KO JE KRIV ZA KRIZU???

Jedan od ozbiljnih krivaca za sadašnju svetsku krizu..

Ms Blythe Masters -
žena koja je smislila finansijsko oružje za masovnu destrukciju!!



Prst je uperen u jednu ženu. Nećete je naći na spisku 50 najmoćnijih žena sveta,
ali će najverovatnije ostati upamcena kao žena koja je odgovorna za globalnu
finansijsku krizu 2008. Može li se biti moćniji???

Masters, who is now head of global commodities at J.P. Morgan, was one of the bankers in the early 1990s that helped create the credit derivatives market that has exploded into a $58 trillion murky mess at the heart of this credit crisis. Credit default swaps (CDS) were designed to offload risk from a bank's balance sheet by letting other investors bet on the default risk of those loans.

But Masters, who spoke this morning at the annual meeting of SIFMA, the securities association she chairs, said that credit default swaps aren't what needs regulation. Rather, it's the people who use them who should be regulated. :D

Žena ne odustaje !! :bball:

http://events.sifma.org/2008/292/event.aspx?id=8566 :D :D :D

Za početak, šta su derivati?
Radi se (pojednostavljeno) o opkladama na bilo šta ( na pr: Nafta, dolar, zlato, žito, šećer ili svinjske polutke   
Njihova tržišna kapitalizacija iznosi oko  600 Biliona Dollara. (ne milijardi, već biliona!).
Jedan deo te sume su CDS papiri.

Subprime krediti su (Hpotekarni) uglavnom krediti dužnika sa slabim bonitetom.
Poznati i kao Ninja-krediti     = No income, no job, no assets   


Credit Default Swaps ( CDS) su dogovori izmedju 2 partnera:
Partner 1 plaća partneru 2.
Partner 1 dobija obećanje o plaćanju ako
Partner 3 ne bude bio u mogućnosti da isplati dug.
Partner 1 = kupac, za svoju uplatu dobija zaštitu kredita.
Partner 2 = prodavac , davalac garancije
Partner 3 = Referentni partner = predstavlja rizik (na pr: Insolventnost).

CDS su, dakle, neka vrsta polisa osiguranja s kojima može da se špekuliše (kao što je poznato banke i jesu špekulanti).  Ali, niko u ovoj "igri" nije obavezan da položi realan novac...
Normalan CDS ima rok od 5 godina, za finansijski svet veoma dug period.
CDS Markt nije regulisan. Ne postoji funkcionalna finasijska kontrola. Dakle, nema nikakve zvanične institucije koja proverava da prodavac CDS-a ima dovoljno finans. sredstava za pokrivanje isplata.

Hedgefonds (skakavci   ) su naravno uz banke uključeni u celu "igru".
Kod  CDS  "poslova", jedan Hedgefond prodaje nekoj banci osiguranje, koje ona dalje prodaje i tako dalje itd.... Dakle globana "igra" (lanac sreće   ) - jedan sistem koji niko ne može ni da sagleda.

Dakle, neka banka koja je dala kredit nekoj firmi od 10 miliona $, traži partnera koji će joj garantovati da će kredit (firme) biti vraćen. Partner (koji može da bude i fond) se obaveže da će uz godišnju nadoknadu od 100.000 $ preuzeti riziko ukoliko ne dodje do isplate 10 mil$. Ukoliko firma ne bude mogla da vrati kredit fond isplaćuje banci 10 mil$. Ako firma bude uredno vraćala (i vratila) dug, fond nema nikakve troškove, već samo prihod.
U bankarskom žargonu to je "swap", razmena, koja bankama omogućava da podele rizik. Banke sad, mogu iz svojih knjiga da izbace potraživani novac - jer one u svakom slučaju dobijaju svoj uloženi novac i tako oslobadjaju sredstva za nove kredite     s kojima će se zaraditi mnogo više novca u odnosu na "osiguranje" koje plaćaju svojim swap partnerima....

Ali, i to im je bilo malo  :D , smislili su novu stvar: "Bistro".
Bistro = Board Index Secured Trast Offering (obožavaju skracenice   ) - JP Morgan je u tako nešto upakovao 300 Credits Swaps,  osnovao posebnu firmu, koja je preuzela Bistro papire i u velikim zalogajima , od 5, 10 miliona, direktno ih dalje prodavala...

Čudno je da je "posao" tako dobro išao... jer Bistro je nov, nepoznat, čak se naziva "Collateralized Debt Obligation", = CDO,  još uz sve to stoji i reč "sintetički"!!

CDO su dakle još par koraka udaljeni od prvobitnih Swapova... ali su paravili veliku karijeru.
Sada je već moguće u CDO "upakovati", uz dobre kredite i kredite vrlo sumljivih kompanija, sve to zatim razdeliti u jedinstvene papire, iseckati ih (kao neku kobasicu na šajbne) i prodavati dalje...

Uskoro su se pojavili CDO od CDO ! To je, pogadjate, još više udaljeno od uzimaoca kredita, koji stoji na početku lanca (sreće   ). Ne treba ni da vam napominjem da su se uskoro pojavili CDO od CDO, od CDO   , tako da na kraju niko više nije znao ko koga osigurava od kog rizika !!

Danas, ako pogledamo unazad, deluje kao da je NEKO (trgovci) želeo da organizuje perfektnu prevaru.
Kao da je organizovana najveća i uz to "čista" kradja u svetskoj istoriji. Jer, čemu CDO od CDO od CDO ??
Kereditni rizik? Prodaj ga! U Dubji, Nemačku... Spakuj ga u CDO i zaboravi !!
 

.

http://www.ftlatest.com/syndication/pdfs/pdf3.pdf

http://www.bullishbankers.com/credit-default-swaps-a-disastrous-unwind/

Jevreji

Recesija: "Nisu svi bili optimisti"


Recesija je prvo pogodila auto-industriju
2008. godina će u istoriju sasvim sigurno ući kao godina svetskog finansijskog kolapsa, ali i dalje ostaje nejasno zašto je toliko malo ljudi bilo u stanju da predvidi krizu tako velikih razmera.
Zašto vlade, centralne banke i investitori nisu shvatili da će balon ogromnih dugova kad tad morati da pukne, pitaju se ovih dana ekonomisti širom planete.

