Analiza BANAKA by Matthew Greenburgh

Nekoliko me je ljudi pitalo koja je dobra literatura o analizi i valuaciji banaka.

Iako nema univerzalne knjige koja sadrzi sve odgovore, ubedljivo najbolji tekst je sledeci:

http://www.amazon.co.uk/Bank-Credit-Analysis-Handbook-Investors/dp/0470821574/ref=pd_bbs_sr_1/202-9500624-3836631?ie=UTF8&s=books&qid=1189536785&sr=8-1

Eto... Do not overanalyse: analysis = paralysis ;) ;)

Matt radujes li se sto pada Aik?

milos86 ::

Matt radujes li se sto pada Aik?

Indiferentan sam pravo da ti kazem... Meni ni iz dzepa ni u dzep. ;)

Da je naduvan, naduvan je i to nekih 30% do 40%... Josh ce to da kliza dok ne bude deal koji nekome od vecih odgovara. Ni na jedan pokazatelj AIKB mi nije interesantan... Vidi se iz svemira da je cena cooked vrh brate ;) ;) ;)

Kod analize nnajvaznija stavka odnos banke prema drzavi i obrnuto, ako to funkcionise.... milina :bball:

Valjda ce osvanuti dan kada se politika ( i NBS ) vise nece mesati u rad banaka. Ostalo je par banaka sa kojima treba da se zavrsi privatizacija i valjda ce onda doci, pravi, the end.

evo nekih analiza. detaljnije analize mozete naci na http://trendsignali.com

Univerzal Banka se kreće prema nižim vrijednostima

U protekla dva mjeseca cijena dionica Univerzal Banke A.D. (BSE: UNBN) je dostizala nove niže vrijednosti uz veliki stepen volatilnosti. Trenutna cijena UNBM se nalazi ispod njenog kratkoročnog vrha dostignutog dana 4.februara 2008. godine i izgleda da se kreće prema nižim vrijednostima.

Jedna pojava koja nam može pomoći pri utvrđivanju budućeg kretanja cijene ovog izdanja je price spike ( šiljak u cijeni). Ove pojave se mogu primjetiti u kretanju cijena nelikvidnih izdanja i učestala su pojava među emitentima na regionalnim berzama.

Spike je širok, brz i privremen rast ili pad u cijeni tokom jednog dana. Iz dole prikazanog dnevnog grafa kretanja cijene UNBN, mogu se primjetiti tri instance ovih pojava.

Prvi spike se dogodio dana 5. juna 2007. godine gdje je cijena napravila intra day range između 43.100 i 34.010 dinara. Ovo je bio silazni spike i možete primjetiti kako je cijena naposljetku dostigla najnižu vrijednost spike-a, tj. 34.010 dinara. Slićan scenario se dogodio dana 1. novembra 2007. godine sa slićnim ishodom.

Posljednji spike se dogodio dana 18. decembra 2007. godine. Ovaj spike je dostigao dnevnu minimalnu vrijednost od 27.200 dinara.

Znajući prethodno ponašanje cijene u relaciji sa spike formacijama, možemo zaključiti da će cijena UNBM nastaviti opadanje prema razini od 27.200 dinara.

Dodatnu konfirmaciju opadanja cijene daje i tehnička formacija simetričnog trougla. Ova formacija označava nastavak dominantnog trenda nakon kratkog perioda zastoja.

Ako u slijedećim trgovanjima cijena UNBN prevaziđe razinu od 33.000 dinara, ovaj scenario će postati veoma realan.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Dino,
svaka čast !!!
Pogodio si, mislim, :D , dobra ti analiza !!
:flower1:


.

Da će cijena prema dolje nije bilo teško za pretpostaviti i bez te silne tehničke analize.

Predstojeća godina biće vrlo izazovna uzimajući u obzir efekte koji će proisteći iz globalnih kretanja na finansijskom tržištu, rečeno je u Volksbanci. U toj banci su ocenili da su banke u Srbiji vrlo likvidne i solventne i da će takav status zadržati 2009, ali i da će doći do smanjenja ekspanzije prodajne mreže banaka i da će sredstva finansiranja poskupeti.

Ocenjeno je da će konkurencija biti jaka kada je reč o depozitima građana i da će sledećih meseci dinar zabeležiti blagi pad.

http://www.ekonomist.co.yu/vesti/srbija/74858.html

[You must be registered and logged in to see this image.]

Od 34 banaka, koliko posluje u Srbiji, 16 je zabeležilo rast tržišnog učešća, dok je 18 smanjilo tržišno učešće. Zanimljivo je da je pet banaka koje pripadaju grupi 10 najvećih po bilansnoj aktivi zabeležilo pad tržišnog učešća.

Gubitke u 2008. godini su ostvarile i KBC banka, Credy banka, Privredna banka Pančevo, Findomestic banka i novoosnovana Moskovska banka.

