Upoznaj srpske tajkune, da bi ih više voleo !!

Cepter rasprodaje srpske akcije

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/218646/Cepter-rasprodaje-srpske-akcije

Jedan od najbogatijih Srba Filip Cepter u prethodne dve nedelje smanjio je vlasništvo u srpskim akcijama za najmanje 50 miliona dinara. Preduzeće “Meseta”, brokerska kuća “Bi broker” i “Global ril estejt investment”, kompanije za koje investiciona javnost tvrdi da su u vlasništvu Ceptera, prodale su udeo u nekoliko najlikvidnijih hartija na Beogradskoj berzi, saznaje “Blic”.
Dve hiljade akcija Cepter je prodao u “Agrobanci”. Od ovih deonica dobio je 14 miliona dinara, za koliko je prodao i akcije aleksandrovačke vinarije “Vino Župa”.
Početkom novembra ostao je i bez 15.000 deonica “Sojaproteina” po ceni od 770 dinara, a nešto kasnije i bez 4.000 do 5.000 akcija “Metalca”, od kojih je dobio najmanje osam miliona dinara.
Nezvanično, firme za koje se tvrdi da su u vlasništvu Ceptera prodavale su i hartije AIK banke i „Razvojne banke Vojvodine“. U kompaniji “Cepter” nisu nam odgovorili na pitanje zašto su prodavali akcije.

Beko: Jesam vlasnik "Novosti"

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/218875/Beko-Jesam-vlasnik-Novosti

Činjenica da su se neki od svojevremeno važnih ljudi za privatizaciju “Luke Beograd”, koji su radili u Agenciji za privatizaciju, neposredno po kupovini “Luke” zaposlili u njegovim firmama, za Milana Beka - ništa ne dokazuje.

Poziv predsedniku Srbije da da objašnjenje
- To je, nažalost, nerazrađena inicijativa Tadića i očekivali smo da ćemo videti da neko od uspešnih bogatih ljudi iz Demokratske stranke da konkretan primer pa da vidimo kako to treba da izgleda, kome da damo i koliko, čime bi demagogija bila isključena - rekao je Beko.

kada odgledate intervju sa Milanom Bekom

http://www.b92.net/video/videos.php?nav_category=1233?yyyy=2010&mm=11&dd=21&nav_id=473931


onda pročitajte i ovaj intervju sa doktorom Dušanom Vujovićem (glavni ekonomista u Svetskoj banci i profesor FEFA.)

Dušan Vujović, Svetska banka: Korupcija blokirala celu državu
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/218763/Dusan-Vujovic--Svetska-banka-Korupcija-blokirala-celu-drzavu

Hronologija
- Biznismeni podržali proevropsku vladu po njenom osnivanju
- Dve godine za redom, na srpskom Davosu na Kopaoniku planiraju zajedničku ekonomsku strategiju

- Aprila 2010. na prvom zvaničnom sastanku predstavnicima vlasti privrednici predlažu investiranje novca od prodaje „Telekoma“ u reindustrijalizaciju, osnivanje razvojne banke za finansiranje izvoznih poslova i preuzimanje rukovođenja propalim državnim firmama :bla:

- Mediji otkrivaju da su firme vodećih privrednika registrovane u of-šor zonama

- Predsednik istupa sa izjavom o nepristojno bogatim ljudima, pojašnjavajući da pod tim pojmom naziva one koji nemaju društvenu odgovornost, a novac koriste samo za lične užitke
- Tadić poziva tajkune na izgradnju „mosta srpskih tajkuna“ kojim bi kupili svoj legitimitet
- Tadić poziva srpske tajkune da se ugledaju na Rokfelera i Bila Gejtsa

Izgleda da je tu EU umešala svoje prljave prste!

Oporezivanje bogataša dobra ideja

BEOGRAD, 26. novembra 2010. (Beta)

- Vlasnik MK grupe Miodrag Kostić izjavio je danas da je dobra inicijativa da se više oporezuju imućniji gradjani i dodao da treba razmisliti da se omogući of šor poslovanje i u Srbiji.

Kostić je novinarima u Beogradu kazao da veće oporezivanje imućnijih gradjana nije "lov na veštice" i dodao da je on još u februaru na skupu na Kopaoniku kazao da treba oporezovati bogate.

"Povećanje poreza za dobrostojeće gradjane je normalna stvar", kazao je on i dodao da ne mogu siromašni da podnesu teret krize. Prema njegovim rečima, u Srbiji treba napraviti socijalne karte, jer nije normalno da neko ko ima vilu na Dedinju i neko ko ima garsonjeru od 25 kvadrata na periferiji plaća istu cenu grejanja.

Kostić je kazao da treba razmisliti o moćućnosti da se u Srbiji uvede of šor poslovanje, navodeći da je taj vid poslovanja legalan i da je Engleska najveća of šor zona u Evropi. On je povodom inicijative da se dodatno oporezuju preduzeća koja su registrovana u of šor destinacijama a posluju u Srbiji, kazao da "nije moguće oporezovati of šor kompanije i nije moguće oporezovati sistem koji postoji u celoj Evropi".

