KO JE KRIV ZA KRIZU???

Najveća nemačka banka, Dojče banka, platiće 1,4 milijarde evra na ime okončanja parnice povezane sa prodajom drugorazrednih hipotekarnih kredita u SAD.

"Dojče banka je postigla dogovor sa američkom Federalnom stambenom finansijskom agencijom (FHFA) o okončanju parničnog postupka povezanog sa prodajom hipotekarnih kredita", navodi se u saopštenju nemačke banke, i dodaje da je banka pristala da plati 1,4 milijarde evra.

Dojče banka je jedna od 17 finansijskih institucija protiv kojih je FHFA podnela tužbe, uz optužbu da između 2005. i 2007. godine nisu dale realnu sliku o pojedinim hipotekarnim obveznicama prodatim hipotekarnim kompanijama "Fani Mej" i "Fredi Mek", prenosi Frans pres.

Žrtvama prevare da daju 1,7 mlrd. $

London -- Američka investiciona banka JP Morgan pristala je da isplati 1,7 milijardi dolara žrtvama prevare Bernarda Medofa, prenosi BBC.

Banka je pristala na nagodbu, nakon što su američki federalni tužioci ocenili da je ignorislala upozorenja u vezi sa Medofovim zločinima.

JP Morgan je prihvatila optužbe da nije dovoljno efikanso nadgledala aktivnost klijenata kada je reč o pranju novca. Kao deo nagodbe, banka se obavezala da poboljša nadzorne mehanizme.

Amerikanac Bernard Medof najveći je svetski finansijski prevarant, a svoje klijente je "olakšao" za ukupno 65 milijardi dolara. Medof je zbog svojih zločina osuđen na 150 godina zatvora.

Piramidalna šema najveće američke banke

JP Morgan, najveća američka banka sa ukupnim kapitalom od 2.500 milijardi dolara, pretrpela je još jedan udarac na svoju reputaciju posle nagodbe sa federalnim vlastima po kojoj će platiti ukupno 2,6 milijarde za svoje učešće u najvećoj finansijskoj prevari u američkoj istoriji.

Reč je o „ponzi” , odnosno piramidnoj šemi – nama dobro poznatoj po sličnim koje su izveli antijunaci naše tranzicije Jezdimir Vasiljević i Dafina Milanović, koju je više od dve decenije, od 1968. do 2008, sprovodio Bernard Bernie Madoff, koji izdržava kaznu od 150 godina zatvora, na koju je osuđen u martu 2009, posle priznanja krivice po svih 11 tačaka optužnice.

Nekoliko federalnih regulatornih agencija Morgana, gde je Madoff održavao primarni račun svog prevarantskog poduhvata, terete da je žmurio pred očiglednom piramidnom operacijom, čiji je princip da se rani investitori isplaćuju ulozima potonjih. Madoff je naime poslovao kao investicioni fond koji oplođava novac svojih klijenata, a u stvarnosti uloge je samo premeštao sa jednog mesta na drugo, dok se piramida nije srušila.

Na taj način je ojadio na hiljade malih i (pogotovo) velikih investitora, a među onima koji su naseli bile su i mnoge slavne ličnosti poput režisera Steven Spielberg, glumaca Johna Malkovicha, Kejvina Bacon i Ume Thurman, zatim TV voditelj Larry King, bivši guverner Njujorka i „šerif” Wall Streeta Eliot Spitzer i drugi.

Svi oni su ukupno uložili oko 150 milijardi verujući šarmantnom Madoffu, koji je poverenje koje su mu pokazali poznati koristio kao mamac za druge, podjednako pohlepne i lakoverne. U momentu kada je uhapšen, imao je 4.500 ulagača, a u svojim knjigama saldo od 65 milijardi, dok je na računima bilo samo oko 300 miliona, od toga 243 na onom kod J.P. Morgana.

Banka je formalno prekršila zakon o sprečavanju pranja novca i onaj koji finansijskim institucijama nalaže da vlastima prijavljuju sve sumnjive transakcije.

Odbrana JP Morgana bila je da nijedan njen zaposleni nije voljno pomagao u ovoj prevari, dok dokumenta pokazuju da su se neke crvene lampice ipak palile, što je menadžment ignorisao. Banka je u svakom slučaju imala direktan uvid u protok na Madoffovom računu.