Evidentno je da bi rezultati banaka bili još povoljniji da u poslednjem kvartalu prošle godine nije došlo do značajnih turbulencija u funkcionisanju ovog sektora, što se naročito odnosi na povlačenje devizne štednje građana i poteškoća u otplati kredita privrede.

Iako se očekuje da 2009. godina bude mnogo teža od prethodne, prema iskazanim rezultatima banaka u 2008. godini, čini se da „neće biti zime“ za ovaj sektor ni u ovoj godini, naročito ukoliko se u obzir uzmu subvencije države kod kreditiranja privrede i stanovništva, kao i visoke kamatne stope na kredite, kojima se banke obezbeđuju od rizika u otplati kredita. Očekivani slabiji rezultati banaka u 2009. godini definitivno nisu ni blizu opštem stanju u privredi, koja je polublokirana.

Tržište plasmana bankarskih proizvoda je povećano za 13,8% na nivou sektora. Iako i dalje visok, rast tržišta bankarskih proizvoda je duplo manji nego u 2007. godini, a osnovni razlog tome je već visoka zaduženost stanovništva i privrede.

Samo pet najvećih banaka u Srbiji ima aktivu veću od milijardu evra, a sve zajedno imaju manju aktivu od Zagrebačke banke, što je dokaz da su srpske banke male, čak i za regionalne pojmove, rečeno je na predstavljanju 10. po redu edicije “Banke, tržište kapitala, osiguravajuće i lizing kompanije u Srbiji”, koju izdaje Ekonomist media group.

Stručnjake posebno brine sudbina 13 banaka koje imaju udio manji od jednog procenta ukupne aktive, a u nekima od njih većinski vlasnik je država. One u ukupnoj aktivi bankarskog sektora učestvuju sa samo sedam procenata i kao grupacija ostvaruju gubitak od oko pet milijardi dinara.

U srpskom bankarskom sektoru, na prvom mjestu po udjelu u ukupnoj aktivi je
Banca Intesa sa 14,1 odsto, na drugom je
Komercijalna banka sa 9,6 odsto,
sledi Raiffeisen banka sa 9,1 odsto,
Eurobank EFG ima sedam odsto,
Hypo Alpe Adria 6,4 odsto,
UniCredi banka pet odsto,
Vojvođanska banka 4,9 odsto,
AIK banka 4,7 odsto,
Societe Generale banka četiri odsto,
ProCredit banka 3,6 odsto.

Prvi udar eknomske krize bankarski sektor u Srbiji je preživeo.

Urednik “Ekonomist” magazina Milan Ćulibrk, međutim, upozorava da bi sada moglo da se desi da se kriza iz realnog sektora ponovo prelije na finansijski, jer domaća privreda već mesecima grca u dugovima.

“Dolazite u situaciju da je banka nekome odobrila kredit kada je potpuno bio likvidan i kad je imao dobre poslovne rezultate. Onda se ispostavilo da su 31. decembra 2008. mnoge firme iskazale gubitke, a sada banke moraju da rezervišu dodatni kapital za pokriće potencijalnih gubitaka po tim kreditima i na taj način se smanjuje potencijal za njihove plasmane”, objašnjava Ćulibrk.

Results of the stress tests for the 12 largest banks indicate that the banking system is adequately capitalized and liquid. However, the performance criterion on the fiscal deficit was exceeded at end-June, reflecting output weakness, but also some implementation problems.

http://www.imf.org/external/np/sec/pr/2009/pr09292.htm

Štiglic: Banke sve više u problemu

Američki ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade Džozef Štiglic izjavio je da SAD nisu uspele da reše osnovne probleme svog bankarskog sistema u periodu od početka finansijske krize i bankrota investicione banke "Liman braders"


Štiglic je u intervjuu objavljenom ovog vikenda u američkim elektronskim glasilima ocenio da su sadašnji problemi u finansijskom sistemu SAD "izraženiji nego što su bili pre početka krize 2007", prenela je agencija Blumberg.
Slično mišljenje je nedavno izrazio i bivši predsednik američke Uprave federalnih rezervi, Pol Volker, koji je savetovao administraciju predsednika Obame da smanji veličinu banaka, kao i guverner Banke Izraela Stenli Fišer, koji je prošlog meseca izjavio da bi vlade trebalo da spreče "preterani" rast finansijskih institucija. Godinu dana nakon što je krah "Liman bradersa" prisilio američko Ministarstvo finansija da potroši milijarde dolara na spasavanje finansijskog sistema, imovina korporacije "Benk of Amerika" je porasla, a banke "Sitigrup" ostala netaknuta.
Štiglic je naveo da američka vlada okleva da se uhvati u koštac sa rešavanjem problema finansijske industrije jer je to "politički teško" i izrazio je nadu da će lideri Grupe 20 razvijenih i zemalja u razvoju, koji će se 24. i 25. septembra sastati u Pitsburgu, podstaći SAD na oštriju akciju.