evo kandidata za tajkuna (podpredsednika ds)... strasno.
Фирма министра Дулића послује са 70 буџетских институција
03.12.2010
Пише Иван Нинић
Уколико се погледају биланси пословања предузећа „Dg comp. računari“ д.о.о. из Суботице за последње две године, стиче се утисак да за власника, министра животне средине и просторног планирања Оливера Дулића, готово да нема финансијске кризе. Према подацима из финансијског извештаја који је регистрован у Агенцији за привредне регистре, приход Дулићевог предузећа у 2008. години износио је 97.138.000 динара, а у 2009. години 91.915.000 динара. Од укупног промета предузећа, министар је остварио чисту нето добит од 1.170.000 динара у 2008. години и 803.000 динара у 2009. години. Иначе подаци из привредног регистра и регистра имовине државних функционера, указују да је министар Дулић апсолутни власник предузећа „Dg comp. računari“ д.о.о. (100% власничког удела).
Према званичним подацима Управе за трезор која функционише при Министарству финансија, између државних органа и институција и предузећа чији је власник Оливер Дулић, постоји веома тесна сарадња. Наиме, Управа за трезор Републике Србије, у периоду од јануара 2008. до новембра 2010. године, евидентирала је преко 1100 трансакција, односно уплата које су државни органи и институције реализовали у корист предузећа „Dg comp. računari“ д.о.о. из Суботице. Другим речима, према евиденцији Управе за трезор, у наведеном периоду је чак 70 различитих државних органа и институција куповало робу и користило услуге фирме министра Дулића. Тако је Дулићевом предузеће, за 34 месеца пословања са буџетским органима и институцијама остварило промет од око 24.464.600 динара.
Управа за трезор евидентира расходе само оних државних субјеката који се подводе под консолидовани рачун трезора Републике Србије. Другим речима, Управа за трезор располаже подацима који се односе искључиво на буџетске расходе директних и индиректних буџетских корисника. Дакле, у том смислу је немогуће стећи увид у евентуалне транслакције између Дулићевог предузећа и појединих јавних предузећа или државних институција које послују захваљујући споственим приходима, ван консолидованог рачуна трезора.
Према подацима из јединственог регистра рачуна који води Народна банка Србије, предузеће „Dg comp. računari“ д.о.о. своје пословање обавља преко 10 рачуна, отворених код различитих комерцијалних банака, а који су укључени у систем платног промета. Током 2008. године, Управа за трезор је, између буџетских институција и Дулићевог предузећа, евидентирала промет који се кретао око 4.720.774 динара. Збирни промет који је Дулићево предузеће остварило у 2009. и првих 10 месеци 2010. године, креће се око 19.743.826 динара. Дакле, за непуне три године пословања са буџетским институцијама, предузеће „Dg comp. računari“ д.о.о. је приходовало око 24.464.600 динара. У ову суму улазе и незнатна средства приходована од физичких лица која су запослена у појединим буџетским органима и институцијама, а која су рачунарску опрему куповала на месечне рате.
Уколико се, према њиховој делатности, направи груба категоризација, долази се до закључка да је робу и услуге предузећа „Dg comp. računari“ д.о.о. користило: 8 здравствених установа, 18 органа локалне самоуправе, 26 образовних установа, 9 установа са јавним овлашћењима, 5 установа културе и 4 правосудне институције. Дакле, чак и да је свих 70 буџетских институција, приликом набавке робе и услуга од предузећа „Dg comp. računari“ д.о.о. претходно поштовало процедуру прописану Законом о јавним набавкама, симтоматично је да је власник поменутог предузећа нико други него министар у Влади Србије.
На списку буџетских установа које су оријентисане на здравствену заштиту, а које купују код Дулићевог предузећа су: Општа болница у Суботици, Апотека у Суботици, Завод за јавно здравље у Суботици, Дом здравља у Кањижи, Специјална болница за рехабилитацију „Бања Кањижа“ у Кањижи, Геронтолошки центар у Кањижи, Филијала Севернобачког окруза РЗЗО-а у Суботици, и Филијала Јужнобачког округа РЗЗО-а у Новом Саду.
Међутим, да сарадњу буџетских институција са предузећем „Dg comp. računari“ д.о.о. прожима политичка, односно партијска нит, потврђују егзактни подаци из извода Управе за трезор. Наиме, један од водећих коопераната Дулићевог предузећа јесу Општа болница у Суботици и Дом здравља у Кањижи. Суботичка Општа болница од предузећа министра Дулића купује рачунаре, фискалне касе, тастатуре, флеш меморије, цд-ромове, штампаче, факс апарате... Такође ова здравствена установа користи и услуге техничке подршке, односно услуге „изласка на терен“ сервисера предузећа „Dg comp. računari“ д.о.о. Индикативно је да је Општа болница правни следбеник Здравственог центра у Суботици у коме је до избора, али и после избора на функцију председника Народне скупштине Србије био запослен управо Оливер Дулић.
На списку добављача Дома здравља у Кањижи, посматрано по оствареном промету, веома високо се котира предузеће „Dg comp. računari“ д.о.о. Из извода Управе за трезор није могуће прецизно утврдити коју све опрему је ова здравствена установа куповала од министра Дулића. Готово сви трансфери, а у протеклом периоду било их је више десетина, третирају се као „промет робе и услуга“ без навођења назива рачунарске опреме која је купљена. На овом примеру индикативно је то што је директор Дома здравља у Кањижи др Ласло Кермеци, коалициони партнер Демократске странке чији је високи функционер Оливер Дулић. Осим што је директор Дома здравља у Кањижи, др Кермеци је покрајински посланик и члан Одбора за буџет и финансије у Скупштини АП Војводина, испред тзв. „Мађарске коалиције“. Такође, на списку коопераната Дулићевог предузећа налази се Геронтолошки центар у Кањижи, чији је директор Владимир Хајдер, такође функционер Демократске странке.

