Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh

Министарка финансија САД Џенет Јелен изјавила је данас да америчка савезна влада неће спасавати "Силикон вели бенк" (СВБ), која је банкротирала у петак, али да ради на томе да помогне улагачима који су забринути за свој новац у овој банци.

Јелен је у интервјуу за Си-Би-Ес истакла да је ова ситуација савим другачија од финансијске кризе из 2008. године, када је савезна влада спасавала банке, истакавши да "то нећемо поново урадити", преноси "Асошијетед прес".

Америчка министарка финансија је покушала да умири јавност која се прибојава да би колапс СВБ могао да произведе домино ефекат и прелије се на друге банке у САД.

"Амерички банкарски систем је заиста безбедан, отпоран и има доста капитала", тврдила је Јелен.

Према њеном мишљењу, колапс СВБ није проузрокован проблемима у технолошком сектору, већ тиме што су Федералне резерве подигле каматне стопе, што је узроковало да иметак СВБ, као што су обвезнице, изгубе своју тржишну вредност.

Стручњаци из банкарског сектора су изразили бојазан да ће колапс СВБ изазвати домино ефекат уколико се за ту банку не нађе купац до краја викенда, и тиме се обезбеде сви неосигурани депозити, а који су крајем 2022. године чинили 89 одсто укупних депозита.

Стефани Помбој, амерички економиста позната по својим предвиђањима краха тржишта некретнина раних 2000-их и глобалног финансијског колапса 2008, упозорава да би недавни хаос на банкарском и тржишту криптовалута могао да представља почетак још једне кризе.

Она је такође критиковала Јелен због "апсолутно сулуде" усредсређености на "разноликост, једнакост и инклузију" у време када брзо повећање каматних стопа открива крхкост америчког финансијског система оптерећеног дугом.

СВБ је почела да клизи према несолвентности када су њени клијенти, углавном технолошке компаније којима је била потребна готовина, почели да повлаче своја средства из банке. Банка је због тога била принуђена на масовну распродају обвезница како би исплатила депоненте, а што је на крају довело до њеног колапса.

JOŠ JEDAN KOLAPS
Američke regulatorne vlasti zatvorile su Signačer banku (Signature Bank) sa sedištem u Njujorku, javlja Si-En-Bi-Si (CNBC).

Signačer je jedna od glavnih banaka kripto industrije sa sedištem u Njujorku, najveća pored Silvergejta, koji je prošle nedelje objavio da će izvršiti likvidaciju.

Ova banka je takođe jedna od žrtava trenutne krize na kripto tržištu.
Regulatori SAD-a su doneli odluku u cilju sprečavanja širenja bankarske krize zatvorivši tu banku, koja je veliki poverilac u kripto industriji.

Vlasnik API banke – reč je o nekadašnjoj Moskovskoj, pa VTB banci, je strani državljanin Andrej Zaharovič Šljahovoj.
Tačnije, on je osnivač firme AZRS Invest d.o.o. Beograd, koja je stoprocentni vlasnik API banke. Šljahovoj je do maja 2022. u APR bio upisan sa pasošem Rusije, ali je u maju prošle godine podneo registracionu prijavu sa pasošem – Grenade.

Još jedna banka –  Expobank, nekadašnja Marfin banka, u vlasništvu je fizičkih lica – Igora Kima iz Ruske Federacije koji ima udeo od 72,25 odsto, dok je suvlasnik i German Coj sa udelom od 17,86 odsto. Ostalo su mali akcionari.
Coj se ne pominje u Evidenciji stvarnih vlasnika u Agenciji za privredne registre pošto nema udeo iznad 25 odsto, dok Narodna banka Srbije koja ga na sajtu navodi kao suvlasnika – ne navodi podatak o državljanstvu.

Tako je Miodrag Kostić vlasnik AIK banke, dok je Davor Macura vlasnik Alta banke, nekadašnje Jubmes.

Domaće banke
AIK banka je u stoprocentnom vlasništvu Brokersko dilerskog društva MV Investment, dok je kao krajnji (stvarni) vlasnik u APR upisan privrednik Miodrag Kostić.

Banka Poštanska štedionica u vlasništvu je Republike Srbije 71,65 odsto, dok JP Pošta Srbije ima udeo u vlasništvu od 16,95 odsto.

ALTA banka (nekadašnja Jubmes banka) u vlasništvu je Alta pay grupe, čiji je osnivač i jedini vlasnik Davor Macura.

Srpska banka – nad kojom je država 2014. sprovela postupak sanacije i za koju je tada najavljeno da će se ubuduće baviti samo finansiranjem i podržavanjem namenske industrije – u vlasništvu je Republike Srbije 76,69 odsto, dok je kompanija Jugoimport SDPR vlasnik preostalih 23,31 procenta.

Slovenija
NLB Komercijalna banka je, od kraja 2020. godine, u vlasništvu NLB d.d. Ljubljana iz Slovenije.

Međutim, prema podacima o akcionarima slovenačkog NLB-a, većinski udeo u vlasništvu ove ljubljanske banke, od 54,73 odsto, ima Bank of New York Mellon, kao zastupnik pojedinačnih akcionara, među kojima je i EBRD sa udelom između pet i deset odsto. Republika Slovenija vlasnik je 25 odsto udela, dok ostali akcionari drže 20,27 odsto vlasništva u NLB banci Ljubljana.

Italija
U Srbiji posluju dve banke čiji su osnivači iz Italije.

Unikredit banka u vlasništvu je UniCredit SpA iz Milana.

Banka Inteza je u stoprocentnom vlasništvu Intesa Holding International S.A.

Nemačka
Prokredit banka je u vlasništvu akcionara iz Nemačke – ProCredit Holdinga AG (IMI) iz Frankfurta.

„3 Banka“ Novi Sad ima četiri glavna akcionara, koji zajedno imaju 98 odsto udela u banci. Sva četiri glavna akcionara su, kako se navodi na sajtu banke – članovi Globalne alijanse banaka s vrednostima (GABV), „nezavisnog pokreta banaka koje imaju zajedničku misiju da svojim finansiranjem podstiču pozitivne ekonomske i socijalne promene, kao i očuvanje životne sredine“.

Umweltbank Aktiengesellschaft iz Nemačke ima udeo od 30 odsto, Opportunity Transformation Investments Inc i Opportunity International (Čikago, SAD) ima 19,99 odsto udela, GLS bank (Nemačka) neznatno manje – 19,98 odsto, a Legal Owner Triodosfunds BV 14 odsto, dok Triodos (Holandija) ima 14 odsto vlasništva u ovoj banci donedavno poznatoj po imenu Opportunity banka.

Austrija
Erste banka je u vlasništvu Erste group bank AG 74 odsto, dok 26 odsto vlasništva ima Steiermärkische Bank und Sparkassen AG, Grac.

