GRADJEVINSKI SEKTOR

Domaća građevinska preduzeća ulazila su u sve veća dugovanja prema bankama, jer nisu realizovali projekte, a kredit su morali da otplaćuju.

Problem je nastao prošle godine kada je uticaj globalne ekonomske krize počeo da se odražava na investicije u Srbiji. Veliki privatni projekti su stopirani, neki nisu odmakli dalje od zahteva za građevinsku dozvolu, a trenutno se jedino radi na najvažnijim infrastrukturnim projektima. Dodatno, problem je uvećan jer od septembra do danas, u Beogradu, koji pokreće najviše investicija u Srbiji, nije izdata nijedna građevinska dozvola.

Osim što su domaća preduzeća nelikvidna i svakim danom imaju milionske gubitke, problem je i u skupom opremanju građevinskog zemljišta, nedostatku urbanističkih planova, sporim procedurama i izdavanju dozvola, administraciji, nedostatku potrebnih akata koji određuju cenu konverzije.

Ali iste firme potražuju velika sredstva od države. Kako bi se ovaj problem rešio, predlog je da država kompenzuje dugove. Međutim, time bi se stvorio budžetski deficit, što država izbegava i od tog predloga se odustalo. Procena Privredne komore je da većim preduzećima država na ime izvedenih radova duguje oko 100 miliona evra.

Jedno od rešenja, koje predlažu stručnjaci u Privrednoj komori, jeste da se formira jedna firma kao akcionarsko društvo, u koju bi država uložila 50 odsto i deset građevinskih firmi zajednički po pet odsto sredstava.

Ideja za ENHL bez Kanadjana??

Najveća domaća preduzeća poput "Energoprojekta", "Komgrapa", "Napreda", "Planuma", "Partizanskog puta" nemaju posla, ili rade sa 20 odsto kapaciteta. Stanje je katastrofalno", kaže Miodrag Milović, predsednik beogradskog Sindikata radnika građevinarstva Srbije.

Trenutno radimo sa samo 30 odsto kapaciteta, a u narednom periodu ćemo još manje", kaže Dobroslav Bojović, direktor preduzeća "Napred".
Ali iste firme potražuju velika sredstva od države. Kako bi se ovaj problem rešio, predlog je da država kompenzuje dugove. Međutim, time bi se stvorio budžetski deficit, što država izbegava i od tog predloga se odustalo.

Procena Privredne komore je da većim preduzećima država na ime izvedenih radova duguje oko 100 miliona evra.

Domaći građevinari u velikom problemu
Prvo vraćanje duga Libiji, pa onda gradnja
(Blic)

Izgradnja bolnice nalik VMA u Libiji, stambenih objekata i autoputeva u Alžiru, samo su neki od poslova koji se pominju kao potencijalni za građevinska preduzeća iz Srbije. Međutim, bez bankarskih garancija, izmirenja starih dugova, domaća preduzeća vrlo teško mogu u to da se upuste. Zato i traže od države da im pomogne.

Prihod građevinara od poslova u inostranstvu pao za 60 odsto za dve godineLibijske vlasti su, kako saznajemo, tražile da se izmiri dug koji iznosi oko 80 miliona dolara i datira iz perioda bivše Jugoslavije. Zato predlažu da se osnuje libijsko-srpska banka koja će novcem garantovati za započete poslove, a da se kroz posao koji će raditi naša građevinska preduzeća stari dug vrati.

Pre mesec dana, direktori najvećih građevinskih preduzeća imali su sastanak u Privrednoj komori sa resornim Ministarstvom za prostorno planiranje. Zaključeno je da je prihod od poslova u inostranstvu manji za više od 60 odsto u odnosu na pre dve godine i da je potrebno što pre oživeti inostrano tržište za domaće građevince. Njihov najveći problem je nedostatak bankarske garancije.

- Smatramo da je potrebno osnivanje investicionog fonda za podršku građevinskoj industriji u inostranstvu od novca iz privatizacije. Takođe, političari treba da otvore puteve građevincima u okviru svojih poseta određenim područjima koja su interesantna za nas. Potrebno je napraviti jedno javno akcionarsko društvo u kojem će više od 50 odsto imati akcija država, a ostalo zainteresovana građevinska preduzeća, kako bi nastupali u inostranstvu - objašnjava Aca Popović iz Privredne komore Srbije.

Svaki investitor traži deset odsto garancije, što znači za posao od 200 miliona evra, potrebno je da domaća preduzeća obezbede 20, a to je vrlo teško.

- Zato je potrebno formiranje konzorcijuma domaćih firmi, a možda i da se uključe preduzeća iz bivše Jugoslavije, kako bismo lakše došli do garancija - objašnjava Goran Rodić, sekretar za oblast građevinarstva u Privrednoj komori Srbije.
Trenutno, u inostranstvu radi vrlo mali broj firmi iz Srbije. To su najčešće firme koje su radile na Bliskom istoku, pa im investitori veruju i ne traže velike bankarske garancije.

- Nama reference nisu problem, radili smo širom sveta, ali bankarske garancije jesu. Konkurencija je ogromna, ali nama poslove najčešće daju isti investitori, koji su nas upoznali i znaju kako radimo. Međutim, kad je potrebno, velikih problema imamo da obezbedimo novac u banci - priča Olivera Šestakov iz "Energoprojekta" koji trenutno gradi u Rusiji, Kazahstanu i Gani.

