Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh

Finanaza ,
jesili to ti,
pose duzeg vremena ....

BBrroo ::

Finanaza ,
jesili to ti,
pose duzeg vremena ....

a evo... kao u prodavnici - gledam samo sta imate... :-/
pozdrav!

He he he,  a u prodavnici najvise praznih rafova ....
Pozdrav, samo pazi da nas ne kloniraju vesti inforamticar ....

Politika: Banke u Srbiji zaradile pola milijarde evra u 2017.

Banke u Srbiji ostvarile su prošle godine dobit veću od 60 milijardi dinara, što je oko pola milijarde evra, piše današnja "Politika".

Tolika zarada banaka najbolja je u poslednjih deset godina, odnosno od početka svetske ekonomske krize, i ostvarena je uprkos drastičnom padu kamata, navodi list.

Dodaje se da su pri vrhu liste banaka s najvećom zaradom karte promešane. Najveću dobit, od 12 milijardi dinara, ostvarila je AIK banka. Ona je za godinu dana profit gotovo utrostručila, čime je sa četvrtog mesta u 2016. godini izbila na prvo u 2017. godini.

"Banka Inteza skinuta je s trona na kojem je bila godinama i lane je bila na drugom mestu. To, medjutim, ne znači da joj je zarada niža. Iz finansijskih izveštaja vidi se da je prošle godine zaradila 11,8 milijardi dinara, što je za petinu više nego 2016. godine", navodi "Politika".

Na trećem mestu je Komercijalna banka čiji je profit bio 8,1 milijardu dinara, slede Sosijete ženeral banka sa dobiti od 6,6 milijardi dinara, Unikredit sa dobiti od 6,6 milijardi dinara, koliko je zaradila i Rajfajzen banka.

Izgleda da Kole zna zasto je kupio AIK banku.  Utrostrucila profit.    Da Bog da da mu presela.

Popaj ::

Izgleda da Kole zna zasto je kupio AIK banku.  Utrostrucila profit.    Da Bog da da mu presela.

Od tog "profita" je 8 milijardi racunovodstvena gimnastika na preuzimanju Alpha Bank. Cak je pokazao i neto otpust rezervi za kredite.

Kada normalizujes rezultat banke, losiji su brojevi AIK+Alpha, nego sto je AIK sam bio na kraju prosle godine.

Da ne spominjem losiju likvidnost, kapital i izlozenost prema povezanim licima. Plus mu je neto NPL skoro petina kapitala, u poredjenju sa oko 5% za sektor.

Vidi se iz aviona da je AIK na nizbrdici. Nema on tu mnogo opcija, osim da proba da ispumpa jos neku dividendu iz banke, a tu ima NBS zabranu.

Popaj ::

Izgleda da Kole zna zasto je kupio AIK banku.  Utrostrucila profit.    Da Bog da da mu presela.

Vidi i investicione nekretnine/preuzetu imovinu: na tome mu je prinos 2-3%, dakle i tu ima laganih 50-60 miliona otpisa do fer vrednosti.

On vise nema opcije za AIK, osim da je opljacka do kraja. I onda jedan lep merdzer sa AOD.

Burno je u Srpskom bankarstvu poslednjih godina. Za deset godina broj banaka smanjen je sa 35 na sadašnjih 28. Stručnjaci kažu i to je previše za zemlju veličine Srbije i da će biti još prodaja i spajanja.

Da je Komercijalna banka na prodaju davno je objavio jedan od njenih vlasnika – država. Spekuliše se i da novog vlasnika, ne samo u Srbiji, već u celom regionu traži Sosijete ženeral banka. Već se povukla iz Hrvatske, a nedavno je preuzela veliki deo kvalitetnih kredita iz portfolija Alfa banke koju je kupila Aik banka.

Iz Sosijete ženeral banke navode da "u skladu sa poslovnom politikom Sosijete ženeral grupe – Sosijete ženeral Srbija ne komentarišu glasine na tržištu".

Tehnološki napredak i ekonomska kretanja u svetu uslovila su promenu vlasničkih struktura banaka, kažu u Narodnoj banci. Za sticanje Sosijete ženeral banke zvanično im niko nije podneo zahtev.

"Akcionari banke donose odluke o prodaji, pri tom svaka promena vlasništva u bankama koja omogućava pet odsto i više glasačkih prava, podleže obavezi pribavljanja prethodne saglasnosti Narodne banke Srbije. Te promene dozvoljene su pod određenim uslovima a gleda se ekonomska opravdanost i posledice koje mogu imati na stabilnost finansijskog tržišta", navodi se u saopštenju Narodne banke Srbije.

