Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh

Još jedna banka manje na tržištu Srbije - sklapanje sporazuma o spajanju poslovanja u Srbiji upravo su najavile Eurobanka i Direktna banka. Nakon okončanja ove transakcije, Eurobanka će kontrolisati oko 70 odsto objedinjene banke, dok će akcionari Direktne imati vlasništvo nad preostalih 30 odsto. Formalno okončanje procesa spajanja, kako je najavljeno, očekuje se u poslednjem kvartalu 2021. godine nakon dobijanja neophodnih odobrenja nadležnih regulatornih i nadzornih tela. Ovim spajanjem broj banaka u Srbiji pada na - 23.

„Nakon spajanja, objedinjena banka će imati ukupnu aktivu od preko dve milijarde evra, dok će tržišno učešće premašiti 6,5 odsto, čineći je sedmom najvećom bankom u Srbiji“, saopštila je Eurobanka.

Advokati protestuju, udruženja građana se bune, MMF poziva da se pod hitno reši problem sve većeg broja tužbi građana protiv banaka zbog naplate naknada za obradu kredita, država predlaže - pa povlači novi nacrt zakona i predloge za tumačenja starih, a za to vreme neke banke - i dalje zaračunavaju provizije na zajmove.

Pola-pola. Ovako bi se, najkraće, moglo opisati stanje u ponudi banaka kada je reč o naplati provizija za „puštanje kredita u opticaj“ ili „administriranje kreditne partije“, ili za „trošak održavanja kredita“, ili za „naknadu za obradu kredita“, ili „godišnju naknadu za administriranje kredita“, što su sve različiti nazivi za isti trošak – procenat koji banka naplaćuje klijentima od iznosa odobrenog zajma.

Na tržištu Srbije posluju 24 banke. Od toga dve – Srpska banka koja posluje samo sa namenskom industrijom i Kineska koja posluje sa privredom, u ponudi nemaju klasične gotovinske i stambene kredite za građane. Još jedna banka – Mirabank, nema na svom internet sajtu podatke o uslovima kreditiranja.

Da bismo lakše poredili uslove kreditiranja različitih banaka za primer smo uzeli gotovinske dinarske kredite za refinansiranje za građane i stambene kredite, takođe za građane.

Podaci sa sajtova banaka, na dan 5. jul, pokazuju da provizije na keš zajmove trenutno ne naplaćuje 12 banaka, dok za stambene kredite ove troškove ne zaračunava svega sedam banaka. To nisu nužno iste banke, pošto ima slučajeva da neke ne zaračunavaju provizije na gotovinske, ali ih naplaćuju za stambene kredite. I obrnuto.

Takođe, osim Srpske i Kineske banke, kao i i Mirabanka, stambene zajmove u ponudi nemaju ni Adiko, Alta banka, Direktna, Mobi banka, ni Oportuniti banka.

U tabeli je dat pregled banaka koje naplaćuju, kao i onih koje ne naplaćuju provizije na gotovinske i stambene kredite za stanovništvo.

https://rs.n1info.com/biznis/koje-banke-i-dalje-zaracunavaju-provizije-prilikom-odobravanja-kredita/

Rajfajzen banka (Raiffeisen Bank International AG (RBI)) je objavila da je srpski ogranak ove grupacije - Raiffeisen banka a.d. Beograd, potpisala ugovor o akviziciji 100% akcija banke Kredi agrikol (Crédit Agricole Srbija A.D. Novi Sad - ogranak francuske Crédit Agricole S.A.) uključujući i lizing kompaniju CA Leasing      

https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2021&mm=08&dd=05&nav_id=1902710

Iako su usluge banaka sve skuplje, one maksimalno smanjuju obim posla i broj ekspozitura. Na taj način debelo umanjuju troškove, a sve više zarađuju
Banke u Srbiji našle su nov način da profitiraju tako što će bankomati u potpunosti zameniti bankarske službenike, dok su s druge strane usluge enormno poskupele, saznaje Zaštitnik potrošača!

Potpuno nov koncept transakcije novca među prvima uvodi Rajfajzen banka, a očajni korisnici javili su se Zaštitniku potrošača kako bi se požalili da više ne mogu da podignu novac na šalteru, već ih radnici iz ekspozitura šalju na bankomat.