Serbia is ranked fourth among 183 countries according to access to loans and related information at the Serbian Bank Association Credit Bureau, the latest World Bank report on terms of operating and conditions for 2010 says, which classifies the Serbian banking sector and the Credit Bureau among the world’s leaders and represents the best mark our country has received from an international organization speaking of measuring reform implementation efficiency, Secretary General of Serbian Bank Association Veroljub Dugalic said.

Access to loans and relevant information received grade 6, which is the highest one in that field. Of other European countries, (relative to this criteria), only Great Britain is ahead, while just as last year Singapore takes up the first place, he said.

Govoreći o top listi 25 banaka u "Adrija" regionu, Ilinčić je istakao da je vodeću poziciju zauzela slovenačka NLB banka, a među prvih 10 nema nijedne iz Srbije. Najbolje rangirana banka iz Srbije je Inteza na 11. mestu, Komercijalna banka nalazi se na 17, Rajfajzen na 18, Eurobank EFG na 23. mestu, dok je poslednja Hipo-alpe-adria banka.

Bankarski sektor u Srbiji ostao bi stabilan čak i da se u 2010. i 2011. godini pogorša makroekonomska situacija, saopštila je danas Narodna banka Srbije

"Rezultati stres testova, objavljeni početkom oktobra prošle godine, pokazali su da bankama, u slučaju realizacije pretpostavljenog pesimističkog makroekonomskog scenarija za 2009. i 2010. godinu, nije potrebna vanredna, preventivna dokapitalizacija", navodi se u saopštenju.

NBS je, u sklopu redovnog praćenja finansijskog stanja banaka i stabilnosti bankarskog sektora, u 16 banaka, koje čine 80 odsto bilansne sume bankarskog sektora u Srbiji, ponovila stes test, na kreditni rizik u slučaju nepovoljnih ekonomskih kretanja u 2010. i 2011. godini.

Dobijeni rezultati, kako je istakla centralna banka, potvrdili su da je bankarski sektor visoko kapitalizovan i otporan na makroekonomske šokove, odnosno da sa postojećim kapitalom i rezervama može da pokrije sve projektovane gubitke i da, nakon toga, ostane iznad regulatornog minimuma.

"I u slučaju pretpostavljenog pesimističkog scenarija, pokazatelj adekvatnosti kapitala bi i dalje ostao iznad propisanog minimuma od 12 odsto, odnosno sa početnih 22,36 odsto u 2010. bi se smanjio na 16,04 odsto, a u 2011. godini na 15,16 odsto", navela je NBS.

Р. бр. Пословно име банке Укупна билансна актива
(у 000 динара)
1 Agroindustrijska komercijalna banka AIK banka a.d. Niš 93,278,158
2 Alpha Bank Srbija a.d. Beograd 64,596,042
3 Banca Intesa a.d. Beograd 291,099,087
4 Banka Poštanska štedionica a.d. Beograd 24,537,985
5 Credy banka a.d. Kragujevac 7,922,303
6 Čačanska banka a.d. Čačak 21,285,795
7 Erste Bank a.d. Novi Sad 50,656,216
8 Eurobank EFG štedionica a.d. Beograd 119,288,466
9 Findomestic banka a.d. Beograd 12,124,675
10 Hypo Alpe-Adria-Bank a.d. Beograd 124,548,359
11 JUBMES banka a.d. Beograd 6,863,849
12 Jugobanka Jugbanka a.d. Kosovska Mitrovica 7,719,766
13 KBC banka a.d. Beograd 16,073,054
14 Komercijalna banka a.d. Beograd 195,454,732
15 Kosovsko Metohijska banka a.d. Zvečan 562,654
16 Marfin Bank a.d. Beograd 22,790,489
17 Crédit Agricole banka Srbija a.d. Novi Sad 33,265,403
18 Metals-banka a.d. Novi Sad 22,764,646
19 Moskovska banka a.d. Beograd 1,322,218
20 NLB banka a.d. Beograd 39,934,998
21 Opportunity banka a.d. Novi Sad 4,268,365
22 OTP banka Srbija a.d. Novi Sad 46,279,685
23 Piraeus Bank a.d. Beograd 38,143,102
24 Poljoprivredna banka Agrobanka a.d. Beograd 53,276,251
25 Privredna banka a.d. Pančevo 4,620,822
26 Privredna banka Beograd a.d. Beograd 19,927,675
27 ProCredit Bank a.d. Beograd 62,239,063
28 Raiffeisen banka a.d. Beograd 183,665,710
29 Société Générale banka Srbija a.d. Beograd 88,365,172
30 Srpska banka a.d. Beograd 10,309,106
31 Unicredit Bank Srbija a.d. Beograd 117,608,788
32 Univerzal banka a.d. Beograd 28,292,132
33 Vojvođanska banka a.d. Novi Sad 82,945,591
34 Volksbank a.d. Beograd 66,897,014

30.09.2009.