Rajfajzen banka je kćerka banka Raiffeisen SEE Region Holding Gmbh, iz Beča.

RBA banka je nekadašnja Kredi agrikol banka u vlasništvu francuske grupacije, koju je kupila Rajfajzen banka Beograd i promenila joj ime pre konačnog spajanja koje se očekuje do kraja juna ove godine.

Adiko banka je nekadašnja Hipo Alpe Adria banka, u vlasništvu Addiko Bank AG iz Beča.

Kina
Kineska banka u vlasništvu je Bank of China (Europe) S.A., Luksemburg. I dalje posluje samo sa privredom, i građani ne mogu da imaju račune, niti da koriste usluge ove banke.

Češka
Mobi banka – nekadašnja Telenor banka u vlasništvu norveškog mobilnog operatora koji je napustio tržište Srbije 2018. godine prodavši kompaniju češkoj PPF grupi, da bi istom fondu prodao i banku godinu dana kasnije, 2019. godine. Ova banka je u vlasništvu holdinga PPF Financial Holding B.V. registrovanog u Amsterdamu. Prema evidenciji stvarnih vlasnika APR, većinski vlasnik banke je Renata Kelnerova iz Češke Republike, sa udelom od 59,36 odsto.

Mađarska
OTP banka u vlasništvu je OTP Bank PLC iz Budimpešte.

Ova bankarska grupacija na tržište Srbije ušla je 2005. godine kupivši Nišku banku. Potom je 2006. kupila Kulsku i Cepter banku, pa u decembru 2017. Vojvođansku banku koja je tada bila u grčkom vlasništvu (Nacionalna banka Grčke). Ubrzo je, 2019. godine, usledila i kupovina Sosijete ženeral banke u Srbiji.

Grčka
Eurobank Direktna banka u procesu je prodaje AIK banci u Srbiji. Ona je u vlasništvu grčke Eurobank S.A. 46,90 odsto, ERB New Europe Holdinga 23,09 odsto, zatim Andreja Jovanovića koji ima udeo 15 odsto i Bojana Milovanovića sa udelom od takođe 15 odsto.

Podsetimo, Jovanović i Milovanović bili su vlasnici Direktne banke – nastale kupovinom kragujevačke KBM banke, potom Findomestik banke, pa Pireus banke, koja se nakon svega spojila sa grčkom Eurobankom.

Sada Eurobank Direktnu banku kupuje – AIK banka. Okončanje transakcije očekuje se tokom 2023. godine, po dobijanju odgovarajućih dozvola.

Turska
Halkbanka je jedina banka u Srbiji čiji je vlasnik iz Turske – Turkish Halk Bank INC.

Ujedinjeni Arapski Emirati
Mirabank – vlasnik ove banke je Duingraaf Financial Investments B.V. iz Amsterdama, ali je u evidenciji stvarnih vlasnika APR upisan šeik H.H. Sheikh Tahnoon Bin Zayed Al Nehyan iz Ujedinjenih Arapskih emirata, sa udelom od 99,99 odsto.

Rusija
Expobank, nekadašnja Marfin banka u vlasništvu je fizičkih lica – državljanin Ruske Federacije Igor Kim ima udeo od 72,25 odsto, dok German Coj ima udeo u vlasništvu 17,86 odsto. Ostalo su mali akcionari sa udelima od 3,18 odsto i manje.

Srbija-Grenada
API banka, s početka priče, zvanično je u vlasništvu domaće firme, AZRS Invest d.o.o. iz Beograda. Vlasnik te domaće firme je državljanin Grenade -Andrej Zaharovič Šljahovoj, koji je prvo u Registar privrednih društava APR bio upisan sa ruskim pasošem – kao državljanin Ruske Federacije, da bi u maju 2022. godine pdoneo zahtev za registraciju promene i u registar se upisao sa pasošem Grenade.

Za razliku do drugih centralnih banka u svetu koje provode monetarno zatezanje, Narodna banka Kine nastavlja da povećava likvidnost

Kako prenosi Kineski međunarodni radio, Kineska centralna banka nastavila je danas da "ubrizgava" sredstva u finansijski sistem putem operacija na otvorenom tržištu – repo operacija.

Narodna banka Kine objavila je na svom sajtu da je izvršila 182 milijarde juana (oko 26 milijardi dolara), sedmodnevnih obrnutih repo transakcija po kamatnoj stopi od dva odsto.

Taj potez ima za cilj održavanje razumne i velike likvidnosti u bankarskom sistemu, navodi centralna banka.

Obrnuti repo je proces u kome centralna banka kupuje hartije od vrednosti od komercijalnih banaka putem licitacije, uz dogovor da im ih ponovo proda u budućnosti.

Искористивши скок цена нафте прошле године, саудијски престолонаследник Мухамед бин Салман наложио је државној Саудијској народној банци да уложи 1,5 милијарди долара у "Креди Свис" упркос упозорењима његових финансијских саветника, пише "Волстрит џорнал".

Са крахом "Креди Свиса" и спајањем са УБС групом, саудијска инвестиција је скоро уништена, тврди лист. Слом "Креди Свиса" такође је збрисао милијарде долара у инвестицијама катарског сувереног фонда и саудијског фонда породице Олајан, што је Персијски залив учинило једним од највећих губитника због пада финансијских акција од колапса две америчке банке прошле недеље.

Takoreci - kako doslo, tako otislo.

Najveći penzijski fond u Švedskoj, Alekta, izgubio je dve milijarde dolara zbog propasti američkih banaka.

Izvršni direktor fonda Magnus Biling je izjavio da je obim gubitaka postao očigledniji otkako je ta privatna penziona grupa prodala ceo svoj udeo u Prvoj republičkoj banci, uz gubitak od 7,5 milijardi kruna (728 miliona dolara).

On je rekao da su investicije u američke banke "veliki promašaj", objavio je Blumberg.

citat ::

CHICAGO – The Federal Reserve announced that the FedNow Service will start operating in July and provided details on preparations for launch.

The first week of April, the Federal Reserve will begin the formal certification of participants for launch of the service. Early adopters will complete a customer testing and certification program, informed by feedback from the FedNow Pilot Program, to prepare for sending live transactions through the system.

Certification encompasses a comprehensive testing curriculum with defined expectations for operational readiness and network experience. In June, the Federal Reserve and certified participants will conduct production validation activities to confirm readiness for the July launch.

"We couldn't be more excited about the forthcoming FedNow launch, which will enable every participating financial institution, the smallest to the largest and from all corners of the country, to offer a modern instant payment solution," said Ken Montgomery, first vice president of the Federal Reserve Bank of Boston and FedNow program executive. "With the launch drawing near, we urge financial institutions and their industry partners to move full steam ahead with preparations to join the FedNow Service."

https://www.federalreserve.gov/newsevents/pressreleases/other20230315a.htm

https://www.frbservices.org/financial-services/fednow

Ovo podseca na nekadasnji SDK!