Najbolji primer kako treba postupati prema domaćim preduzećima je Hrvatska. Njihove banke daju garantna sredstva preduzećima koja žele da rade u inostranstvu po daleko nižim kamatama, a razliku subvencioniše država. Na taj način njihove firme stiču reference za kapitalne projekte, rade u inostranstvu, a državi se sredstva koja utroši pri subvencionisanju, višestruko vrate.

- Mi ne možemo da konkurišemo za poslove u inostranstvu jer nemamo novca da pokrenemo gradilište. Pojavljuju se kineske i pakistanske firme sa izuzetno jeftinom radnom snagom, kao i nemačke, austrijske, koje štiti država i mi smo potpuno nekonkurentni. Pokušavamo da naplatimo sredstva koja nam država duguje, da se "održimo u životu" - objašnjava Dragan Kopčalić, direktor "Montere".

Pošto građevinska preduzeća ne mogu da obezbede novčane garancije često za te potrebe založe opremu i mehanizaciju.

- Snalazimo se, garantujemo 70 odsto opremom, a 30 odsto bankarskom garancijom. U Rusiji radimo, ali najčešće na bazi ranije saradnje, na otvorenim tenderima nemamo nikakve šanse. Ministar je na sastanku rekao da će se raditi na pripremanju uslova za nastupanje u inostranstvu, formirana je komisija, ali nikakvih rezultata nema - priča Dobroslav Bojović, direktor "Napreda", preduzeća koja trenutno gradi fabriku i poslovni centar u Rusiji, a u pregovorima su za posao u Libiji.

Preduzeće "Ivan Milutinović" je pre 20 godina na gradilištima marina i luka u inostranstvu imalo i po dve hiljade radnika i zauzimalo je četvrto mesto u svetu u oblasti hidrograđevinskih radova.

- Poslednje što smo radili je marina u Tivtu, što smo finansirali od vlastitih prihoda. Dobijali smo pozive da radimo u Albaniji, na Kipru, radili smo predugovor za izgradnju luke na Crnom moru, ali nijedna banka nije voljna da garantuje za nas. Ne možemo da konkurišemo za ozbiljne projekte, samim tim nemamo priliv sredstava, ne možemo da plaćamo osnovne troškove, država nam već četiri godine ništa nije uplatila i zato smo u procesu privatizacije. To očekuje sve državne firme - zaključuje Nikica Radoman, direktor PIM-a.

Dulić: Formirati razvojnu banku Srbije
Oliver Dulić, ministar za prostorno planiranje, potvrđuje da su ozbiljne bankarske garancije najveća prepreka za građevinske firme koje žele da rade u inostranstvu.
- Zbog toga podržavam ideju da se formira razvojna banka Srbije, koja bi pratila nastupe domaćih građevinskih firmi u inostranstvu. Tako bi preduzeća stekla državne garancije. Lično, svaki put u inostranstvu i sastanak sa zvaničnicima koristim za promociju domaće građevinske operative. Ubeđen sam da naše firme imaju veliku šansu da uz državne garancije dobiju ozbiljne poslove u inostranstvu, budući da poseduju potrebno znanje, mehanizaciju i iskustvo u sličnim poslovima. Tu mislim i na visokogradnju i na niskogradnju. Potrebno je da spoljnu politiku zemlje stavimo u službu promocije domaćeg građevinarstva - objašnjava Dulić.

Mlađan Dinkić: Građevinarima dinarski krediti sa otplatom na 5 godina
BEOGRAD - Vlada Srbije donela je danas program podrške građevinskoj industriji Srbije, vredan oko 30 milijardi dinara (oko 300 miliona evra).
SEEbiz četvrtak, 3. jun 2010. | SEEbiz/Politika

Ministar ekonomije Srbije Mlađan Dinkić kazao je na konferenciji za novinare posle sednice Vlade da će program biti realizovan u narednih godinu i po i da će Vlada i lokalne samouprave obezbediti po tri milijarde dinara za taj program.

Prema njegovim rečima, preostalih 80 odsto sredstava za program obezbediće se kreditima poslovnih banaka.

Dinkić je naveo da će prema programu pomoći građevinskoj industriji biti odobravani dinarske kredite sa rokom otplate pet godina i godinu dana počeka, a godišnja kamata biće referentna kamata Narodne banke Srbije plus 2,5 odsto......

Za mesec dana štrajkovi na gradilištima
Milijardu evra dug države građevinarima


Sindikat radnika građevinarstva odlučio je da 8. septembra stupi u generalni štrajk i obustavi radove na jedan sata. To znači, da će stati rekonstrukcija Gazele, izgradnja koridora 10, mosta kod Beške, odnosno svi veći projekti u zemlji. Prema grubim proračunima, država građevincima duguje milijardu evra, zbog čega su preduzeća nelikvidna i ne mogu da učestvuju na tenderima. Ukoliko se stanje ni posle probnog štrajka ne popravi građevinci najavljuju da će mehanizacijom blokirati sve gradove u Srbiji.

ceo tekst:
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/201716/Milijardu-evra-dug--drzave-gradjevinarima

Da to je potpuno tacno. Obiso sam moje zaposlene iz VPZR na koridoru 10 gde imamo deonicu od 10 km, gde smo podizvodjaci radova. Glavni nosioci posla su konzorcijum sa PZPB, a njihovi radnici su smesteni u hotelu u Vrbasu. A moji na farmi odnosno klanici zivine itd. Uzasno ( vlasnik klanice je izvesni gos Vujovic koji je nasim rukovodicima ima ih 6 ustupio kompletnu kucu u Sirigu de lux sa 3 zvezdice) Sama trasa od 10 km puna je vode, i na svakih 10m kopaju se bunari, koji su vec puni sa podzemnim vodama. Tako da se to ni aneksima oko ugovora nemoze popraviti. Glavna poenta cele price je da ce svi oni koji rade na koridoru 10 moci ove godine avansno da dobiju 30%. A resto u roku od 30 meseci. Pa koje firme ce to moci da izdrze i same finansiraju?????