Nacrt odluke o smanjenju obaveznih rezervi banaka
25.Feb.2010, Izvor: Glas javnosti
BEOGRAD - Narodna banka Srbije (NBS) objavila je danas Nacrt odluke o smanjenje obavezne rezerve banaka sa 45 na 25 odsto za deviznu osnovicu i sa 10 na pet odsto za dinarsku osnovicu. Nacrt je objavljen na sajtu www.nbs.rs , a rok za primedbe ističe 2. marta ove godine.


8)

Smanjenje obaveznih deviznih rezervi sa 45 na 25 odsto dovešće do pojeftinjenja kredita, a to se odnosi na sve komercijalne kredite sem na stambene, koji nisu uključeni u obavezne devizne rezerve", rekao je za Emg.rs Direktor sektora Volksbank za rad sa stanovništvom Petar Grujić.

NBS je obelodanila i nameru da obara referentnu kamatnu stopu tokom 2010, čiji je osnovni cilj pojeftinjenje dinarskih kredita u zemlji.

Očekivano je da taj proces, ako ne bude znatnijih inflatornih pritisaka, bude lagan, ali su banke već odreagovale smanjujući svoje plasmane u blagajničke i trezorske zapise (u poslednja dva meseca za oko 40 milijardi dinara). Budući da postoji veza između jačine dinara i visine referentne kamatne stope, realno je da će dinar nastaviti lagano slabljenje tokom 2010, čemu će snažan doprinos dati i relativno skroman priliv kapitala u zemlju.


Vrlo je teško verovati da će relaksacija Bečke inicijative proizvesti pozitivne efekte, naprotiv! Međutim, čini se da naša ekonomska vlast nema mnogo prostora da izbegne smanjenje kreditne izloženosti koje traže "strane banke". Dakle, odliv kapitala iz Srbije je izvestan, pitanje je samo koliki će on biti. Na kraju krajeva, niko nema pravo da blokira tuđa sredstva, i Bečka inicijativa je bila dobar gest i "dosta je uradila" na očuvanju makroekonomske stabilnosti poslednjih skoro godinu dana. Naime, kriza likvidnosti bankarskog sektora nije se značajnije prelila u realni sektor, a preduzećima, koja nisu imala problem nesolventnosti, omogućeno je da restrukturiraju dugove i da banke nastave da ih kreditiraju. Bečka inicijativa je garantovala prisustvo određene količine kapitala na tržištu, što je pomoglo stabilizovanju kursa dinara do pred kraj 2009, i generalno manjem pritisku na kurs.

Inače, NBS je bankama koje su potpisale Bečku inicijativu, pored ostalog, omogućila nove izvore likvidnosti: dinarske kredite s rokom dospeća do godinu dana i kratkoročne devizne svopove, kao i oslobađanje od obaveze obračunavanja obavezne rezerve za depozite i kredite primljene iz inostranstva od oktobra 2008. (za regulatorne potrebe banke u kapital mogu uključiti subordinirane obaveze do visine od 75 odsto osnovnog kapitala, kao i da pokazatelj deviznog rizika povećaju sa 10 na 20 procenata kapitala).

Prema podacima Udruženja banaka, problemi sa redovnom otplatom kredita, koji su jenjavali u poslednjem kvartalu prošle godine, ponovo su uzeli danak. Prosečno, nešto više od osam odsto zaduženih preduzetnika i pravnih lica nije u mogućnosti da redovno otplaćuje kredite.

Vrednosno, prema računici lista Blic, to je 84,6 milijardi dinara u docnji, što je sa kamatama bar desetak odsto više.

Najveći problem imaju zaduženi preduzetnici - na kraju januara njih 8,2 odsto kasnilo je sa otplatom kredita, što je rast od 0,2 procentna poena za mesec dana ili za 110 procenata za sedam meseci! Kod pravnih lica, problemi se tek očekuju - u januaru je docnja ublažena za 0,3 procentna poena na 8,5 odsto.

Bankari strahuju jer očekuju dalji rast loših plasmana. Izbegavaju licitiranje, ali se može čuti da bi ovaj nivo mogao dostići vrh na 12-15 odsto, što je rast i do 80 procenata u odnosu na trenutno stanje. Iskustva govore da su u najgorim krizama loši plasmani prelazili 25 odsto ukupnih kredita. U Rusiji, recimo, taj nivo je dostigao deset odsto, a u Ukrajini


Banke, naime, na problematične kredite ne naplaćuju ni kamate ni naknade, pa se po tom osnovu automatski smanjuju i bankarski prihodi. Banke, inače, u Srbiji imaju najniži prinos na kapital u regionu. U 2008. godini ovaj pokazatelj je iznosio svega 8,3 odsto.

