sve i investiraju u Evropu - http://www.pionline.com/article/20160613/PRINT/306139978/real-estate-investors-passing-over-us-to-find-good-deals-in-europe
2016. Blag rast cena nekretnina u Srbiji — http://rs.n1info.com/a156796/Biznis/Oporavak-trzista-nekretnina-u-Srbiji.html
2016. Ubrzano stampanje para u ECB — http://www.reuters.com/article/ecb-qe-idUSEONG6A0T1?feedType=RSS
2016. Pad nezaposlenosti Slovenija —> http://rs.seebiz.eu/nezaposlenost-u-sloveniji-u-godnu-dana-smanjena-za-9/ar-137073/
2016. Madjarkska rast cena nekretnina! http://www.portfolio.hu/en/economy/hungarian_residential_property_market_amazes_europe_tries_to_catch_up.31570.html

2017-2018
Pad nezaposlenosti Srbija 
[url=http://www.tradingeconomics.com/serbia/interest-rate grafikon nezaposlenosti]Kamatne stope Srbija[/url] 
Nezaposlenost Srbija trend

Naravno ima tu jos dosta toga sta bi moglo da se objasni.

Moj savet je kupujte u velikim gradovima. Centar, blizu infrastrukturnih projekata. Blizu IT centara. (Na primer Zemun-Indjija). 

QE program ima najvece uticaje na firme. Pogotovo IT firme. One prve dodju do tog besplatnog novca. Bankama za vreme stimulansa padaju akcije ali nakon sto stimulans prodje rastu im akcije. Cene nekretnina pocnu da rastu odjednom i to jako brzo. Nekoliko godina nakon sto stimulans krene.

Eto to je ukratko :)

U  najužem centru BG cene moraju da idu gore, na primer na padini od Narodnog pozorišta dole do Dunava. Kao i ceo krug dvojke. To je centar grada, najuži, Vračar je OK ali ne možeš za 5 min. da dodješ do na pr. Narodnog pozorišta...

O kakvom rastu cena nekretnina vi pricate u drzavi u kojoj GDP raste samo 1-2% godisnje i koja gubi oko 40.000 stanovnika svake godine zadnjih 10-20godina zaredom?!
A pritom je u zadnjih par godina poceo i veliki odliv obrazovanog stanovnistva koji odlazi trbuhom za kruhom u Germanske, Skandinavske i Kanada/Usa drzave...

Ja mislim da ce cene nekretnina da rastu zato sto ce ljudi u strahu da ce evro da propadne poceti da kupuju nekretnine. Povecana traznja automatski utice na rast cena.

Isto toliko ljudi, ako ne  više, "gube" i Hrvatska, Rumunija, Bugarska...
Jednostavno: niko u tiim zemljama ne može da im pruži platu ni od 3000 evra bruto, zato odlaze.

BTW: sve 3 navedene zemlje su članice EU i već imaju problem, jer nedostaju lekari, inženjeri...

Neki neimari koji su zidali zgrade u BG nisu prodali ni polovinu stanova za zadnjih par godina, tako da se i slažem i ne slažem sa vašim stavovima.

Videcemo. Ostavicemo moje postove i pred kraj ove godine i pocetkom sledece godine prosto bice "quote" jesam li vam rekao :)

1+1 su 2. Vrlo je prosta matematika. Cene idu gore i znacajno brzim tempom. Ko sad ne kupi moci ce da udara glavom o zid sledecih 5-6 godina :)

Zavisi koje stanove.

Raslojavanje je dobrim delom zavrseno i oni koji imaju pare, luksuzne kuce i stanove
na odlicnim lokacijama ce kupovati, ali to je pitanje koliko je njih a da  vec
nisu kupuli to sto im treba. A  srednje klase prakticno nema i takve neke traznje
nece ni biti znacajno, a siromasni nemaju kupovne moci.  Poneki mlad bracni par
ako imaju solidna primanja mogu da kupe stan na kredit, ali je to ipak ogranicena traznja da digne tako cene.

Tako da to 1+1 =2 je tacno ali je isto tako 0+0= 0 tacno.