Ono što je zanimljivo jeste da se ovaj novi koncept poslovanja upravo dešava paralelno sa poskupljenjem bankarskih usluga, pa se lako dolazi do zaključka da banke smanjuju svoje troškove, otpuštajući službenike i zatvarajući ekspoziture, a da će njihovim korisnicima biti naplaćivane sve usluge kao i do sada, i to po značajno višim tarifama.

Sve one usluge koje su bile besplatne banke sad naplaćuju. Kreće se sa malim iznosima od 10 dinara, da bi se periodično uvećavale. Kao što vidimo, uskoro će klijenti sami raditi sve preko računara, telefona ili na bankomatima, ali će banka zarađivati mnogo veći novac. Ovo najveći problem može da predstavlja starijim sugrađanima koji nisu vešti sa tehnikom, a neretko se dešava i da zagube karticu ili zaborave svoj pin kod. Takođe, primetno je i da su provizije sve veće i da sada plaćamo sve ono što je bilo besplatno, dok nije razrađen sistem - kažu u "Efektivi".

Banke imaju pravo da naplaćuju troškove obrade kredita i troškove osiguranja stambenog zajma kod NKOSK, proizilazi iz pravnog stava koji je doneo Vrhovni kasacioni sud, kao dopunu svom stavu datom 2018. godine prema kojem su se sudovi do sada upravljali.

Ako je do sada bilo različitih tumačenja stava Vrhovnog kasacionog suda VKS povodom zakonitosti naplate bankarskih provizija prilikom odobravanja kredita, dileme više nema – banke imaju pravo da ih naplaćuju. To jasno stoji u novousvojenoj dopuni prethodnog pravnog stava koji je ovaj sud doneo još 2018. godine i koji su do sada i banke i dužnici tumačili svako u svoju korist.

Isto se odnosi i na naplatu premije osiguranja kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita NKOSK.

U oba slučaja, banke imaju pravo da naplaćuju ove troškove prilikom odobravanja kredita pod uslovom da su u ugovoru jasno naznačeni.

Eksplicitno je pojašnjeno da banke ne moraju ni da navode strukturu svojih troškova.

citat ::

“Prema dosadašnjem stavu VKS sudije su tražile od banaka da dokažu da su postojali troškovi obrade kredita. Sada se to više ne traži, već je dovoljno da se da iznos u procentualnom iznosu. Sada svi postupci za koje smo mislili da su okončani, ali za koje su banke tražile revizije, u stvari nisu okončani. Građani će morati da vrate novac koji su dobili od banaka i još da plate advokate banaka u sporovima”, smatra Injac.

Advokatska komora juče je objavila saopštenje u kome je izrazila protivljenje pravnom stavu VKS i pozvala ovu instituciju da razgovara sa predstavnicima advokature „kako bismo sprečili nesagledive posledice koje
mogu nastatu u funkcionisanju pravosuđa i pravnog Sistema u Republici Srbiji“.

Sve u svemu, radi se o 2 do 3k dinara nadoknade, pri cemu advokat koji vas zastupa dobija 20 do 25k za tuzbu koju je napisao i troskove....
Tim sporovima su se bavili advokati jajare, koje su u celoj stvari videle dobru zaradu za sebe!

Petrović: Neki ljudi na tužbama protiv banaka zarađuju dobre novce

„Pretpostavljam da postoje neki interesi, neki ljudi na tome zarađuju dobre novce. Ima advokata koji zastupaju na hiljade klijenata, ne znam kako stignu to da urade na sudovima. Takođe, po jednom predmetu daje se nekoliko tužbenih zahteva ne bi li se nabiflali troškovi po predmetu. Imamo slučajeva da, ako je u proseku tužbeni zahtev 2.000 dinara, trošak na kraju bude i 50.000 dinara. Mislim da su neki našli dobar ‘biznis kejs'“, kaže Zoran Petrović.