U najvećoj banci na našem tržištu o prodaji kažu ne razmišljaju.

"Bankarski sektor, bar što se regulative tiče, je više od 70 odsto stranih banaka, mi smo praktično u Evropskoj uniji što se propisa tiče, a takođe još imamo i striktne propise Narodne banke Srbije. Moje mišljenje je da u svakom slučaju treba očuvati bankarski sektor onakav kakav jeste - dobar i zdrav", navodi Draginja Đurić iz banke Inteza.

Italijanski bankari kažu da je 28 banaka za zemlju veličine Srbije previše. Oni imaju 540 ali 10 puta više stanovnika i što je još važnije imaju 34 puta veći bruto domaći proizvod.

London -- Italijanska Unikredit banka i francuska Sosijete ženeral razmatraju spajanje, što bi dovelo do integracije dve najveće evropske finansijske institucije.

Cicija ::

London -- Italijanska Unikredit banka i francuska Sosijete ženeral razmatraju spajanje, što bi dovelo do integracije dve najveće evropske finansijske institucije.

pa nadjite izvor i postavite celu vest, zbog svih drugih ljudi na forumu ... ovako izgleda samo kao neka provizorna izjava...

direktor UC u francuskoj navodno razmatra ovu ideju, a navodno i neki visoko pozicionirani menadzeri SoGe imaju slicnu ideju
formalnih razgovora nije bilo
obe strane su objavile demanti

zanimljivo je da tekst kaze kako SoGe ne moze ulaziti u slicne aranzmane zbog trenutnog(ih) procesa koji se vode protiv njih zbog namestanja kamatnih stopa, a onda je bukvalno posle 15 minuta medijima kruzila informacija kako je SoGe napravio dogovor sa ministartvima pravde i jurisdikcijama gde je tuzen da plati i sve se zaboravi...

u svakom slucaju, mergeri su jedini nacin opstanka ovako velikih sistema, koji su zaglavili u potpunoj nekreativnosti i odrzavanju najvise menadzerskih pozicija... s druge strane fintech i nije neka prevelika pretnja jer je na kraju dana najbitnije ko drzi depozite...

Cicija ::

London -- Italijanska Unikredit banka i francuska Sosijete ženeral razmatraju spajanje, što bi dovelo do integracije dve najveće evropske finansijske institucije.

[size=60]UniCredit Pushes for Merger With SocGen, FT Reports[/size]

https://www.bloomberg.com/news/articles/2018-06-03/unicredit-is-said-to-push-for-merger-with-socgen-ft-reports

Ruska banka napušta Srbiju
Posmatrački savet VTB je doneo odluku da izađe iz kapitala svoje srpske ispostave VTB banka a.d. Beograd prodajom 7,3 miliona akcija koje iznose sto odsto njenog kapitala, navodi se u saopštenju VTB.

"Prekinuti učešće Banke VTB u vlasništvu VTB banka a.d. Beograd putem prodaje 7.344.813 akcija VTB banke a.d. Beograd, nominalne vrednosti 500 dinara po jednoj, koje čine 100 odsto kapitala VTB banke a.d. Beograd, po ceni koja nije niža od tržišne vrednosti koju odrede ocenjivači“, navodi se u saopštenju.

U sredu će posmatrački savet VTB održati vanredno glasanje o pitanju izlaska ćerke-firme u Srbiji iz kapitala.

Šef VTB Andrej Kostin je još 2016. godine saopštio da državna banka namerava da proda predstavništvo u Srbiji.

On je tada naglasio da su za njenu kupovinu zainteresovani i strani i ruski investitori. Tada je Kostin ocenio vrednost banke 10 miliona evra.

Nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas je saopštio da je EU započela rad na stvaranju sistema za prenos novca koji će biti nezavisan od trenutno vladajućeg SVIFT-a.

"To neće biti lako, ali to smo već započeli", rekao je Mas na godišnjoj konferenciji ambasadora u Berlinu.

"Proučavamo predloge za kanale i sisteme plaćanja, nezavisne od SVIFT-a, i za stvaranje Evropskog monetarnog fonda."

Mas je takođe najavio planove za stvaranje nove spoljnopolitičke strategije prema SAD-u.

"Krajnje je vreme da ponovo preispitamo Transatlantsko partnerstvo - racionalno, kritično, pa čak i samokritično", rekao je Mas.

Prošle nedelje, Mas je pozvao na jačanje suvereniteta EU stvaranjem kanala za plaćanje koji su nezavisni od Sjedinjenih Država, uspostavljajući "Evropski monetarni fond".