U prvoj polovini 2016. godine ganc novi stan mogao se pazariti za prosečnih 185.605 dinara po kvadratu, da bi već krajem godine srednja cena samo jednog kvadratnog metra iznosila 228.684 dinara ili pomenutih 1.845 evra. Ovakva promena cena od 2000. godine je bez presedana, pokazuju najnoviji podaci Sekretarijata za upravu - Sektor statistike grada Beograda.

- Porast cena stanova u novogradnji rezultat je nedovoljnog broja takvih nekretnina. U Beogradu se mnogo gradi, ali potražnja je trenutno veća od ponude, što prirodno dovodi do skoka cena. U poslednje vreme banke su smanjile kamate za stambene kredite i time privukle i ohrabrile znatan broj kreditnih kupaca. Mnogi od tih potencijalnih vlasnika žele da novi život započnu u modernom stanu u kojem nisu potrebne nikakve izmene i prepravke - rekao je za "Blic" Vladimir Obradović, vlasnik "Nekretnina Obradović".


http://www.blic.rs/vesti/beograd/skok-cena-stanova-evo-zasto-su-poskupeli-kvadrati-u-beogradu/0ec2y6n

Pa kao sto rekoh. Tek ce da krene "panika".

Moj savet sad je poslednja sansa da uzmete kredit i da kupite po povoljnim uslovima tj po sadasnjim cenama.

Krece najveci rast cena nekretnina u istoriji Srbije

Ti si izgleda stvarno bio u USA 2007 i 2008god, jer ocito ne znash koliki je bio nerealan skok cena nekretnina tada u Srbiji, pitanje je da li ce se u ovom veku ikada ponoviti taj skok cak i da rast GDPa bude 10% - a ne sada kada je izmedju rast GDPa 1.5% i 2.5% - uz veliko iseljavanje strucnijeg i obrazovanijeg kadra koji bi da je ostao ovde mozda i kupio neki 1. i 2.soban stan sa svojim prosecnim platama 500-600eur.

Moras da shvatis, da Srbija se prazni, godisnje gubi preko 40.000 stanovnika, a Beograd je prestao da uveceva broj stanovnika - pritom su dosle godine kada umire najbrojnija populacija kod nas a to je bebi bum generacija rodjena posle 2.svetskog rata tj 1945god, nazalost sve su prognoze da ce tada godisnji negatvni prirastaj biti izmedju 50.000 i 60.000 ljudi :(

Cene nekretnina u Srbiji su medju najskupljima na svetu po 2 najbitnija parametra trzisne ekonomije:

1. Odnos prosecne plate i cene prosecnog m2 novogoradnje

2. Prinos na dobitak od rentiranja nekretnine

Na sve to dodaj da je Srbija na vrhu liste po broju ljudi koji poseduju svoju nekretninu(zahvaljujuci sistemu u staroj Jugoslaviji), da plate i penzije skoro da nemaju nikakav realni rast u eurima,
da smo jako zaduzena drzava i zbog toga moramo josh duze vreme sprovoditi fiskalnu konsolidaciju...

= nemoguce je da bude iole veceg skoka cena nekretnina u Srbiji, a ni u Beogradu.

Ovakve izjave mi trebaju. Bilo bi lepo da jos neko ko se slaze sa Cuclom da svoju izjavu ovde pa da mogu pred kraj 2017. pocetkom 2018. da citiram postove i da hranim svoj ego :D Koliko sam dobar prognozer. 

Skok cena nekretnina ce biti znacajno veci nego 2007/2008. 
Mislim da ce se najvise osetiti 2018/2019. godine. 

FYI cene nekretnina u Srbiji nisu medju naskupljima na svetu verovao ili ne (cak i kada gledas te parametre) nije cak ni blizu. Vec smo medju najpovoljnijima na svetu. Upravo kada gledas odnos zarade cena nekretine. Prinos od rentiranja je vrlo solidan.

Takodje Srbije nije "jako zaduzena drzava" cak sta vise mislim da smo u vrlo dobrom finansijskom polozaju.

A ovo Srbija verovatno je po broju nekretnina koje su u vlasnistvu u samom vrhu.