Svota koju će Morgan morati da plati neće moći da bude knjižena kao poreska olakšica, a ovo inače nije najveća globa koja mu je razrezana. Od ukupno 17 kaznenih milijardi iz prošle godine, najveća je nagodba od 13 milijardi sa Ministarstvom pravde i Federalnom agencijom za finansiranje stanova, zbog „trulih” hipotekarnih obveznica koje su prodavane na finansijskom tržištu.

Sve globe JP Morgan je platio kao pravno lice, uprkos starom pravilu da krivična dela ne vrše banke, nego bankari. Nijedan njegov menadžer naime dosad nije udaren po sopstvenom džepu.

Investitori povlaće uloženi novac!
Posledice su pad kursa nacionalnih valuta u Turskoj, Rusiji, Poljskoj, Meksiku...

Pa lepo...

Kazna za Benk of Amerika 2,1 mlrd $
IZVOR: BETA
Američko federalno tužilašto traži da Benk of Amerika plati 2,1 milijardu dolara u kaznama.

Banka je kažnjena zato što je prodavala dugovanja po osnovi kredita za kuće za koje je znala da su nenaplativa.

U juče podnesenim dokumetima vlada SAD navodi da želi da Benk of Amerika plati više nego duplo nego što je ranije tražila u tom slučaju. Sada kazne računa na osnovu ukupnog prihoda koji je banka imala, a ne na osnovu profita koji je napravila iz te prevare.

Benk of Amerika je kupila hiljade dugovanja od Kanutrivajd fajnenšala (Countrywide Financial) 2007. i 2008. tokom buma na tržištu nekretnina, a porota je ustanovila da je banka odgovorna što je prodavala kreditnim kućama Fani Me i Fredi Mek te kredite, iako je znala da su nenaplativi.

Vlada SAD navodi da Benk of Amerika treba da plati za 864 miliona dolara gubitaka koje je nanela tim transakcijama, dok portparol te banke kaže da vlada traži previše novca i da su ti gubici bili manji od te sume.

Kompanija Kauntrivajd, nekada najveći davalac kredita za kuće, imala je značajnu ulogu u propasti tržišta nekretnina pošto se znatno oslanjala na nižerazredne hipoteke. Pošto je bila suočena s brojnim finansijskim problemima, Benk of Amerika ju je kupila 2008. za oko četiri milijarde dolara.

Fani Me i Fredi Mek su dobili oko 187 miliona dolara pomoći od novca poreskih obveznika kada ih je vlada spasila tokom finansijske krize, budući da su pretrpeli velike gubitke zbog rizičnih kredita.

Te dve kompanije nisu direktno davale kredite. One su otkupljivale hipoteke od kreditora i u obliku obveznica i garancija protiv bankrota prodavale ih investitorima, što je omogućilo dostupnost kredita.

Bank of America će isplatiti ulagačima 8,5 milijardi dolara

Njujorški sud je potvrdio odluku prema kojoj Bank of America treba da isplati investitorima 8,5 milijardi dolara kao kompenzaciju za njihove gubitke.

Sudija Barbara Kapnick potvrdila taj sporazum zaključen u junu 2011. između jedne od najvećih banaka u SAD i investitora, među kojima su su i Banka federalnih rezervi Njujorka, hipotekarna kompanije Freddie Mac, finansijske kompanije Pimco Investment Management i BlackRock Financial Management.

Investitori su tražili od Bank of America nadoknadu gubitaka po hipotekarnim obveznicama kompanije Countrywide Financial, koju je preuzela Banka 2008. godine.

Kako je saopšteno, Countrywide Financial je investitorima prodavao hipotekarne obveznice koje nisu bile u skladu sa standardima kvaliteta, što je dovelo da oštrog pada vrednosti hartija od vrednosti s početkom finansijske krize.

Prema podacima američkih vlasti, rukovodstvo Countrywide Financial je znalo za nepravilnosti, ali to nije objavilo. Takva praksa prodaje nekvalitetnih hipotekarnih kredita nastavljena je i u 2009. godini, kada je već Bank of America kupila Countrywide Financial.

Vašington tužio 16 banaka
Izvor: Beta

Vašington -- Američko regulaciono telo je tužilo 16 banaka zbog navodnih manipulacija kamatama u londonskoj drzavnoj banci, javlja BBC.

Ovaj tim je zaključio da su ove manipulacije dovele do značajnih novčanih gubitaka kod 38 američkih banaka koje su zatvorene tokom i posle svetske ekonomske krize.