Evropska berza je jutros doživela pad vrednosti indeksa, pošto je centralna banka Engleske povećala kamatnu stopu za 25 baznih poena, odnosno 4,25 odsto.

U toj zemlji je, naime, ponovo skočila stopa inflacije.

Sa druge strane, Švajcarska centralna banka podigla je referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, nakon objave FED-a da će povećati svoju kamatnu stopu za 25 baznih poena, prenosi CNBC.

Američke akcije su zaustavile oscilacije na berzi, nakon objave Centralne banke Amerike o kretanju kamatne stope, što je uticalo i na evropske akcije - da budu niže tokom trgovanja u četvrtak.

Ali, goruća vest je i dešavanje u Dojče banci.

Akcije Dojče banke su oslabile, i to za 10 procenata, a kreditni svopovi nemačkog zajmodavca su porasli, usred šire zabrinutosti za stabilnost bankarskog sektora. Takođe su skočili troškovi osiguranja duga Dojče banke, pošto su petogodišnji kreditni svopovi povećani za 24 bazna poena - na 193 bazna poena danas ujutro.

Америчке банке изгубиле су готово 400 милијарди долара депозита у марту, што је највећи месечни губитак у историји САД.

Подаци показују колико је тешка банкарска криза у Америци и зашто је Влада САД толико брзо реаговала како би покрила губитке клијената банака. Проблем је, сматра консултант Ник Герли, што прави проблем није решен.

Према његовом мишљењу, прави проблем је што су Федералне резерве агресивно "смањивале" монетарну масу програмом квантитативног пооштравања мера. Герли подсећа да је 2022. била прва година од Велике депресије када је новчана маса толико пала - након дуготрајног периода раста услед штампања новца кроз програме тзв. квантитативног олакшавања.

Проблем је настао због тога што је квантитавно олакшавање - убацивање новца у систем под ниским каматним стопама - изазвало инфлацију. Супротан програм, смањивање новчане масе и "поскупљивање" новца кроз повећане камате како би се инфлација сузбила, изазвао је невољу у виду банкарске кризе.

Сада се поставља питање шта ће се догодити са кешом и другим средствима која могу лако да се претворе у готовину у наредним месецима. Многи мисле да је разлог читавог хаоса тај што је Фед "одштампао" 300 милијарди долара како би спасао "Силикон вели банку" (СВБ) и да ће се сада ситуација са "залихама кеша" вратити у нормалу, а криза бити избегнута.

Земље чланице БРИКС-а (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка) планирају да креирају сопствену валуту у којој би трговали између себе. Кина је већ успоставила свој сопствени систем плаћања између банака, који нуди алтернативу западном СВИФТ-у.

Дедоларизација света се неће догодити преко ноћи, али је очигледно реч о процесу који се више не може зауставити, закључује "Фигаро".

Европске владе се експресно задужују: Рекордна недељна продаја државних обвезница

Продајом обвезница сада, државе покушавају да избегну утицај још виших каматних стопа, јер се очекује да ће Европска централна банка повећати трошкове задуживања за најмање још пола поена како би смирила инфлацију.

Продаја дуга од 26,85 милијарди евра ове недеље је највеће од 2020. године. На ширем примарном тржишту обвезница, емисија ове седмице достигла је еквивалент од око 64 милијарде евра, што је највише од почетка фебруара, према подацима које је прикупио "Блумберг", а који обухватају компаније, финансије и зајмопримце из јавног сектора.

Prema rang listi objavljenoj u B&F, AIK banka je bila najprofitabilnija banka u Srbiji u 2022. godini, sa ostvarenom dobiti od 26,1 milijardu dinara. Ovakav rezultat je, međutim, u ogromnoj meri posledica konsolidacije Naše AIK banke (bivša Sber banka) u četvrtom tromesečju prošle godine, što je AIK banci donelo značajne, jednokratne ostale prihode, ističe se u ediciji "Finansije TOP".

Tradicionalno najprofitabilnija Banca Intesa je na drugom mestu, sa dobiti od 12,7 milijardi dinara, dok je treća OTP banka, koja je lane ostvarila dobit od 12,3 milijarde dinara. Među prvih pet banaka po dobiti na rang listi mesečnika Biznis i finansije je i Raiffesen banka, koja je u 2022. godini značajno podigla profit na 9,7 milijardi dinara, dok je na petoj poziciji UniCredit banka sa dobiti od 8,4 milijarde dinara.

- Najveća banka po aktivi sa udelom od 15,1 odsto i dalje je Banca Intesa, a sledi OTP banka sa udelom od 13,7 odsto. AIK banka će, nakon što se sprovede dogovoreno preuzimanje grčke Eurobank Direktne, dostići tržišni udeo od preko 13 procenata. Time će ova banka više nego duplirati tržišno učešće u odnosu na period pre nego što je započela svoju strategiju širenja - ocenjuje se u ovoj ediciji.

Mereno veličinom aktive, Raiffesen banka je četvrta sa udelom od 12,8 odsto, a peta je UniCredit banka, čije tržišno učešće iznosi 10,7 odsto.

Prodaja većinskog paketa akcija Prve banke Crne Gore ozbiljna je mogućnost i o tome se pregovara već mesecima. Potencijalni kupac je Banka Poštanska štedionica a.d. Beograd, i pregovori mogu da urode plodom, prema rečima izvora bliskih akterima.

Sve se dešava u svetlu revizorskog mišljenja sa rezervom na poslovanje Prve banke, uz ocenu da postoje "neizvesnosti koje izazivaju značajnu sumnju u vezi sa sposobnošću banke da nastavi poslovanje".

Inače, Prva banka je akcionarsko društvo a 41,46 odsto akcija poseduje Aco Đukanović, dok deo akcija ima i EPCG.

Glavni razlog za kupovinu Prve banke je uspostavljanje direktnog platnog prometa između Srbije i Crne Gore. Takođe, Srbija je zainteresovana i za kupovinu akcija koje u ovoj banci ima Elektroprivreda Crne Gore a u pitanju je 19,75 odsto vlasničkog udela.

Pored toga, Prva banka ima razvijenu infrastrukturu koja bi bila podrška platnom prometu Srbije i Crne Gore.

Poštanska štedionica, čiji je puni pravni naziv Banka Poštanska štedionica a.d. Beograd je jedna od najvećih banaka u Srbiji. Osnovana je 1921. godine sa sedištem Beogradu. Od aprila 2022. godine jedina je banka koja posluje na srpskom tržištu u većinskom vlasništvu Vlade Republike Srbije.

Danas gornju vest demantovao AV

Centralna američka banka povećala referentne stope

Ovim povećanjem na snagu je stupila najviša referentna kamatna stopa koju je odredila američka centralna banka u poslednjih 16 godina, prenosi Rojters.