Voleo bih da je bwresident u pravu i da dodje do takvog skoka cena nekretnina, ali mislim da je Cucla realniji.  Mene svrstaj na Cuclinu stranu, pa se cujemo dogodine.

Evo ti ponuda za opkladu:

Ti kazesh da ce rast cena nekretnina u Srbiji biti znacajno veci od 2007/2008me kada je rast bio dosta preko 50% za godinu dana.  Znacajno veci pretpostavljam da znaci onda 70-80% rast...

Ja sam siguran da rast cena prosecnih nekretnina u Srbiji nece biti veci od 7% u valuti Eur, tj 10puta manje od tvoje procene rasta.

Moja pretpostvka je da ce biti veci samo sto ce se rastegnuti mozda na vise godina. Uzmi u obzir samo da je 2019. godine 35% u odnosu na vec povecane cene od 10% pa zatim 30%. Tako da je to dosta vise.

U principu cena kvadrata ce se duplirati do kraja 2020. godine. Doduse ne svuda podjednako nego uglavnom najveci rast ce biti tamo gde su IT kompanije a ostali delovi ce imati skok ali manje znacajan skok ali ipak definitivno rast.

2017. ~10-12%
2018. ~30%
2019. ~20-30%
2020. ~20-30%


Da dodam ja sam dosta svojih $$ stavio verujuci u to. :)

Dodao bih samo jos jedno obrazlozenje specijalno za CUCLU :)

Znaci on kaze broj stanovnika opada. Kaze Srbija gubi 40,000 stanovnika godisnje. U redu. 
Zatim kaze Beograd je prestao da raste. To je takodje u redu.
To znaci da Beograd ne gubi broj stanovnika! Ok evo da se slozimo da je to tacno. (vise manje). 

Imamo jedan vrlo malo znacajan podatak ali zanimljiv podatak a to je da u Beogradu prakticno imamo pravi baby boom 
koji nismo imali do sada. Opet kazem ovaj podatak je vise 'zanimljivost' nego sto je znacajan za uvecanje cena nekretnina.
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:659015-BEBI-BUM-
Beograd-bogatiji-za-18719-beba

Hajde onda da pokusam da obrazlozim ko ce da kupuje te silne stanove i nekretnine.
Ono gde Cucla ne vidi sta ce da se dogadja jeste turizam.
http://www.danubeogradu.rs/2017/02/2016-u-beogradu-skoro-
milion-turista/

Znaci milion turista ukupno. Porsast broja PRIJAVLJENIH stranih turista je 14%. Ako mozemo da se slozimo da tu imamo 
jedan pozitivan trend. Ako bi mogli da ukljucimo i neprijavljene turiste rast bi bio ~30%. 
Neprijavljeni turisti su NOV trend jer ljudi izdaju stanove preko AIRBNB-a a samo 1% njih prijavi turiste. Nadam se da vise manje mozemo da se slozimo.
Pogledajte samo stanove malo koji su na AIRB-ju a ima ih sve vise i vise.
https://www.airbnb.com/s/Belgrade/homes?

Budimpesta na primer ima preko 10 miliona stranih turista godisnje sto je vise nego 10 puta. 
Mi zbog ratova, problema 90tih, sankcija i slicno do sada nismo imali turiste ali se polako vracaju. Vracace se sve vise. 

Upravo oni koji rentiraju na AIRBNB ce biti jedni od znacajnih kupaca nekretnina. Jer ce veci deo centra Beograda da se pretvori u AIRBNB. Licno znam nekoga iz porodice ko izdaje stanove na AIRBNB i mogu vam reci da mu nikada u istoriji izdavanje nije islo bolje.

----
Beograd i Srbija imaju posebnu strategiju da se fokusiraju na turizam.
Novi terminal na Aerodromu Nikola Tesla.
Sredjuju se reke, pristaniste za brodove, Beograd na vodi, gondola od Kalemegdana, fasade po centru grada, pesacka zona u centru....i slicno.
----

Dodatno treba uzeti u obzir da su cene kredita NIKADA povoljnije u istoriji. Fiksne kamate? 20-30 godina? To nikada nije do sada bilo.

