Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh

Prema poslednjim dostupnim podacima Narodne banke Srbije za treći kvartal 2011., srpska preduzeća kasne sa otplatom skoro 1,4 milijarde evra dugova prema inokreditorima, i to samo računajući glavnicu duga, a neizmirena kamata je još 256,3 miliona evra, prenosi "Danas".

Ako se zna da naše kompanije imaju još i oko 12 milijardi evra duga prema bankama iz Srbije, da je nelikvidnost u porastu, a izvoz pod pritiskom slabe tražnje iz evrozone, pitanje održivosti privatnog duga Srbije, odnosno obaveza koje imaju preduzeća, izbija u prvi plan.

Uz oko devet milijardi evra srednjoročnog i dugoročnog spoljnog duga domaćih firmi, kratkoročni dug iznosi 72,1 milion evra, od čega se čak 31,5 miliona ne vraća u roku.

„U toku pregovora sa MMF-om mi smo smatrali da treba računati sa slučajevima potkapitalizacije, ali oni su insistirali da se ta stavka iz budžeta izbaci, tako da u ovom trenutku raspolažemo sa nekih stotinak miliona evra na računu Agencije za osiguranje depozita, a potrebno je da podržimo tri banke. Pored Agrobanke i Privrednu banku Beograd i Razvojnu banku Vojvodine“, kaže Radosavljević. On podseća da je planom države za 2012. i 2013. godinu predviđeno da se za dokapitalizaciju banaka obezbedi 400 miliona evra, ali se MMF sa tim izdatkom u ovogodišnjem budžetu nije složio.

http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/mmf_protiv_obimnijih_intervencija_drzave_u_bankama.4.html?news_id=232729

http://www.naslovi.net/2012-02-01/beta/formirana-radna-grupa-za-ocuvanje-stabilnosti-banaka/3145411







[You must be registered and logged in to see this image.]

http://www.vesti.rs/Ekonomija/Unistio-banku-i-izgubio-titulu-viteza.html







[You must be registered and logged in to see this image.]

Ista prica desava se kod komsija.


http://www.vesti.rs/Ekonomija/Hrvatske-banke-ne-mogu-da-naplate-36-mlrd-kuna.html

pepsiman ::

http://www.vesti.rs/Ekonomija/Unistio-banku-i-izgubio-titulu-viteza.html

Američko minsko polje za Deutsche Bank

Prije gotovo tri godine je američko tržište nekretnina izazvalo krizu u čitavom finacijskom svijetu. Krivci se još traže, a američko pravosuđe se sve više bavi i poslovanjem Deutsche Banka.

Pored američkih, upravo je Deutsche Bank bila jedna od najznačajnijih financijskih institucija u poslovanju s kreditima za nekretnine američkih građana. Najveća njemačka banka je kao skrbnik upravljala nad više od milijunom nekretnina u SAD-u i kod mnogih su krediti doveli do prisilnog oduzimanja imovine. Zbog te krize su opustjele čitave gradske četvrti, a napuštene nekretnine sada trunu i propadaju. Općine i bivši vlasnici se još uvijek bore protiv toga i pokušavaju tužiti nadležne banke.

Lawrence White, profesor ekonomije na New York University, objašnjava kako i institucionalni ulagači, dakle mirovinski fondovi ili sindikati koji su investirali svoj novac, pokušavaju na sve strane sudskim putem od banaka dobiti odštetu. I protiv Deutsche Bank se vodi istraga u čitavom nizu gradova i saveznih država SAD-a. Ali profesor i upozorava: "Ovi postupci traju beskonačno dugo. Čak i kad ne bi dolazili novi slučajevi, još uvijek se ne bi okončao postupak i u procesima starima dvije, tri godine."

"Pas čuvar" Wall Streeta već reži
Pored ovih sudskih tužbi, najveću njemačku financijsku kuću je pod povećalo stavio i američki ured za nadzor financijskog poslovanja SEC jer postoji opravdana sumnja da je Deutsche Bank, kao i neki drugi, svjesno formirao pakete vrijednosnica od bezvrijednih hipoteka i prodavao ih investitorima koji nisu ništa o tome znali. Zbog sličnog posla je investicijska kuća Goldman Sachs prije dvije godine već morala platiti 550 milijuna dolara odštete. Goldman Sachs je "kreirao" takav paket bezvrijednog sadržaja i nazvao ga Abacus.

Profesor White ukazuje da je to bilo i gore od prijevare: "Ono što investitori nisu znali jest da je netko treći, hedge-fond manager John Pauluson, sudjelovao u odabiru tih bezvrijednih kredita kako bi se on i njegov fond na burzi kladili protiv Abacusa."

Ali i Deutsche Bank je imao svoj Abacus. Njegov, gotovo identičan financijski proizvod se zvao Start i lako bi se moglo dogoditi da i Deutsche Bank zadesi slična sudbina kao i Goldman Sachs. Yves Smith, financijska savjetnica kod Aurora Advisors u New Yorku i autorica bloga "naked capitalism", zapravo se čudi da se SEC još čak nije niti službeno izjasnio o djelatnosti njemačke banke. Ona ne može vjerovati kako nema dokaza da u Deutsche Bank nisu znali kakvo smeće doista prodaju.