Сем здравствених установа, предузеће министра Дулића рачунарском опремом снабдева 14 месних заједница у Суботици, Градску управу града Суботице, Скупштину града Суботице, Општину Нови Кнежевац и Севернобачки управни округ. Опште је позната чињеница да градску власти у Суботици предводи Демократска странка и да је градоначелник Суботице Саша Вучинић управо из ове странке. У том смислу грубе рачунице показују да је само током 2010. године, из буџета града Суботице, на рачун предузећа министра Дулића, трансферисано преко 2 милиона динара за набавку рачунарске опреме. Општина Нови Кнежевац је током 2009. године, такође, у више наврата, куповала рачунарску опрему од предузећа „Dg comp. računari“ д.о.о. из Суботице. Иначе, председник општине Нови Кнежевац је Драган Бабић, партијски колега министра Оливера Дулића. А када је у питању податак Управе за трезор, да је, у децембру 2009, предузеће „Dg comp. računari“ д.о.о. својим производима снабдевало Севернобачки управни огруг, ваља подсетити на чињеницу да је својевремено и Оливер Дулић обављао функцију начелника тог округа.
На списку од 26 образовних установа из Суботице, Кањиже, Кикинде и Новог Сада, које су које су кооперирале са Дулићевим предузећем, налазе се поједине основне и средње школе, предшколске установе, дом ученика, више школе и факултети. Са аспекта сукоба интереса, веома проблематична може да буде пословна сарадња између Грађевинског факултета Универзитета у Новом Саду и предузећа „Dg comp. računari“ д.о.о. из Суботице. Наиме, с обзиром да министар Дулић води ресор просторног планирања, урбанизма и грађевине, треба имати у виду да одређена вештачења и стручне надзоре у тој материји углавном врши управо професорски кадар са Грађевинског факултета.
Када је реч о категорији установа са јавним овлашћењима, предузеће „Dg comp. računari“ д.о.о. стиче профит захваљујући сарадњи са девет таквих државних субјеката, а то су: Центар за социјални рад града из Суботице, ЈП Дирекција за изградњу Суботице из Суботице, ЈП „Привредно технолошки паркови“ из Суботице, ЈП за уређење насеља Општине Кањижа из Кањиже, Информациони центар за развој Потиског региона Општине Кањижа из Кањиже, Зоолошки врт Палић из Суботице, Туристичка организација Општине Кањижа из Кањиже, Дневни центар за децу и младе са поремећајем из Суботице и Међуопштински завод за заштиту споменика културе из Суботице.
Иначе, јавности је познатно да су директор Међуопштински завод за заштиту споменика културе из Суботице Геза Ваш и директор ЈП Дирекције за изградњу Суботице Јосип Ковач Стрико, партијске колеге министра Дулића. Осим партијске повезаности и чињенице да Дулићевом предузећу прави профит на терет градског јавног предузећа, Стрика и Дулића повезује још једна веома важна нит. Наиме, у новембру 2009. године, Стрико је постављен за председника УО Републичке агенције за просторно планирање, која подлеже под надлежност ресора на чијем челу је управо Оливер Дулић.
Ни категорију буџетских установа културе, Дулићево предузеће није заобишло када је реч о продаји рачунарске опреме и стицању профита. Тако су се на листи коопераната који купују код министра нашли: Позориште „Kosztolányi Dezső“ из Суботице, Културно-образовни центар "Турзо Лајош" из Сенте, Образовно-културна установа „Цнеса“ из Кањиже, Регионални креативни атеље “Jожеф Нађ" из Кањиже и Културно-образовни центар „Чока“ из Чоке. Сем са културним институцијама, предузеће „Dg comp. računari“ послује и са правосудним. Преко Дулићеве фирме извршена је набавка рачунарске опреме и то за: Виши суд у Суботици, Основни суд у Суботици, Прекршајни суд у Суботици, и Општински суд у Кањижи.
Према члану 35. Закона о агенцији за борбу против корупције, министар Дулић је био дужан да изврши пренос својих управљачких права у свом предузећу и то на правно или физичко лице које ће за његов рачун, и у његово име, вршити управљачка права до престанка његове јавне функције. Ове обавезе ослобођени су само функционери који у привредном друштву поседују свега 3% власничког удела. Међутим, увидом у јавне регистре које воде Агенција за борбу против корупције и Агенција за привредне регистре, могуће је видети да током 2010. године, министар Оливер Дулић није извршио пренос својих управљачких права. Према подацима из регистара наведених агенција, Дулић је и даље, са 100% власничког удела у предузећу „Dg comp. računari“ д.о.о. из Суботице, носилац управљачких права.
Такође, према одредби члана 36. Закона о Агенцији за борбу против корупције, министар Дулић је, о активностима свог предузећа, био дужан да обавести Агенцију јер је, током 2010. године, продавао рачунарску опрему државним субјектима. Наиме, наведеним чланом је прописано следеће: „Правно лице у којем је функционер власник више од 20% удела или акција, ако учествује у поступку приватизације, јавних набавки или другом поступку чији је исход закључивање уговора са органом Републике, територијалне аутономије, локалне самоуправе, другим корисником буџета, односно другим правним лицем чији је оснивач орган Републике, територијалне аутономије или локалне самоуправе или правним лицем у којем је више од 20% капитала у јавној својини, обавезно је да о томе обавести Агенцију у року од три дана од дана предузимања прве радње у поступку, као и о коначном исходу поступка у року од три дана од дана сазнања о његовом окончању.“
У члану 2. Закона о Агенцији за борбу против корупције, институт „сукоб интереса“ се дефинише као „ситуација у којој функционер има приватни интерес који утиче, може да утиче или изгледа као да утиче на поступање функционера у вршењу јавне функције односно службене дужности, на начин који угрожава јавни интерес“. Чланом 27. Закона је прописано да “функционер не сме да користи јавну функцију за стицање било какве користи или погодности за себе или повезано лице”. У том смису се намеће оправдана дилема да ли би предузеће „Dg comp.računari“ д.о.о. пословало профитабилно и да ли би кооперирало са 70 државних субјеката да у истом периоду његов власник није био председник Народне скупштине, а потом и министар у Влади Србије.

http://www.pistaljka.rs/home/read/55

http://pretraga.apr.gov.rs/RepsisPublicSite/Public/Enterprise/BasicData.aspx?BusinessEntityId=2150434&RegistryCode=20424010&rnd=670621821

Država propada, a lopovska banda se bogati.
Ehhh, da bar nije moja država...

A Tadić ne zna na koga iz DS-a je mislio BEKO...
Sve sami siromasi koji pripadaju levom bloku

Nisam nikako ljubitelj vlastodrzaca ali ovo mi izgleda malo naduvano, barem sto se iznosa tice.
Ovde se spominje da je promet firme sa drzavnim organima u periodu od 34 meseca iznosio 24.464.600din sto je oko 244.646eur (eur~100din prosecno u spomenutom periodu), tj. oko 86.500eur za godinu dana.
Ovo je promet, a ako bi uzeli profitnu marginu od 15% to bi znacilo profit od cca.37.000eur za 34meseca, tj oko 1.000eur mesecno.
Neko ko je iz struke sigurno mnogo bolje zna, ali meni ovolika suma ne deluje kao ogromna zarada (ili prevara) za bilo koju firmu (mada za moje uslove sasvim pristojna cifra koj mi ne bi smetala :) e sad ko mi je kriv sto nisam otvorio svoju firmu).
I druga stvar koja mi je nelogicna oko napada, je da su u pitanju samo firme u Subotici i Kanjizi koja je u blizini. Sto znaci da firma radi samo u svom regionu, bez nekih namestanja (u smislu da nije valjao robu ustanovama u Boru, Pirotu ili u Beogradu...)
E sad sasvim je druga stvar da li ovde ima sukoba interesa i nekih drughih nepravilnosti, tipa da li je bilo zloupotrebe, neizvrsenja fakturisanih usluga... kao i da li je moralno.

Sve u svemu, da li je moguce da nema znacajnijih primera zloupotreba u silnim milionima eura koji se odlivaju iz budzeta?
Cini mi se mnogo buke oko prazne price, a i procitah komentar na blicu tipa da Dulica napadaju zbog ideje oko stanova na mestu '4.jula' dok Belville zvrji prazan i neprodat... Da li iza ovog dima stoji vatra i napad na profit od 1.000eur/mesecno?