Među tuženim bankama su Barkliz, Siti grup i Rojal benk of Skotland.

Asocijacija Britanskih bankara(BBA) je takođe tužena od strane regulatora, Američke korporacije za osiguranje depozita (FDIC).

U ovoj tužbi je navedeno da su navedene banke manipulisale kamatama u periodu od avgusta 2009. godine do sredine 2011. godine.

Ostale banke koje su podnele tužbe su i Banka Amerike, Džej Pi Morgan, Nemačka Banka, kao i banka Lojds.

Citigroup da plati 10 milijardi dolara

Američko Ministarstvo pravde zatražilo je od banke Citigroup 10 milijardi dolara na ime poravnanja oko tvrdnji da je banka obmanjivala investitore kojima je prodavala rizične hipotekarne obveznice uoči izbijanja finansijske krize iz 2008.

Američki tužioci prekinuli su pregovore sa Citigroup i spremaju tužbu protiv banke nakon što je ona ponudila manje od četiri milijarde dolara na ime poravnanja, navodi Bloomberg, a prenosi France presse.

Brojne velike banke već su dogovorile poravnanja vredna više milijardi dolara sa vlastima takođe zbog prodaje rizičnih hipotekarnih obveznica uoči izbijanja krize.

Vašington optužuje finansijske gigante da su obmanjivali klijente tvrdeći da investicioni instrumenti nisu rizični iako su bili povezani sa hipotekama za koje se znalo da nose ogromne rizike da će ih biti nemoguće otplatiti.

JP Morgan je u novembru pristala da plati 13 milijardi dolara na ime poravnanja sa Ministarstvom pravde. Banka Amerike je, takođe u pregovorima sa ministarstvom na temu poravnanja vrednog 12 ili više milijardi dolara.

Citigroup kažnjen sa 7 milijardi dolara

Bankarska grupacija Citigroup će morati da plati kaznu od skoro sedam milijardi dolara na ime okončanja parnice povezane sa prodajom drugorazrednih hipotekarnih kredita u Sjedinjenim Američkim Državama.

Nagodba koja je postignuta usledila je nakon što su pre nekoliko nedelja pregovori između američkih federalnih vlasti i Citigroupa propali, prenela je agencija AP.

Citigroup je, poput još nekih banaka u SAD, kažnjen jer u periodu od 2005. do 2007. godine nije dao realnu sliku o pojedinim hipotekarnim kreditima prodatim hipotekarnim kompanijama Freddie Mac i Fannie Mae.

Banci Amerike kazna 17 milijardi dolara

Banka Amerike (BofA) je u načelu pristala da plati rekordnih od 16 do 17 milijardi dolara u sklopu nagodbe sa američkim ministarstvom pravde radi okončanja spora oko prodaje sumnjivih hipotekarnih kredita koji su pokrenuli finansijsku krizu.

Prema preliminarnom sporazumu, banka će ministarstvu platiti devet milijardi dolara u gotovini, dok će ostatak verovatno nadoknaditi kroz pružanje pomoći klijentima pri vraćanju kredita, tvrdi neimenovani izvor upoznat sa situacijom.

Taj izvor dodaje da se o detaljima predloženog dogovora i dalje pregovora, javlja njujorška agencija Bloomberg.

Po okončanju ovog spora, Banka Amerike će dobiti neslavni status bankarske institucije koja je najstrože kažnjena zbog malverzacija u prodaji hipotekarnih kredita.

Kazna za Banku Amerike veća je od kazne Citigroupa u visini od sedam milijardi dolara i JP Morgana od 13 milijardi dolara iz novembra prošle godine.

Samo nekoliko dana od kažnjavanja Banke of Amerika, usledela je nova kazna.
Ovoga puta za Goldam Saks, koji su koliko moja malenkost može da vidi najviše krivi za kriz iz 2008.


Goldman Sachs je prihvatio nagodbu od više milijadi dolara.
Saks će ponovo kupiti za 3,15 milijardi $ propale hipotekarne papire firme Fannie Mae i Freddie Mac.
Na taj način Goldman Saks plaća te papire za 1,2 milijarde više nego što ti papiri trenutno vrede.

FHFA-i je  2011 potegla tužbe protiv 18 Finansijskih institucija koje su visokorizične papire prodavale   Fannie i Freddie. Ove dbve institucije su na krš od papira svojevremen0 potrošile 196 Milijardi $.