Međutim, nisu baš svi bili slepi pred nastupajućim katastrofom; profesor ekonomije sa njujorškog univerziteta, Nurijel Rubini, još pre dve godine predvideo je krah tržišta nekretnina, dramatičan pad poverenja potrošača i duboku recesiju.

BBC je profesora Rubinija upitao - kako to da je on jedan od retkih koji su slutili nastupajuću kataklizmu?

"Vremena ogromnog rasta tržišta nekretnina i kreditnog buma obično prati neracionalna euforija", kaže Rubini. "Neki su 2000. godine predviđali da bi vrednost indeksa njujorške berze, Dau Džonsa, mogla da dostigne 36.000, a u međuvremenu je on pao na oko 8.500. Verovalo se takođe da će cene nekretnina godišnje rasti 20 procenata, a znamo šta se dogodilo. Naduvani ekonomski balon uvek ide ruku pod ruku sa neracionalnom euforijom", kaže on u razgovoru za BBC.

"Alen Grinspen je kriv"

Profesor Rubini najveći deo krivice za tekuće probeleme u svetskoj ekonomiji pripisuje bivšem guvereneru američke centralne banke Alenu Grinspenu, koji je isuviše dugo držao kamatne stope na previše niskom nivou, dok nenaplativi hipotekarni krediti nisu bili pod odgovarajućim nadzorom.


Recesija, začeta u Americi, nikoga neće mimoići, prognozira sagovornik BBC-ja:

"Iduće godine imaćemo recesiju u evrozoni, kao i u Britaniji, Japanu, Kanadi i ostalim razvijenim privredama. Značajno je usporen rast i takozvanih "privreda u usponu" - Brazil će imati sreće ako u 2009. godini zabeleži rast od jedan odsto, u Rusiji rast će rast biti negativan, dramatično usporavanje beleže kineska i indijska privreda. Finansijska zaraza se, na žalost, nezadrživo širi", kaže Rubini.

Profesor njujorškog univerziteta dodaje i da skandali poput navodne prevare brokera Bernarda Mejdofa, koji je investitore ojadio za 50-tak milijardi dolara, dodatno urušavaju poverenje koje je ključni faktor za normalan rada tržišta.

"Upumpavanje" novca jedini izlaz

Sagovornik BBC-ja smatra da zapadne vlade nemaju drugog izbora do da u posustali bankarski sistem "upumpavaju" ogromne sume novca.

"To jeste pravi put, zato što bankarskom sistemu treba obezbediti likvidnost i kapital. To znači da će dobar deo bankarskog sistema biti privremeno nacionalizovan, ali drugog rešenja nema. Rezultati se, doduše, još ne vide jer banke i dalje čuvaju sredstva da bi pokrile rastuće gubitke - kriza se sa rizičnih hipotekarnih kredita proširila i na one sigurnije, kao i na kreditne kartice, studentske kredite i komercijalne zajmove. Stoga je bankama potreban dodatni kapital da pokriju očekivane gubitke u idućoj godini. Jednom rečju, kreditni mehanizmi su potpuno zamrznuti - jedini zajmodavac je Centralna banka, a u normalnim vremenima to je poslednja adresa na koju se obraćate kada vam je potreban novac".

Prognoze profesora Rubinija za 2009. godinu su sumorne:

"Globalna recesija se, po mom mišljenju, ne može izbeći - taj voz je već napustio stanicu i neće stati ni iduće godine. Efekti fiskalnih i monetarnih mere koje preduzimaju vlade širom sveta možda će se osetiti tek 2010. godine. Predstojeća godina biće jako teška i bolna, najgora u proteklih šest decenija. Ušli smo u začarani krug - finansijska kriza prenela se na realnu ekonomiju. Bojim se da najgore tek dolazi", kaže za BBC profesor Nurijel Rubini sa njujorškog univerziteta, jedan od retkih ekonomista koji je još pre dve godine predvideo sadašnji kolaps svetskog finansijskog sistema.

Uh bas poucna i u isto vreme jeziva prica.

Obamin plan zauzdavanja industrije finansijskh derivata
VAŠINGTON, Predsjednik SAD Barak Obama Kongresu dostavio plan o zauzdavanju američke industrije finansijskih derivate. Mera bi mogla da znatno smanji zaradu u tom sektoru, ocjenjuju analitičari.

Obamin priedlog bi naveo korisnike derivata, izvedenih hartija od vriednosti kojima se trguje na finansijskom tržištu, poput banaka i hedž-fondova, da se okanu nedovoljno jasnih ugovora uvođenjem strožih zahteva u vezi s cirkulacijom kapitala i marži. Takva promena propisa bi omogućila da se poslovanje standardizovanim derivatima premesti na regulisane berze ili platforme za trgovanje.

“Veliki brokeri zarađuju značajne količine novca trgujući tim derivatima, koji faktički ne podlježu uobičajenoj tržišnoj kontroli”, izjavio je analitičar američke firme FBR Capital Markets Pol Miler.
Tržišta derivata su u najvećoj mjeri neregulisana još od nastanka, sredinom sedme decenije minulog vieka, objavilo je Ministarstvo finansija SAD.

“Ogromni rizici su prisutni na tim tržištima, koji su uveliko van nadzora i kontrole regulatornih organa, što je doprinelo kolapsu nekih finansijskih giganata tokom poslednjih godinu dana i stresu finansijskog sistema”, navodi se u saopštenju.

najvecu krivicu za ovu krizu snosi americka centralna banka koja je upumpala milijarde dolara u americku ekonomiju da bi kao odrzala zdrav finansijski sistem sto je u sustini samo produzilo problem i izazvalo inflaciju.

Tri talasa krize!!

okle izvuce ove analize?

karmamen ::

okle izvuce ove analize?