Povećanjem kamatne stope, 11. put u poslednjih 12 zasedanja Saveznog komiteta za otvoreno tržište Federalnih rezervi, najvišeg tela ove institucije, određena je referentna kamatna stopa za prekonoćne zajmove u rasponu od 5,25 do 5,50 odsto, a zvanična izjava o monetarnoj politici data nakon ove odluke ostavlja prostor za još jedno povećanje, dodaje Rojters.

Italija uvodi jednokratni porez na ekstraprofit banaka od 40 odsto zato što talas rasta kamatnih stopa nisu prenele i na kamate na depozite.


Ovaj neočekivani potez izazvao je šok na tržištu, a evropske berze reagovale su padom akcija, pre svega banaka, ali i berzanskih indeksa.

Snažan i nagli rast kamatnih stopa prošle godine doneo je rekordne profite bankama, pošto su povećavale kamatne stope na kredite, dok kamatne stope na štednju nisu povećane ni blizu toga.

Španija i Mađarska već su uvele slične poreze na banakrski sektor, a i ostale zemlje EU mogle bi da prate ovaj trag, piše Rojters.

Italijanska vlada je razmatrala uvođenje poreza još početkom godine, ali je iz nekog razloga odloženo. Međutim, nakon polugodišnjih rezultata banaka, stvar je ponovo postala aktuelna.

Indeks akcija italijanskih banaka pao je danas za 7,4 odsto, a najveće banke Intesa Sanpaolo sa padom od osam odsto i Unikredt sa 6,5 odsto, su među najpogođenijima ovom merom.

Prema računicama, porez bi mogao da odnese oko petine neto prihoda italijanskih banaka u ovoj godini, što se procenjuje na oko dve do tri milijarde evra prihoda za budžet.

To bi bilo slično prihodu od 2,8 milijardi evra koliko je ove godine stigao od sličnog poreza na dobit energetskih kompanija.

Italijanske banke su za prvu polovinu 2023. godine prijavile dobit od preko 10 milijardi evra

Rusija izrekla hitnu meru

Banka Rusije saopštila je danas da je odlučila da podigne svoju ključnu kamatnu stopu za 350 baznih poena na 12 odsto, sa 8,5 odsto.

Odluka Banke Rusije ima za cilj oblikovanje monetarnih uslova i ukupne dinamike domaće tražnje neophodne da bi se inflacija vratila na 4% u 2024. godini i dalje stabilizovala na blizu 4%.

Prema rečima Željka Jovića, viceguvernera NBS, za šest meseci ove godine, rast neto prihoda banka dominantno objašnjava rast prihoda od kamata, pre svega zbog rasta euribora i belibora.
On je takođe ocenio da oko trećine rasta prihoda se odnosi na prihode od repo operacija Narodne banke Srbije, što je cena monetarne politike.
Prema njegovim rečima, naknade i provizije nisu dale značajan doprinos rastu neto prihoda banaka.

Nema osnova za uvođenje nekakvog poreza na ekstraprofit kao što se to najavljuje u Italiji, NBS ne može da natera banke da smanje kamatne stope, pozivajući ljude da snose odgovornost za svoje odluke.

OVA BANKA NEĆE POVEĆATI CENE USLUGA
Narodna banka Srbije pozdravlja odluku Banke Poštanska štedionica da i od 1. septembra nastavi sa primenom umanjenih naknada za platne usluge i poziva i ostale banke u Srbiji da pokažu jednaku odgovornost prema svojim klijentima, savesno poslovno ponašanje i primenu dobre poslovne prakse u svakom delu svog poslovanja.

Banca Intesa objavila je cenovnik koji će biti u primeni od 1. septembra, a u kome stoji da će se vođenje platnog računa naplaćivati od 220 do 799 dinara mesečno, dok je u prethodnih godinu dana ta usluga koštala od 154 do 559 dinara. Intesa će, takođe, za svaki dodatni izvod platnog računa naplaćivati 100 umesto 70 dinara, dok će izdavanje čekova koštati 25 do 35 dinara po čeku, dok je ranije koštalo 21 do 24 dinara. Naknada za korišćenje trajnog naloga za plaćanje komunalija koštaće 15 umesto 10 dinara.

OTP banka je takođe objavila cenovnik koji važi od 1. septembra, pa će tako usluga vođenja platnog računa, u zavisnosti od prometa koji se ostvari tokom meseca, koštati od 197,5 do 595 dinara mesečno. Izdavanje čekova koštaće 35 dinara po čeku, dok će korišćenje trajnog naloga na račun van banke koštati najmanje 50 dinara, odnosno bez naknade za korisnike platnog računa sa osnovnim uslugama.

Banka Poštanska štedionica nastaviće da primenjuje isti cenovnik kao i do sada. U toj banci vođenje platnog računa košta od 125 do 250 dinara, izdavanje čekova košta 20 dinara po čeku, a usluga trajnog naloga najmanje 30 dinara.

Prema cenovniku Erste banke, usluga vođenja platnog računa košta 230 do 620 dinara, dok je u prethodnih godinu dana ta usluga koštala od 200 do 595 dinara. Naknada za izdavanje čekova do 31. avgusta je 35 dinara, a inače je 40 dinara po čeku, dok je izvršenje trajnih naloga najmanje 30 dinara.

Ko kupuje imovinu banaka u stečaju: Do vrednog zemljišta za malo para!!!

Imovina banaka u stečaju vredna 1,27 milijardi evra prodata je za svega 61 milion evra, odnosno za pet odsto vrednosti, a kupci su 11 preduzeća među kojima su i firme koje su do tog trenutka poslovale sa gubitkom, pokazuje Izveštaj o stečaju koji je objavio Savet za borbu protiv korupcije.
Tu imovinu, u stvari, čine teško naplativa potraživanja banaka u stečaju od firmi koje raspolažu vrednim građevinskim i poljoprivrednim zemljištem i objektima.

Prema podacima iz izveštaja, kupaca ima ukupno – 11.

To su EOS Matrix, ABL Solvent, BK Tesla, A.T.N. Electronics, Šumadija Realestate, svi iz Beograda. Potom: Dijamant nekretnine Novi Sad, Uniroyal Group Sremska Mitrovica, Avangarda Suites Beograd, Mekonta Investment Group Beograd, PEK Agrar Miljević i Worbax iz Beograda.

Knjigovodstvena vrednost prodatih potraživanja iznosi 1.219.183.545 evra i 5.615.637.385 dinara, što ukupno čini 1.266.976.203 evra (dinarski iznos je preračunat po kursu od 117,5 dinara za evro).

Prodajna cena ovih potraživanja iznosi 56.688.576 evra i 549.321.583 dinara, što čini ukupno svega 61.363.653 evra (kurs 117,5).

Savet se u izveštaju posebno bavio trima firmama – kupcima potraživanja banaka u stečaju.