@zeljko

osnovna stvar je da: firma ciji je vlasnik ministar dulic ima poslovnu saradnju sa 70 drzavnih institucija

tu je kraj price. da imamo dovoljno svesnu javnost i njegovog sefa (tadic) on bi imao samo dve mogucnosti, da da ostavku ili da popije pedalu.

o kojoj profitnoj margini pricas. neto ili bruto. 15% je min neto margina. znaci platio je od toga i radnike, svoje rodjake i aktiviste ds-a. znaci od dravnih para finansira stranku i familiju i prijatelje.

pitanje je po koji cenama im je to prodao. iznos dobiti je nebitan. boga pitaj kako izvlace pare.

prica da ima firmu 11 godina. mozda neku drugu, jer ova je osnovana 2008.

ovo samo pokazuje da nemamo sistem, da nemamo gradjane, koji bi se pobunili. i doveli do smene onog koji je prekrsio svaku normu ponasanja u politici.

da podsetim ministar dulic, bivsi predsednik skupstine, lekar ortoped, je i vlasnik firme za IT kako kaze 11 godina... kako je sve to stigao. jer je sposoban? cudi me koliko je sposoban da ga Beko nije zaposlio. on kuka kako nema sposobnih i kvalifikovanih u srbiji. on koji je zavrsio faks sa 36 i odmah postao ministar.

eh srbijo... dragi forumasi, nek nam je BOG u pomoci.

(na poslednjim izborima glasao za ds, ateista)

Primer biznismena Zorana Drakulića koji je nedavno prepustio većinsko vlasništvo u holdingu i sada prodao jednu od svojih firmi Agripoint je samo jedan, i prema rečima Šukovića, logična je posledica svega što se dešavalo u poslednje vreme.

- Niko od naših tajkuna se ne bavi pravim biznisom i to je dobar razlog zbog kog sada imaju problema. Malo ko od njih, gotovo niko, nije stvorio ništa, čak ni čačkalicu, većina se bavi trgovinom, nekretninama i to u uslovima za koje ne možemo reći da mirišu na regularnost - ističe Šuković.

Bogati privrednici, napominje naš sagovornik, stvarali su i radili u uslovima u kojima su imali povlašćen položaj.

- Taj povlašćen položaj se ogledao kroz dve stvari, monopol i ekonomsku politiku, a kad to kažem mislim pre svega na kurs koji je bio precenjen i kao takav stvarao dobre uslove za njihovo poslovanje. Međutim, to ne može večno da traje i očito je da kako vreme protiče sve te loše stvari kao što su monopol, korupcija i loša ekonomska politika dođu na naplatu - ističe Šuković.

Većina njih, naglašava on, zaduživala se u inostranstvu i sada kad je evro ojačao i kada je došlo vreme da se vraćaju dugovi oni nemaju odakle. Kad tad, kaže Šuković, mora da počne da se živi od realnih vrednosti, a rasprodaja imovine srpskim tajkunima se ne bi događala da su ušli u pravi biznis.

- Da su razvijali svoje brendove Srbija bi sada bila prosperitetna i oni ne bi imali probleme koje imaju. Ovako oni su koristili situaciju i u sprezi sa političarima oterali veliki broj stranih investitora. Setimo se primera Danonea koji je izašao iz Knjaz Miloša ili Vaca. Oni su bukvalno pobegli - ističe Šuković.

Milan Ćulibrk, glavni urednik nedeljnika Ekonomist, kaže za Danas da je očigledno da su se mnogi preinvestirali i da nisu računali da može da dođe do krize.

- Uzimali su kredite po visokoj kamatnoj stopi, računali na to da će rasti cene na berzi i za samo dve i po godine imamo situaciju da su prekogranični krediti samo u privatnoj sferi dostigli cifru od 10 milijardi evra - napominje Ćulibrk.

On kaže da je likvidnost toliko smanjena da „niko nikom ne plaća“ i da uopšte nije isključeno da će i neki drugi biznismeni biti primorani da prodaju imovinu. „Sad je već javna tajna da Mišković prodaje polovinu Maksija i ta transakcija bi trebalo da bude gotova za mesec ili dva. Ako najjači prodaju, šta onda da očekujemo od onih manjih“, ističe Ćulibrk.

Privrednik Nikola Pavičić, predsednik Upravnog odbora Sintelona, kaže za naš list da je primer propadanja firmi samo pokazatelj u kakvoj se situaciji nalazi naša zemlja. Ali, glavni problem srpske privrede, prema njegovim rečima, nisu krupne firme već mala i srednja preduzeća.

- Krupna preduzeća čine samo nekoliko procenata naše privrede i zato ne treba time da se bavimo već da nađemo načina da pomognemo privredi, a to ćemo učiniti ako nađemo kvalitetne ljude. Njih nema u Srbiji - kaže Pavičić.

Svi veliki projekti, napominje on, propadaju bez realizacije, a da bi se situacija popravila nama je neophodna armija od 20.000 preduzeća, u koje mora da uloži država, ali i banke.


.

Friz ::

- Niko od naših tajkuna se ne bavi pravim biznisom i to je dobar razlog zbog kog sada imaju problema. Malo ko od njih, gotovo niko, nije stvorio ništa, čak ni čačkalicu, većina se bavi trgovinom, nekretninama i to u uslovima za koje ne možemo reći da mirišu na regularnost - ističe Šuković.

Jedino je Zepter izmislio lonce i šerpe i time došao na tehnološki vrh srpskog krupnog preduzetništva.

AMC

"...Niko od naših tajkuna se ne bavi pravim biznisom..."

E, sad se postavlja pitanje ko je sve u ovoj zemlji odgovoran što je gomila velikih (za naše uslove) i solidnih preduzeća tokom lopovsko-pljačkaške privatizacije završila u rukama takvih "biznismena"?
I kada će odgovarati?

Poznati biznismeni imaju akcije u bar desetak firmi
BLIC ONLINE| 23. 01. 2011.

Poznate srpske biznismene je skoro nemoguće prepoznati među akcionarima kompanija na Beogradskoj berzi. Brokeri, međutim, tvrde da su četiri najpoznatija privrednika akcionari u desetak najboljih kompanija na tržištu kapitala i da su deonice kupovali uglavnom preko preduzeća koja su registrovali u inostranstvu.