8)

Zaboravih da postavim fusnote!!

10) Not only in the US will shareholders be systematically prejudiced by the state under the pretext of higher common interest, as in the case of pension fund and bondholder losses related to the Chrysler and GM bankruptcies, or when the US government and Federal Reserve pressured Bank of America to hide the calamitous state of Merrill Lynch from its shareholders at the time of the latter’s takeover. Sources: OpenSalon, 06/10/2009 / WallStreetJournal, 04/23/2009. In the UK, Europe and Asia, the same causes will produce the same effects: the « raison d'état » has always been the simplest excuse to justify large-scale plundering … and severe crises are perfect times to call in the « raison d'état ».

(11) Germany has a similar problem due to next September’s national election. After the election, the country’s banking problems will be in the headlines, as several hundreds of billions of risky assets on the balance sheets of a number of banks, mainly regional ones, will need dealing with. It is far from the scope of US and UK banking problems, nevertheless Berlin will probably be faced with a number of potential bank failures. Source: AFP/Google, 04/25/2009. In the United States, the banks bailed out by the federal state have simply lowered the amount of loans granted when they are supposed to do the contrary. Source: CNNMoney, 06/15/2009

(12) Sources: Financial Times, 06/01/2009; YahooFinance, 06/04/2009; StreetInsider+Holdings/4656921.html, 05/15/2009; Financial Times, 06/01/2009

Obama: Nema više zaštićenih banaka

Vašington -- Barak Obama je objavio dosad najveću reformu finansijskog sektora Sjedinjenih američkih država od Velike krize iz tridesetih godina prošlog veka.

Cilj reforme je obuzdavanje prakse moćnih banaka da se kockaju sa tuđim parama da bi, ako se rizik ne isplati, spas tražile od države jer su „suviše velike da bi propale”.

Predložene mere u stvari vraćaju na snagu stari sistem, uveden u završnici Velike depresije i koji je bio regulatorni mehanizam sve do 1999. Njihova suština je da se klasično, komercijalno bankarstvo striktno odvaja od finansijskih spekulacija na Volstritu.

To praktično znači da će velike banke morati da se odreknu direktne kontrole nad svojim takozvanim „hedž” fondovima (koji investiraju u veoma unosne, ali istovremeno i veoma rizične poslove). Moći će da biraju da li će se baviti klasičnim bankarstvom koje podrazumeva garancije i podršku države jer je vitalno za ekonomiju, ili će u berzanskom kockanju juriti velike profite.

U isto vreme, postavlja se granica dokle velike banke mogu da se šire, da se ne bi stvarale velike neravnoteže u sistemu (danas četiri najveće banke drže polovinu ukupnog bankarskog kapitala zemlje).

„Ne možemo više da dozvolimo da banke zastranjuju sa svoje glavne misije služenja klijentima”, rekao je Obama i dodao da je „rešenost da reformišem sistem ojačana kad sam video rekordne profite onih firmi koje tvrde da ne mogu više da kreditiraju mala preduzeća, ne mogu da snize visoke kamate za kreditne kartice i ne mogu da poreskim obveznicima vrate pare koje su im date da bi opstale. Ako su tamo spremni za borbu, spreman sam i ja. Nikad više američki poreski obveznik neće biti talac neke banke koja je isuviše velika da bi propala”.

Nije ni tako loše??

Joseph Stiglitz: Ne razumem zašto Evropa to radi sebi???
Savet za izlazak iz krize

"Oporezujte bogate više nego ranije, trošite novac na ulaganja i investicije koje će voditi razvoju i onda ćete dobiti svoj novac natrag", njegov je savet za izlazak iz recesije.
Od krivice za krizu američki nobelovac ne amnestira ni ekonomsku naučnu struku kojoj i sam pripada.

"Ekonomska naučna zajednica trebala bi da se u budućnosti manje brine o tome kako da bankari postanu još bogatiji i umesto toga se posveti dobrobiti naroda, ljudi koji na svojim leđima sada nose teret krize.

Bankari su jako riskirali i donosili vrlo sebične, kratkoročne odluke. Jasno mi je da ljudi širom sveta imaju pravo da se osećaju obespravljeno i rezignirano", kaže Stiglitz.

Citat :

U Njemačkoj nikada nije bilo toliko bogatih ljudi kao u ljeto 2011. godine. Na računima njemačkih bogataša sačuvano je 7,4 biliona evra – četiri puta više od ukupnog državnog duga.
Državni dugovi su toliko dramatično porasli, da su širom zemlje morale da se zatvore biblioteke i bazeni, a radna mjesta ugase. Novac nedostaje i za sanaciju mnogih škola. Njemačkim opštinama nedostaje 126 milijardi evra. Zbog ovakve situacije, porasla je spremnost velikog broja bogatih da plaćaju veći porez.

Bogati su u prethodnom periodu zahvaljujući smanjenju poreza postajali još bogatiji. Deset odsto bogatih u međuvremenu raspolaže sa 63 odsto od ukupne imovine u Njemačkoj. Ako se u to ubroje i nekretnine koje bogati koriste, onda taj broj još više raste i iznosi 75 odsto.

Diter Lemkhl smatra da se zbog ovakvog socijalnog debalansa promijenilo i raspoloženje u zemlji i da političari ne mogu više da izbjegnu uvođenje poreza na imovinu. “Političari su izloženi sve većem društvenom pritisku da i bogate uključe u otplaćivanje državnog duga”, ocjenjuje Lemkul.

I Ernst Prost, šef kompanije za proizvodnju motornog ulja Liqui Moly, poručuje – “potpuno mi je nejasno zašto političari žele da poštede oporezivanja ljude, koji uopšte ne žele da budu pošteđeni”, prenose agencije.

Mislim da zahvaljujuci kolegi GAGILILI ovo zasluzuje posebnu temu za edukaciju.

Inside Job is a 2010 documentary film about the late-2000s financial crisis directed by Charles H. Ferguson. The film is described by Ferguson as being about "the systemic corruption of the United States by the financial services industry and the consequences of that systemic corruption."[3] In five parts, the film explores how changes in the policy environment and banking practices helped create the financial crisis. Inside Job was well received by film critics who praised its pacing, research, and exposition of complex material.