SVIFT je finansijska mreža koja pruža prekogranične transfere širom sveta. Osnovana je u Belgiji, ali njen odbor uključuje rukovodioce iz američkih banaka koji su podložni saveznim zakonom Sjedinjenih Američkih Država kojim se omogućava administraciji da deluje protiv banaka i regulatora širom sveta.

VTB banka Beograd je saopštila da je njen novi vlasnik srpsko privredno društvo čiji je jedini osnivač ruski investitor i bankar Andrej Šljahovoj.

Da li ovo ima nekog značaja za akcionare propalih banaka? Da li će nešto preostati i za nas?

Ministar finansija rekao je da će resorno ministarstvo dogodine rešavati potraživanje banaka u stečaju.


www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2018&mm=09&dd=04&nav_id=1439535

Sberbank Srbija je tokom prvih šest meseci 2018. godine ostvarila profit u iznosu od 6,44 miliona evra, što je za 25 odsto više u odnosu na isti period prošle godine, saopšteno je iz te banke.

Za prvih šest meseci 2018. zabeležen je i rast depozita od čak 32 odsto u odnosu na isti period 2017. godine, kao i porast ukupnih plasmana, dok je broj nenaplativih potraživanja smanjen za čak 43 odsto, dodaje se.

Ništa nismo naučili: Stiže kriza, mnogo, mnogo gora
Deceniju posle globalne finansijske krize, svet se suočava sa još jednim nezgodom, upozoravaju ekonomisti.

Da će taj sledeći udar biti veći od onog u 2008. godine, upozorava na desetegodišnjicu krize Nurijel Rubini, a sa njim su saglasne mnoge kolege, između ostalih i Piter Šif.

"Velike banke su pred većim rizikom nego ikada ranije. Danas su više izložene udaru od recesije, sistemski rizici po ekonomiju su dakle, uopšteno veći nego što je to bilo 2008.godine“, rekao je Šif.

Tim nekim bankama je trebalo dozvoliti da propadnu pre deset godina, kaže on.

"Socijalni mir koje su neke vlade zagovarale je zapravo greška i spašene su banke koje je trebalo pustiti da propadnu. Nažalost, iz te poslednje krize nisu naučene lekcije. Ponovili smo i proširili sve greške koje su izazvale poslednju krizu, i tako "obezbedili“ da sledeća kriza bude mnogo gora ", rekao je on.

Prema njegovim rečima, svi problemi koji su prouzrokovali finansijsku krizu iz 2008. godine su danas još veći.

"Još lošija monetarna i fiskalna politika od prošle krize garantuje da će sledeća biti mnogo gora. Kriza će biti slična jedino po tome što će krivci biti i vlade i što će odjednom biti svi iznenađeni, ali biće drugačija po tome što će biti mnogo gora“, rekao je Šif.

Šif dodaje i da će novu krizu za razliku od prethodne koja je izbila zbog hipotekarnog duga, dolara i zlata, ovu novu karakterisati pre svega dužničko ropstvo u SAD.

"Nacionalni dug će biti polazna tačka, epicentar krize, a dolar će se survati, cene zlata porasti, potrošačke cene će rasti...“, upozorava ekonomista.

ORBAN OBJAVIO RAT BANKAMA: Vratite sav novac, ili ću vam uzeti sve!

- Banke su servis građana, a ne ono što su postale širom sveta - vešala. Nemam ništa od ljubavi banki ali imam od ljubavi naroda. Moraju vratiti novac koji su zaradili na nepravednim naknadama ili ćemo im uzeti više. – zaključuje upravo kad je Parlament izglasao da građanima banke moraju vratiti nepravedne naknade.
Bankari su besni. Prosečni dužnik u švajcarskim francima na taj bi način mogao dobiti povraćaj između 600 hiljada i milion forinti i to do kraja ove godine.
 
- Zakon je razjasnio način na koji će dužnici biti obeštećeni, bilo da se radi o valutnim razlikama, jednostranim izmenama ugovora ili povećanju kamatnih stopa. -  izjavio je Antal Rogan, predsednik kluba zastupnika vladajuće stranke Fidesz, a prenosi portfolio.hu.

Mađarski parlament je doneo zakon prema kojem će banke vratiti klijentima sve nepravedne naknade i kamate koje su im naplatile proteklih godina.Viceguverner Mađarske središnje banke Adam Balog procenjuje da će ukupan trošak za sve banke biti između 2 i 3 milijarde eura.

Orban ističe kako nema protiv banki ništa ali neće gospodariti njegovom državom i stvoriti mu krizu kao u Grčkoj.
 