Slučaj ABL Solvent
„Ovako prikazane vrednosti pokazuju da je prodajna cena teško naplativih potraživanja banaka u stečaju i likvidaciji oko 20 puta manja od njene knjigovodstvene vrednosti. Ta razlika je najveća kod prodaje potraživanja društvu ABL Solvent iz Beograda, gde je knjigovodstvena vrednost potraživanja za blizu milijardu evra veća od njene prodajne vrednosti“, ističe Savet u svom izveštaju.

Takva razlika u vrednostima, kako se navodi – „zahteva jednu ozbiljniju analizu za koju Savet nema dokumentaciju i očekuje da to urade druge nadležne institucije“.

Savet ukazuje da su svim zainteresovanim licima dostupni podaci APR koji se odnose na društvo ABL Solvent d.o.o. Beograd, koje je, kako se ističe – „kupac najvrednijih potraživanja finansijskih institucija u stečaju i likvidaciji“.

„Prema tim podacima, ABL Solvent je registrovan 2. novembra 2012. sa pretežnom delatnošču ostale nepomenute finansijske usluge osim osiguranja i penzionih fondova. Vlasnik je jedno fizičko lice sa ukupno uplaćenim kapitalom od 7,9 miliona dinara ili oko 67.000 evra“, stoji u izveštaju gde se navode još neki podaci o poslovanju ove firme.

Savet ističe da je ABL Solvent samo u 2021. godini iskazalo dobit od 5,4 milijarde dinara ili oko 46 miliona evra, za razliku od prethodnih godina gde je poslovao sa gubitkom.

„Nameću se određena pitanja: kako je moguće da društvo praktično bez ikakve vredne imovine, profitabilnih poslova, bez zaposlenih, koje posluje sa gubitkom, učestvuje na tenderu za kupovinu potraživanja banaka, odnosno imovine njenih dužnika, čija je knjigovodstvena vrednost milijardu evra“, pita Savet.

Takođe, postavlja i pitanje iz kojih izvora to preduzeće obezbeđuje 46 miliona evra da plati prodajnu cenu potraživanja Agenciji za osiguranje depozita i na koji način vrši plaćanje.

„Koja to finansijska institucija odobrava kredite i pozajmice takvom društvu? Na osnovu kojih poslovnih rezultata nakon kupovine teško naplatih potraživanja od AOD to preduzeće knjiži neto dobit od 5,4 milijarde dinara, a da je prethodnih godina poslovalo sa gubitkom“, pita Save za borbu protiv korupcije.

Takođe, ako je to preduzeće nakon transakcije sa AOD iskazalo dobit od 46 miliona evra u 2021. godini, postavlja se pitanje – kako to nije mogla Agencija da unovči imovinu banaka, koju čine vredno građevinsko i poljoprivredno zemljište, objekti, oprema i drugo.

„Naime, prodaju i unovčenje imovine koja donosi ogromnu dobit, nije izvršila Agencija u interesu poverilaca banaka, već društvo koje ima jednog vlasnika, bez zaposlenih lica, i bez ikakvih ozbiljnih materijalnih i poslovnih referenci, ostvarjući ogromnu ličnu materijalnu korist na štetu poverilaca i vlasnika kapitala banaka“, ističe Savet.

Avangarda Suites i Worbax
Sličan je primer i sa još dva preduzeća.

Jedno je Avangarda Suites – koje je kupilo za 570.000 evra potraživanja od 22,5 miliona evra. Vlasnici te firme su, prema navodima Saveta – tri fizička lica sa uplaćenim kapitalom od po 333,34 dinara.

Drugo je Worbax koje je za oko 271.000 evra kupilo potraživanja u vrednosti od 10,7 miliona evra. Vlasnik Worbaxa je kiparsko preduzeće sa osnivačkim kapitalom od 10.000 evra.

„Dogovorila se tri dobra drugara i zakupila kancelariju“
Savet navodi da je Avangarda Suites registrovano za delatnost „ostali smeštaj“, da ima vrednost stalne imovine u 2021. od 85.000 dinara „što predstavlja zakup prostora sa jednim računarom“.

„Preduzeću bez imovine i prihoda odobrava se pozajmica od 570.000 evra, upravo onoliko koliko je plaćeno potrađivanje finansijskih institucija. Savet će ovu ‘neverovatnu’ transakciju slobodno interpretirati na način da su se dogovorila tri mlada drugara da sa po 300 dinara osnuju firmu, zakupe kancelariju sa računarom i krenu u posao sa državom vredan dva miliona evra“, ističe se u izveštaju Saveta.

Preduzeće Worbax, koje je kupilo potraživanjak knjigovodstvene vrednosti 10,7 miliona evra za oko 271.000 evra, osnovano je u avgustu 2022, sa pretežnom delatnošću građevinarstvo, trgovina i pružanje usluga.

„U svojim bilansima za period od avgusta do decembra 2021. preduzeće je iskazalo obaveze po osnovu katkoročnih kredita i zajmova u zemlji u iznosu od 1,2 miljarde dinara, kao i obaveze prema matičnom pravnom licu u iznosu od 1,4 milijarde dinara. Navedeni podaci ukazuju da je društvo osnovano zbog kupovine potraživanja, iza koga stoji firma sa Kipra nepoznatog vlasništva, i sa konačnim ciljem da se nakon toga bavi nekretninama u Srbiji“, konstatuje Savet.

Analizom samo ova tri preduzeća može se, prema navodima Saveta, zaključiti da su „višestruko manje platili potraživanja banaka od njihove knjigovodstvene vrednosti, da nijedno od tih društava nema ozbiljne profesionalne reference, da ne poseduju ozbiljnu imovinu, da nemaju zaposlena lica, da su u prethodnom periodu poslovala sa gubitkom ili su osnovana samo zbog kupovine potraživanja“.

„Imajući u vidu da je AOD ovakvim privrednim subjektima prodala imovinu vredniju od milijardu evra za samo 47,4 miliona evra, postavlja se pitanje da li je sa ovakvim načinom prodaje upoznala poverioce banaka, kao i sud“, konstatuje Savet.

A, jedan od najvećih poverilaca banaka je – država.

„Potraživanja Republike srbije na dan 31. mart 2022, prema podacima AOD, iznose 187,3 milijarde dinara ili oko 1,6 milijardi evra. U kom procentu i kom roku Srbija i ostali poverioci mogu da očekuju naplatu samo priznatih potraživanja od 2,7 milijardi evra, u ovakvim okolnostima teško je predvideti, pre svega što se imovina dužnika banaka prodaje u bescenje i što sudski procesi sa njihovim dužnicima dugo traju“, ukazuje Savet za borbu protiv korupcije u svom izveštaju.

Šta je do sada prodato
Podsetimo, prvi paket nenaplativih potraživanja banaka u stečaju prodat je u februaru 2019. godine. Tada je saopšteno da je kupac – nemački EOS Matrix, za paket od oko 240 miliona evra, ponudio 11,29 miliona evra, što je 4,7 odsto vrednosti.