The film was screened at the 2010 Cannes Film Festival in May and won the 2010 Academy Award for Best Documentary Feature.



http://film-club.net/articles/read-inside-job-2010-dokumentarni-film_153.html?utm_source=linkeri.com&utm_medium=referral&utm_campaign=linkeri

Odete na sajt, izaberete "dokumentarni filmovi" i onda INSIDE JOB
toliko!

Citat :

„Ситуација је заиста врло озбиљна. И очигледно је да су за излаз из ње потребне мере ванредног карактера. Врло је важно предвидети све последице, зато што проблем није толико у банкроту Грчке и репограмирању њених директних дугова, колико у замршеном ланцу међусобних веза. Изнад директних дугова Грчке и других земаља порастао је огроман смет деривата, пре свега у облику такозваних Credit Default Swaps (своп значи осигурање од дефолта).
Отприлике исто то се десило с америчком хипотеком. Испоставља се да инструменти предвиђени за смањење ризика у одређеним условима доводе до њиховог повећања. Управо због тога остаје отворено питање шта да се ради с финансијским системом, каква решења овде треба да постоје“ (...).

Док с одлукама лидери ЕУ имају познате потешкоће, у погледу намера је све у потпуном реду. Већина политичара Еврозоне би желела да притисне финансијске мешетаре: распојасали су се преко сваке мере – већ се кладе на банкрот читавих држава! А још треба забранити трговину „маглом“. То је кад лица која немају у својини дужничке државне обавезе шпекулишу на изведеним инструментима. Или позајмљују акције, продају их у нади да ће пасти курс, а затим их откупљују по јефтиној цени. Такође намеравају да прекину ову врсту берзанских операција.

Sve vreme tvrdim da je lutajući slobodni kapital kriv za krizu.
Radi se o "investicionim bankama" i hedž fondovima, kao i velikm (u milijardama) param privatnih lica; dakle o kapitalu koji "luta" po svetu tražeći priliku da se oplodi, bez RADA, samo špekulacijama i mutnim dogovorom...
Mnogo je tu para i pohlepnih.
Ako shvatite da postoje fondovi sa kapitalom od preko 400 MILIJARDI dolara (više komada) i osoba poput Soroša koji ako zajedničkim snagama krenu na neku valutu ili državu (sve jedno je njima ko je u pitanju) srušiće i najmoćniju valutu i svaku državu dovesti do ivice bankrota.

Problem je što niko ne sme da im stane na rep. Neoliberalizam jede sam sebe.


P.S. O Credit Default Swaps (CDS) vidi nekoliko postova iznad ovog.

Hedž fondovi "miniraju" spas Grčke

Veliki hedž fondovi su odlučili da miniraju plan za smanjenje ogromnog grčkog duga i tako izbegnu predviđeni otpis koji bi trebalo da spasi Atinu od stečaja.

Fondovi su izgradili tako moćne pozicije u grčkim državnim obveznicama da bi mogli da osujete evropsku taktiku kojom se banke i ostali vlasnici obveznica u privatnom sektoru nastoje pridobiti da dobrovoljno preuzmu na svoja leđa deo tereta smanjivanja grčkog duga.

Oni su skloniji da dopuste grčki bankrot, čime bi se aktiviralo osiguranje naplate kredita koje su kupili ili se uzdaju u potpunu naplatu potraživanja ako dovoljno aktera u privatnom sektoru ipak pristane na otpis.

http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2012&mm=01&dd=11&nav_id=573095

E sad, kako zapravo izgledaju špekulantski poslovi svetskih finansijera?
Grčka se, recimo, zaduži milion evra sa fiksnom kamatom od pet odsto godišnje. Zaigrani kazino kapitalisti protrguju malo grčkim dugom na međunarodnim berzama i - puknu.
Ništa strašno, osim što sada vrednost kredita pada za pola. Kvaka je u tome što je kamata ostala nepromenjiva i automatski se diže na 10 procenata. Želi li Atina novi kredit, moraće da ga plati po novoj kamatnoj stopi i tako dalje.

Finansijska tržišta su odmah po prvim naznakama krize u Grčkoj krenula u špekulacije, kalkulišući sa mogućim grčkim bankrotom. Jedna od posledica bilo je dodeljivanje vrlo niskog kreditnog rejtinga Grčkoj, koji za sobom povlači visoke kamate za dalja zaduživanja.

Vratimo li se našoj najdražoj metodi, metodi komparacije, videćemo da su podjednako zadužene zemlje, poput Japana i Italije, dobile bolji kreditni rejting i njima se u tom periodu naplaćivala kamata od 3 odsto (Italiji), odnosno neverovatno niskih 0,2 procenata (Japanu). Istovremeno, Grčka bi za nova zaduživanja morala platiti cenu od 25 odsto, što Atina nikako nije mogla.

William Engdahl:
Uzroke svjetske krize traži u bankarskoj krizi uslijed ekstremno niskih kamata u američkim bankama što je stvorilo financijski balon globalnih dimenzija.

Otkriva kako Wall Street i američko ministarstvo financija putem hedge fondova napadaju kroz Grčki dug euro kako bi zadržali vodeću poziciju svoje valute, dolara.

Izlazak iz krize vidi u povećanju proizvodnje, ali u prvome redu u anuliranju svemoći banaka poput Goldman Sachsa, Citigroupa, Bank of Americe i JP MorganChasea.

Eto, i ja pronadjoh istomišljenike!

Sneki ::

William Engdahl:
Uzroke svjetske krize traži u bankarskoj krizi uslijed ekstremno niskih kamata u američkim bankama što je stvorilo financijski balon globalnih dimenzija.

Otkriva kako Wall Street i američko ministarstvo financija putem hedge fondova napadaju kroz Grčki dug euro kako bi zadržali vodeću poziciju svoje valute, dolara.