Dobra vest je da je to rast za 1,1 procentni poen u odnosu na godinu ranije i tri procentna poena u odnosu na 2005. Loše je, međutim, to što smo daleko od Hrvatske gde je prinos na kapital bankarskog sektora skoro 11 odsto, te Makedonije i Albanije gde ovaj pokazatelj iznosi po oko 16 procenata i Bugarske gde je prinos na kapital banka veći od 21

Teško da će biti dividende u u novcu ove godine!!

Srpska banka, kako izjavljuje njen direktor, trebalo bi da postane nova razvojna banka Srbije.
Banka raspolaze sa 30 miliona evra kapitala i 2009 je završila sa 281 milion dinara gubitka.
Razmatra se mogućnost da Fond za razvoj Srbije bude jedan od kandidata za pretvaranje u razvojnu banku.

Srpska razvojna banka trebalo bi da bude institucija koja bi prvenstveno finansirala projekte sa visokim pozitivnim efektima, kaže Vladimir Vučković.Vučković, saradnik Ekonomskog instituta, navodi da su to infrastrukturni projekti, a razvojna banka bi trebalo da finansira i projekte za koje komercijalne banke nisu zainteresovane.

Vučković je kazao da nerazvijene zemlje imaju potrebu za izdvajanjem približno pet odsto bruto domaćeg proizvoda za finansiranje razvoja infrastrukture, a imaju ograničene mogućnosti nastupa na domaćem i inostranom kreditnom tržištu zbog čega je potrebna razvojna banka. On je naglasio i da razvojna banka treba da deluje u oblastima za koje tržište nije zainteresovano kao što su infrastruktura, krediti za započinjanje posla i krediti malim i srednjim preduzećima. Vučković je istakao da sada postoji veliki broj tela koje se bave sličnim poslovima, koje bi radila razvojna banka, kao što su Fond za razvoj, Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza, Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza. Razvojna banka trebalo bi da sve te poslove objedini i učini efikasnijim, što je moguće samo ako je zakonski postavljena kako treba, istakao je on i dodao da bi zbog toga trebalo doneti poseban zakon koji bi regulisao rad razvojne banke. Vučković je napomenuo da bi trebalo regulisati odnose razvojne banke sa vladom kako se ne bi dogodilo da ta banka stalno traži dodatna sredstva od države za dokapitalizaciju, bez pouzdanih nalaza o efektima prethodnih ulaganja. Prema njegovim rečima, osnovni kapital u razvojnu banku uložila bi država, a zatim bi mogli biti objedinjeni svi oblici razvojnog finansiranja iz različitih izvora, kao što su razvojni fondovi ili agencije. U trećoj fazi bilo bi objedinjeno upravljanje izvorima razvojnog finansiranja iz inostranstva, kao što su krediti Svetske banke, EU, zatim javno-privatno partnerstvo sa poslovnim bankama i u poslednjoj fazi izlazak banke na tržište preko emitovanja hartija od vrednosti, objasnio je Vučković.

Veoma pojednostavljeno:
Izmedju ostalog Banka Braće Liman je bankrotirala jer je davala kredite uverena da je
raznim finansijskim instrumentima rizik (olako) datih kredita prenela na treća lica,
(osiguravajuća društva ili hedž i penzionih fondova) dakle ona je mislila da više ne
mora da vodi računa kome, koliko i kako pozajmljuje drugima novac.
Tzv: jeftini krediti!

U Srbiji je jedan od uzroka krize skup i sve (depresijacijom dinara) skiplji kreditni novac. Kada su kamate visoke (razni razlozi) novac pozajmljuju samo oni koji mogu da ostvare visok profit (ili bar veruju da to mogu) i oni kojima je novac preko potreban.
Dakle u Srbiji se kao klienti javljaju oni čiji poslovi su veoma rizični, jer visok profit ide uz visok rizik.

Naravno da ni ovde banke nisu uvek vodile računa kome, koliko i kako pozajmljuju novac,
verujući u rast privrede i sigurnost naplate hipoteka ako dodje do najgoreg...

Razlika u odnosu na USA i Zapad: tamo se kriza iz finansijskog prenela na realni sektor, u Srbiji kriza tek preti da se prelije iz realnog na finansijski sektor!!

U Srbiji polako dolazi do problema naplate kredita. Nivo nenaplativih kredita raste. Trenutno oko 16,5% svih datih kredita spada u "teško" ili nikako naplativih.