E moj Mrkonjicu sve oces pre roka i na stetu drugih.
:idea:


Tu smo pukli ko zvecka.

pre svega nerade 10 km nego 5 km sta reci plate nema a radi se prekovremeno dokle ce ljudi izdrzati neznamo moral je na o nisi spomenuo zasto si bio PEPSIMANU puno si obecavao dok nisi postao presednik sindikata sta sad krivis MRKONJICA BORITE SE ZA ONE STO VAM PLATU ZARADUJU DA IM SE PLATE SATI PREKOVREMENI ANE DA DOLAZIS DA VIDIS KAKAV JE RUCAK VAMA JE DOBRO A DOKLE

Mislio sam da ti ne odgovorim posto ovo nije sindikalna tema, no svejedno razmisljao sam pa nek i ostali forumasi citaju.Ocigledno dovoljno ne poznajes situaciju u VPZR kao i moju malenkost.A ni to zasto sam se prihvatio duznosti predsednika sindikata.Da li znas da zadnje 2 godine nisam ni bio clan sindikata.
Da su me ljudi molili da se uclanim i kandiduju za predsednika.Jer nisu imali drugog protiv kandidata koji zna sme i hoce da parira bivsem predsedniku sindikata na izborima. A pogotovo da se se suprostavi poslodavcu i vecinskim vlasnicima. Da li znas da je bivsi predsednik i clanovi odbora potpisali aneks KU o skidanju 20% bruto platesvim zaposlenima,a da ce se to brisati kad se steknu uslovi. I to sve ide u gazdin budjelar bez vracanja. I tako vec 13 meseci.Uspo sam da svedem da to bude 10%.I pre dve nedelje nisam hteo poslodavcu da produzim aneks ugovora i za tih 10%. Da li znas taj bivsi predsednik i clanovi odbora(imam ih i sada 4 bivsih u mom odboru koji podmecu klipove u tockove)su dozvolili da im cena rada po casu 53,20 dinara neto po casu ili 75,90 bruto. Tako da su sa tom cenom 20% zaposlenih primali ispod zagarantovane minimalne zarade. I to celu 2008,2009 i 5 meseci 2010.
Ne samo oni vec su automatski svi bili za taj period osteceni. Ko je to otkrio i naterao vecinskog da prizna i isplati ostecene. Zakljuci sam. Da li znas da najnizu cenu rada po casu imamo od svih putarskih firmi. Znaci ljudi primaju ispod zagarantovane minimalne zarade, i jos im se svima skida na to 20% bruto. Nikad bolje za vlasnike. Jel znas da je poslodavac pre 2 meseca napao KU u svim onim segmentima gde vecina zaposlenih prima naknadu za LD i to za rad u drzavne praznike, minuli rad, prekovremeni rad, regres, jubilarne nagrade, dane godisnjeg odmora. Sve to hoce da svede na zakon o radu, i plus da i dalje ostane cena rada od 53,20 Naravno da necu potpisati tu sramnu ponudu. Sutra imam drugu rundu pregovora oko KU. Ja sam idividualno jos 2006 putem inspekcije dobio placen prekovremeni rad i da to nisam krio vec stavio na oglasnoj tabli i plus prosledio tadasnjim sindikalcima da isteraju za sve ostale. I sta su radili zazmurili. Ocigledno da si u VPZR I da bi sve te stvari trebao da znas. Nista pre kandidature nisam obecao niti agitovao kod zaposlenih. Jel ti znas ko su vlasnici VPZR(imas posebnu temu na forumu)i da nista ne daju na tacni i na izvolte.Vec im treba parirati i izboriti se za sve napred navedeno. Ako budu propali pregovori oko KU imam na raspolaganju inspekciju rada i nadlezan sud( ne sumnjaj da cu ih upotrebiti)
Kada sam sve to otkrio svi su se pravili naivni blesavi kao nisu znali, pocev od direktora,pravnice,ekonomiste isto tako i vecinskog.
20% zaposleni su menadzeri sa zagarantovanim primanjima i deviznom klauzulom(euro) po srednjem kursu isplata dinarska.
20% je uspelo da zaposli svoje sinove,kceri i jos nekog iz familije( nije pruzena svima ista sansa da napravi dil sa generalnim direktorom)
20% je dobilo razne druge pozicije od rukovodecih sefovskih radnih mesta. A ima ih sa privilegovanim gradjevinskim masinama ili vozilima.
20% prima ispod zagarantovane minimalne zarade.
20% su zaposleni na odredjeno vreme.
Ko bi od njih izasao na strajk. vrlo mali broj ljudi jer strepe za svoja radna mesta. Potpuno razumljivo.Tacno da je momentalno 5 km ali u razgovoru sa Bojanom Stanivukovicem receno je da cemo imati 10km. Ako ti kazem da imam koeficijenat 2,00 a da na primer vozaci rukavaoci imaju 2,50 ovo cisto reper da i ostali koje ovo citaju znaju gde sam sa platom. Posto si me prozvao, savetovo bi te da se malo bolje informises oko ovih stvari i da vidis sta predsednik radi.