Izlazak iz krize vidi u povećanju proizvodnje, ali u prvome redu u anuliranju svemoći banaka poput Goldman Sachsa, Citigroupa, Bank of Americe i JP MorganChasea.

Eto, i ja pronadjoh istomišljenike!

Mislim da ni Evropljani više nisu veverice.....naučili bogami i oni da kupe naftu za evre,a za kreditne rejtinge dodeljene od agencija preko bare ih zabole čarapica.Mislim da je Evropa na pravom putu....a za bankrot Grčke koji je navodno gotova stvar mislim da će se popričekati-po meni šanse za bankrot su 1:10.Kapitala ima i to punoooo...plivajućeg,novooštampanog...svakojakog.Očekujem da će berze u 2012 dobrano da rastu!!ali i inflacija!Videćemo....frankeštajn GS ima pipke i kadrove posvuda,ali se nadam da će ih listom podaviti!!

Boza Belex ::

Božo, svaka ti se dala!!

Ma kakav Rubini, on je samo medijski najvise eksponiran.

Naravno da su svi razumni ekonomisti znali za nadolazecu krizu.

Vrlo poucno, iz februara 2003-ce, Jim Rogers i Marc Faber,
http://tegenlicht.vpro.nl/afleveringen/2002-2003/riverside-conversations-toekomst-wereldeconomie.html

Vise o mehanizmima koji su doveli do krize (Peter Schiff 2006):
https://www.youtube.com/watch?v=jj8rMwdQf6k

Ko ima nekoliko sati, a zanima ga zasto je kriza nastala i u kolikoj meri je prevazidjena (vrlo malo), ne verujem da moze bolje da ih utrosi.

Citat :

EU: Pokrenuta inicijativa za uvođenje poreza na finansijske transakcije!

Uvođenje takse na finansijske transakcije u Evropi danas je ušlo u novu etapu, pošto je devet zemalja Evropske unije, predvođenih Francuskom i Nemačkom, poslalo pismo Evropskoj komisiji, potvrdivši da prihvataju incijativu.

Osnova razgovara predstavlja predlog Evropske komisije o uvođenju poreza od 0,1 odsto na trgovinu akcijama, i od 0,01 odsto na trgovinu finansijskim derivatima.
Britanija predvodi grupu protivnika takvog poreza, tvrdeći da će to podstaći preduzeća na povlačenje iz Evrope i uzrokovati gubitak radnih mesta u finansijskom sektoru.

Incijatori uvođenja ovog poreza smatraju da je na Evropskoj razini potrebno ubirati porez na finansijske transakcije kao ključni instrument kojim bi se osigurao pravedan doprinos finansijskog sektora podmirivanju troškova finansijske krize i poboljšao mehanizam regulacije Evropskih finansijskih tržišta.

Bilo je vreme da se doaka tim silnim špekulantima, mada je porez simboličan.
A Englezi, ko Englezi, prave se naivnima i žie od prodaje magle...
Da se ja pitam, ne bih izbacila Grčku iz EU, već Engleze!

Maca ::

Da se ja pitam, ne bih izbacila Grčku iz EU, već Engleze!

I oni bi sami sebe izbacili iz EU, ali ih je blam da to urade.

Шок терапија

2013. година биће четрдесетогодишњица од увођења шок терапије у Чилеу. Она је, као и оне које су следиле у Аргентини, Бразилу, Уругвају и Руској Федерацији, наметнута војном силом, убиствима огромног броја људи и стравичним мучењима више од 150.000 лица.

У неким земљама Латинске Америке, Африке и Азије, шок терапија или неолиберализам је уведен уз велику превару бирача.

У свим тим земљама економске и социјалне последице од примене те шок терапије биле су катастрофалне, па је, након извесног периода њене сурове примене, дошло до огромног незадовољства већине становништва, што је резултирало протестима, побунама и бежањем државних руководстава у иностранство.

Напуштањем неолиберализма које је иза тога следило, резултирало је оживљавањем, а у низу земаља знатним убрзањем привредног раста и развоја, раста животног стандарда и знатног повећања запослености.

То важи и за Чиле и за Аргентину, Бразил, Русију, Пољску, итд.

Након нестанка са сцене реалсоцијализма све земље Источне Европе, сем Словеније, прихватиле су, или им је преко ММФ, Светске банке и САД, наметнут концепт неолиберализма оличен у два тзв. Вашингтонска консензуса или у тзв економској шок терапији.

Пољска је прва схватила да тај концепт има озбиљну конструкциону грешку и 1993/94 је креирала свој модел реформи и остварила је знатно више привредне перформансе од земаља које су га потпуно или у основи примењивале и у последњој деценији прошлог и у првој деценији новог века.

Кина већ тридесетак година остварује своју оригиналну транзицију која нема везе ни са шок терапијама ни са већином правила Вашингтонских договора и остварила је фантастичну динамику раста бруто домаћег производа и раста стандарда огромне већине популације. На слици: Најдужи мост на свету - 42.5 km. Преко Жутог мора повезује кинеске градове Ћингдао и Хуангдао.
Већина њих, од Мађарске, Бугарске, Румуније, Хрватске, па до Црне Горе и Македоније налазе се у тешкој економској кризи која је знато мањим делом последица светске економске кризе, а знатно већим делом резултат концепата привредних реформи који су имали озбиљну системску грешку.

Земљама Југоисточне Азије је крајем прошлог века наметнут је либерализам капиталних трансакција и оне су, након вишедеценијског импресивног привредног раста и развоја, 1997/98. запале у драматичну финансијску и економску кризу и кад су тај наметнути концепт напустиле, поново остварују високе стопе раста.

Словенија није прихватила шок терапију Џефри Сакса (коју је он словеначком парламенту изнео и препоручио) ни правила Вашингтонских договора и до појаве светске економске кризе остварила је врло солидне привредне перформансе.

Лансирање, увођење, форсирање и компромитација филозофије, боље рећи идеологије неолиберализма, са пуно права се може окарактерисати као сјај и беда економске науке. Гуруи неолиберализма, Хајек као и Милтон Фридман и десетак других економиста су добили Нобелове награде и њихова учења су у највећем делу струке сматрана као вечне истине.