Ako kamate ostanu visoke banke će se sve više baviti prodajom nekretnina.
A banci kojoj u Srbiji osnovni posao postane prodaja nekretnina, smeška se sudbina "Braće Leman"!!

Pireus banka u Srbiji nastavila je trend rasta, i za prvih šest meseci poslovanja u ovoj godini ostvarila je dobitak od 553,7 miliona dinara.

Ukupna pasiva banke se u odnosu na kraj drugog kvartala 2009. godine uvećala za 31 odsto, sa 38,11 milijardi dinara na 49,88 milijardi.

Porast kreditnog portfolia za 11 odsto tokom prvih šest meseci 2010. godine ukazuje na to da je Pireus banka prepoznata kao stabilna banka, koja pruža značajnu podršku kako stanovništvu, tako i privredi, navedeno je u saopštenju. Osim toga, banka je zabeležila i povećanje depozita za 16 odsto tokom prvog polugodišta 2010. godine. "U skladu sa našom dugoročnom startegijom rasta i razvoja, Pireus banka će nastaviti da ulaže u poslovanje u Srbiji, posebno u osnovne delatnosti bankarstva koje nam nude najveći potencijal za rast", izjavio je predsednik Izvršnog odbora Pireus banke Neoklis Neokleus.

U bankarskim krugovima se šuška da su neke velike banke iz Italije i Francuske veoma zainteresovane da preuzmu veći deo srpskog tržišta i da na njemu kupe ne samo male manje banke (pre svega su grčke i austrijske u pitanu) već i da
obezbede dodatne količine novca za kredite.

Navodno su ove banke već dobile i signale iz svojih centrala da se posebno fokusiraju na ovo tržište...

Visok rizik donosi i visoku kamatu što bankama godi, a i država će morati da uzima kredite zbog izgradnje infrastrukture...

Eto dobre zarade za banke koje imaju para!!

Nema krize za banke, profit raste
Kriza a banke zaradile 21 mlrd. RSD
profiti poslovnih banaka su uvećani 22 odsto u odnosu na isti period prošle godine

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=11&dd=16&nav_id=472460

[You must be registered and logged in to see this image.]

Zarada banaka na proviziji od građana oko 15 milijardi !!
http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/217884/Zarada-banaka--na-proviziji-od-gradjana-oko--15-milijardi

Nema mesta za sve banke

Gligorov: Teško da će biti preuzimanja unutar Srbije * Petrović: Za Rajfajzen to nije tema „na stolu“ * Marković: Male banke još traže mesto

Autor: A. Milošević

Beograd - U Srbiji trenutno posluju 33 banke, od kojih je najveći broj u privatnom vlasništvu, ali relativno malo tržište i brojne teškoće koje je donela ekonomska kriza, verovatno će uticati na to da se ovaj broj smanji. Naime, prema ocenama stručnjaka, Srbija je suviše mala da bi toliki broj banaka efikasno mogao da posluje, a neke od njih već su viđene kao potencijalni kandidati za izlazak sa ovog tržišta. Pri tome se uglavnom radi o velikim bankarskim grupama, koje u Srbiji nisu uspele da postignu značajniji tržišni udeo kakav su očekivale.

Uz to, do konsolidacije bankarskog sektora u skorije vreme može doći i u slučaju da se neke od banaka koje posluju u Srbiji ujedine na nivou svojih matičnih grupacija, što je zbog teške situacije u kojoj se neke od njih nalaze prilično verovatna opcija.

Direktor Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov kaže za Danas da su strane banke prisutne na raznim tržištima pa se događa da na nekima ostanu, a da se sa drugih povuku, tako da je moguće da će po tom osnovu doći do konsolidacije u Srbiji.

- Ljubljanska banka je već najavila da će se povlačiti jer hoće da postane slovenačka banka i da malo bude prisutna izvan te države. Druga mogućnost je da dođe do konsolidacije u zemljama odakle potiču banke. U nekoliko slučajeva je došlo do konsolidacije grčkih banaka u Grčkoj, a bilo je i najava da bi to moglo da se dogodi i u Austriji, pa je logično očekivati da dođe do konsolidacije i u drugim zemljama u kojima te banke posluju. To su dva osnovna faktora koja bi mogla da utiču na smanjenje broja banaka u Srbiji. Međutim, kada će se to dogoditi, to je pitanje - smatra Gligorov.

Prema njegovim rečima, iako se može dogoditi da jedna banka u Srbiji preuzme drugu, to ipak ne treba očekivati u skorijem periodu jer je bankarski sektor u celoj regiji u stanju stabilizacije „pa nemam utisak da neko sada ima ideju da se širi preuzimanjem i da se na taj način bori za tržište“.

- Kreditiranje je sada jako ograničeno, a ako ne preuzimate klijentelu kojoj biste davali kredite, onda nemate ni interes za preuzimanje banke - kaže Gligorov, dodajući da treba sačekati bar još godinu dana da se vidi kuda ide cela regija.