Tvrdi se da prodavci kupce nisu na vreme upozorili na opasnost od ovih papira...

Po mom mišljenju Goldman Saks je prošao veoma jeftino, neko štiti ovu finansijsku instituciju!

Bankari uništili finansije da bi se dodatno obogatili

Recesiju osmislila grupa sa Vol strita predvođena „Goldman Saksom“, veruju ekonomisti

Svetska ekonomska kriza pogodila je svet 2008. godine gore nego bilo koja prirodna katastrofa. SAD su stajale iznad fiskalnog ambisa, EU je dovedena do ivice sloma, a manje države bile su pred bankrotom. Ipak, najviše su stradali obični ljudi - bez posla i imovine ostale su milijarde ljudi širom sveta.

Upravo zbog toga što je kriza najviše pogodila najsiromašnije, dok su bogati iz nje izašli još bogatiji, mnogi veruju da potrese na tržištu nisu izazvali samo gramzivost, glupost i pogrešne odluke ljudi koji kontrolišu tokove novca, već da je to zapravo dobro smišljen i pažljivo izveden projekat.
Zvanično, ekonomska kriza 2008. dogodila se zbog „manjkavosti u ideologiji slobodnog tržišta“.

Velika greška

Bivši predsednik američkih Federalnih rezervi (1987-2006) Alan Grinspen rekao je pred Kongresom da je prevelika vera u moć samoregulacije slobodnog tržišta bila greška, jer se ogromno tržište finansijskih derivata izmaklo kontroli. Glavnim krivcima za krizu Grinspen je proglasio finansijere s Vol strita.

S njim se ne slažu svi.

- Propast finansijskog tržišta 2008-2009. bio je rezultat institucionalizovane prevare i finansijske manipulacije - tvrdi Mišel Čosidovski, kanadski ekonomista i publicista, u knjizi „Globalna finansijska kriza“. On objašnjava da je bankarski bejlaut, dodeljivanje milijardi investicionim bankama, organizovan po instrukcijama grupe sa Vol strita i da je doveo do najvećeg transfera novca u istoriji.

Novi poredak

- Ekonomska nauka je ideološka konstrukcija koja služi da se kamuflira i opravda novi svetski poredak. Najveća količina novca stiče se manipulacijama na tržištu i manipulacijama tržištem. Globalna politička ekonomija je sistem u kojem se nekolicina bogati na račun većine, a ekonomska kriza samo je povećala socijalnu nejednakost - naveo je Čosidovski.

Dok mnogi ekonomisti optužuju grupu sa Vol strita za ekonomsku krizu, ima i onih koji su konkretniji. Američki novinar Met Taibi za stvaranje loma na tržištu optužio banku „Goldman Saks“.
- Prva stvar koju je potrebno znati o „Goldman Saksu“ jeste da je sveprisutan. Najmoćnija svetska investiciona banka je velika vampirska lignja obmotana oko lica čovečanstva i neumorno gura svoje pipke u sve što miriše na novac - napisao je on.

Kontrolišu političare

On tvrdi da je većina ljudi koja je učestvovala u stvaranju krize i izvlačenju iz nje radila u „Goldman Saksu“.
- Ministar finansija Džordža Buša Henri Polson bio je tvorac projekta „bankarski bejlaut“, tokom kojeg su bilioni dolara građana poklonjeni njegovim drugarima sa Vol strita. Robert Rubin, ministar finansija Bila Klintona, 26 godina je radio u „Goldman Saksu“. U istoj banci radio je i Bušov šef kabineta Džošua Bolten, trenutni šef kabineta ministra finansija Mark Paterson... Čak i na čelu nacionalnih banaka Italije i Kanade, kao i Svetske banke su radnici „Goldman Saksa“ - tvrdi Taibi.

Inače, „Goldman Saks“ je u krizi zaista profitirao. Primera radi, njihova zarada 2007. godine bila je 17,6 milijardi dolara, a dve godine kasnije uspeli su da zarade još više - 20 milijardi.