Takodje uzmite u ozbir da je sve vise i vise nasih ljudi koji rade za strane kompanije preko interneta. IT sektor ce da oduva. Toliko je veliki porast broja nasih ljudi koji rade preko interneta da je to maltene i zastrasujuce. 
http://www.b92.net/biz/vesti/it-biz.php?yyyy=2017&mm=04&dd=10&nav_id=1248875
Taj trend ne samo da nece da se smanjuje nego ce i da se povecava tj plate u IT sektoru se globalno moraju pribliziti a sto znaci 1000-5000 eura mesecno za ljude u Srbiji. Upravo nam to omogucava internet. 

Nezaposlenost pada sve vecom brzinom. Pogledajte sa desne strane 
https://en.wikipedia.org/wiki/Economy_of_Serbia
Znaci nezaposlenost pada i trenutno je na 13.6%
Mozete i ovde pogledati grafikon (stavite max)
http://www.tradingeconomics.com/serbia/unemployment-rate

Sve u svemu videce se rezultati vrlo brzo.
Vi mozete da mi verujete i da kupite nekretninu dok jos nije kasno a mozete i da cekate pa da posle cupate kosu sa glave ako je imate. :)

1. U samo tekstu ti pise : PRESTONICA je prošle godine postala bogatija za 18.719 novih stanovnika, što je za 667 više rođenih beba nego u 2015, a 944 u odnosu na pre dve godine. Ipak, i pored "bebi buma", ne može se govoriti o pozitivnom prirodnom priraštaju, pošto je broj umrlih veći od broja rođenih, pa je lane u glavnom gradu ispisano 20.320 "smrtovnica".


A tek ce povecavati negativni prirastaju narednim godinama, jer razmisli kakav je bio baby bum u Srbiji posle 2.svetskog rata, a ti ljudi sada imaju preko 70godina, a prosecan zivotn vek je 70-75god nas.


Ovo bolje da nisi pominjao, jer je jedan od najvecih razloga zasto bi trebalo doci do pada cena nekretnina, a ne rasta,
uz onaj da u Srbiji ogromna vecina stanovnista vec poseduje 1 nekretninu, a mnogi i 2 cak i vise.


2.Turizam se slazem da je uticao 2016god nekim delom na rast ali samo novogradnje, stim da je rast u 2017god totalno stao, a Beograd je cak u padu 4%  procitaj detaljnije ceop tekst  https://www.turistickisvet.com/vesti/turizam/srbiju-u-prva-
dva-meseca-2017-posetilo-2-vise-turista.html


3.Kamate nize uticu na rast cena nekretnina, ali u 2015 i 2016god su jedva nadjacale gorepomenute uticaje koji uticu na pad cena.


IT sektro u Srbiji postoji vec 10godina, nishta tu nema novo da bi uticalo na veci rast. Prirom od 10ak njih koje znam, nijedan ne zeli da kupi nekretninu u Srbiji, jer cesto menjaju posao i uvek imaju dobre ponude da idu u inostranstvo a tada im je po njihovim recima ta nekretnina opterecenje.


4.Nezaposlanost pada statisticki, jer mnogo ljudi odlazi iz Srbije, a i uslovi na birou su poostreni pa se laske i brze brisu oni koji ne obnavljaju status. U realnoj ekonomiji imash slabo ili nikakvo povecanje zaposlenosti ,a to jedino moze podstaci vec u traznju uz vece povecanje prosecne plate.


Pritom vecina ljudi iz javnog sektora i jacih penzionera je imala jako primetno smanjenje plata/penzija, sto utice na njihov standard, tj ipak preciznije receno je uticalo zadnje 2god.


I ne zaboravi na poreski sistem u Srbiji , koji prilicno destimulishe posedovanje vishe nekretnina, jer su stope jako porgresivne, na to verovatno nisi racunao, kao i da je drzava vec par puta naglasila da ce kaznjavati ne placanje poreza na izadavanje nekretnina i dnevnog rentiranja.
Velikim delom zbog toga je i uveden novi zakon koji obavezuje postojanje upravnika stambenih zgrada koji ce i znati koji stanovi se iznajmljuju, pa ce tesko biti ne platiti porez na izdavanje bilo mesecno ili dnevno rentiranje.