Zoran Petrović, zamenik predsednika Izvršnog odbora Rajfajzen banke, kaže za naš list da je moguće da će dalja konsolidacija bankarskog sektora ovde biti rezultat pre svega spajanja i pripajanja na nivou centrala banaka u inostranstvu, ali da je moguće i da neka od značajnih regionalnih banaka koja kod nas ima skromno tržišno učešće odluči da kupi nekog od lokalnih igrača i time popravi svoju poziciju na lokalnom tržištu.

- Očigledno je da je tržište isuviše malo za 33 banke. Veliki broj banaka ima malo tržišno učešće, a imajući u vidu da nas očekuje spori ekonomski oporavak, pitanje je šta će te banke da rade. Prvih pet banaka učestvuje u ukupnoj aktivi sektora sa 46 odsto, a prvih deset sa 69 procenata. Srbija je jedno od najusitnjenijih bankarskih tržišta u regionu. I pored oporavka profitabilnosti, prinos na kapital je i dalje veoma nizak, a značajan broj banaka beleži gubitke i suočava se sa rastom učešća „loših“ plasmana - ističe Petrović, koji na pitanje da li Rajfajzen eventualno razmišlja o preuzimanju neke banke u Srbiji kaže da je mu nije poznato da je ta tema „na stolu“, ali da je to pitanje pre svega za akcionare Rajfajzena.

Potpredsednik Izvršnog odbora Findomestik banke Vladimir Marković kaže za Danas da iako u Srbiji posluje preko 30 banaka, može se reći da svega desetak ima dominantnu poziciju sa jasnom namerom da još više uvećavaju svoje tržišno učešće.

- Sve ostale banke još traže svoju poziciju i načine na koji mogu postati ozbiljniji igrači. Moramo imati u vidu da srpski bankarski sistem polako ulazi u zreliju fazu razvoja u kojoj postaje znatno teže da se zauzmu pozicije nego do sada. Kao logičan zaključak sledi da će u narednoj fazi doći do konsolidacije bankarskog sektora, bilo kroz preuzimanje ili kroz spajanje određenih banaka. Međutim, još nemamo jasne naznake koje bi konkretno banke mogle biti u igri. Izvesno je da će velike bankarske grupacije prisutne u našoj zemlji nastaviti da rastu i da nikako ne razmišljaju o izlazku sa tržista. U Findomestik banci nameravamo da kontinuirano uvećavamo svoju tržišnu poziciju uz pažljivo upravljanje rizikom koji je osnov za stabilnu i održivu strategiju poslovanja - ističe Marković.

Solidna zarada

U prvih devet meseci ove godine banke u Srbiji ostvarile su profit od 20,7 milijardi dinara, što je za 4,2 milijardi dinara više nego u istom periodu 2009. Najveće profite ostvarile su Inteza, AIK banka, Unikredit, Rajfajzen i Komercijalna banka, koje su zajedno zaradile čak 18 milijardi dinara. Gubitke veće od pola milijarde dinara zabeležile su OTP banka, Alfa banka, Kredi agrikol, Kredi banka i Pireus.

Erić: Malo je dobrih

Profesor Beogradske bankarske akademije Dejan Erić kaže za naš list da je „pitanje mnogo ili malo banaka, pitanje o strukturi bankarskog sektora u Srbiji“, te da je reč „pomalo o paradoksu“ jer je uvek malo dobrih banaka i uvek je previše loših banaka. „Šta reći kada banka ne želi da radi sa privredom jer je to suviše rizično za nju. Ili šta reći kada banka ne želi preduzeću da izda garanciju jer su naknade za to manje od kredita. Malo je banaka u Srbiji koje mogu ispratiti potrebe privrede i stanovništva“, navodi Erić. Prema njegovim rečima, spajanja i preuzimanja su prirodan fenomen na tržištu, a pošto u srpskom bankarstvu „elementi tržišta funkcionišu, za očekivati je da će se promene dešavati“. To, kako ističe Erić, može značiti da će neke banke izaći sa srpskog tržišta ili da će se manje banke integrisati kako bi ojačale tržišnu poziciju i oduprele se sve većoj konkurenciji.

Nivo losih zajmova dostigao 17,9% u trecem kvartalu!

http://seenews.com/news/latestnews/badloansinserbiariseto17_9_inq3-125139/

BEOGRAD, 19.11.2010 TANJUG

Gubitak od 88 milijardi dinara banke prenele na dužnike

Zbog rasta kursa evra u prvih devet meseci godine, banke su po osnovu obaveza prema deponentima ostvarile negativne kursne razlike u visini od 88 milijardi dinara, ali su te finansijske gubitke prenele na dužnike koji otplaćuju kredite indeksirane u stranoj valuti.