ČINJENICE
O „Goldman Saksu“

- „Goldman Saks grupa“ je američka multinacionalna investiciona banka
- Osnovao ju je 1869. godine Markus Goldman, imigrant iz Nemačke
- Firmi se 1882. godine priključio i njegov zet Samjuel Saks
- Kompanija je bila pionir u korišćenju hartija od vrednosti
- Njujorškoj berzi priključili su se 1898.
- Veliki uspon doživeli su tokom Velike depresije tridesetih godina
- Ljudi iz ove kompanije od devedesetih godina su na čelnim državnim funkcijama u Sjedinjenim američkim državama, ali i drugim zemljama.

Inovacije na tržištu su i dalje prisutne. Trend na koji treba obratiti pažnju u 2015. godini je uspon „koko“ (coco), ili uslovno konvertibilnih obveznica (hibridnih instrumenata koji se pod određenim uslovima mogu pretvoriti u vlasnički kapital), koje mogu biti izvor pozamašnih gubitaka ukoliko se emitent suoči s poteškoćama. One postaju sve popularnije među evropskim bankama kao vid obezbeđivanja sigurnosnih finansijskih jastučića za buduće krize. Sledeći logičan korak bi bio da vlade počnu da izdaju „koko“ obveznice.

NEW YORK - Bonitetna agencija Standard & Poor's (S&P) platiće odštetu od 1,38 milijardi dolara na ime poravnanja zbog lažiranja rejtinga rizičnih hipotekarnih investicija.

To je pomoglo izbijanju finansijske krze.

Bonitetna agencija "Standard & Poor's financial services", postigla je nagodbu sa američkim ministarstvom pravde koje je bonitetnu agenciju optužilo za umanjivanje rizika obveznica hipotekarnih kredita u periodu od 2004. do 2007. godine, prenosi agencija AP.

U tekstu se podseća da je postignutom nagodbom stavljena tačka na tužbe koje su protiv S&P-a podneli javni tužioci u 19 američkih saveznih država.

"U sklopu poravnanja nema činjenica koje dokazuju da je došlo do kršenja zakona", navodi se u saopštenju agencije S&P-a, protiv koje je američko ministarstvo još u februaru 2013. godine pokrenulo tužbu, jer nije obavestila investitore da će tržište nekretnina doživeti kolaps u 2006. godini.

Tri vodeće američke rejting agencije (S&P, Moody's i Fitch) okrivljene su da su doprinele izazivanju krize iz 2008. godine, pošto su visoke rejtinge dodeljivale izuzetno rizičnim hipotekarnim obveznicama.

Akcije najveće nemačke banke Deutsche bank naglo su pale pošto je američko ministarstvo pravde tražilo od nje 14 milijardi dolara.

Američko ministarstvo pravde traži taj novac zbog građanskih tužbi u vezi s načinom kako je rukovala hipotekarnim obveznicama.

Deutsche bank je prethodno navela da "nema nameru da rešava te potencijalne" tužbe predloženom sumom i dodala da očekuje da će njen slučaj biti rešen na sličan kao tužbe protiv drugih banaka koje su platile znatno manje.

Akcije Deutsche bank pale su za više od sedam odsto na početku trgovanja na berzi u Frankfurtu.

Deutsche bank je već u bolnom procesu pošto pokušava da ispuni stroge zahteve regulatora, smanji troškove i reši brojne pravne istrage.

Najveća nemačka banka je među mnogim finansijskim institucijama u SAD koje su pod istragom kako su radile s hipotekama uoči finansijske krize 2008. godine. Američka vlada je optužila banke da su investitore lažno obaveštavale o kvalitetu svojih zajmova.

Ranije ove godine ministarstvo pravde SAD je najavilo pogodbu s Goldman Saksom (Goldman Sachs) u vezi s prodajom hipotekarnih obveznica, a u prethodne dve godine je postignut dogovor i s Benk of Amerika (Bank of America), Sitigrupom (Citigroup) i Džej-Pi Morgan Čejsom (JPMorgan Chase & Co).

Banke su bile pod istragom zbog prodaje hartija od vrednosti koje su, mada su predstavljane kao relativno bezbedne, sadržavale hipotekarne obveznice ljudi koji su teško mogli da ih otplate.

Loš kvalitet zajmova naneo je velike gubitke investitorima i podstakao mnoštvo zaplena imovine, što je dovelo do recesije krajem 2007. kada se urušilo tržište nekretnina, dok su investitori izgubili milijarde dolara.

Novac koji su platile neke od najvećih američkih banaka bi trebalo da se iskoristi za pomoć vlasnicima imovine, a ne poništava krivičnu odgovornost i kazne.