Pozdrav

Mi imamo ravničarski autoput kroz Vojvodinu i nismo u stanju da ga završimo 30 godina. Znači, kad se malo zagrebe ta stvar, onda više treba da je se stidimo, a ne da se hvalimo"

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=08&dd=10&nav_id=450810

JA ZNAM DA TI PEPSIMANU ZNAS PUNO O VPZR NERADI SE O TEBI LICNO TI MISLIS DA JE MALO LJUDI KOJI MOGU DA TE PODRZE VARAS SE SVIMA JE JASNO NA KOM SMO MESTU PUTARSKOM A KAD PLATA KASNI I JOS JE MALA ONDA SVI MISLE ISTO BAR ONI STO SU TU DUGO POZDRAV TEBI SA KORIDORA 10 I OSTANI ONAJ STARI BORAC ZA RADNICKA PRAVA NEMOZE TI NIKO NISTA DOK JE TU EKIPA STARA

Čume ošamario Mrkonjića!
Sreda - 11.08.2010
Zaštićeni svedok Ljubiša Buha Čume sukobio se s Milutinom Mrkonjićem, ministrom infrastrukture. Revoltiran što je Mrkonjić, navodno, hteo da ga isključi iz posla u vezi s Koridorom 10, Čume je ošamario ministra i odgurnuo ga, a događaj se zbio pre dva meseca


http://www.alo.rs/politika/29911/Cume_osamario_Mrkonjica

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php … _id=451713


Mrka je kralj. Mora da mu prija Guca. :truba: :truba: :truba:

Građevinci ogorčeni na državu
Važniji im „punto“ od 100.000 radnika

U prva tri meseca ove godine ugovoreno je čak 23 odsto manje poslova nego u istom periodu prošle godine, a od 100.000 građevinskih radnika, posao ima tek 30 odsto. Oko 70 odsto su pali proizvodnja i promet u ciglarskoj industriji i 20 odsto u proizvodnji cementa. Sve ovo je nedavno saopštio Rasim Ljajić, ministar za rad. Građevinska industrija je u kolapsu. Glava je iznad vode samo malom delu koji se bavi gradnjom puteva, ali visokogradnja, sa oko četrdesetak hiljada zaposlenih, i proizvođači građevinskog materijala, sa oko 20.000 radnika, završiće ovu sezonu uz otpuštanja i gubitke. A nije da nisu upozoravali državu.

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/202748/Vazniji-im-punto-od-100000-radnika

Štajk upozorenja!

Duško Vuković, predsednik sindikata gradjevinarstva i industrije gradjevinskih materijala najavio štrajk upozorenja za 8. septembar.
Neizdrživo stanja: duguje nam država 300 miliona evra a lokalne samouprave 700 miliona evra.

SCT najjeftiniji za dio Koridora 10
BEOGRAD - Najnižu cijenu od 16,9 milijuna eura za izgradnju dijela Koridora 10 od Donjeg Neradovca do Srpske kuće ponudila je kompanija SCT iz Ljubljane.

Prema ponuđenim cijenama, nakon SCT-a dolazi slovenski CGP sa 19,2 milijuna eura, a zatim grčki Aktor S.A. sa cijenom od 21,9 milijuna eura. Ponude su dostavile i austrijska tvrtka Alpine, slovensko Primorje, srbijanski konzorcij koji čine Putevi Užice, Poduzeće za puteve Beograd i Planum, zatim Trace Group Hold Plc, Terna S.A i Energoprojekt niskogradnja

Za jeftine stanove već 5.000 kupaca

Objavljeno u kategoriji:- OSTALO dana 13.09.2010
BEOGRAD, Oko 5.000 zainteresovanih kupaca već se prijavilo za 4.578 jeftinih stanova, koliko će ukupno biti izgrađeno na prostoru bivše kasarne “4. juli” u Beogradu.Svi punoljetni građani će imati pravo da kupe stan, s tim da će članovi jedne porodice moći da kupe samo jedan stan.
Ukupno će biti izgrađeno 4.578 stanova, od čega 212 garsonjera, 960 jednosobnih stanova, 456 jednoiposobnih, 1.285 dvosobnih, 281 dvoiposobnih, 1.094 trosobnih stanova, 164 troiposobnih i 126 četvorosobnih stanova.
U oktobru se očekuje dobijanje građevinske dozvole, kao i raspisivanje tendera za izgradnju stanova, čija cijena neće biti veća od 1.290 evra sa PDV-om, kažu u Direkciji.
Početkom izgradnje tog kompleksa, po dobijanju građevinske dozvole, počeće i zaključivanje Ugovora o kupoprodaji na taj način što će Direkcija pozivati redom sve građane prema datumu prijave da zaključe ugovor.
U Građevinskoj direkciji Srbije kažu da se veliki broj kompanija prijavio na sajtu Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, koje žele da učestvuju na tenderima za gradnju tih stanova.
GDS će sa tog spiska izabrati i pozivati najmanje po 10 izvođača da dostave ponude za gradnju stambeno-poslovnog kompleksa na lokaciji bivše voždovačke kasarne.
Radovi na rušenju objekata kasarne počeli su 30. avgusta i biće završeni sredinom septembra odnosno prije roka od mjesec dana kako je ugovorom precizirano.
Na tržištu trenutno u centralnim beogradskim zonama, a to znači u prvoj i drugoj zoni, stan ne može da se pazari za manje od 1.600 evra po kvadratu. U novobeogradskim blokovima može da se kupi nekretnina i za 1.300 evra po kvadratu, na Karaburmi od 1.000 do 1.300, a u Borči za 700 do 900 evra. Kod Beogradske arene kvadrat je 2.000 do 2.200, a na Vračaru od 1.600 do 2.500 evra, naravno, ne računajući superluksuzne stanove. Naravno, na periferiji u prigradskim opštinama kvadrat može da se nađe i za 600 evra. Tanjug.