Pojedini postovi su ti vrlo neargumentovani i u njima provejava navijacki ton, verujem da bi ti bio jedan od onih koji su 2007me i 2008me podstrekivali da kupe nekretninu jer je rast cena velik i da uzmu kredite u CHF jer su bili nikad jefitniji, a veruj to je mnogim ljudima bukvalno unistilo zivote - mnogi bi voleli da su kao sto si napisao svaki dan cupali kosu sa glave umesto onoga sto ih je snaslo :(

Izgleda da ja nisam odavde? 

IT sektor - ljudi su više od deceniju u branši i ne planiraju svoj status podstanara da promene iako mogu to sebi da priušte putem kredita jedni, drugi 2-3 stana u kešu pa se niko ne zaleće. 

Stanova za izdavanje ima dovoljno čim može da se nađe relativno brzo u svakom delu grada i onaj od 45 kvm do 130kvm za 300-350 eur u zavisnosti ko je koliko raspoložen na da plaća troškove režije od 5000din preko 8000, 10000, 15000 i 20000 i više dinara mesečno. 

Svi u IT sektoru nisu pali s kruške pa da sav novac spis(č)kaju na nekretnine verujući u priče o abnormalnom naglabanju o poskupljenju istih. Možda po neki napaljeni klinac i zaleti se, ali tektonski poremećaji u IT-u se dešavaju i nije 100% stabilan rast tražnje za kadrovima, naročito kada se šljakeri vs programeri vs softverski inženjeri susretnu na tržištu. Ovi prvi mogu poremetiti trenutno stanje na tržištu nekretnina za 0,05% i to polovina od njih može da pukne u prvih 3-5 godina rada kada i prestane potreba za tim što je mukotrpnim gledanjem video tutorijala udemy ili sličnih gluposti radilo posao jer je i upotreba tehnologije relativnog kraćeg roka upotrebe. Koliko dobrih firmi sa punom radnom angažovanošću programera u radu na projektima tokom cele godine u Srbiji zapravo ima?

Drugo, dobrih programera ovde ponestaje, raspinuti su po svetu. Druge zemlje nude i jeftinije i kvalitetnije kadrove - Ukrajina, Rusija, Vijetnam...

Imaš i stranih firmi, iz USA u BG-u koji se između ostalog bave softverskim inženjerstvom pa kubure sa kvalitetnim kadrovima, a i njihovi kadrovi kad su došli u BG imali su osećaj kao da im je bwresident predstavio Srbiju i čari prestonice, a ono raspad sistema u odnosu na šta su navikli tamo odakle su došli.

Cene stanova u samom srcu grad, najuži centar, moraju da porastu.
Dakle opština Stari grad, njen uži centar, možda krug dvojke...

Srpski poljoprivrednici kupuju jeftine oranice u Rumuniji
Autor/izvor: SEEbiz / Blic
Datum objave: 17.04.2017. - 15:22:38
BEOGRAD - Srpski poljoprivrednici, pre svega oni koji žive u blizini granice sa Rumunijom, već su kupili ili bezecovali oranice u toj zemlji, pošto su neke i do pet puta jeftinije od vojvođanskih.

Kako je nezvanično potvrđeno, Rumuni su otvorili agenciju u Srbiji preko koje se može kupiti i uzeti u zakup poljoprivredno zemljište u toj državi, a zbog cene po hektaru od 2.000 do 2.500 evra, naši veliki paori su pohrlili tamo.

Među prvim kupcima zemlje u Rumuniji je, prema informacijama “Blica”, poljoprivrednik i političar iz pograničnog mesta u Banatu, koji je već uzeo prilično veliki posed.
Ipak, do oranica, koje se kupuju ili iznajmljuju samo u velikim blokovima, moći će da dođu uglavnom bogatiji, jer se radi o skupovima parcela veličine i više od 1.000 hektara.

Stojan Padejski iz udruženja poljoprivrednika “Banatska lenija” iz Kikinde kaže da je zemlja u Rumuniji, uz granicu, odličnog kvaliteta, da je čuo i za cenu, ali da ne poznaje nikoga ko je već pazario.

– Zemlja je čak i bolja sa one strane granice, ova uz rumunsku granicu verovatno spada u prvu klasu i na njoj se može sejati sve, od soje do kukuruza – kaže Padejski.