Druga prodaja usledila je u aprilu 2021.

Taj paket, kojim je takođe upravljala Agencija za osiguranje depozita, bio je vredan 1,82 milijarde evra.

Javnost je ostala uskraćena za zvanično saopštenje ko je bio kupac drugog paketa potraživanja banaka u stečaju, i po kojoj ceni.

Početkom decembra 2022. država je ponudila na prodaju još jedan paket potraživanja banaka u stečaju. Ali, tada je bilo reči o potraživanjima banaka od dužnika Stečajna masa „Sartid“ – nekadašnje državne železare iz Smedereva. Prema podacima iz javnog oglasa reč je dugu Sartida u iznosu od ukupno 152,7 milijardi dinara, odnosno 1,3 milijarde evra.

Potom je, takođe u decembru, AOD oglasio prodaju još jednog paketa potraživanja sedam banaka u stečaju u ukupnoj vrednosti oko 317 miliona evra. Tada je iz Ministarstva finansija najavljeno da bi to trebalo da bude poslednji paket potraživanja banaka u stečaju koje država planira da proda.

I MMF je tada objavio da se očekuje poslednji tenderski proces „u cilju rešavanja zaostalih sredstava portfelja Agencije za osiguranje depozita“, ali je u dokumentu objavljenom posle odobravanja novog stend-baj aranžmana Srbiji naveo da je reč o vrednosti od – 492 miliona evra.

Ukupno 11 firmi u proteklih nekoliko godina otkupilo je od Agencije za osiguranje depozita dugove koje su preduzeća i institucije iz Srbije imali prema bankama i osiguravajućim društvima u stečaju.
Reč je, kako je objavio Savet za borbu protiv korupcije, o vrednosti dugova od 1,27 milijardi evra, koji su plaćeni svega 61 milion evra.
Najviše dužnika na objavljenom spisku nalazi se kod novog poverioca - preduzeća ABL Solvent iz Beograda.

Potraživanja banaka i osiguravajućih kuća u stečaju kupovala su sledeća preduzeća: EOS Matrix, ABL Solvent, BK Tesla, A.T.N. Electronics, Šumadija Realestate, svi iz Beograda. Potom: Dijamant nekretnine Novi Sad, Uniroyal Group Sremska Mitrovica, Avangarda Suites Beograd, Mekonta Investment Group Beograd, PEK Agrar iz Miljevića i Worbax iz Beograda.

VLASNIK 100% ABL Solventa je izvesni
Име и презиме Давор Мацура
ЈМБГ 0610981360012

Tu je i Luka Beograd sa 2,8 miliona evra duga nekada prema Novoj Agrobanci, da bi prodajom potraživanja banke iz stečaja dugovanje Luke „prešlo“ ka ABL Solventu.

Vlasnik 100% firme EOS Matrix je
Пословно име EOS INTERNATIONAL BETEILIGUNGS - VERWALTUNGSGESELLSCHAFT MBH
Матични број HR B 37 437
Држава Немачка
Адреса Steindamm 71, Hamburg

Avangarda Suites Beograd
Preduzeće Avangarda Suites iz Beograda je, prema navodima iz Izveštaja, za 570.000 evra kupilo potraživanja od 22,5 miliona evra.

Vlasnici te firme su, ukazuje Savet – tri fizička lica sa uplaćenim kapitalom od po 333,34 dinara.
Vlasnici su
Име и презиме АЛЕКСАНДАР РЊАК
ЈМБГ 3007992370063
Удео 33,334000000000 %

Име и презиме Наташа Плескоњић
ЈМБГ 0602979798938
Удео 33,333000000000 %

Име и презиме Сава Панић
ЈМБГ 2105990710108
Удео 33,333000000000 %

Ima na donjem linku detaljnijih podataka o kupcima i duznicima...
https://n1info.rs/biznis/dugovali-bankama-u-stecaju-sad-duguju-privatnim-firmama-ko-je-kupio-cije-dugove/

GUBITAŠ KUPIO IMOVINU IMT-A ZA 70 MILIONA EVRA, NOVAC POZAJMIO OD AIK BANKE!
24. nov 2021.

Ako ne vrate dugovanja, vlasnik kompleksa postaće AIK banka Miodraga Kostića.

ABL Solvent, preduzeće koje je za 8,3 milijardi dinara (oko 70,6 miliona evra) kupilo poslovni kompleks IMT na Novom Beogradu, završilo je poslovnu 2020. godinu sa gubitkom od 14,4 miliona dinara.

Poslovni prihodi ABL Solventa smanjili su se 99,73 odsto u prošloj godini u odnosu na 2019. i iznosili su svega 182.000 dinara. Preduzeće koje je postalo vlasnik imovine nekadašnje svetski priznate fabrike mašina i traktora ima pet zaposlenih, a pretežna delatnost mu je “ostale nepomenute finansijske usluge”.

ABL Solvent osnovan je 2012. godine i menjao je vlasničku strukturu često u poslednjih godinu dana. Sadašnji vlasnik Davor Macura preuzeo ga je pre nepunih mesec i po dana, 14. oktobra, i već je uspeo da iz stečaja kupi imovinu nekadašnjeg giganta – Industrije mašina i traktora.
Reč je o biznismenu koji je vlasnik ili direktor u devet pravnih lica, među kojima je Alta pej grupa (Alta Pay Group), odnosno Alta banka Beograd.

Macura se, za kupovinu kompleksa IMT-a, zadužio za sedam milijardi dinara kod AIK banke, koja je u vlasništvu biznismena Miodraga Kostića.
Javno nadmetanje za imovinu IMT-a održano je 22. novembra, a 19. novembra AIK banka je podnela APR-u prijavu za upis založnog prava.
Zaloga se odnosila na stečajnu masu IMT-a, kao i na celokupan Macurin udeo u firmi koja je privatizovala IMT. Kako se navodi u podacima o zalozi, dan dospelosti potraživanja je 25. decembar ove godine.
U slučaju da firma ALB Solvent, odnosno Davor Macura ne vrate dugovanje, vlasnik kompleksa IMT-a postala bi Kostićeva AIK banka, na taj način što bi po osnovu ugovora o zalozi stekla 100 odsto udela u firmi ABL Solvent koja je privatizovala IMT.

U stečajnoj masi IMT-a, u ulici Zemunska 26 na Novom Beogradu, nalazio se kompleks koji obuhvata parcelu od 357.993 kvadratnih metara i više desetina objekata. ABL Solvent ga je kupio po početnoj ceni od 8,3 milijarde dinara, a depozit je iznosio 3,3 milijarde dinara.

Pomenimo, prema planu detaljne regulacije koji je Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Beograda prošlog meseca stavio na javni uvid, na parcelama na kojima je, pored drugih fabrika, bio i IMT, predviđena je gradnja stambeno-poslovnog kompleksa od više od 5.000 stanova i oko 150.000 kvadrata komercijalnog sadržaja.