VAŠINGTON, Banka Amerike pristala je da plati 11,6 milijardi dolara nadoknade agenciji za hipotekarno finansiranje „Feni Me“, koja je od nje otkupila rizične hipotekarne zajmove.

Ovo vansudsko poravnjanje pokriva stambene hipotekarne zajmove prodate agenciji od 1. januara 2000. godine do 31. decembra 2008. godine, saopštila je Banka Amerike.

Banka će platiti 3,6 milijardi dolara za poravnjanje potraživanja po osnovu stambenih zajmova, otkupiće nazad 30.000 hipoteka za 6,75 milijardi dolara i platiće dodatnu nadoknadu od 1,3 milijardi dolara.

Agencija „Fani Me“ tvrdila je da joj je banka prodala „toksične“ zajmove, odnosno pozajmice za koje se ispostavilo da ne mogu biti naplaćene.

Uoči finansijske krize i sloma tržišta nekretnina 2008. godine, banke su počele da grupišu zajmove i prodaju ih kao investicije, a ova trgovina postala je veoma popularna.

Kada lica koja su dala imovinu pod hipoteke nisu mogla da vrate dugove, vrijednost investicija je drastično opala, što je imalo katastrofalne posljedice po banke širom svijeta.

„Feni Me“ je državna hipotekarna agencija, koja reguliše tržište zajedno sa agencijom „Fredi Mek“. Administracija u Vašingtonu uložila je u posljednjih nekoliko godina 140 milijardi dolara novca poreskih obveznika u stabilizovanje ove dvije kompanije, jer im je prijetila propast.

Da li čelnici najveće američke investicione banke "Goldman Saks" upravljaju nemačkom privredom, da li će uticati na sastavljanje buduće italijanske vlade, i da li su oni u stvari pravi vladari na evropskom ekonomskom prostoru, biće jasno kada se jednog dana budu otvarala dosijea tajnih službi.

Međutim, da ovaj američki gigant nije bez "putera na glavi" i da su neke istine već isplivale, zna se od kada je počela svetska ekonomska kriza, pre skoro pet godina.

Naravno, "Goldman Saks" je i dalje tu, Vol Strit neće tako lako napustiti i pored svih pretnji koje je predsednik Amerike Barak Obama izricao “alavim bankarima” sa njujorškog Menhetna.

Ko su te “nedodirljive veličine”, kojima ni Bela kuća ne može ništa?

Osnovani 1869. godine, tokom krize jedni od retkih koji su poslovali pozitivno, a danas imaju više od 31.000 zaposlenih.

Jednostavno rečeno - njihova se sluša.

Spisak onih koji su rukovodili "Goldman Saksom" i njihove funkcije u državnom aparatu, impresivne su. Dobri su i sa demokratama i sa republikancima.

Robert Rubin i Henri Polson bili su ministri finansija u Bušovoj i Obaminoj administraciji, Mark Karni guverner Narodne banke Kanade, a Mario Dragi guverner Evropske centralne banke. Svi oni su bili i generalni menadžeri "Goldman Saksa".

Sadašnji CEO Lojd Blenkfajn prošle godine je dobio blizu 68 miliona dolara u bonusima. Zaposleni su u proseku dobijali po 660.000 dolara bonusa.

Gde su onda problemi, i kada su se pojavili?

Strane banke su tokom krize, u poslovanju sa "Goldman Saksom" izgubile skoro milijardu dolara, među kojima je najveću štetu pretrpela Banka Škotske.

Šteta je pričinjena, tako što je "Goldman Saks" prodavao "derivate", kao solidnu investiciju stranim bankama, penzionim fondovima i osiguravajućim kompanijama. Iako u ovoj vrsti posla uvek postoji rizik, problem je u tome što je neko u svemu i zaradio.

Dok su “gubitnici” naivno verovali da se radi o solidnoj investiciji, jedan od vlasnika “hedž fonda” Džon Polson znao je da će “derivati” propasti, ali se specijalnim berzanskim instrumentima obezbedio da i u tom slučaju profitira. I to baš za milijardu dolara, koliko su drugi izgubili.

"Goldman Saks" je dobio svoj procenat. Bio je to početak svetske ekonomske krize.

Obama, kome je tada upravo počinjao prvi predsednički mandat, zaklinjao se u bespoštednu borbu protiv mešetara sa Vol Strita.

Pokreti “Okupiraj” su bili na američkim ulicama. Izgledalo je da dolazi novo vreme za bankare iz Njujorka.

Američka “Securities and Exchange Commission” tužila je "Goldman Saks" zbog obmanjivanja investitora, tako što su izostavljali ključne informacije i lažno prikazivali proizvod. Delovalo je da će takav udarac čak i gigant kao ova banka teško preživeti.

Onda se desio preokret, ili se zapravo sve nastavilo po starom.

Američko ministarstvo pravde je saopštilo da odustaje od tužbe proritv "Goldman Saksa" za 1,3 milijardu dolara. Postignuto je poravnanje, po kome je 300 miliona dolara plaćeno vladi SAD, a 250 investitorima koji su izgubli svoj novac.

"Goldman Saks" i pored te isplate nikada nije priznao da je bilo šta nelegalno uradio. Gubitke koje su pretrpeli investitori pravdali su negativnim performansama celog sektora.

Na Vol Stritu na kraju skoro niko nije bio kriv za krah koji se dogodio. Svi trilioni dolara koji su izgubljeni, izgubljeni su legalno, sve je zakonski pokriveno.

Koliki je udeo "Goldman Saksa" u kreiranju politike u evrozoni i da li će tu neko biti kriv za eventualni neuspeh, u ovom času nije poznato. Mediji u Evropi sada samo spekulišu o tom uticaju.

Gledajući Ameriku i slučajeve koji su doveli do najveće ekonomske krize od Drugog svetskog rata, zaključak je da će i tu na kraju sve biti po zakonu. Ili će se već neko poravnanje naći.