Poljoprivredni stručnjak Branislav Gulan kaže za “Blic” da je cena od 2.000 evra za hektar primamljiva, ako se uzme u obzir da zemlja u Vojvodini, na primer, kod Bečeja, koja je odličnog kvaliteta, a ne nalazi se u prvoj liniji uz magistralni put i kao takva je jeftinija, košta 8.000 evra za hektar.

– Rumunija se može porediti sa bivšom Jugoslavijom. To je oko 10 miliona hektara kvalitetne zemlje. Ta zemlja bolja je od one u Banatu, približna kvalitetu zemlje kod Bečeja, gde je daleko skuplja, od 8.000 evra, pa naviše, sve do 12.000 i 15.000 evra – kaže Gulan.

On smatra da najbolje šanse za kupovinu zemlje u Rumuniji imaju veliki srpski biznismeni.

– Ako uzmemo u obzir da je kod nas prosečna veličina njive 4,5 hektara, a tamo se radi o velikim parcelama, to će kupovati veliki. Cena je takva jer Rumuni nisu sve rasprodali, dobar deo su uzeli Italijani, ali još ima zemlje – objašnjava Gulan, koji dodaje da radna snaga ne bi trebala da bude problem.

Prema njegovim rečima, naši poljoprivrednici mogli bi radnu snagu unajmiti u Rumuniji, ali je to šansa i za naše ljude da odu u Rumuniju, koja je malo brže od nas prošla kroz tranziciju i rade.

Kako je reklo nekoliko sagovornika, rumunske oranice posebno su dobre za gajenje žita i suncokreta.

Zakup njiva u Rumuniji višestruko je jefitniji nego u Vojvodini, gde su proteklih meseci znatno porasle cene na javnim nadmetanjima za zemlju. Hektar zemlje može se uzeti za 20 evra, preneo je specijalizovani portal “Agrosmart”, dok u Vojvodini cene idu i preko 500 evra, u zavisnosti od javnih nadmetanja.

Rado idu u podstanare, a najrazvijeniji u Evropi - zašto?
Za razliku od zemalja visokog vlasništva poput Španije, Irske i SAD-a, Nemačka ne dopušta da se troškovi hipoteka i kamate odbijaju od poreza. Bez tog odbitka, prednosti posedovanja i iznajmljivanja su uravnotežene.
IZVOR: SLOBODNA DALMACIJA 

Većina Nemaca ne kupuju svoje domove, oni ih unajmljuju. Iako standard mnogima dopušta da bez velikih problema priušte kuću ili stan, stopa vlasništva nad stambenim nekretninama u ovoj zemlji je među najnižima u razvijenom svetu, a skoro su poslednji u Evropi, odmah do Švajcarske gde je procenat onih koji unajmljuju čak i viši prema uporednim podacima iz 2004. godine, kada je OECD poslednji put ažurirao podatke. (Svežija poređenja je teško pronaći, jer neke zemlje objavljuju stope svakih desetak godina.) 

Neupitno je, međutim, da je nemačka stopa vlasništva i dalje vrlo niska, u 2014. godini iznosila je tek 43 odsto. To se može činiti čudno jer je uvreženo da kućevlasništvo predstavlja ključni točkić svake zdrave ekonomije. Moćna, razvijena Nemačka pokazuje da to ne mora biti tako. 

U Španiji, da ne spominjemo drastične istočnoevropske primere, oko 80 odsto ljudi živi u vlastitim domovima. Ali je u isto vreme stopa nezaposlenosti skoro 27 odsto, zahvaljujući najpre prasak nekretninskog mehura. Samo 43 procenta stanovnika poseduje stan ili kuću u Nemačkoj, ali je nezaposlenost tamo 5,2 odsto. 

Naravno, to još ne objašnjava zašto Nemci imaju tendenciju da unajmljuju u tolikom procentu da ispada kako se nemačko tržište nekretnina kreće unazad prema vrlo negativnom poslovanju u kasnim 1930-im i 1940-im godinama. 

Da bi se shvatila nemačka praksa, trebalo bi se vratiti u vreme nemačke bezuslovne predaje u maju 1945. 