- Banke i velike kompanije koje uživaju monopol u Mađarskoj moraju se naviknuti na novu situaciju. Navikle su biti snažne, a socijalističke vlade klanjale su se pred njihovom moći. Ali sada smo mi snažniji i oni se moraju prilagoditi nama. – zaključio je zakleti bankarski neprijatelj Orban.

Dojče bank je odavno osumnjičena da je u svojim redovima omogućila nastajanje potkultura čija kriminalna energija i šteta koju nanosi prevazilazi i velike mafijaške organizacije. Ona je u poslednjoj deceniji zbog različitih mahinacija opterećena sankcijama u iznosu od oko 10 milijardi evra. Na čelo njenog nadzornog odbora je pre šest godina stupio Austrijanac Paul Ahlajtner, koji je, pored toga, i u nadzornim odborima farmaceutskog koncerna Bajer, automobilskog koncerna Dajmler i energetskog koncerna RWE. Samo posao u Dojče bank mu donosi – prema informacijama portala Špigl onlajn – zvaničnu platu od 800.000 evra godišnje.

Ahlajtner, inače trenutno treći na listi najmoćnijih šefova nadzornih odbora u Nemačkoj, nalazi se i u "Upravljačkom komitetu" Bilderberške grupe, neformalnog skupa mreže najviših funkcionera velikih svetskih koncerna, medija i NATO, koja na svojim godišnjim sastancima utvrđuje smernice ekonomsko-političko-vojnog angažovanja svojih multiplikatora sa transatlantskim predznakom. Reforma Dojče bank o kojoj je govorio kada je došao na funkciju, nije izvršena, a u poslednjih šest godina rad banke su obeležili dalji skandali, pre svega oko nesposobnog Džona Krajana, Britanca kojeg je postavio za šefa Upravnog odbora banke i koji je tu instituciju uveo u nove teške gubitke.

Nesposobni, ali moćni

Sve to ne brine mnogo dobro "umreženog" Ahtlajtnera – on bi i u slučaju da bude smenjen najverovatnije brzo bio "udomljen" u neki nov nadzorni odbor, a dobio bi i milionsku otpremninu. Inače, na devetom mestu liste najmoćnijih nemačkih "kontrolora" nalazi se njegova supruga An-Kristin Ahlajtner; ona je u nadzornim odborima koncerna Linde, Nemačke berze i reosiguravajućeg koncerna Minhner Rik, a član je i upravnog odbora francuskog energetskog koncerna Anži. Što se tiče njenog supruga, zbog nehajnog odnosa prema problemima Dojče bank, loše personalne politike i povremenog haosa u rukovođenju bankom, on se trenutno uspešno opire zahtevima da podnese ostavku koju traži više investitora i predstavnika akcionara.

Ahtlajtner je samo jedan od mnogih nesposobnih rukovodilaca, kao što je to za magazin Virtšaftsvohe nedavno konstatovao bivši šef nemačke železnice Ridiger Grube: "U samo 40 odsto kontrolnih organa u nemačkim koncernima postoje osobe za zadovoljavajućom digitalnom ekspertizom". Iako su kompetencije funkcionera sve manje, plate su im sve veće. Prosek godišnje zarade (kojem je Ahtlajtner dao značajan doprinos) šefova nadzornih odbora nemačkih koncerna iznosi 375.000 evra – za njih očigledno premala suma zbog koje moraju da sede u većem broju nadzornih odbora istovremeno.

Na listi najmoćnijih se ispred Paula Ahtlajtnera nalaze dva imena. Prvi je Mihael Dikman, koji ima mandate u nadzornim odborima koncerna Alijanc, BASF, Frezenijus i Simens, sa poznatom godišnjom zaradom od 1,3 miliona evra, a na mestu broj dva je Karl-Ludvig Klaj, iako je u "samo" tri nadzorna odbora: BMW, Eon i Lufthanza.

Novi igrači na ovom tržištu su Andrej Jovanović i Bojan Milovanović, koji su najpre kupili srpski ogranak Nove kreditne banke Maribor, promenili joj ime u Direktna banka, a potom „dokupili“ Pireus i Findomestik. Pre pripajanja Pireusa, Direktna banka je na kraju 2017. bila deseta po profitu od 16 miliona evra, a na 19. mestu po učešću u ukupnoj aktivi od 0,8 odsto (udeo Pireus banke bio je 1,5 odsto) i po visini kapitala od 33 miliona evra, s tim što je kapital Pireus banke tri puta veći, 108 miliona evra.

Ne vidim da se u textu koji linkuješ pominju dugovi stari 20 godina.....