To atraktivno zemljište po mnogima bilo je presudno u rešavanju pitanja daljeg poslovanja IMT-a, čuvene fabrike koja je pred devedesete godine prošlog veka proizvodila 45.000 traktora i 35.000 priključnih mašina, između ostalog i američkog “fergusona”. Investitori koji su iskazivali zainteresovanost za već ruiniran IMT zapravo su merkali njegovu imovinu, to jest vredan plac.

Među ovim preduzećima malo koje ima dobre poslovne pokazatelje. Kupac imovine IMT-a ABL Solvent raspolaže ukupnom aktivom od 17.060 evra i nema imovine. Alta gold nema zaposlenih, a lane je imala neto gubitak od 8.011 evra. Alta holding imao je neto dobitak od svega 76 evra u 2020. godini i takođe nije imao nijednog zaposlenog. Izdvaja se Alta pej grupa sa lanjskom neto dobiti od 918.079 evra, vrednom imovinom i 61 zaposlenim. Alta pej grupa javnosti je postala poznatija kada je 2019. godine za oko pet miliona evra preuzela 28,5 odsto državnog udela u Jumbes banci. Prema podacima sa sajta Alta pej grupe, reč je o firmi koja se bavi menjačkim poslovima, poslovnima platnog prometa, otkupom zlata, transferom novca, kao i trgovinom elektronskim novcem. Čime se tačno bavi ABL Solvent, novi vlasnik kompleksa koji je pripadao IMT-u, nije poznato jer kompanija nema sajt.

https://voice.org.rs/gubitas-kupio-imovinu-imt-a-za-70-miliona-evra-novac-pozajmio-od-aik-banke/

Veoma poučno o bankarstvu uopšte, a posebno o Srbiji...
Zanimljivo je od 19 minuta.... a onda ide do danas.
kako se u Kraljevini postajalo član UO, a kako kasnije

AIK Banka, najveća domaća bankarska grupacija koja izuzetno uspešno posluje i na tržištu Evropske unije, dobila je saglasnost Narodne banke Srbije i drugih nadležnih regulatornih tela i zvanično je postala vlasnik Eurobank Direktne banke u Srbiji.

U narednom periodu nastaviti da posluju kao dve zasebne banke, bez ikakvih promena koje bi uticale na klijente i usluge koje im ove dve banke danas pružaju.

Ovo je pet najvećih banaka na svetu po tržišnoj kapitalizaciji.

Royal Bank of Canada – Tržišna kapitalizacija: 136,5 milijardi dolara
Royal Bank of Canada je vodeća kanadska multinacionalna organizacija za finansijske usluge i najveća banka u Kanadi zasnovana na tržišnoj kapitalizaciji. Za kvartal koji je završio 31. januara 2024. godine zabilježen je porast neto prihoda od kamata za 2,1 odsto, što predstavlja razliku između zarađenih kamata na kredite i kamata na depozite. Korigovani profit za ovaj period iznosio je 4,07 milijardi dolara, ili 2,85 dolara po akciji, što je premašilo prognozu analitičara od 2,80 dolara po akciji. Međutim, ova cifra je niža u poređenju sa 4,26 milijardi dolara ili 3,04 dolara po dionici prijavljenih u istom kvartalu prethodne godine.

HSBC – Tržišna kapitalizacija: 148,6 milijardi dolara
HSBC Holdings plc, izvorno The Hongkong and Shanghai Banking Corporation, je britanska grupa za finansijske usluge sa sjedištem u Londonu, s poslovnim dosegom u istočnoj Aziji. Za godinu koja se završava 31. decembra 2023. prihod je porastao za 30 odsto na 66,1 milijardu dolara, nadmašivši predviđanja. Neto kamatna marža porasla je na 1,66 odsto sa 1,48 odsto u 2022. godini, a koeficijent osnovnog kapitala (1) je poboljšan na 14,8 odsto sa 14,2 odsto u 2022. godini.

Wells Fargo – Tržišna kapitalizacija: 197,0 milijardi dolara
Wells Fargo & Company je istaknuta američka multinacionalna korporacija za finansijske usluge sa značajnim prisustvom širom svijeta. Za kvartal koji se završava 31. decembra 2023, Wells Fargo je prijavio neto prihod od 3,45 milijardi dolara ili 86 centi po dionici, pokazujući blagi porast sa 3,16 milijardi dolara, ili 75 centi po dionici, u odnosu na prethodnu godinu. Na zaradu u ovom tromjesečju uticala je naknada od 1,9 milijardi dolara iz posebne procjene Federalne korporacije za osiguranje depozita (FDIC) koja se odnosi na propuste Silicon Valley Bank i Signature Bank, kao i naplata od 969 miliona dolara za otpremnine.

Bank of America – Tržišna kapitalizacija: 270,4 milijarde dolara
Bank of America Corporation, američka multinacionalna investiciona banka i holding kompanija za finansijske usluge, sa sjedištem u Sjevernoj Karolini, s dodatnim predstavništvima za investiciono bankarstvo i podršku na Menhetnu. Bruto dobit za dvanaest mjeseci zaključno sa 31. decembrom 2023. godine iznosila je 98,581 milijardu dolara, što je povećanje od 3,82 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Godišnja bruto dobit Bank of America dostigla je 2023. godine 98,581 milijardu dolara, što predstavlja povećanje od 3,82 oddsto u odnosu na 2022. kada je bruto dobit iznosila 94,95 milijardi dolara, što predstavlja povećanje od 6,55 odsto u odnosu na 2021.

JPMorgan Chase – Tržišna kapitalizacija: 533,7 milijardi dolara
JPMorgan Chase & Co. je američka multinacionalna finansijska institucija sa sjedištima u Njujorku i Delaveru. Za dvanaest mjeseci koji su završili 31. decembra 2023, JPMorgan Chase je ostvario prihod od ukupno 158,10 milijardi dolara, 22,85 odsto više u odnosu na prethodnu godinu. U kvartalu koji je završio 31. decembra 2023, prihod je iznosio 38,57 milijardi dolara, što pokazuje rast od 11,66 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Tokom cijele 2023. godine, JPMorgan Chase je zabeležio godišnji prihod od 158,10 milijardi dolara, što predstavlja stopu rasta od 22,85 odsto.

Kiparska kompanija Agri Jurop Sajprus limited (Agri Europe Cyprus Limited) objavila je danas nameru da pokrene ponudu za kupovinu manjinskog udela u Adiko banci (Addiko Bank AG) po ceni od 17,50 evra (sa dividendom) sa ciljem sticanja do 3.315.344 akcija koje odgovaraju približno 17 odsto akcijskog kapitala u Adiko banci.