Problem je, kaže, jednostavan – imate okroman broj tužbi iza kojih se valja lavina mogućih tužbi po osnovu svih mogućih naknada u bankarskom sektoru – i onih za pravna lica i dr. Onda, dodaje, ne pričamo o stotinama hiljada tužbi od 10, 20 ili 90 miliona evra, već o milijardama.

„Ako pričamo o mogućnosti da pobijate naknade 10 godina unazad – pričamo o ogrmnom novcu – samo pogledajte na sajtu NBS i vidite koliko je naplaćeno provizija i naknada u proteklih deset godina“, navodi Petrović dodajući da već vidi šta se dešava.

Na konstataciju da je i MMF pokrenuo pitanje tih tužbi, on je rekao da manje banke mogu da dođu pod udar.

„Zabeležile bi gubitke, pitanje je da li bi to imao ko da pokrije, što bi kreiralo drugu vrstu problema – ne zaboravimo da je ogromna štednja u bankama i to bi kreiralo haos. To bi onemogućilo i osnovnu ulogu banaka – da kreditira privredu i omoguća im investicije i da kreditira građane i tako kreira tražnju za istim tim proizvodima koji nastanu kao rezultat investicija“, objašnjava Petrović.

https://rs.n1info.com/biznis/petrovic-neki-ljudi-na-tuzbama-protiv-banaka-zaradjuju-dobre-novce/

Najnovije istraživanje Erste Grupe o štednim navikama i stavovima pokazalo je da prosečna mesečna ušteđena ili uložena suma ove godine iznosi 5.668 dinara, što je blizu 1.500 dinara više nego 2015. godine.

Čini se da je pandemija uticala da ovaj iznos raste većom stopom nego ranije. Ove i prošle godine odvajalo se oko 450 dinara više nego prethodne, dok je pre globalne krize to povećanje iznosilo oko 200 dinara godišnje.

Prema rečima Ansgara Lonera iz agencije IMAS koja je radila istraživanje, moguće je da je trenutna situacija naterala ljude da povećaju štednju, ali je moguće i da su imali više novca na raspolaganju budući da se u lokadaunu manje trošilo.

AIK banka je potpisala kupoprodajni ugovor o preuzimanju Sberbanke Srbija, u sklopu širenja poslovanja svoje bankarske grupe na šest tržišta, saopšteno je.

Ta transakcija je deo zajedničkog ugovora potpisanog između Sberbanke Evrope i AIK banke, Gorenjske banke iz Kranja i AEC Ltd. o kupovini Sberbanke subsidijara u Srbiji, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Mađarskoj čija ukupna aktiva iznosi 7.329 milijarde evra.

Predsednica Izvršnog odobra AIK banke Jelena Galić rekla je da, posle uspešno realizovanog preuzimanja Alfa banke u Srbiji i Gorenjske banke u Sloveniji, ova akvizicija predstavlja još jedan izuzetno važan korak u daljem razvoju AIK banke, ali i svojevrsnu potvrdu njenog dosadašnjeg poslovanja.

https://iretsu.com/read-this-now/

Boranija ::

https://iretsu.com/read-this-now/

Samo jedna stvar raste u tuđim rukama.

Centralna banka Rumunije (BNR) danas je najavila da će od sutra povećati kamatnu stopu sa dva na 2,5 odsto.

Američki predsednik Džo Bajden potpisao je u petak izvršnu uredbu o zapleni 7 milijardi dolara aktive Avganistanske centralne banke deponovane u Sjedinjenim Državama, a polovinu te svote namerava da rezerviše za porodice žrtava 11. septembra, objavila je Bela kuća.

Američki predsednik koristi se "vanrednim ekonomskim ovlasćenjima" na temelju zakona iz 1977. kojim može da transferuje aktivu s blokiranog računa na Savezne rezerve u Njujorku, koje su javna institucija.

Aktivu centralne banke najčešće čine finansijski instrumenti, devize ili zlato.

Znači, Bajden to može ladno da konfiskuje tako i od drugih država ?
Pa ko je lud onda da drži pare u USA ?

"Agencija je preuzela upravljanje Sberbankom Banjaluka, odnosno glasačkim pravima akcionara Sberbank Austrije koji su se našli na listi sankcija EU zbog situacije u Ukrajini", objasnio je Šuput.