Američki Bechtel želi da gradi Koridor 11
Autor/izvor: SEEbiz/Međunarodni Radio Srbija
BEOGRAD - Američki Behtel zainteresovan je za izgradnju Koridora 11 u Srbiji i autoputa od Kruševca do Kraljeva, a na tim poslovima bi zaposlio lokalno stanovništvo, izjavio je predstavnik te kompanije za Evropu, Afriku i Bliski Istok Dejvid Velč.

On je, tokom sastanka sa ministrom za infrastrukturu Milutinom Mrkonjićem, kojem je prisustvovala i američka ambasadorka u Beogradu Meri Vorlik, rekao da bi taj posao Behtela bio i poziv drugim američkim kompanijama da dođu, investiraju i rade u Srbiji.

Backaput(Nibens grupa) preprodata Borovici.


I u nevolji tajkuni pomazu jedne druge.

Na redu je.......... :idea:

Domaći neimari grade mimo logike

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=10&dd=31&nav_id=468990

Zatražena obustava nabavki ugovorenih pogadjanjem

BEOGRAD, 18. novembra 2010. (Beta) - Koalicija za nadzor javnih finansija i Transparentnost Srbija (TS) zatražile su u četvrtak od Ustavnog suda Srbije da obustavi javne nabavke ugovorene pogadjanjem na osnovu Zakona o podsticanju gradjevinske industrije u uslovima ekonomske krize.

Te nevladine organizacije su u saopštenju za javnost ukazale da je ugovaranje javnih nabavki u postupcima sa pogadanjem suprotno Ustavu Srbije, Zakonu o javnim nabavkama, Sporazumu o stabilizaciji i priduživanju Evropskoj uniji i CEFTA sporazumu.

"Pozivamo Ustavni sud da u najkraćem roku obustavi izvršenje zaključenih ugovora i Zakon o podsticanju gradjevinske industrije u uslovima ekonomske krize stavi van snage jer se njime ugrožava pravna sigurnost, umanjuje konkurencija i suštinski legalizuje korupcija", naveli su Koalicija za nador javnih finansija i TS.

Dodaje se da su na osnovu osporenog zakona zaključeni ugovori velike vrednosti izmedju Gradjevinske direkcije Srbije i izvodjača radova na lokaciji bivše kasarne "Stepa Stepanović" u Beogradu, gde se grade stanovi. Inicijativu Koalicije za nadzor javnih finansija i TS-a za utvrdjivanje neustavnosti Zakona o podsticanju gradjevinske industrije Ustavni sud je uzeo u razmatranje na sednici 11. novembra.

Vlada Srbije je na jučerašnjoj sednici usvojila predloge zakona o davanju državne garancije za kredit Putevima Srbije od 40 miliona evra za izgradnju obilaznice oko Beograda i za kredit od 135 miliona evra za potrebe RTB-a Bor.

Otkazi prete za 60% građevinaca
24. novembar 2010. | 00:08 | Izvor: Novosti
Beograd -- Pad aktivnosti u građevinarstvu u ovoj godini mogao bi da dostigne čak 90 odsto. Postoji opasnost da dogodine preduzeća izgube i do 60 odsto radnika.

Građevinsku sezonu, koja se bliži kraju, neimari jednoglasno ocenjuju kao - propalu. Nije bilo investicija, a time ni posla.

Dozvole za gradnju u glavnom gradu gotovo da se nisu izdavale. Neizmirene obaveze su se gomilale, što je proizvelo najveći gubitak u istoriji srpskog građevinarstva.

"Sve ovo dovelo je do izuzetno teškog socijalnog položaja zaposlenih", kaže Goran Dugandžija, predsednik Grupacije za visokogradnju Privredne komore Srbije.

On dodaje da je "retko koja firma uspela da se izbori sa nelikvidnošću, da svoje obaveze prema bankama servisira na vreme. Za razliku od ostalih privrednih grana gde oko 24 odsto preduzeća kasni sa plaćanjem obaveza prema bankama, u građevinskoj industriji je taj odnos tri puta gori".

Dugandžija navodi da postoji opasnost da do naredne građevinske sezone srpska preduzeća izgube i više od 60 odsto radnika. Firme vrlo lako mogu da ostanu i bez mehanizacije, koja je stavljena u zalog kao garancija za kredite.

"Postoji realna opasnost da banke zaplene tu opremu i mehanizaciju i tako radnike ostave bez radnih mesta, a primera radi samo jedan kran upošljava 40 ljudi", ističe Dugandžija.

Nijedna privredna grana u ovoj godini nije zabeležila takav pad aktivnosti kao građevinska industrija. Procena je da će taj pad u građevinarstvu dostići do kraja godine čak 90 odsto.

"Ukoliko se situacija sa izdavanjem građevinskih dozvola u Beogradu ne promeni, kao jedini investitor ostaće samo država", navodi Dugandžija i dodaje da Zakon o planiranju i izgradnji nije idealan, ali se dozvole bez problema izdaju u Inđiji, Novom Sadu, Kragujevcu... "Zakon, dakle, može da se primenjuje, ali se postavlja pitanje zašto ne i u Beogradu", dodaje on.