A koju cenu država može da postigne? Naš sagovornik dodaje da je to obično službena tajna, ali navodi primer gde su banke u Srbiji i regionu svoje problematične kredite prodavale u rasponu od 20 do 60 odsto vrednosti kredita. U takvoj situaciji država bi na kredite od 240 miliona evra mogla da dobije od 48 miliona evra do 156 miliona evra u najboljem slučaju, što je u ovoj konkretnoj situaciji, međutim, malo realno.

Šandor Čanji, generalni direktor OTP banke
http://www.nedeljnik.rs/nedeljnik/portalnews/zeleo-sam-da-kupim-azotaru-polovinu-njene-proizvodnje-sam-mogao-da-izvozim-sandor-canji-generalni-direktor-otp-banke-citajte-u-nedeljniku

ode SoGe, posle cetvrtvekovnog prijateljstva :'-/


Societe Generale agrees to sell Serbian unit to OTP Bank
PARIS (Reuters) - French bank Societe Generale (SOGN.PA) said it had agreed to sell its bank in Serbia to Hungary’s OTP Bank OTPB.BU as part of a strategy to review its scope of businesses.
 
SocGen did not disclose the amount of the transaction, although it said the sale would have a 108 million euros ($123 million) negative effect on its fourth quarter earnings.
 
In August, the French bank had already agreed to sell its banks in Bulgaria and Albania to OTP .
 
SocGen has said it intends to rejig its footprint by exiting from countries or businesses where it lacked critical size, while consolidating its position in areas where it is already strong.

Srbija je sada u mnogo boljoj poziciji i biće otpornija na moguću novu svetsku krizu, rekao je danas saradnik časopisa „Makroekonomske analize i trendovi“ (MAT) Ivan Nikolić.

„Devizne rezerve su 2008. godine bile samo tri do 3,5 milijardi evra, a platni deficit je bio oko 24 odsto bruto domaćeg proizvoda i nije imao odakle da se pokrije“, rekao je Nikolić.

Na pitanje zašto je Narodna banka Srbije (NBS) ograničila rok i visinu keš kredita Nikolić je rekao da je to učinjeno iz predostrožnosti.

NBS je naložila bankama da od 1. januara ove godine skrate rokove na koje građanima daju gotovinske kredite – na osam godina ove, a 2021. na najviše šest godina, dok su autokrediti mogući na osam godina. Ukupna zaduženost, odnosno rate, ne mogu biti veće od 60 odsto plate ili penzije.

„Plasmani banaka su u poslednje dve godine okrenuti stanovništvu jer su banke tu videle prostor da poprave svoje poslovanje, pa je zaduženost stanovništva počela ubrzano da raste, mada još nije zabrinjavajuća“, rekao je Nikolić.

Dodao je da banke imaju ogromnu količinu novca koji treba negde da plasiraju i da to teže ide sa kompanijama koje su zbog loših kredita obazrivije, pa je prostor pronađen kod stanovništva.

FatCat ::

Srbija je sada u mnogo boljoj poziciji i biće otpornija na moguću novu svetsku krizu, rekao je danas saradnik časopisa „Makroekonomske analize i trendovi“ (MAT) Ivan Nikolić.

„Devizne rezerve su 2008. godine bile samo tri do 3,5 milijardi evra, a platni deficit je bio oko 24 odsto bruto domaćeg proizvoda i nije imao odakle da se pokrije“, rekao je Nikolić.

Na pitanje zašto je Narodna banka Srbije (NBS) ograničila rok i visinu keš kredita Nikolić je rekao da je to učinjeno iz predostrožnosti.

NBS je naložila bankama da od 1. januara ove godine skrate rokove na koje građanima daju gotovinske kredite – na osam godina ove, a 2021. na najviše šest godina, dok su autokrediti mogući na osam godina. Ukupna zaduženost, odnosno rate, ne mogu biti veće od 60 odsto plate ili penzije.

„Plasmani banaka su u poslednje dve godine okrenuti stanovništvu jer su banke tu videle prostor da poprave svoje poslovanje, pa je zaduženost stanovništva počela ubrzano da raste, mada još nije zabrinjavajuća“, rekao je Nikolić.

Dodao je da banke imaju ogromnu količinu novca koji treba negde da plasiraju i da to teže ide sa kompanijama koje su zbog loših kredita obazrivije, pa je prostor pronađen kod stanovništva.

Smanjene devizne rezerve NBS u 2008
Devizne rezerve Narodne banke Srbije iznosile su, prema preliminarnim podacima, na kraju decembra prošle godine 8,15 milijardi evra, što znači da su u tom mesecu smanjene za 892,4 miliona evra, a u toku cele 2008. godine za 1,49 milijardi evra.