On je za RTRS naveo da Zakon daje mogućnost da se u ovakvim situacijama oduzmu glasačka prava i prebaci upravljanje bankom na Agenciju za bankarstvo Republike Srpske.

Šuput je istakao da deponenti i klijenti Sberbanke Banjaluka ne treba da strahuju, jer je sada ova banka u rukama Republike Srpske. "Banka će nesmetano raditi i zato nema potrebe za bilo kakvom panikom", rekao je Šuput.

Dodao je da Agencija i Vlada Republike Srpske tim poručuju da stoje iza ove banke, iza deponenata i klijenata, te da će na pravi način upravljati trenutnom situacijom kako bi sačuvali finansijski sektor Republike Srpske.

AIK banka dobila saglasnost NBS za preuzimanje Sberbanke u Srbiji

AIK Banka dobila je danas saglasnost Narodne banke Srbije i nadležnih regulatornih tela, čime je ispunila sve uslove za sticanje Sberbank Srbija, saopštila je AIK banka. Na ovaj način će AIK banka, kako se navodi povećati svoje tržišno učešće u Srbiji na devet odsto.

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od jedan odsto, a da povećavanjem kamatne stope na reverznim repo aukcijama, kao i procenta viškova dinarske likvidnosti koji se povlače putem ovih aukcija, nastavi da pooštrava monetarne uslove, jer to omogućava postojeći fleksibilan okvir monetarne politike, saopštila je NBS.

Zapadne zemlje zamrzle oko polovinu ruskih zlatnih i deviznih rezervi, odnosno oko 300 milijardi dolara.

- To je otprilike polovina rezervi koje smo imali. Ukupan iznos rezervi koje imamo je oko 640 milijardi dolara, otprilike 300 milijardi rezervi je sada u stanju u kojem ne možemo da ih koristimo - naveo je ruski ministar finansija.

Prema rečima Siluanova, Zapad vrši pritisak na Kinu kako bi ograničio pristup Rusiji njenim rezervama u juanima.

EDIT: malo kliknite na reklamice sa desne strane ekrana,
time pomažete forum! Ništa vas ne košta.
Mod. D.

Američka centralna banka (Fed) podigla je danas svoju referentnu kamatnu stopu da se suoči sa inflacijom najvećom u poslednjih 40 godina i sa izgledima da se pogorša zbog ruske invazije u Ukrajini.

Fed je odlučio da podigne za 0,25 procentna poena kratkoročnu kamatu tako da će ona biti izmedju 0,25 i 0,50 procenata, a odluku je odbor za monetarnu politiku doneo takoreći jednoglasno.

Američka centralna banka je saopštila da ekonomska aktivnost i zapošljavanje nastavljaju da jačaju od poslednjeg sastanka 25. i 26. januara. Ali je banka istakla da inflacija ostaje visoka sa neujednačenom ponudom i potražnjom.

NBS podigla referentnu stopu na 1,5 %
07.04.2022 13:05        


       

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da poveća referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, na nivo od 1,5 %

Donoseći takvu odluku, Izvršni odbor je imao u vidu da su inflatorni pritisci na svetskom i domaćem tržištu jači i postojanijeg karaktera nego što se prethodno očekivalo i da to zahteva dodatno zaoštravanje monetarnih uslova kako bi se ograničili sekundarni efekti na inflaciona očekivanja.
Odluke monetarne politike će u narednom periodu zavisiti od kretanja faktora iz međunarodnog i domaćeg okruženja i ocene intenziteta i postojanosti inflatornih pritisaka po osnovu ovih faktora, kao i uticaja na finansijsku stabilnost i brzinu ekonomskog rasta.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 12. maja 2022.

Evropska centralna banka saopštila je juče da će povećati kamatne stope prvi put od 2011. godine na sastanku sledećeg meseca. Saopšteno je i da će u julu ugasiti podsticaje za ekonomije evrozone.

Banka Kredi agrikol Srbija ad obavestila je svoje korisnike da će od 2. septembra promeniti ime u RBA banka ad.