U septembru ove godine u Srbiji je izdato 660 građevinskih dozvola, što je za 12,4 odsto manje nego u istom periodu lane. Prijavljena je izgradnja 965 stanova što je za čak 31,9 odsto manje nego u septembru prošle godine.

Prema rečima Gorana Rodića, sekretara Udruženja za građevinarstvo PKS, u Srbiji od ukupno 12.000 građevinskih firmi, čak oko 6.500 ima samo od jednog do 20 zaposlenih. Kako kaže Rodić, to najbolje govori koliko je siva ekonomija još prisutna u ovoj privrednoj grani.

Beograd -- Pod kojim uslovima će banke finansirati gradnju stanova na Voždovcu još se ne zna, a pregovara se sa Komercijalnom i AIK bankom.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=12&dd=04&nav_id=476949

BEOGRAD - „Kralj puteva“ u blokadi!
Milo Đurašković, prvi putar Srbije, u ozbiljnim je finansijskim problemima. Njegovih osam firmi trenutno su u blokadi većoj od tri milijarde dinara!

Đurašković je vlasnik „Nibens grupe“, u kojoj su najveća srpska putarska preduzeća kao što su PZP „Beograd“, PZP „Niš„, PZP „Vranje“, PZP „Kragujevac“ i „Partizanski put“, koja su angažovana na gotovo svim najvažnijim gradilištima na Koridoru 10 i Koridoru 11: na izgradnji severnog kraka, deonicama Novi Sad - Horgoš i Ub - Lajkovac. U putarskim preduzećima Mila Đuraškovića zaposleno je više od 5.200 ljudi.

Članice Nibens grupe Period u blokadi iznos duga

Kamen Nibens 120 dana 1.804.597
PZP Beograd 171 dan 769.975.297
PZP Niš 366 dana 142.178.594
PZP Vranje 273 dana 155.835.677
PZP Kragujevac 211 dana 167.696.307
GP Partizanski put 366 dana 184.760.510
Fabrika maziva FAM 83 dana 1.042.957.701
Vojvodinaput - Bačkaput 207 dana 719.156.808

Da u ogromnim je problemima.

Samo vise nije Backaput u njegovim rukama, vec Borovica.

Onda, verovatno, ni SPRU ne stoji dobro. I oni su valjda pod NIBENS grupacijom. Zna li se sta?

Ne, SPRU je promenio vlasnika krajem 2009. U pitanju je bila konverzija dugova.

B92 Biz Vesti Srbija

Mrkonjić: 2010 teška, ali uspešna
20. decembar 2010. | 11:34 | Izvor: Tanjug
Beograd -- "Bila je teška 2010. godina, ali po meni uspešna, barem u sektoru koji ja vodim", rekao je ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić.


On je najavio da će u toku 2011. biće završena izgradnja 170 kilometara autoputa na Koridoru 10 i nastavljeni radovi na budućem autoputu Beograd - Južni Jadran.

Mrkonjić je kazao da su završeni svi glavni projekti za izgradnju autoputa na Koridoru 10 i eksproprijacija zemljišta.

Ministar je podsetio da je za taj projekat obezbeđeno 1,2 milijarde evra od Svetske banke, Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj.

"Ispunili smo sve ciljeve u vezi sa Koridorom 10 i Koridorom 11, kao i za putnu mrežu i to je ono što je obezežilo ovu i što će obeležiti sledeću godinu", zaključio je Mrkonjić.
Mrkonjić je kazao da je u 2009. izgrađeno 50 kilometara poluautoputa i da su u 2010. otvoreni ili pripremljeni radovi na još 170 kilometara trase za izgradnju poluautoputa, ili punog profila autoputa, što će sve biti završeno sledeće godine.

Pripremljeno je, prema njegovim rečima, još pet tendera za izbor izvođača do marta 2011, kada će početi trka sa vremenom da bi se Koridor 10 završio do 1. maja 2012. godine.

Srbiji nedostaje autoput na trasi Koridora 10 na jugu od Grabovnice kod Leskovca do Levosoja, na istoku od Proseka kod Niša do Dimitrogvrada, na delu obilaznice oko Beograda i na severu od Novog Sada do Horgoša i Kelebije, osim na dve deonice po 10 kilometara - od Bikova do Žednika u blizini Subotice i od Siriga do Novog Sada.

Mrkonjić je kazao da je planiran nastavak izgradnje autoputa, na trasi Koridora 11, od Beograda do Boljara na granici sa Crnom Gorom, gde se već gradi deo od Uba do Lajkovca, kao i da će još dve deonice graditi možda turske firme ili će posao biti poveren domaćim preduzećima.

On je rekao da je pripremljena dokumentacija za izgradnju deonica od Obrenovca do Uba i od Lajkovca do Ljiga, u ukupnoj dužini od 50 kilometara, a vrednost radova na tom delu putne mreže je oko 200 miliona evra.

"Za mene je najvažnije što uglavnom naša preduzeća učestvuju u realizaciji tih projekata", kazao je ministar za infrastrukturu istakavši da od angažmana na izgradnji autoputa živi više od sto hiljada ljudi.

Katanac na 3.500 građevinskih firmi

23. decembar 2010.

Iz evidencije Agencije za privredne registre u 2010. godini brisano je 380 velikih građevinskih preduzeća i 3.049 građevinskih radnji.

Pored toga, ove godine je osnovano oko 1.000 građevinskih firmi manje nego prošle godine.

Vlasnik građevinske firme „Montera" Dragan Kopčalić kaže da sve više građevinskih firmi ima probleme sa nelikvidnošću, a veliki broj ulazi i u bankrot.