[/size]
http://mondo.rs/a122642/Info/Ekonomija/Smanjene-devizne-rezerve-NBS-u-2008.html
http://www.nbs.rs/internet/latinica/scripts/showContent.html?id=3097&konverzija=no

SMANJI MALO

Kreditno ropstvo: Bankama svaki građanin Srbije dužan po 2.800 EUR
Građani i privreda Srbije su prošlu godinu završili s kreditnim dugovanjima bankama od 2.363,80 milijardi dinara, što je negde oko 20 milijardi evra.

https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=01&dd=11&nav_id=1491883

Sve banke u Srbiji moraće do ponedeljka na svojim internet prezentacijama da omoguće klijentima da podnose prigovore.

Takođe, moraće da jasno postave obaveštenje sa informacijama o postupku zaštite prava korisnika.

"Utvrđena je obaveza finansijske institucije da omogući podnošenje prigovora preko svoje internet prezentacije, i to već na njenoj naslovnoj stranici, kao i da u delu svoje internet prezentacije koji se odnosi na prigovore postavi obaveštenje sa opštim informacijama o postupku zaštite prava korisnika", rečeno je Tanjugu u Narodnoj banci Srbije.

NBS je 10. januara ove godine usvojila Odluku o postupku po prigovoru i pritužbi korisnika finansijskih usluga i Odluku o postupku po prigovoru i pritužbi pravnog lica, a koje stupaju na snagu 11. februara.

Takođe, ako je ugovor zaključen "na daljinu", na primer, korišćenjem mobilnog bankarstva, preko mobilnog telefona, banke i druge finansijske institucije imaju obavezu da omoguće podnošenje prigovora na isti način, preko mobilne aplikacije.

"Te institucije će ubuduće biti dužne da u svakom pojedinačnom slučaju izdaju potvrdu o prijemu prigovora, umesto samo po izričitom zahtevu podnosioca prigovora, što je do sada bio slučaj", objašnjavaju u NBS.

Time se, kažu, klijentima olakšava eventualno dokazivanje ako žele da nastave postupak podnošenjem pritužbe NBS-u ili pred sudom.

Nemačka kompanija EOS Matrix https://rs.eos-solutions.com/
otkupljuje potraživanja banaka iz Srbije u stečaju
Nemačka kompanija EOS Matriks (Matrix) dala je najbolju ponudu u iznosu od 11,29 miliona evra za otkup prvog paketa spornih i nenaplativih potraživanja (NPL) iz portfelja kojim u ime države i banaka u stečaju upravlja Agencija za osiguranje depozita (AOD), saopštilo je Ministarstvo finansija Srbije.

Tenderska komisija, koja sporovodi proces prodaje tih potraživanja, je na današnjoj sednici dala preporuku odborima poverilaca institucija koje učestvuju u postupku da prihvate ponudu i nastave sa potrebnim procedurama kako bi se zaključila transakcija.

Na prethodnoj sednici tenderske komisije, održanoj 12. februara, otvorene su obavezujuće ponude za prodaju spornih i nenaplativih potraživanja, posle čega je finansijski savetnik uradio analizu predloga kupoprodajnog ugovora.

Agencija za osiguranje depozita je 11. oktobra prošle godine na prodaju ponudila potraživanja banaka u stečaju (Agrobanka, Nova Agrobanka, Univerzal banka, Privredna banka Beograd i Razvojna banka Vojvodine), kao i potraživanja kojima AOD upravlja u ime i za račun Republike Srbije i Autonomne pokrajine Vojvodine, a stigle su dve ponude.

Tom prodajom će se, kako je objasnilo Ministarstvo finansija, sva realna imovina koja služi kao sredstvo obezbeđenja po osnovu spornih potraživanja (zemljište, objekti, oprema) ponovo aktivirati i vratiti u privredne tokove i time dalje pospešiti privrednu aktivnost.

"Na ovaj način, država će godišnje uštedeti oko 10 miliona evra, koliko su prosečno koštali stečajni postupci na godišnjem nivou, a koji su se plaćali prethodne dve decenije", ističe se u saopštenju.

Dodaje se da je prodaja prvog paketa NPL-ova samo početni korak u akcionom planu u okviru kojeg je planirano rešavanje dodatnog paketa nenaplativih i spornih potraživanja države.

U naredna 24 meseca se očekuje prodaja svih spornih i nenaplativih potraživanja u portfelju Agencije za osiguranje depozita.