Uprkos krizi na Beogradskoj berzi, Miodrag Kostić, Miroslav Mišković, Đorđije Nicović i Filip Cepter i dalje su značajni akcionari kompanija koje važe za najsigurnija i najprofitabilnija ulaganja na berzi. Njihovo vlasništvo, međutim, uglavnom se krije iza kompanija koje nisu osnovane u Srbiji ili ako jesu, nigde direktno ne može da se vidi i da su u njihovom vlasništvu.

- Poznato je da Miodrag Kostić akcije kupuje preko svoje brokerske kuće „M&V Investments“ i „MK grupe“, ali ne i da se ovaj srpski biznismen na berzi najverovatnije pojavljuje iza imena kompanija “Aida” i “Si kapital grupa” - kaže za “Blic” broker koji prateći trgovanje može da dokuči ko zapravo kupuje, a ko prodaje deonice.


Kostić je danas, tvrdi naš izvor, vlasnik akcija u desetak najboljih preduzeća na berzi, počev od najlikvidnije hartije AIK banke, preko “Bambija”, Razvojne banke Vojvodine, “Energoprojekt holdinga”, “Novosadskog sajma”, “Imleka”... U poslednjih nekoliko meseci, ovaj biznismen je bio najaktivniji na berzi. Preko svoje brokerske kuće najviše je kupovao akcije NIS-a, kompanije u kojoj je juče sa 230.000 akcija bio četvrti najveći akcionar.

Brokeri ne kriju da su im najveća misterija kompanije za koje se priča da su u vlasništvu Miroslava Miškovića. Ovaj biznismen, veruju, stoji iza nekoliko najvećih akcionara Univerzal banke.

Opširnije o ovome čitajte u štampanom izdanju "Blica nedlje" od 23. januara. 2011. godine.

Odloženo ročište o oduzimanju imovine Sretenu Kariću

Sreten Karić je, sa bratom Bogoljubom, optužen za malverzacije u "Mobtelu", kojima su sa saradnicima oštetili tu kompaniju i državu za oko 60 miliona evra.
Nakon pokrenutog krivičnog postupka protiv njih 2006. godine, Sreten Karić počeo je da prodaje imovinu znatne vrednosti i novac iznosi u inostranstvo, tvrdi tužilaštvo u obrazloženju razloga za zaplenu imovine.
Goranu Kariću je ranije stavljena zabrana raspolaganja automobilima "ferari" i "fiat", njegovi punomoćnici na sudu su tvrdili da ih je kupio 2008. godine, kada je zaradio ukupno 511.000 evra kao direktor "Delta sporta".
On je oženjen Ivanom Mišković, ćerkom vlasnika "Delte" Miroslava Miškovića.

http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/231724/Odlozeno-rociste-o-oduzimanju-imovine-Sretenu-Karicu

B92 (De)tajkunizacija Srbije
Robin Hud s Andrićevog venca
5. decembar 2010. 5. decembar 2010. | 00:00 | Piše: Katarina Preradović
Šta se iza brega valja? Ovo pitanje, poslednjih nedelja nezaobilazno u svakom čaršijskom razgovoru i kafanskom susretu, najčešće se čuje na pomen najveće od svih tema - Tadićevog obračuna sa tajkunima.
Na koga je krenuo? Da li se obrušio zbog prodaje Maksija? Da li je sledeći Beko, pošto ga je Mišković, kao nekada Karića, ponudio kao žrtveno jagnje? I tako redom, nižu se pitanja.

Nedoumice oko značenja predsednikovih poziva bogatašima da doniraju polovinu imetka, medijskog „prepucavanja“ sa Milanom Bekom i konačno poziva Vladi Srbije da nađe zakonske načine da uzme od najbogatijih, deli i većina srpskih političara i ministara.

Niko ne želi javno da priča o tome, valjda stoga što danas srpske ministre i tajkune vezuje ista muka - neizvesna sudbina. Ako ovdašnji bogataši ne spavaju mirno zbog moguće reakcije države, ništa mirniji san nemaju ni srpski ministri. Njihov mač nad glavom je najavljena rekonstrukcija Vlade, u kojoj nikome mesto nije zagarantovano.

U takvoj atmosferi, u Vladi su svi bili zatečeni Tadićevom najavom da se sprema set zakona kojima će se oporezovati najbogatiji. Ponajviše Diana Dragutinović, ministarka finansija, u čije dvorište je direktno „ubačena loptica“. Jer upravo se od nje očekuje da smisli poreske „cake“ kojima bi se više uzelo najbogatijima. Kako saznajemo, Dragutinovićeva se našla u „nebranom grožđu“.
Ceo članak pogledati na http://www.b92.net/biz/vesti/aktuelno.php?id=767

Došao na predavanje, dobio zemlju

Student jednog beogradskog fakulteta nije mogao da pretpostavi da će umesto poslovnog saveta dobiti zemlju na korišćenje.

http://b92.net/biz/komentari.php?nav_id=495200

Milo Đurašković, vlasnik šest preduzeća za gradnju puteva

Većinski vlasnik preduzeća za puteve „Beograd“, PZP „Niš“, PZP „Kragujevac“, PZP „Vranje“, PZP „Bačka put“ udružio ih je u „Nibens grupaciju“, koja sa „Partizanskim putem“ upošljava 5.000 radnika „Dobro znam kako sam došao do ove pozicije, ali ne volim da pričam o sebi“, kaže Đurašković.

Dok mediji spekulišu ko je Milo Đurašković - spretni biznismen ili samo paravan nekog moćnog tajkuna, on o sebi ne otkriva mnogo. Njegovo ime postalo je poznato javnosti januara 2003. godine. Tada je na aukciji kupio prvo preduzeće PZP “Niš”. Bila je to vest dana. Na licitaciji u Agenciji za privatizaciju učestvovao je i Ljubiša - Čume Buha, poznat kao vlasnik “Difens rouda”. Tu prodaju država je organizovala mimo tendera. Tako je novi vlasnik dobio mogućnost otplate na šest godina, umesto da čitavu sumu od 350 miliona dinara plati odmah.

Zanimljivo je da je u Agenciji za privredne registre upisan Đurašković, dok je njegovo ime kao učesnika aukcije bilo samo navedeno kao člana konzorcijuma, uz izvesnog Nenada Novakovića iz Kačareva i Dragana Petrušića. Inače, u PZP “Beograd” kažu da se kao vlasnik Preduzeća za puteve “Beograd” vodi Preduzeće za puteve “Niš”, a da je njegov većinski vlasnik Đurašković.