Čak 20 odsto nemačkog stambenog fonda bilo je u ruševinama, nekih 2,25 miliona domova je nestalo, a još 2 miliona bilo je ozbiljno oštećeno. Popis stanovništva 1946. pokazao je nasušnu potrebu za dodatnih 5,5 miliona stambenih jedinica, i to samo u delu države koji će postati Zapadna Nemačka. 

Nekretnine nisu bile jedina ruševina u zemlji ratnom gubitniku. Ekonomija je bila na kolenima. Finansiranje skoro na nuli, valuta gotovo bezvredna. I ne treba zaboraviti, politička situacija je još uvek bila prilično napeta. Lideri su bili zabrinuti zbog ponovne radikalizacije stanovništva, možda čak i povratka na fašizam. Komunizam se, s toliko nezaposlenih, uzdizao kao još veća pretnja.
Ne stoji, ipak, tvrdnja da Nemci izdvajaju manji procenat plate za stanarinu. Podaci prikazuju da Nemci zapravo plaćaju više za stanovanje prema raspoloživom dohotku od stambeno zaluđenih zemalja poput SAD-a, Španske i Irske. Ali, s obzirom na ekonomske grčeve koje su pretrpele ekonomije SAD, Španije i Irske, nemački pristup nekretninama izgleda prilično dobro čak i ako je, pre krize, niska stopa kućevlasništva smatrana kočnicom ekonomskog rasta.
Prvi nemački ministar stanovanja, bivši vrmahtov čovek, Eberhard Vildermut, jednom je istakao da je "broj komunističkih birača u evropskim zemljama u obrnutoj srazmeri prema broju stambenih jedinica na hiljadu stanovnika". 

Da bi Nemci u razumnom roku dobili mesto za život, bila je potrebna neka vrsta vladinog programa. To je bio i jedini način da se pokrene ekonomija. Program stanogradnje trebalo je istovremeno da vrati ljude natrag na posao i smanji stres stambenog pitanja. Zbog takvih političkih briga kapitalistički deo Nemačke je kreirao stambenu politiku u korist velike većine stanovništva. 

Ubrzo nakon što je Zapadna Nemačka osnovana 1949. godine, vlada je progurala svoj prvi stambeni zakon. Napravljen je kako bi poboljšao izgradnju kuća za "najširu populaciju". Upalilo je. Gradnja je buknula, zahvaljujući kombinaciji direktnih subvencija i velikodušnih poreskih olakšica koje su bile javno dostupne, i neprofitnim i privatnim subjektima. Zapadna Nemačka srezala je nedostatak stambenog prostora na pola već do 1956. Do 1962. godine nedostatak je smanjen na oko 658.000 stambenih jedinica. 

Treba napomenuti da Nemačka nije bila jedina zemlja sa stambenom krizom nakon Drugog svetskog rata. Britanija je imala slične probleme. Ipak, Britanija nema niti je imala toliko iznajmljivača. Kućevlasnička stopa u Velikoj Britaniji je oko 66 procenata, znatno veća od Nemačke. 

Zašto? Ekonomisti misle da je nemačka stambena politika postigla puno bolju ravnotežu između uplitanja vlade i privatnih investicija. Na primer, u Velikoj Britaniji vlada je dala stambene subvencije za podsticanje izgradnje domova nakon rata samo javnom sektoru, dok lokalne vlasti i neprofitni programeri nisu bili pogodni. To je efikasno istisnulo privatni sektor iz tržišta najma. A u Nemačkoj je "uloga javne politike bila da stvori ravnotežu kontrolom najma", napisao je ekonomista Džim Kemeni. 

Britanija je takođe nametnula strogi najam i troškove gradnje za javno stanovanje. Ali, pod tim ograničenjima patio je kvalitet stanovanja. Tokom vremena razlika između javne i privatno finansirane gradnje postala je toliko očigledna da je najam javno finansiranih objekata stekao stigmu. Drugim rečima, postao je utočište za siromašne ljude.