BRISEL, Evropska komisija objavila je danas da je grupi od pet međunarodnih banaka izrekla novčane kazne u ukupnoj vrijednosti 1,7 milijardi evra zbog manipulacije valutnim kursevima na finansijskim tržištima. Komisija je istragom utvrdila da su pojedini trgovci britanskih banaka “Barclays” i “Royal Bank of Scotland”, američkih “Citigroupa” i “JP Morgana” i japanske “MUFG Banke” u neformalnim razgovorima na internetu razmjenjivali osjetljive informacije i s vremena na vrijeme koordinisali strategije trgovanja valutama, prenosi index.hr.

Na temelju tih razgovora odlučivali su hoće li kupovati ili prodavati određene valute u svom portfelju i kada, tumači Komisija u saopštenju.

Sporne su kupoprodaje obuhvatile ukupno 11 valuta.

Brisel je danas njihovim bankama izrekao dvije grupe kazni u ukupnom iznosu 1,7 milijardi evra.

Najveća kazna “Citigroupu”
Prva grupa uključuje kazne u ukupnom iznosu od oko 811 miliona evra, izrečene “Barclaysu”, “The Royal Bank of Scotlandu” (RBS), “Citi Groupu” i “JP Morganu”.

Druga predviđa oko 258 miliona evra kazni “Barclaysu”, “RBS-u” i “MUFG Banku”.

Najveća je kazna izrečena “Citigroupu”, od oko 311 miliona evra, a slijedi JP Morgan s 299 miliona evra.

Sve su banke osim “MUFG Banka” sarađivale u istrazi pa su im kazne smanjene.

Švajcarska banka UBS takođe je bila dio grupe, ali je oslobođena kazne jer je izvijestila Komisiju o kršenju propisa ravnopravne tržišne utakmice.

Iz Brisela su poručili da nastavljaju odvojene istrage o trgovanju valutama na finansijskim tržištima.

Portparol Komisije nije želio navesti detalje, rekavši tek da je švajcarski “Credit Suisse” još predmet istrage u odvojenom predmetu o mogućem kršenju tržišne utakmice u odvojenim neformalnim razgovorima na profesionalnim internetskim forumima. Agencije

Svet je nedavno ostao u šoku posle vesti o 18.000 otkaza u Dojče bank. Brutalnost ove situacije nije tolio bila popraćena u medijima, iako je bila slična onoj kada je propast Leman Badersa poplavila sve medije. Tada smo bili svedoci pakovanju kofera i odlasku tužnih bankara koji su ostali bez posla. Oni najkvalitetniji su već bili preuzeti od drugih banaka pre krize.

Svi računaju da će ovu banku spasiti država, jer Dojče banka je previše velika da bi propala – tvrde stručnjaci. Najnoviji propisi, iz 2008., ne omogućavaju državni “pojas za spasavanje”. Stanje je više nego alarmantno…

Podsetimo, spasavanje banaka 2009. je koštalo Evropu 10% ukupnog BDP-a Evropske unije.

Šta se dešava s Dojče bankom niko ne govori, iako se iz izveštaja jasno vidi razlog nove krize koja sledi. Dojče banka je najavila odustajanje od trgovine finansijskim derivatima. Posebno američkim, koje još poseduje u velikoj količini. Govorimo o finansijskom derivatu CDS (Credit Default Swap) kojeg je ova banka na preporuku savetnika banke J. P. Morgana masovno pokupovala i dovela se u nezgodnu situaciju.

CDS je izmislila Blait Masters, bivša izvršna direktorka J. P. Morgana 1994. godine.

Pokušaćemo da vam objasnimo na jedan vrlo jednostavan način, razumljiv svima, što je CDS, a nakon čega ćete odmah razumeti krizu iz 2008. godine.

Većina nas je već dizala kredite za kupovinu svoje nekretnine ili automobila. Banke su, osim kamata na glavnicu, često zahtevale i uzimanje osiguranja u slučaju da ne možemo da vratimo kredit.

Svakoga meseca smo plaćali deo glavnice, kamate i ovo osiguranje. Osiguranje je štitilo banku u slučaju da kredit ne možemo da vratimo, čime je banka sav rizik prebacivala na finansijsku instituciju koja je nudila osiguranje. Upravo ovo prebacivanje rizika se zove SWAP (zamena ili prebacivanje). Osiguranja su već unapred procijenila rizike od kojih za visi cena njihovog jamstva.