Kako je Đurašković od uvoznika goriva, čime se bavio od 1995. godine preko svoje firme “Šer”, za svega osam godina postao bogati biznismen i ušao u visokoprofitabilne poslove asfaltiranja? “Malo sam preko ‘Šera’ sarađivao s preduzećima za puteve, pa je to bio razlog moje zainteresovanosti”, sam je šturo objasnio. Srbija do 2012. godine na popravku i izgradnju puteva potroši četiri milijarde evra.

Biznis ste počeli skromno 1995. sa firmom „Šer“, uvozom goriva i držanjem pumpi.
- Nisam iz građevinske branše, ali dosta iskustva kao menadžer nosim iz ranijeg posla. U Srbiji je nakon 2000. mnogo toga moralo da se uradi, a jedan od prvih poslova gde je moralo da se ulaže je putarstvo. Preko svoje firme „Šer korporacija“ malo sam sarađivao s preduzećima za puteve, pa je i to bio razlog moje zainteresovanosti.


Vaš partner u poslu sa oko 47 odsto akcija je „Mera investment“. Da li ste vlasnik ovog fonda?
- Nisam. „Mera investment“ je finansijski investitor koji je obavio dokapitalizaciju PZP „Niš„, što je tada bilo neophodno kako bi se sprovele kupovine ostalih preduzeća iz branše. „Nibens“ grupa predstavlja čisto domaću grupaciju, koja će se razvijati sa domaćim kapitalom, što je dobro za Srbiju.

Назив: MERA INVESTMENT FUND LIMITED
Адреса
Улица: Arch. Makariou III
Број: 284
Место: Limassol
Поштански број: P.C.
Држава: Kipar

ko je vlasnik tog fonda, odnosno ko drži taj posao, niko od nadležnih do sada nije ni objavio da namerava da otkrije. Tranzicioni biznismen Milo Đurašković, prepoznatljiv do tranzicije samo po držanju nekoliko benzinskih pumpi u Beogradu, sigurno to nije.

Zvanično, vlasnik PZP Niš je Milo Đurašković. Mnogi međutim, tumače da iza Đuraškovića stoji Miroslav Mišković, jer je u jednom trenutku “Delta M”, zajedno sa Đuraškovićevim firmama, učestvovala u privatizaciji Preduzeća za puteve.

I ova MERA se pominjala kao property Miskovica Jr, ako se ne varam.

Lilihip ::

I ova MERA se pominjala kao property Miskovica Jr, ako se ne varam.

Da, bila je neka prica kada je Nibens dobio posao izgradnje autoputa od Novog Sada do madjarske granice, sa neverovatnim rokovima izgradnje i placanja, da drzava pokusava da pomogne Miskovicu, kome je Duraskovic duzan EUR 80 Mil.

sta ce sirotinja,nema se...

Šarićevi plaćenici "zoljama" zapretili zaštićenom svedoku

Mile Jerković, poznati vojvođanski biznismen koji je Šariću svojevremeno prodao nekoliko svojih poljoprivrednih preduzeća, za “Blic” kaže da je sporna poruka upućena na telefonski broj njegovog najboljeg prijatelja i da počinje psovkom na račun obojice. U izjavi za “Blic” Jerković dalje citira poruku: ”Hoćete da nas uništite. Prenesi gazdi da razmisli dobro dok mu ne bude kasno. Neće vam ni pedeset policajaca pomoći” - navodi Jerković. On kaže i da je siguran da iza ove poruke stoji Darko Šarić i njegovi saradnici.


- Njih trista je u zatvoru, to je trista porodica, i svi misle da sam im ja kriv, da sam ih ja razotkrio. Ne plašim se, pored mene su pripadnici Žandarmerije, ali se zbog Šarića i svih njegovih osećam sto odsto nesigurno, i ja i moja porodica - kaže Jerković.

Nebojša Joksović je kao jedan od vodećih članova klana pljevaljskog narko-bosa Darka Šarića uhapšen 27. januara prošle godine, u akciji „Balkanski ratnik”. U julu je izveden iz zatvora i prebačen na tajnu lokaciju pošto je sa Tužilaštvom postigao sporazum da postane svedok saradnik. Od tada je pod najvišim bezbednosnim merama, a u januaru je bez prisustva javnosti svedočio u Specijalnom sudu.
Joksović, koji je sa Šarićem bio školski drug, izjavio je tada da je deo novca od droge završavao kod Stanka Subotića. Na sudu je priznao da je učestvovao u trgovini kokainom u Italiji i da je naređenja dobijao direktno od Šarića.

http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/252118/Saricevi-placenici-zoljama-zapretili-zasticenom-svedoku

Nicović: Izgubio sam 400 mil. evra
Izvor: Novi magazin

Beograd -- Biznismen Đorđije Nicović kaže da su kriza i loš poslovni ambijent očerupali njegovu poslovnu imperiju.
...
Na početku globalne ekonomske krize Nicovićev biznis (kompanija Irva investicije) vredeo je 500 miliona evra, a dve i po godine kasnije – 100 miliona.
...
Prvi put se dogodilo da jedan veliki privatnik prizna neuspeh u vođenju kompanije i pozove državu da mu pomogne.
...

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=05&dd=16&nav_id=512478

Tajkuni dužni državi milijarde evra

Beograd -- Nijedan od najbogatijih ljudi u Srbiji ne nalazi se na listi najvećih poreskih obveznika, ali jesu u vrhu najvećih poreskih dužnika, piše NIN.


Vodeći u dugovanjima prema državi i Poreskoj upravi su Miroslav Mišković, Milan Beko i Zoran Drakulić.

Najbogatiji privrednici u Srbiji za poreze i doprinose duguju 170 milijardi dinara, precizira NIN i napominje da sva njihova dugovanja iznose više od neverovatnih 500 milijardi dinara, što je oko pet milijardi evra.

Pozivajući se na izvore iz vrha policije, NIN primećuje da se ni jedno ime ne nalazi u belim knjigama organizovanog kriminala.

Prema navodima ovog nedeljnika, u policiji tvrde da njihov posao nije ispitivanje bogatstva tajkuna.