Agri Jurop je, takođe, pristala da kupi da 1.947.901 deonicu Adiko banke od firme Infeniti menadžment limited(Infenity Management Limited), što odgovara približno 9,99 odsto akcijskog kapitala Adiko banke, navodi se u saopštenju.

Kombinovanjem ponude i privatne kupovine,Agri Jurop namerava da nabavi do 5.263.245 akcija koje odgovaraju 26,99 odsto akcijskog kapitala Adiko banke.

Ponuđena cena predstavlja premiju od približno 27,9 odsto na šestomesečnu ponderisanu prosečnu cenu pre ove objave, premiju od približno 20,0 odsto na tromesečnu prosečnu ponderisanu cenu pre ove objave i premiju od 15,5 odsto na poslednju cenu akcija Adiko banke na zatvaranju berze 22. marta 2024. koja je iznosila 15,15 evra, navodi se u saopštenju.

BANKARI su prošle godine napunili džepove. Zarada svih banaka koje posluju u Srbiji bila je "teška" 122,5 milijardi dinara, odnosno više od milijardu i 50 miliona evra!

Za samo dve godine, u našoj državi uspeli su da utrostruče svoju dobit posle oporezivanja.

Naime, 2021. su profitirali "sitnih" 49,3 milijarde. U rekordnoj 2022. zaradili su 87,76 milijardi, ali ne prestaju da se bogate.

Sagu oko preuzimanja Adiko banke otpočeo je tokom prošle godine srpski biznismen Miodrag Kostić kupovinom blizu dva miliona akcija austrijske banke čime je stekao udeo od 9,99 odsto i tako postao njen najveći pojedinačni akcionar.

U trku za udeo u ovoj banci, proleća ove godine uključila se i jedna od kompanija sve popularnijeg domaćeg biznismena Davora Macure, Alta Pay grupa. Ona je, naime, saopštila da je stekla udeo od 9,63 odsto u Adiko banci, ali i da ima uslovne ugovore sa drugim akcionarima za povećanje udela na blizu 30 odsto.

Drugim rečima, Alta Pay najavio je tada da planira da postane najveći pojedinačni akcionar Adiko banke sa gotovo 30 odsto udela, da je pokrenuo postupak dobijanja saglasnosti kod nadležnih regulatornih tela u zemljama u kojima Adiko banka posluje i da je namera da Alta grupa tako postane jedan od vodećih igrača na bankarskom tržištu regiona.

Tih dana, i Kostićev Agri Europe je zatražio da otkupi oko 17 odsto udela u akcijama Adiko banke, a istovremeno je ova kompanija preuzela i onih 9,99 koje su do tada bile u rukama samog Kostića.

Baš zbog takvog tajminga, Agri Europe je saopštio i da ne deluje usklađeno sa srpskom Alta Pay grupom, sa njenim povezanim firmama, kao ni sa prvim čovekom Alta grupe Davorom Macurom.

Zaplet
U maju ove godine, situacija se dodatno komplikuje. Istog dana kada je Agri Europe dao zvaničnu ponudu za preuzimanje 17 odsto, javnosti je saopšteno da se u trku za kupovinu akcija Adiko banke uključuje i slovanačka NLB banka.

Njihova namera je da preuzmu najmanje 75 odsto akcija, a zainteresovani su i za preuzimanje kompletnog udela u Adiko banci. Osim toga, NLB prednjači u ceni koju nudi za akciju, a koja je najpre bila 20, a zatim je povećana na 22 odsto, što je uticalo na to da Nadzorni odbor banke preporuči akcionarima da prihvate ponudu NLB-a.

Ni ovo, međutim, nije sve. Iz Adiko banke su u maju saopštili i da je srpska firma Diplomat Pay, u vlasništvu Stefana Rodića, uslovno kupila od Alta Pay grupe udeo u Adiko banci od 6,87 odsto akcija, marta ove godine. Kako je tada rečeno, ova transakcija je povezana sa akcijama Alta Pay grupe koje ona još uvek ne poseduje, a predmet su drugog kupoprodajnog ugovora.

Drugim rečima, Diplomat pay koji je trenutno vlasnik 9,99 odsto akcija uslovno je stekao vlasništvo nad 6,87 odsto akcija Alta Pay-a koje je ovaj prethodno kupio od firme DDM, kao i 3,12 odsto koje je sam Diplomat Pay kupio kroz više transakcija tokom marta i aprila ove godine.

„Ovaj proces preuzimanja je dosta kompleksan. Nakon parcijalnih ponuda MK, usledila je i kupovina akcija Alta Pay grupe. Uvtrđeno je da oni neke akcije očigledno nisu prijavljivali što je izazvalo sumnju koliki je njihov udeo u vlasništvu. Moguće je da je regulator istovremeno posumnjao i da li oni nastupaju samostalno ili zajedno sa drugim kupcima iz Srbije“, kaže Gujaničić za Forbes Srbija dodajući da tamošnji regulator ne prašta zaobilaženje pravila i neprijavljivanje tačnog broja akcija.

Ko sedi uz EBRD
Prema trenutnim podacima, najveći pojedinačni akcionari Adiko banke su Agri Europe Cyprus, iz kojeg stoji srpski biznismen Miodrag Kostić i Diplomat Pay, daleko manje poznatog Stefana Rodića sa po 9,99 odsto udela.

Treći akcionar, Alta Pay grupa poseduje 9,63 odsto akcija, u rukama EBRD-a je 8,4 odsto, a peti najveći akcionar je Dr. Jelitzka plus Partner sa udelom od 6,88 odsto.

Biznismen Davor Macura i njegova Alta grupa na srpsko finansijsko tržište ušli su iz biznisa sa menjačnicama, od koji je poslednjih godina nastala platna institucija Alta Pay, dok je kupovinom nekadašnje JUBMES banke Macura ušao u bankarski sektor.

Sa druge strane, o Stefanu Rodiću, vlasniku Diplomat Pay, javnost skoro da ne zna ništa. Ovo preduzeće osnovano je juna 2017. godine a šifra delatnosti je brokerski poslovi sa hartijama od vrednosti i bezanskom robom.

Rodić se, prema podacima sa APR-a, vodi kao vlasnik ovog preduzeća od aprila 2020, do kada je vlasnik Diplomat Pay bio Dejan Majes.

Prema podacima iz Finansijskog izveštaja preduzeće je u 2023. godini ostvarilo ukupne prihode od 36,8 miliona dinara, dok su godinu dana pre toga iznosili 28,6 miliona. Tako je neto dobit povećana sa 8,8 miliona dinara na 12,4 miliona dinara.

Na kraju, ova višemesečna saga mogla bi biti okončana već narednih dana. Naime, akcionari Adiko banke imaju do sutra, 16. avgusta rok da se izjasne o ponudi NLB banke koja ne pristaje na kupovinu manje od 75 odsto udela. To bi, međutim, značilo da bi i neki od srpskih igrača morao da izađe iz igre i proda akcije NLB-u.