CDS se može koristiti za privatne kredite, finansiranje poduzeća, kupovinu državnih obveznica ili bilo koji drugi financijski proizvod. Visina osiguranja zavisi od visine rizika. Osiguravajuće kuće su svakog meseca ili tromesečno uzimale deo kolača banke za jamstvo koje su nudile. Jamstvo im je stvaralo prihod i profit.

Pošto osiguravajuće kuće nisu finansijski imbecili, putem berze ponudile su tržištu ove finansijske derivate. Kao što je banka prepustila jedan deo svog profita, tako su i osiguranja prepustila deo svog i ponudila CDS na burzi.

Upravo je Dojče banka prepuna ovih finansijskih derivata putem kojih je preuzela rizike iz Sjedinjenih Američkih Država. U slučaju da banka ne može da naplati svoje kredite od dužnika, ona će se obratiti osiguranju, a ono je ugovore "upakovalo" i prodalo nemačkoj banci koja jamči.

U godinama uoči kraha 2008. Dojče bank je bila lider u poslovanju s hartijama od vrednosti podržanim hipotekama, pretvaranjem dugova vlasnika kuća u pakete koje je preprodavala investitorima, ali je nastavila da prodaje toksične investicije zasnovane na hipotekama i posle pada na tržištima, pa se i sama kladila protiv tih proizvoda, navodi britanski Gardijan.

Sada ispada da će nemački radnik platiti sve što ne mogu da plate američki dužnici, jer je sav rizik putem CDS-a prebačen u Nemačku.

Čitajući finansijske izveštaje Dojče banke i slušajući finansijske eksperte, jasno se vidi da je banka i danas prepuna CDS-ova, čija vrednost od čak 30.000 milijardi dolara (trideset hiljada milijardi dolara) za oko 30% prevazilazi američki državni dug od oko 22.000 milijardi dolara.

Konsekvence su jasne. Ako ova banka propadne, sve banke propadaju. Dojče banka je postala politički problem i problem nacionalne bezbednosti.

U međuvremenu, Dojče banka je odlučila da kreira dve banke. Jednu koja treba da ostane "zdrava", a drugu u koju će prebaciti sve toksične derivate i druge probleme. Podelu je najavio direktor Džon Krajan.

Dragan555: ::

...Deutsche Bank izgleda kao odlična prilika.

Sa teme KMBNPB, a vezano za privatizaciju iste...

Sneki ::

NAPISANO DANA: 9/12/2018, 23:45
Kriza iz 2008. nije završena, samo je zalećena.
I sada su (opet) u opticaju derivati koji su gore u postovima opisani i sada su u opticaju.
Tvrdi se da je u takve derivate trenutno uloženo 4.500 milijardi dolara.
U sledećih 3 godina očekujte još veću krizu od one od pre 10 god.

Povika je svojevremeno bila na US banke, ali se sada ispostavlja da je Deutsche Bank bila najgori učesnik, koji je prvi bacio kamen, ali je bila prevelika da je puste da propadne.
Nemačka je "socijalizovala" gubitke te i drugih banaka sa oko 500 milijardi evra, a Obama svoju privredu i banke sa 700 milijardi dolara.
Tada se činilo da je to kraj kapitalizma, jer je nacionalizacija banaka bila najlogičnija opcija, ali....

I svi su bili umešani: banke, vlade, osiguranja itd... svi oni su još 2003. god znali šta se valja iza brega!!!

Ovo što će se uskoro desiti biće mnogo gore..... čeka se samo ko će prvi da "pukne": neka velika banka ili Italija i sl.

A sve je počelo ovako:
https://www.aikb.net/t701-ko-je-kriv-za-krizu?highlight=ko+je+kriv

a izgleda da će uskrojo KRAJ!!

BEČ , Akcija Addiko banke AG na Bečkoj berzi spustila se na nivo od 16 evra, što je ujedno i cijena koja je potvrđena u javnoj ponudi akcija.

Prvog dana trgovine 12. jula akcijama Addiko banke počelo se trgovati po cijeni od 17,70 evra u segmentu glavnih tržišta, a što je bilo 10,6 odsto iznad cijene u emisiji putem javne ponude.

Kurs akcija ove banke spustila se juče na 16 evra. Kako je vrijeme odmicalo cijena akcija Addika je padala da bi se u petak izjednačila sa cijenom u javnoj ponudi.

Tržišna kapitalizacija Addika pala je sa početnih 326 miliona evra na 312 miliona evra u petak.

Od 15. jula 2019. godine akcije Addika kotiraju na prestižnom ATX Prime Indexu Bečke berze.

Putem javne ponude akcija Addiko banka stekla je nove vlasnike 55 odsto akcija, a među kojima dominiraju investicioni fondovi. Indikator.ba