"Ta istraga zahteva prvo unakrsno ispitivanje prihoda i rashoda i porekla imovine. To je nadležnost Poreske uprave, a ako Poreska uprava to zatraži, u konkretnim slučajevima policija je spremna da daje logističku podršku", rekao je za NIN izvor iz MUP Srbije.

Prema istom izvoru, policija je "spremna za takve postupke, ma ko da je u pitanju".

Od sutra velika serija “Blica”: “Ko poseduje Srbiju”
Da li ste znali da svaka peta firma u Srbiji ima jednog zaposlenog? Ili da tajkuni poseduju 2,5 odsto obradivog zemljišta? A da banke zarađuju 25 milijardi dinara godišnje? Počevši od sutra, narednih mesec dana ćete u štampanom izdanju lista "Blic" svakodnevno moći da čitate teme vezane za to ko poseduje Srbiju.

Mnogi od podataka koje ćemo objaviti do sada nisu bili poznati široj javnosti, poput onog koliko stranci zapošljavaju ljudi u Srbiji, ili koliki procenat poljoprivrednog zemljišta imaju naši najpoznatiji privrednici.

Ovako detaljni podaci o tome ko poseduje srpske firme, banke, bolnice, univerzitete, nekretnine, zemljište, kulturna i intelektualna dobra, kao i izvore energije, nikada se nisu našli na jednom mestu.

U "Blicu" ćete moći da pročitate i intervjue sa nekim od najmoćnijih biznismena, bankara, kao i vlasnikom najvećeg pojedinačnog poseda u Srbiji.

Više od 20 novinara i urednika “Blica” mesecima je istraživalo ko su srpski biznismeni iz senke, ko asfaltira Srbiju, ko su vlasnici univerziteta, preduzeća, banaka, lizing kuća, zemljišta...

Nadamo se da ćete i svojim sugestijama pomoći otkrivanju pravih vlasnika Srbije.
Svoje utiske i sugestije saljite na imejl adresu redakcija@blic.rs sa naznakom "Akcija-Ko poseduje Srbiju".

Limited011 ::

[size=18]

Kompanija NELT d.o.o. export-import (www.nelt.co.yu) osnovana je 27. februara 1992. godine i u vlasništvu je Ranka Socanca i Nebojše Šaponjića.

Danas NELT predstavalja najvažniju kariku u lancu snabdevanja potrošaca proizvodima široke potrošnje vodecih svetskih kompanija i svakodnevno beleži izuzetan razvojni trend, što organizaciono, što u obimu poslovanja, zbog čega se u svim zvaničnim pregledima poslovanja jugoslovenskih kompanija nalazi u vrhu liste.

NELT je JEDINI snabdevač kantina po SVIM zatvorima u Srbiji.

Igi-bg ::

Limited011 ::

[size=18]

Kompanija NELT d.o.o. export-import (www.nelt.co.yu) osnovana je 27. februara 1992. godine i u vlasništvu je Ranka Socanca i Nebojše Šaponjića.

Danas NELT predstavalja najvažniju kariku u lancu snabdevanja potrošaca proizvodima široke potrošnje vodecih svetskih kompanija i svakodnevno beleži izuzetan razvojni trend, što organizaciono, što u obimu poslovanja, zbog čega se u svim zvaničnim pregledima poslovanja jugoslovenskih kompanija nalazi u vrhu liste.

NELT je JEDINI snabdevač kantina po SVIM zatvorima u Srbiji.

@Igi
Nadam se da informacija nije iz prvog izvora?

Izvor je rešenje Uprave za izvršenje kriv. sankcija, Zavod u Nišu od 02. juna 2011. broj 24-9487/2011-01/1

Ne znam gde da postavim ovo pitanje pa ću ovde, a moderator neka ga premesti negde drugde ako smatra da mu ovde nije mesto.
Zamolio bih do sada veoma uspešnu detektivsku sekciju ovog foruma da mi (ako je u mogućnosti) nešto pomogne. Interesuje me da li su Predrag Lončar i majka mu Anka Lončar, u rodbinskoj vezi sa Jovicom Lončarem? Jovica Lončar je u poslednje
vreme onaj preeksponirani lik koji je optužen za pranje šarićevih para, mahinacije
u privatizaciji (kako u Srbiji tako i u Bosni i Crnoj Gori) itd. Anka i Predrag su takodje poznati po sličnim delima, a najviše po uništavanju i odvodjenju u stečaj i bankrot desetine uspešnih preduzeća do kojih su na razne načine došli u privatizaciji. Imaju i nekoliko zajedničkih "poduhvata" a takodje su se često mogli naći i u vlasničkoj strukturi kompanija čiji su većinski vlasnici Šarić (preko nekog od zastupnika njegovog kapitala), kao i Šaponić i Sočanac preko neke od više desetina firmi koje poseduju.

Slobodan Radun
Po struci tehnolog za metale, počeo je u Fabrici bakarnih cevi u Majdanpeku. Znanje iz tehničkih nauka nadogradio je onim o investicionim projektima u beogradskom Institutu za upravljanje i planiranje i spoljnotrgovinskim u prvom „Centrokopovom” predstavništvu u tadašnjem Lenjingradu. Sredinom devedesetih vratio se u zemlju i sem već započetih poslova u oblasti inženjeringa, krenuo i u nove: razradio je ideju jedne američke konsultantske kuće da pravi jabukovo sirće i, kaže, premašio i njihove procene i svoje planove. U proizvodnju sokova „gurnuo” ga je „Tetrapak”: „postavili su nam prvu liniju za sokove u tetrapaku i nagovorili nas da probamo, a platićemo kad sve krene”.

Za nepunu deceniju „Nektar” je narastao u fabriku koja godišnje pravi oko 70 miliona evra, pokriva više od 50 odsto domaćeg tržišta sokova, izvozi oko petine ukupne proizvodnje sokova, kaša i koncentrata i zapošljava oko 650 radnika. A cela „Radun grup”, u kojoj su i „Radun inženjering”, „Građevinar”, „Nektar agrar”, „Centrokoteks”i „Jugoinspekt – Novi Sad”, sa ukupno 1.100 zaposlenih ostvaruje godišnji prihod oko 100 miliona evra. Za sledeću godinu Radunovi planiraju izgradnju i fabrike za proizvodnju cerealija.
Kao što je svojevremeno „Tetrapak” prepoznao budućeg dugoročno sigurnog i ozbiljnog partnera, i EBRD se nedavno potrudio da kreditom podrži dalji razvoj srpske kompanije. I to, kako sami bankari rekoše, samo za sedam meseci od prvog kontakta sa ovom firmom.