Nemačka je olabavila regulaciju pre mnogih drugih zemalja, tvrdi ekonomist Majkl Voitlender, koji je godinama opsežno analizirao nemačko tržište nekretnina. Za razliku od toga u Velikoj Britaniji, oštriji propisi doveli su do štednje u održavanju a onda i padu kvaliteta stanovanja. 

Jednostavno objašnjenje za popularnost unajmljivanja u Nemačkoj moglo bi se naći u ceni. Zašto je unajmljivanje relativno jeftino u Nemačkoj? Pa, iako je stambena politika bila uravnoteženija nego u drugim zemljama, najam na tržištu je još uvijek snažno regulisan a propisi su vrlo povoljni za unajmljivača što, s obzirom na snažnu izbornu snagu koju unajmljivači predstavljaju u Nemačkoj, ne bi trebalo previše čuditi. Na primer, nemački zakon dopušta povećanje od 15 odsto u razdoblju od tri godine. 

Još je jedan vrlo jednostavan razlog zašto Nemci manje poseduju stanove i kuće. Vlada to ničim ne podstiče. Za razliku od zemalja visokog vlasništva poput Španije, Irske i SAD-a, Nemačka ne dopušta da se troškovi hipoteka i kamate odbijaju od poreza. Bez tog odbitka, prednosti posedovanja i iznajmljivanja su uravnotežene. 

Propisi, solidna ponuda i činjenica da nemačke cene nekretnina istorijski rastu vrlo sporo dovodi do toga da i cene najma ne rastu vrlo brzo. A budući da je jedan od glavnih razloga za kupovinu stambenih kvadrata zaštita protiv porasta najamnine, sve rezultira manjim brojem kupaca i niskom stopom vlasništva. 

Niz drugih elemenata tome takođe doprinose, ali je teško razlučiti šta je uzrok, a što posledica. Na primer, nemačke banke, osjetljive na rizik, čine hipoteke na nekretninama skupljim i teže dostupnima. Drugi tvrde da je ponuda najma stambenog prostora u Nemačkoj veća zbog decentraliziranog, regionalnog pristupa planiranju, dok je Velika Britanija puno centralizovanija. 

I, na kraju, ono što je posebno važno - Nemcima se sviđa njihov stambeni sistem. Prema istraživanju OECD-a, više od 93 odsto ispitanika u Nemačkoj izrazili su zadovoljstvo svojom stambenom situacijom.

U poslednjem kvartalu 2016. godine u Srbiji je zabeležen najveći promet stanova još od 2013. godine.

U pomenutom periodu je prodato 1.726 stanova, pokazuju podaci Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK) koji obuhvataju nekretnine kupljene osiguranim stambenim kreditima.

Već u prvom tromesečju ove godine smanjen je obim prodaje na 1.351, što je na nivou prvog tromesečja prošle godine. U celoj 2016. godini kupljeno je 6.147 stanova prema bazi podataka NKOSK, što je za 1.000 više nego u 2015. godini.

I cene stanova su se stabilizovale nakon dugogodišnjeg pada od izbijanja krize 2008. godine. Na primer, prema podacima NKOSK u prvom tromesečju ove godine prosečan stan u Srbiji koštao je 898 evra po kvadratu.

Praktično iznad proseka su stanovi prodati u Beogradu pošto je prosečna cena kvadrata bila 1.125 evra, dok je u Vojvodini recimo kvadrat koštao 700 evra, u Šumadiji i zapadnoj Srbiji 660 evra, a u južnoj i istočnoj Srbiji 617 evra.

Koliko je sve daleko od 2008. godine kada je balon nekretnina bio na vrhuncu pokazuje da je samo u jednom kvartalu 2008. godine prodato 4.515 stanova (prema podacima NKOSK).

Samo gledajte sad koji ce rast da bude. Nemojte posle da nisam rekao na vreme. Svako ko me poznaje zna da sam mnoooogoo puta da kazem prepoznao pravu stvar sto se tice ekonomije. 
Kupujte nekretninu dok nije kasno krece prava navala.

http://gdeinvestirati.com/2017/04/29/prodaja-stanova-najveca-od-2013-godine/

Prvo krece rast prodaje a zatim i cena.

krece polako pritisak na trziste nekretnina
http://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2017&mm=05&dd=09&nav_id=1258329