Evropska centralna banka podgla je danas tri ključne kamatne stope za 75 baznih poena. Tako će kamatne stope na glavne operacije refinansiranja biti 1,25 odsto, na marginalne kreditne olakšice 1,5 odsto i na devizne olakšice 0,75 odsto, naveo je ECB.

Kineske državne banke prodaju dolare
Banke koje kontroliše država u Kini prodaju američke dolare na prekomorskim tržištima u pokušaju da ojačaju renminbi pred 20. kongres Komunističke partije.

Američke Federalne rezerve juče su šesti put ove godine, a četvrti put za redom podigle ključne kamatne stope za 0,75 procentnih poena.

Sadašnja kamatna stopa od četiri odsto, najviša je od 2008. godine, ali
je i inflacija zbog koje se kamata podiže najveća u poslednjih 40 godina.

U saopštenju nakon odluke saveta odbora guvernera FED je naveo da će razmotriti kumulativni efekat dosadašnih povećanja kamata pre donošenja sledeće odluke o povećanju.
Ekonomisti su ovo protumačili kao kao signal da bi FED mogao skinuti „nogu sa gasa“, odnosno da bi na sledećem sastanku u decembru povećanje moglo biti pola procentnog poena.

Procene analitičara su da bi sledeće godine mogao da se završi talas povećanja kamatnih stopa FED-a na nivou od oko pet odsto.

Agencija za osiguranje depozita prodaje potraživanja sedam banaka u stečaju, prijave do 9. januara

Agencija za osiguranje depozita (AOD) ponudila je uz novčanu naknadu ustupanje potraživanja sedam banaka u stečaju.

AOD je kao stečajni upravnik u postupku naplate ponudila potraživanja Nove agrobanke, Jugobanke, Beogradske banke, Beobanke, Privredne banke Beograd, koje su sve u stečaju, kao i stečajne mase Invest banke.

Uz 137,8 miliona evra potraživanje stečajne mase Invest banke, tu je 62,4 miliona evra potraživanja Nove Agrobanke, 29,9 miliona evra potraživanja Univerzal banke, 20 miliona evra potraživanja Beogradske banke i 27,2 miliona evra potraživanja Privredne banke.
Potraživanje Jugobanke su milion evra, a Beobanke preko 660.000 evra.

Zainteresovani za preuzimanje potraživanje ovih banka AOD-u se mogu obratiti do 9. januara.

Ars Vivendi ::

Naivna budala i neznalica, retard u razgovoru s bankarkom..

Predsednik i osnivač MK Group Miodrag Kostić, koji je svoj biznis uz bankarstvo proširio na hranu, vino, energetiku, turizam i nekretnine, počeo je da kupuje deonice Addiko banke, objavio je portal Lider Media, koji ističe da je iz javno objavljenih podataka na Bečkoj berzi vidljivo da Kostić brzo povećava udeo u vlasništvu u toj banci.

Iz bečke centrale te banke za Lider Media je rečeno da je Addiko banka AG „izlistana je Bečkoj berzi, na kojoj svako slobodno kupuje i prodaje deonice“, prenosi portal Biznis.rs.

U trenutku kada je pređen prag značajnijeg učešća u vlasništvu, deoničar je u zakonskoj obavezi da obavesti austrijskog regulatora, kao i kompaniju čije deonice kupuje, a kompanija tu informaciju mora javno objaviti na svom portalu“.

Prema tim je podacima, Miodrag Kostić prvi put je obavestio Addiko banku 2. septembra 2022. godine o kupovini 4,05 odsto akcija. U drugoj notifikaciji, koja datira od 21. septembra, taj udeo je porastao na 5,18 odsto.

Zatim je Credit Suisse, kao nominalni deoničar kompanije pod kontrolom Miodraga Kostića Infenity Management Limited posle nešto više od mesec dana (27. oktobra 2022.) obavestio banku da je njegov udeo porastao na 5,93 odsto, objavio je hrvatski medij na osnovu podataka sa Bečke berze.