Steve McQueen@
Da, vidi temu https://www.aikb.net/t1109p270-razvojna-banka-vojvodine-ad-novi-sad-mtbn
post od Ned Dec 19, 2010 12:12 pm

Peconi

Vlasnik Inveja oprostio radnicima Vitala dug za kredite

Vlasnik Inveja Predrag Ranković oprostio je radnicima uljare Vital preostali dug od ukupno 22 miliona dinara za stembene kredite, saopštila je danas ta kompanija.

http://www.emportal.rs/vesti/srbija/161787.html

Najveće gazde u Srbiji!
U pet firmi 1.000 zaposlenih!
Ponedeljak - 03.10.2011
Za Dragana Simovića, vlasnika „Simeksa“, „Zlatibor vode“, „Higla“ u Horgošu i suvlasnika Vinarije „Čoka“ i „Vrenja“ u Beogradu može se slobodno reći da je atipičan srpski biznismen.

Oko 97 odsto profita ulaže u nove proizvode i tehnologiju, umesto na razne skupocene automobile i jahte, a ovaj pristup životu objašnjava zadovoljstvom koje oseti kada svoje proizvode vidi na inostranim tezgama.
- Hajte, molim vas! Kakve vile, kakve jahte, rasna grla, kakve nekretnine. Ništa me od toga ne opčinjava i ne mislim da gazde u Srbiji treba samo tome da teže. Ali, ne zameram onima koji to vole i imaju, naprotiv, bio bih srećan da imamo na stotine i hiljade privatnih firmi koje dobro rade, jer bi nam svima u Srbiji bilo bolje. Lično, osećam se bezgranično srećnim kada u američkom izlogu mogu da vidim „ždrepčevu krv“ ili u Dubaiju „zlatibor vodu“, znajući da je Evropa već puna proizvoda iz „Higla“ i „Simeksa“ - ističe ovaj imućni Srbin, kojem je za sada najveći luksuz na četiri točka „mečka“ stara dve godine. Sa diplomom ekonomiste i 25 godina života, Simović je sa prijateljem iz fakultetskih dana Željkom Kneževićem osnovao firmu „Simeks“, koja se brzo pročula po proizvodnji kvalitetnih žestokih pića, a nekoliko godina kasnije dvojica partnera kupuju Vinariju „Čoka“ u Čoki i beogradsku fabriku „Vrenje“.
- Bio sam još, tako reći, brucoš na subotičkom Ekonomskom fakultetu i sve vreme opčinjen video-rekorderima i video-igrama. Čak sam uspeo da otvorim prvi takav mini-klub u Sremskoj Mitrovici, odakle sam rodom. Kada je posao krenuo, u Sremu sam već imao nekoliko klubova. Bio sam, rekoh, još student u Subotici, a kada sam obilazio „svoj biznis“ i kada su govorili „evo gazde“, mada ja čak ni danas, 20 godina kasnije, ne mogu za sebe da kažem da me progone nekakvi gazdinski porivi. Do prošle godine u mojim firmama bilo je zaposleno oko 1.500 radnika, ali je sveopšta kriza smanjila taj broj na oko 1.000 - navodi Simović i dodaje da u trenutnim uslovima privređivanja u zemlji nije lako održati ni postojeći nivo zaposlenosti i proizvodnje, ali da kao i većina privrednika u našoj zemlji pokušava da maksimalno ispoštuje i zakone države i potrebe svih radnika.
- Zbog toga sam u firmi „od jutra do sutra“ ili sam na neophodnim poslovnim putovanjima. Ono malo vremena što mi preostane je praktično ukradeno vreme kojim „punim baterije“ i posvećujem se porodici sa troje dece, četvrto je na putu, ali i fudbalu i tenisu, što mi je u neku ruku i hobi. Volim i da zasednem negde na salaš, pa s prijateljima da odigram partiju preferansa i ispijem flašu, dve hladnog vina, ali više se i ne sećam kada se to poslednji put dogodilo - zaključuje naš sagovornik.
Dragan Simović, definitivno nije tipičan srpski biznismen, a tome u prilog govori da ga za razliku od njegovih kolega ne prati nijedna afera sa brojnim srpskim starletama, folk zvezdama, nijedan skandal na beogradskim splavovima ili klubovima u zemlji, bahatost u saobraćaju, nijedna tuča ili hapšenje... Eto, ima valjda i ovakvih gazda u Srbiji.

Planira krstarenje Amerikom
U Srbiji je popularno biti popularan, biti u žiži događaja, biti „in“. Simović kaže da je daleko od toga.
- Da se razumemo, nisam ja ni siromašan ni bezgrešan. Živim kako mislim da mi priliči. Idućeg meseca, na primer, nas petorica prijatelja s fakulteta odlazimo dve nedelje na „rutu 66“ kroz Ameriku. Iznajmljujemo kamp-vozilo za petnaestodnevno putovanje. U njemu ćemo spavati, s njim putovati i doživeti, verujem, sve ono što i drugi ljudi. Mi bismo, naravno, mogli da iznajmimo nešto komfornije, mogli bismo da odemo na najekskluzivniju turističku destinaciju na svetu, ali sve to ne bi bio ugođaj kakav se nudi, da tako kažem, običnim ljudima, što mi, nesumnjivo, jesmo. Neko će, možda, reći da sam i ja i oni koji će dve nedelje spavati u kamp-autobusu i putovati ekscentrični, ali to nas se ne tiče. Za sada znam samo to da ćemo po završetku rute, kada stignemo u Čikago, odleteti u Njujork, a odatle via Belgrade.

Briga o FK Spartak
Kao što su zajednički osnovali prvu firmu, Simović i Knežević su pre desetak godina preuzeli brigu o Fudbalskom klubu Spartak, koji je bio u igračkom, organizacionom i finansijskom rasulu. Klub je tada osvežen i novim ljudima i imenom Spartak Zlatibor voda, koji je poslednjih nekoliko godina umeo i te kako da pomrsi račune mnogim superligašima.
- Ne krijem da sam u to vreme bio u IO FK Crvena zvezda i predsednik Spartak Zlatibor vode. Kada je donet propis da to nije dozvoljeno, otišao sam iz rukovodstva „delija“. Zaista, volim Spartak ZV i imam punu podršku ljudi s kojima radim.

Izvor ALO