Ostaje zaključak cašopisa “Roling Stoun” - “Goldman Saks je džinovska vampirska hobotnica oko lica čovečanstva, koja svoje pipke zariva u sve što miriše na novac”.

Nedodirljivi sa Volstrita
Konačno razrešena misterija zašto nijedan bankar nije krivično gonjen zbog svoje uloge u izazivanju svetske ekonomske krize

Okosnica filma „Nedodirljivi” su detaljni intervjui sa velikim, ali i sporednim učesnicima u poslovima sa nekretninama, u kojima se sasvim uverljivo potvrđuje ono što se već znalo: da su velike banke sa Volstrita u poslovima sa nekretninama otkrile da mogu da dobro zarade ako kredite za njihovu kupovinu počnu da dele „šakom i kapom”, snižavanjem uobičajenih standarda za njihovo odobravanje.

„Izum” je bio u tome što su ti krediti potom pretvarani u takozvane derivate, investicione pakete koji su, kao garantovano solidni (što su overavale agencije za kreditni rejting) prodavali drugim bankama i naivnim investicionim i penzionim fondovima.

Bankari su tako pravili velike profite i međusobno delili enormne bonuse, a kad je taj mehur pukao (a morao je jednom da pukne), nekoliko bankarskih kuća je bankrotiralo, ali su one najveće proglašene „suviše velikim da bi pale” i spasene uz pomoć države, novcem poreskih obveznika.

U filmu svedoče i vlasnici malih knjigovodstvenih firmi koje su bile angažovane da, kako bi bila ispunjena forma, overavaju bonitet zajmotražilaca. Kad su, radeći savesno, počele da odbijaju i do 60 odsto tih zahteva, iz banaka im je poručeno da snize standarde.

Čak i onim slučajevima kada je bilo sasvim očigledno da podaci u tim papirima nisu tačni i da je reč o prevari. Kao, primerice, kad bi u molbi za kredit za kuću od 650.000 dolara jedna konobarica navela da mesečno zarađuje 12.000 (a satnica u ugostiteljstvu ovde je najniža u Americi: samo dva i po dolara, plus bakšiš).

I na kraju, u prošlu sredu, javni tužilac Erik Holder, član Obamine vlade (ministar pravde u američkom sistemu), priznao je ono glavno: da su neke banke ne samo suviše velike da bi propale nego su i suviše važne da bi im bilo suđeno.

„Te institucije su postale toliko velike da je zaista postalo teško krivično ih goniti, kad smo suočeni sa indikacijama da će, ako protiv njih podnesemo krivičnu prijavu, to imati negativne posledice po nacionalnu, a možda i na svetsku ekonomiju”, rekao je Holder svedočeći pred Pravosudnim komitetom Senata.

Misterija je dakle rešena: u Americi postoje institucije – ali i ovde je bitan faktor famozne „političke volje”. Brine se o pravdi, ali i o posledicama ako ona udari na one koji su suviše veliki ne samo da bi pali, nego i otišli u zatvor.

http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Nedodirljivi-sa-Volstrita.lt.html

Fannie Mae prebacuje US državama oko 60 milijardi dolara ciste dobiti!

Fannie Mae, Freddie Mac i Lehman Brothers su bili sinonimi za veliku finansijku krizu, morali su da da bivaju spasavani i kvazi "nacionalizovani".
Sada, nasuprot očekivanjima ovi koncerni ostvaruju rekordne dobiti i vracaju državi skoro 60 milijardi dolara!!!

Još pre nekoliko godina najveći hipotekarni kreditori u SAD su spasavani od ržave od bankrotstva. A onda je Fannie Mae ostvario dobit od 17 Milijardi Dolara - najveću dobit u svojoj istoriji!
I sada, tokom finasijske krize "nacionalizovana" hipotekarna firma nagradjuje državu kišom zaradjenih dolara.

Posle ostvarene rekordne dobiti u prvom kvartalu Fannie Mae je US ministarstvu finansija doznačila dividende u visini od 59,4 Milijardi dolara.
Kako je koncer u četvrtak saopštio dobit je prešla 58,7 milijardi dolarara, dok je dobit prošle godine iznosila skromnih 2,7 milijardi dolara.

Javna preduzeca usred SAD koja ostvaruju dobit?
Socijalizam?

Slučaj Goldman Sachs Power and Peril (Documentary)

Banka koja upravlja svetom - Ili kako je Goldman izazvao krizu....

Na kraju su rešila da na kolena bace celu Evropu!

Vašington – „Džej Pi Morgan Čejz”, najveća američka banka, postigla je zasad privremeni sporazum sa Departmentom pravde po kojem će platiti kaznu od 13 milijardi dolara zbog toga što je svesno prodavala nenaplative zaloge stambenih kredita – što je bila praksa na Volstritu koja je izazvala globalnu finansijsku i ekonomsku krizu 2008.

Ako se bude realizovala, ovo će biti dosad najveća globa koju je neka kompanija platila državi. Sporazum se ujedno ocenjuje i kao veliki uspeh Obamine vlade kojoj je zamerano da je velikim firmama sa Volstrita i njihovim direktorima gledala kroz prste kad je reč o odgovornosti za veliki slom od pre pet godina.


Valjda će i Goldman Sachs nešto da plati?
 

JP Morgan Chase plaća odštetu 5,1 milijardu dolara

Američka banka JP Morgan Chase isplatiće 5,1 milijardu dolara hipotekarnim kompanijama Fannie Mae i Freddie Mac, prenela je agencija AP.

Kako je navedeno u saopštenju Savezne stambene finansijske agencije (Federal Housing Finance Agency- FHFA) koja zastupa interese dve kompanije, datu sumu američke vlasti smatraju adekvatnom za izmirenje postojećih žalbi na kršenje pravila banke prilikom prodaje hartija od vrednosti.