„Pad u građevinarstvu je veći od 70 odsto, a trpi i domaća industrija građevinskog materijala. Iako država usvaja programe za pomoć, pitanje je koliko će brzo to da zaživi i koliko će novca biti da se situacija popravi“, kaže Kopčalić.

ceo tekst:

http://www.b92.net/biz/vesti/tema.php?id=503&nav_id=481320

Putevi Srbije: U 2011. tender za održavanje puteva

BEOGRAD - Putevi Srbije će u 2011, prvi put posle 18 godina, raspisati tender za održavanje državnih puteva prvog i drugog prioriteta do polovine sledeće decenije, najavio je generalni direktor tog javnog preduzeća Zoran Drobnjak.
On je rekao da će taj tender biti namenjen putarskim preduzećima za održavanje autoputeva, poluautoputeva i magistralnih puteva u zemlji - puteva prvog prioriteta, kao i regionalnih puteva, odnosno puteva drugog prioriteta. Autoputeva i poluautoputeva u Srbiji ima 678,7 kilometara, magistralnih 4.382 kilometra i regionalnih puteva 10.812 kilometara.

Drobnjak je kazao da će "Putevi Srbije" u toku iduće godine nastaviti radove na obnovi glavnih putnih pravaca, među kojima je i obnova autoputa kroz Beograd i mosta "Gazela".

"Ova godina je bila malo teža, samo smo se bavili održavanjem i to onim najneophodnijim radi bezbednosti i da bi saobraćaj mogao normalno da se odvija", predočio je on.

Drobnjak je naveo da su "Putevi Srbije" ove godine za to dali dosta sredstava, a za eksproprijaciju zemljišta na trasi Koridora 10 - tri milijarde dinara i još toliko za projektovanje. Za preostale deonice na kojima će se graditi autoput na Koridoru 10, projekti su pri kraju, dok će projekti za izgradnju autoputa Beograd - Južni Jadran na trasi budućeg Koridora 11, za deo od Ljiga do Požege i od Preljine do Čačka, biti gotovi do aprila, ili maja 2011. Ove godine su završeni projekti za deo Koridora 11 od Obrenovca do Ljiga, dodao je generalni direktor "Puteva Srbije".

On je kazao da će se nastavkom izgradnje Koridora 10, zajedno za "Putevima Srbije" baviti novo preduzeće "Koridori Srbije", koje će nastati transformacijom preduzeća "Koridor 10". Drobnjak je rekao da će u 2011. biti nastavljena izgradnja obilaznica oko Beograda, koja će imati pun profil autoputa do 2013. godine.

On je dodao da ta saobraćajnica, koja je deo Koridora 10, mora da se završi kako bi se rasteretio saobraćaj u Beogradu, jer preko "Gazele" dnevno prelazi i do 180.000 putničkih i teretnih vozila. Obilaznica bi, po završetku radova, trebalo da ima četiri saobraćajne trake širine po 3,75 metara, dve zaustavne trake širine 2,5 metara i razdelni pojas od četiri metra.

Ta saobraćajnica se sastoji iz tri dela - od Batajnice do Dobanovaca u dužini od 9,7 kilometara, od Dobanovaca do Bubanj potoka u dužini od 37,3 kilometara i od Bubanj potoka do Pančeva, u dužini od oko 22 kilometra.
Autor:
Agencija Tanjug

Štrajk putara zakazan za 11. mart
Tanjug | 02. 03. 2011. - 19:11h

BEOGRAD - Zaposleni u pojedinim preduzećima putne privrede Srbije najavili su za 11. mart generalni štrajk jer, kako je obrazloženo, poslodavci ne samo da ne poštuju kolektivne ugovore i samoinicijativno smanjuju zarade već ni tako umanjene zarade ne isplaćuju redovno iako su preduzeća naplatila sredstva od investitora za izvršene radove.

Štrajk je najavljen u putnim preduzećima "Vranje", "Niš", "Kragujevac", "Kruševacput", "Bačkaput" Novi Sad, "Vojvodinaput" Zrenjanin, navodi se u saopštenju Samostalnog sindikata putara Srbije.


Kako je objašnjeno, prilikom obračuna zarada zaposlenima se odbijaju rate kredita i druge obaveze koje poslodavac ne uplaćuje kreditorima te su zaposleni u situaciji da im se blokiraju računi, plaćaju ogromne kamate, a zbog toga što su preduzeća u stalnoj blokadi nemaju mogućnost da uzimaju kredite kod komercijalnih banaka.


"Javno preduzeće Putevi Srbije redovno servisira svoje obaveze prema ovim preduzećima, pa se s pravom postavlja pitanje gde su pare i jesu li radnici krivi zbog loše poslovne politike koja preduzeća i zaposlene u njima gura u propast", navedeno je u saopštenju.

pepsiman ::

Boranija ::

Bankrot preti „Vojvodinaputu”

http://www.dnevnik.rs/sr-lat/node/24091

A danas direktor potpisao i predao finansijsko poslovanje za 2010 sa pozitivnom nulom.

Hm koliko ce revizor dobiti???

Pinto ::

@Pepsi
Izgleda je to neki modus operandi u putarskom businessu...
Ima jos firmi pred bankrotom i pozitivnim poslovanjem.