Kriza iz 2008. nije završena, samo je zalećena.
I sada su (opet) u opticaju derivati koji su gore u postovima opisani i sada su u opticaju.
Tvrdi se da je u takve derivate trenutno uloženo 4.500 milijardi dolara.
U sledećih 3 godina očekujte još veću krizu od one od pre 10 god.

Povika je svojevremeno bila na US banke, ali se sada ispostavlja da je Deutsche Bank bila najgori učesnik, koji je prvi bacio kamen, ali je bila prevelika da je puste da propadne.
Nemačka je "socijalizovala" gubitke te i drugih banaka sa oko 500 milijardi evra, a Obama svoju privredu i banke sa 700 milijardi dolara.
Tada se činilo da je to kraj kapitalizma, jer je nacionalizacija banaka bila najlogičnija opcija, ali....

I svi su bili umešani: banke, vlade, osiguranja itd... svi oni su još 2003. god znali šta se valja iza brega!!!

Ovo što će se uskoro desiti biće mnogo gore..... čeka se samo ko će prvi da "pukne": neka velika banka ili Italija i sl.

Ništa nismo naučili: Stiže kriza, mnogo, mnogo gora
Deceniju posle globalne finansijske krize, svet se suočava sa još jednim nezgodom, upozoravaju ekonomisti.

Da će taj sledeći udar biti veći od onog u 2008. godine, upozorava na desetegodišnjicu krize Nurijel Rubini, a sa njim su saglasne mnoge kolege, između ostalih i Piter Šif.

"Velike banke su pred većim rizikom nego ikada ranije. Danas su više izložene udaru od recesije, sistemski rizici po ekonomiju su dakle, uopšteno veći nego što je to bilo 2008.godine“, rekao je Šif.

Tim nekim bankama je trebalo dozvoliti da propadnu pre deset godina, kaže on.

"Socijalni mir koje su neke vlade zagovarale je zapravo greška i spašene su banke koje je trebalo pustiti da propadnu. Nažalost, iz te poslednje krize nisu naučene lekcije. Ponovili smo i proširili sve greške koje su izazvale poslednju krizu, i tako "obezbedili“ da sledeća kriza bude mnogo gora ", rekao je on.

Prema njegovim rečima, svi problemi koji su prouzrokovali finansijsku krizu iz 2008. godine su danas još veći.

"Još lošija monetarna i fiskalna politika od prošle krize garantuje da će sledeća biti mnogo gora. Kriza će biti slična jedino po tome što će krivci biti i vlade i što će odjednom biti svi iznenađeni, ali biće drugačija po tome što će biti mnogo gora“, rekao je Šif.

Šif dodaje i da će novu krizu za razliku od prethodne koja je izbila zbog hipotekarnog duga, dolara i zlata, ovu novu karakterisati pre svega dužničko ropstvo u SAD.

"Nacionalni dug će biti polazna tačka, epicentar krize, a dolar će se survati, cene zlata porasti, potrošačke cene će rasti...“, upozorava ekonomista.

Pa dobro, da ce nova kriza pre ili kasnije uslediti to je sad vec manje vise svima jasno. Ali zasto siriti paniku pre vremena, kad se tu i onako vise nista ne moze uraditi...I vrlo moguce da ce ona oznaciti i kraj drustveno-ekonomskog poretka kakvog znamo...Rekla bih da svet ima jos jedno 2 god. fore, tako da barem dok je zlato u padu, nema brige!

Gocili ::

Pa dobro, da ce nova kriza pre ili kasnije uslediti to je sad vec manje vise svima jasno. Ali zasto siriti paniku pre vremena, kad se tu i onako vise nista ne moze uraditi...I vrlo moguce da ce ona oznaciti i kraj drustveno-ekonomskog poretka kakvog znamo...Rekla bih da svet ima jos jedno 2 god. fore, tako da barem dok je zlato u padu, nema brige!

bice krize, strpitese jos dve, dve i po godine.  

Malo se i zezam apropo ovih sto predvidjaju a zapravo prizivaju propast. Niko sa sigurnoscu ne moze da kaze kad ce se nesto dogoditi, ali i ta nova/stara kriza, kako je vec ko shvata, kad god da se desi ce se sasvim sigurno i zavrsiti/resiti na neki nacin, najverovatnije otpisom dugova i resetom valuta.