U Agenciji su uvereni da je JP Morgan Chase, kao i niz drugih velikih američkih banaka, smanjivao procene rizika za hipotekarne kredite i hartije od vrednosti koje su pre svetske finansijske krize prodavali Fannie Mae i Freddie Mac, koje se trenutno nalaze pod kontrolom vlade SAD.

Neka se pripremi Deutsche Bank... i Goldman Sachs

JP Morgan plaća rekordnih 13 milijardi dolara poravnanja

Američka investiciona banka JP Morgan Chase postigla je dogovor sa američkim vlastima da plati 13 milijardi dolara na ime poravnanja u sudskim procesima koji se vode protiv ove banke.

Dogovor o vansudskom poravnjanju ima za cilj okončanje procesa u vezi sa prodavanjem spornih hipotekarnih obveznica koje je banka svesno prodavala doprinosći tako finansijskoj krizi.

Iznos od 13 milijardi dolara biće rekordna kazna koju je pojedinačna kompanija platila u SAD, a prema rečima direktora JP Morgana Jaimea Dimona, "u toj banci su zadovoljno što je postignut ovaj obiman dogovor".

Očekuje se da Deutsche bank uskoro u procesu poravnanja plati nekih 10 milijardi dolara kao nagodbu u vezi sa hipotekarnim kreditima ....

Šta donosi uvođenje Vokerovog pravila

Svih pet američkih finansijskih regulatora odobrili su uvođenje Vokerovog pravila osmišljenog da ograniči pravila rada finasijske industrije koja su dovela do kolapsa 2008-09. Vokerovim pravilom uvodi se stroga kontrola nad trgovanjem banaka sopstvenim sredstvima, što ima za cilj sprečavanje visokorizičnog ponašanja. Nazvano po bivšem predsedniku Federalnih rezervi Polu Volkeru, ovo pravilo smatra se ključnim delom novih bankarskih pravila ustanovljenih 2010. godine poznatih pod imenom Dod- Frank. Banke će morati da se usklade sa novim pravilima ponašanja do 21. jula 2015.


Pet agencija koje su se saglasile sa uvođenjem Vokerovog pravila su Federalne rezerve, Federalna korporacija za osiguranje depozita, Kancelarija kontrolora valutnog poslovanja, Komisija za hartije od vrednosti ( SEC), koje su glasale za ovu meru sa tri prema dva glasa i Komisija za trgovinu robnim fjučersima koja je podržala pravilo sa tri za i jednim glasom protiv.

Iako je Vokerovo pravilo usvojeno kao deo Dod - Frenk zakonodavstva u 2010, njegova primena bila je otežana zbog protivljenja bankarske industrije sa obrazloženjem da će stroga kontrola rada banaka dovesti finansijski sektor SAD u nepovoljan položaj u odnosu na druge države.

Američki predsednik Barak Obama pozdravio je usvajanje ovog pravila predloženog pre više od tri godine. On je rekao da će primena Vokerovog pravila učiniti ilegalnim svaku transakciju u kojoj neka firma želi da koristi depozite čiji je garant vlada za spekulativne opklade koje mogu da dovedu do kolpsa ceo finansijski sistem, i rekao da ovo pravilo ynači ulazak u novu eru odgovornost direktora koji moraju da garantuju da će u praksi sprovoditi ovo pravilo. "

Pol Volker, arhitekta ove mere, rekao je da se nada da će ovo pravilo " pomoći procesu vraćanja poverenja u komercijalne bankarske institucije. "

" Uostalom te institucije su imale implicitnu i eksplicitnu javnu podršku da uz njihovu pomoć dobijemo jak, siguran, i efikasan finansijski sistem, " rekao je VOker aludirajući na novac poreskih obveznika upotrebljen za spasavanje banaka tokom finansijske krize .

Dok je suština Vokerovog pravila poznata već neko vreme, , specifičnosti njegove implementacije su predstavljene prvi put u utorak uoči glasanja .

Na 800 strana , pravilo nameće strogu zabranu takozvanog " vlasničkog trgovanja", gde banke koriste sopstvena sredstva da bi trgovale. Iako su se banke u nadale manje strogom tumačenju pravila, poslednji debakl JP Morgana uticao je na zakonodavce da predlaže oštrije mere.

Banke su tvrdile da je pravilo suviše sveobuhvatno i čini teškim razlikovanje trgovina čija je svrha stvaranje profita versus onih čiji je cilj zaštita od rizika.

"Ovo je era bankarstva 'velikog brata 'gde je bogatstvo banaka vezani za vladu kao nikada ranije", rekao je analitičar Credit Agricole Majk Mejo BBC-ju .

" Veliki brat je pre finansijske krize spavao na kauču a sada veliki brat želi da detaljno kontroliše banke da bi sprečio buduće krize , [ ali ] kako neko u srednjem menadžerskom nivou zaista razume vlasničku trgovinu ? "

Pol Volker je prvi put predložio zabranu za vlasničko trgovanje u 2010. Pored zabrane vlasničkog trgovanja, Vokerovo pravilo takođe zabranjuje bankama da formiraju hedž fondove ili privatne deoničarske fondove, da bi se distancirale od finansijski rizičnih aktivnosti.

Oni koji traže strožiju regulaciju tržišta pozdravili su ovu vest .

"Gospodin Voker je sam primetio da je vreme da banke opet postanu dosadan biznis, i ja mislim da je to zaista tačno", rekao je Den Alpert od Vestvood kapitala BBC-ju .

Iako su se banke pripremale za izmenu pravila poslovanja već neko vreme, strožije pravilo od očekivanog moglo bi dodatno umanjiti bankarske profite. Vlasničko trgovanje je nekada bilo veliki generator profita za banke , a analiza S&P pokazuje da bi čak i znatno slabija verzija Vokerovog pravila koštala osam američkih banaka između 2 i 3 milijarde dolara izgubljenog profita godišnje. Strožija verzija pravila bi koštala između 8 - 10 milijardi dolara godišnje.

Pravilo bi moglo ugroziti sposobnost dVol Strita da se takmiči sa prekomorskim tržištima, izuzev ako se slična pravila usvoje širom sveta.