Nestabilabilan kurs utiče negativno na najveći deo stanovništva Srbije, a u poslednje dve godine, dinar je oslabio prema evru gotovo 50 odsto i svi građani su to mogli osetiti kroz pad životnog standarda i rast mesečnih rata po zaduženjima indeksiranim u stranoj valuti, saopštio je danas finansijski portal "Kamatica.com".

Za razliku od stanovništva i neizvozno orijentisane privrede, koji najdirektnije osećaju svu težinu slabljenja dinara i gotovo da nemaju mogućnosti usklađivanja uvećanih rashoda sa prihodima, poslovne banke ove direktne efekte prebacuju na teret svojih dužnika.

Velike banke u stečaju plaćaju poreze i plate!
Stečajevi Investbanke, Beobanke, Jugobanke i Beogradske banke do sada su Srbiju koštali oko 50 miliona evra a i danas te banke plaćaju sve troškove kao da normalno rade, od poreza na dodatu vrednost, poreza na imovinu, građevinsko zemljište do plata zaposlenima, izjavio je direktor Agencije za osiguranje depozita Milorad Džambić.



Džambić je naveo da su na dan otvaranja stečaja, ukupna potraživanja te četiri velike banke od oko 2.300 dužnika iznosila 9,5 milijardi evra, a od otvaranja stečaja do oktobra 2010. te banke su naplatile 21,7 milijardi dinara ili svega 3,8 odsto od ukupnih potraživanja, rekao je Džambić za "Ekonomist magazin".


Naplatom potraživanja od pravnih i fizičkih lica, prodajom pokretne i nepokretne imovine, prilivima od zakupa i refundacije, prilivima od kamata na oročena sredstva, četiri banke u stečaju unovčile su stečajnu masu u iznosu od 37 milijardi dinara, a od ovog iznosa 189 miliona evra je preneto državi kao poveriocu prvog isplatnog reda.


Džambić je rekao da iako je prošlo skoro osam godina od pokretanja stečaja tih banaka, moguće je da će postupak potrajati još toliko, ukazujući da je od nekadašnje imovine tih banaka prodato više od 130.000 kvadrata poslovnog prostora za oko 10 milijardi dinara.



"Okončanje tog postupka ne zavisi od Agencije kao stečajnog upravnika. Stečajni postupci Beogradske banke i Jugobanke su izuzetno kompleksni, jer su obe poslovale preko agencija u Njujorku, a Beogradska banka i preko jedne na Kipru", objasnio je Džambić.


Zato je izvesno da će se prvo okončati stečajni postupci Investbanke i Beobanke, nagovestio je on, ukazujući da je njihov najveći poverilac Beogradska banka u stečaju, koja u ukupnim potraživanjima Beobanke učestvuje sa više od 50 odsto, a kod Investbanke sa više od 76 odsto.


"Završetak stečaja Beobanke i Investbanke zavisi i od naplate dugova od preduzeća u restrukturiranju i velikih kompanija, koje su u nadležnosti Agencije za privatizaciju i sudova. Po tom osnovu četiri velike banke potražuju od 853 preduzeća oko 2,3 milijarde evra", precizirao je Džambić.


Prema njegovim rečima, sve što je zavisilo od te agencije kao stečajnog upravnika ona je i odradila, pred nadležnim trgovinskim sudovima, ispitano je 13.688 prijava i poveriocima su priznata kao osnovana potraživanja od oko 600 miliona evra, osporeno je oko 4,8 milijardi evra, a još se vode 122 sudska postupka za potraživanja veća od 800 miliona evra.


S druge strane, četiri velike banke u stečaju isplatile su oko 189 miliona evra državi kao najvećem poveriocu po osnovu stare devizne štednje i 1,4 milijarde dinara po osnovu štednje i platnog prometa građana.


Džambić je kazao da je u četiri banke u stečaju zaposleno 180 radnika, koji mesečno u proseku primaju oko 55.000 dinara i predočio da sva sredstva stečajne mase pripadaju poveriocima, pa su, shodno zakonu, formirani odbori poverilaca koji redovno zasedaju i daju mišljenja na sva važna pitanja tokom sprovođenja stečajnog postupka.

Citat :

Džambić je naveo da su na dan otvaranja stečaja, ukupna potraživanja te četiri velike banke od oko 2.300 dužnika iznosila 9,5 milijardi evra,

A gde su otisle ove pare?

Ne znam da li smo mi neko ostrvo u univerzumu ali koliko je meni poznato jedna od posledica krize je nepoverenje u ispeglane bilanse koje su puni otrovnih asseta.Jednom recju banke ne veruju bankama .Sa druge strane citam,kod nas stednja oko 7mld evra(veca nego ikad).Meni sve to malo paradoksalno izgleda.