To je slika i prilika države u kojoj živimo.
Država duguje firmama - i onda je spremna da nekima "progleda" kroz prste i kod naplate poreza i svega... Naravno da je to dušu dalo za zlopotrebe: za nekoga važi, a za nekoga ne.
Žale se da ne mogu da naplate sav porez (??) a nikako neće da objave listu najvećih dužnika - kao to su "poverljivi" podaci!
Procena je da uspevaju da naplate samo oko 50% (!!) i jš se hvale da su prošle godine naplatili više poreza za 5% od PLANA??
Pa valjda je plan 100%???
Ali zato su krenuli da ljudima uzimaju kuće i stanove zbog neplaćene struje i komunalija....

Dakle, za neke zakon važi, a za neke ne!!

Sneki ::

Dakle, za neke zakon važi, a za neke ne!!

Izgleda da smo posle "dogovorne ekonomije" dobili i "dogovorno pravo".

Dulić obećava, neimari strepe

Srpski neimari pokušavaju da zajedno s hrvatskim građevinarima nađu šifru kako da zaposle višak građevinskih radnika na inostranim gradilištima.

Istovremeno, ministar Oliver Dulić, obilazeći ovih dana gradilišta u Srbiji, obećava da će gotovo cela građevinska operativa naći posla ove godine na projektima iz programa pomoći građevinskoj industriji.

Reč je o 241 projektu, od kojih se 110 odnosi na Vojvodinu, a 131 na preostali deo Srbije, a deset na Beograd.

Međutim, sekretar Udruženja za građevinarstvo u Privrednoj komori Vojvodine Žarko Čađenović kaže da su male šanse da se "dobije" ova godina jer se radi uglavnom o završetku već započetih objekata ili obnovi postojećih, što je nedovoljno da se zaposle svi raspoloživi kapaciteti.

Po njegovim rečima, u mukama su i građevinari i proizvođači građevinskog materijala. Svi nešto čekaju, ali se sve manje nadaju.

Vlasnik građevinskog preduzeća Napred Duško Bojović se plaši da bi deo građevinske operative u ovoj godini mogao otići u stečaj, objašnjavajući da je za neimare ova godina izgubljena zato što nema urbanističkih projekata.

Optimizam ne deli ni direktor preduzeća "Ratko Mitrović" Dejan Mišović, koji kaže da su investitori izgubili interes i da neće ni doći zato što se "ne može u 80. minutu utakmice uvoditi konkurencija koja se zove država".

Ministar Dulić budi nadu neimarima obećanjem da će ove godine biti započeta realizacija sva 244 projekta, za koje je Vlada obezbedila 18 milijardi dinara. U planu je izgradnja škola, bolnica, domova kulture, sportskih objekata, stanova, poslovnih kompleksa i infrastrukturnih projekata.

Do sada je potpisano 190 ugovora o realizaciji. Kriterijumi za odabir su pripremljena tehnička dokumentacija, kao i spremnost lokalne samouprave da zajedno s državom delimično finansira radove.

Iz kredita banaka obezbeđuje se 80 odsto novca, deset odsto iz republičkog budžeta, a ostatak daju naručioci posla – lokalna samouprava, Ministarstvo ili javno preduzeće. Rok za vraćanje je pet godina, a dug otplaćuje država i naručilac posla u jednakim iznosima. Fond za razvoj daje garancije i preko njega ide transfer novca.

Trošenje dodeljenih para kontroliše radna grupa Vlade kojoj će biti dostavljen izveštaj o realizaciji projekata. U njoj su predstavnici ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ekonomije i regionalnog razvoja, finansija, za NIP, omladinu i sport, prosvete, Fonda za razvoj i Građevinske direkcije Srbije.

Izvor


Još samo da sklepaju i Razvojnu banku Srbije i ima da se radi.

Protest putara „Nibens grupe” zbog kašnjenja plata
Milo Đurašković, vlasnik ove grupacije, najavio prodaju FAM-a iz Kruševca, Preduzeća za puteve „Vranje” i „Bačka puta”, kako bi izvukao ostala preduzeća iz blokade.

Stotinak radnika preduzeća „Nibens grupe”, članova Samostalnog sindikat putara Srbije, protestovalo je juče u sportskom centru „Šumice” u Beogradu zbog nepoštovanja kolektivnog ugovora, kašnjenja sa isplatom zarada i izuzetno teške finansijske situacije.

Reč je o radnicima preduzeća za puteve „Niš”, „Vranje”, „Kragujevac”, „Beograd” i „Bačka put” iz Novog Sada.

SVOJEVTREMENO:
PR­VI as­fal­ter Sr­bi­je, bi­zni­smen Mi­lo Đu­ra­ško­vić pred ku­po­vi­nom je još jed­nog pred­u­ze­ća - Fa­bri­ke ma­zi­va Kru­še­vac, iz­u­zet­no uspe­šne kom­pa­ni­je ko­ja je u pro­te­klih 14 go­di­na po­slo­va­la u sa­sta­vu Naft­ne in­du­stri­je Sr­bi­je. Đu­ra­ško­vić ("Pred­u­ze­će za pu­te­ve Be­o­grad") je, udru­žen sa "Pe­tro­ba­rom" (Zo­ran Ob­ra­do­vić) za kru­še­vač­ki FAM po­nu­dio 25 mi­li­o­na evra i 10 mi­li­o­na evra kroz in­ve­sti­ci­o­ni pro­gram i to je naj­ve­ća ce­na u od­no­su na sve osta­le kan­di­do­va­ne kup­ce, a ima ih ukup­no de­set.

https://www.aikb.net/t781p58-upoznaj-srpske-tajkune-da-bi-ih-vise-voleo#72274

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Protest-putara-Nibens-grupe-zbog-kasnjenja-plata.lt.html