AIK je imao nameru da kupi celu grupaciju Sberbank Evropa minus banka u Češkoj. Sa ratom u Ukrajina nisu imali vremena da kupe ceo grupu već samo banku u Srbiji. Tako da mi ovo deluje kao logična zamena imajući u vidu da Addiko posluje u Ex-Yu zemljama. Mislim da ce pre Addika biit još jedna banka ;)

САД су у јануару достигле ограничење задуживања од око 31,4 милијарди долара, а министарка финансија Џенет Јелен од тада користи "ванредне мере" како би помогла влади да плати своје рачуне, а очекује се да ова ситуација потраје до лета.

Бела кућа и многе демократе се залажу за брзо повећање лимита задуживања, док републиканци притискају на смањење потрошње као услова за подизање лимита. Ако законодавци не предузму мере за подизање горње границе дуга, земља би могла да банкротира први пут у својој историји.

Извршни директор "Бeнк оф Америка" Брајан Мојнихан је упозорио да се банка спрема за могућност да јој Сједињене Државе не отплате свој дуг након што су прошлог месеца премашиле ограничење задуживања.

"Морамо бити спремни за то, не само у Америци већ и у другим земљама широм света. Надате се да се то неће десити, али нада није стратегија – па се припремите за то", рекао је Мојнихан, напомињући да се компанија припрема као што би се спремала "у случају природне катастрофе".

"Америка је платила све своје рачуне на време од 1789. године, а ако то не учини, то би произвело економску и финансијску катастрофу, а сваки одговорни члан Конгреса мора да пристане да подигне горњу границу дуга", рекла је она у емисији АБЦ "Добро јутро Америко".

Banka Silikonske doline od danas je zatvorena, što je najveći kolaps jedne banke još od 2008. godine, kada je na vrhuncu Svetske finanijske krize kolabirao Vaašington Mjučual (Washington Mutual).
Sredstva Banke Silikonske doline zaplenila je američka Federalna korporacija za osiguranje, a banka je posrnula nakon što su njeni korisnici, uglavnom radnici u IT sektoru i kompanije sa preduzetničkim kapitalom, počeli da povlače svoj novac, što je stvorilo opštu navalu.

Silikonska dolina je pod velikim uticajem tehnološke industrije, i male su šanse da dođe do "prenošenja zaraze" kroz bankarski sektor, kako je to bilo u mesecima koji su prethodili svetskoj finansijskoj krizi, ili velikoj recesiji, pre više od 15 godina.
Velike banke sada imaju dovoljno kapitala da izbegnu sličnu situaciju.
Federalna korporacija za osiguranje naredila je zatvaranje Banke silikonske doline i preuzela danas sve njene depozite.

Banka je u trenutku propasti imala imovinu u vrednosti 209 milijardi dolara i 175,4 milijarde dolara depozita, navodi u saopštenju Federalna korporacija.
Nije jasno koliko je depozita u ovom trenutku iznad osiguravajućeg limita od 250.000 dolara.Uočljivo je da Federalna korporacija nije objavila ko je kupac imovine Banke Silikonske doline, što je uobičajeno kada je zatvaranje banke uredno.

Takođe je uočljivo da je Federalna korporacija zaplenila imovinu banke usred radnog dana, što je znak da je situacija postala teška.

Finansijsko stanje banke sve više je ove nedelje dovođeno u pitanje kada je ona objavila plan prikupljanja do 1,75 milijardi dolara radi jačanja kapitalne pozicije u zabrinutosti zbog viših kamatnih stopa i stanja ekonomije.

Akcije SVB finansijske grupe, matične kompanije Banke Silicijumske doline, pale su gotovo 70 odsto pre nego što je trgovanje zaustavljeno.

Si-En-Bi-Si (CNBC) je izvestio da su pokušaji prikupljanja kapitala propali i da banka sada ide na prodaju.

Banka Silikonske doline nije mala ona je zapravo 16. najveća i zemlji, sa aktivom od 210 milijardi dolara.

Ona je glavni finansijski kanal za kompanije sa preduzetničkim kapitalom, koje su teško pogođene time što su američke Federalne rezerve u poslednjih 18 meseci podigle kamatne stope i rizičniju tehnološku imovinu učinile manje privlačnom za investitore.

Ceo bankarski sektor u Americi trenutno ima nerealizovani gubitak na obveznicama u visini od 675 milijardi dolara.

Iznenadio ih je FED prošle godine sa brzinom dizanja kamatnih stopa, koje su dovele do pada vrednosti obveznica. Sve dok banke budu držale obveznice u Hold To Maturity statusu (HTM) ne moraju da prikažu gubitke na bilansu uspeha. Ukoliko ih pak prebace u avaliable to sell status (AVS) gubici se automatski prikazuju u bilansu...

Problem nastaje jer banke trenutno daju male kamate na štednju u poređenju sa američkim trezorskim zapisima (2.3% vs  5.3%). Time dolazi do odliva depozita iz banaka ka trezorskim zapisima jer daju veću kamatu a bankama stvara problem likvidnosti. Kako bi banke ostale likvidne moraju da realizuju gubitke na obveznicama i da ih prodaju...

SVB je ovde prvi nastradao jer se jako oslanja na depozite klijenata (89% obaveza), a desio im se bank run gde su masnovno počeli da se povlače depoziti što ih je urušilo...

Izvršni direktor banke Silicijumske doline (SVB) Greg Beker prodao je više od 3,5 miliona dolara akcija kompanije nedeljama pre nego što je tehnološki zajmodavac propao u petak ujutrou, pokazuju federalni podnesci, prenosi Njuzvik.
Dokumentacija od 27. februara američkoj Komisiji za hartije od vrednosti (SEC) pokazuje da je predsednik i izvršni direktor SVB-a Beker prodao 3.578.652,31 dolara u akcijama dve nedelje pre nego što su savezni regulatori u petak ujutru zatvorili SVB.

Prema regulatornim podnescima, Beker je po prvi put u više od godinu dana prodao 12.451 akcija matične kompanije SVB Financial Group 27. februara. On je 26. januara podneo plan koji mu je omogućio da proda akcije.

Odvojena dokumentacija SEC-a pokazuje da je i glavni finansijski direktor banke Danijel Bek takođe prodao 575.180 dolara u akcijama istog februarskog dana.

Posle burnih 48 sati, federalni regulatori preuzeli su SVB nakon što je ta finansijska institucija pretrpela drugi najveći bankrot u istoriji SAD, najveći od Vašington Mutuala 2008.

Kada je banka ranije ove nedelje obavestila klijente da mora da proda deo svojih obveznica kako bi nadoknadila ta povlačenja, ljudi su počeli da povlače još više novca.

U četvrtak su cene akcija pale za 60 odsto. Do petka ujutru, trgovanje je zaustavljeno, a do podneva, Federalna korporacija za osiguranje depozita (FDIC) je imenovana od strane Kalifornijskog odeljenja za finansijsku zaštitu i inovacije da preuzme kontrolu nad SVB-om.

U saopštenju za javnost u kojem se najavljuje stečaj, FDIC je rekao: „Od 31. decembra 2022. Banka Silicijumske doline imala je približno 209,0 milijardi dolara ukupne imovine i oko 175,4 milijarde dolara ukupnih depozita. U trenutku zatvaranja iznos depozita iznad limita osiguranja bio je neutvrđen. Iznos neosiguranih depozita biće određen kada FDIC dobije dodatne informacije od banke i klijenata", navodi se u saopštenju.

Upitan o podnescima od 27. februara, portparol SEC-a je za Njuzvik rekao da agencija odbija da komentariše podneske vezane za određenu osobu. Njuzvik se takođe obratio Bekeru i Beku za komentar.

Sa sedištem u Santa Klari u Kaliforniji, SVB je bio ključni igrač u oblasti tehnologije i rizičnog kapitala, uspešno se takmičio sa bankama većih imena, čak i tokom pandemije.

Banka je imala 17 filijala u Kaliforniji i Masačusetsu. FDIC je saopštio da će sve filijale ponovo biti otvorene u ponedeljak i da će službene provere SVB-a biti nastavljene. Iako se čini da je kolaps u petak izolovan i malo je verovatno da će se proširiti na ostatak bankarskog tržišta, akcije svih vrsta kreditora su u četvrtak pale za oko pet odsto, navodi Njuzvik.