"Ako su uhvatili Goldman Sachs, uhvatit će i Deutsche Bank"
Nevjerica je utoliko veća što se zna da je za njemačku kuću na investicijskim poslovima radio Greg Lippman, u međuvremenu na zlu glasu kao najveći brbljavac Wall Streeta. Gotovo je nemoguće da negdje nije ostavljen dokaz kako su u banci znali da varaju ulagače. "Ako su uhvatili Goldman Sachs, onda će uhvatiti i Deutsche Bank - ako to doista žele", uvjerena je Yves Smith. Ona smatra glupošću i sva pisanja njemačkog tiska kako je Deutsche Bank bio vještiji u čitavom poslovanju i uvjerena je da je jedini razlog što se ne vodi postupak protiv Deutsche Banka - Robert Khuzami.

Upravo on, naime, vodi istražni postupak američkog tijela za nadzor poslovanja, a vodio je i pravni odjel Deutsche Banka u ključnom razdoblju, od 2004. do 2009. "Da nije tako Deutsche Bank bi vjerojatno bila prva strana banka koja bi bila na redu za kaznu", uvjerena je Smith.

Kako poroti objasniti, što se dogodilo?

Problem je naime što ono podrazumijeva da se poroti, sastavljenoj od "običnih" građana, objasni sustav funkcioniranja hipotekarnih papira, certifikata i kauzaliteta na financijskom tržištu koji - kao što smo vidjeli - nisu bili baš jasni ni mnogim bankarima. Naravno, to je moguće, ako se stvari posveti vrlo mnogo vremena. Ali što se sudski proces više odugovlači, veća je mogućnost da će onda SEC na koncu - izgubiti parnicu.

No, nije samo državna agencija za nadzor vrijednosnica otvorila postupak protiv Deutsche Banka, nego je i američka vlada prošlog proljeća pokrenula građansku parnicu protiv te njemačke novčarske institucije. Washington je uvjeren kako je njemačka banka preko svoje tvrtke Mortage IT dala pogrešne podatke o kvaliteti preuzetih hipoteka i time je bila čak primljena u jedan državni fond za pomoć u razvoju. I ovaj postupak će se vjerojatno vući po sudovima još dugo vremena, tako da i to zadaje tek umjerenu glavobolju direktorima Deutsche Bank.

Samo malo više briga njemačkim novčarima zadaje činjenica da su i neki razočarani investitori sami pokrenuli postupke protiv Deutsche Banka. Tako je već prošlog srpnja tužbu podigla investicijska grupa Dexia, a u listopadu je njezin primjer slijedio i investicijski fond Loreley Financing iza kojeg zapravo stoji također jedna njemačka banka, IKB. S nekim drugim bankama je već postignuta nagodba da se izbjegne sud.

Ne igraj se s "velikima"
Ono što bi doista bilo opasno za najveću njemačku banku jest kada bi veliki hedge-fondovi, poput Blackrocka ili Man-Group, tužili sve upletene banke, uključujući i Deutsche Bank. Ali to je veoma malo vjerojatno, smatra Yves Smith, jer oni nisu motivirani za takvu tešku bitku. Konačno, menadžeri u hedge-fondovima se ne mjere po tome koliko su zaradili ili izgubili, nego je najvažnija usporedba njihovog fonda s ukupnim tržištem. "Ako su svi izgubili, onda nitko nije izgubio", objašnjava Smith.

Strah od otvaranja Pandorine kutije
I na koncu, Deutsche Bank može biti sretan što se nije sam moro baviti nekretninama koje su pripale banci jer prethodni vlasnici nisu mogli otplaćivati kredit. Pet najvećih banaka (prije svega je tu Bank of America) koje su doista tjerale ljude na ulicu i prodavale njihove kuće američka je vlada nedavno prisilila na nagodbu gdje će morati platiti čitavih 25 milijardi dolara odštete. Njemačka banka je u tom poslu uglavnom bila u pozadini, bez neposrednog kontakta sa američkim građanima.

Doduše, u međuvremenu se čuju i glasovi kako bi i te banke "iz pozadine" trebalo izvesti pred sud jer su i one djelomično krive za svu nevolju, ali to nitko neće učiniti - sigurna je Yves Smith. Jer, to bi izazvalo novu lavinu gdje bi na vidjelo izašli novi, ne tako solidni certifikati koji se trenutno još kriju u poslovnim knjigama banaka. Ako bi se odjednom objavilo kako njihova vrijednost nije veća od papira na kojem su napisani, to bi izazvalo još jednom plimni val bankrota kakav je svojedobno progutao Lehman Brothers. Utoliko je ova stručnjakinja s Wall Streeta uvjerena kako baš nikome nije u interesu povlačiti pitanje odgovornosti tih banaka "iz stražnjih klupa".

http://www.dw.de/dw/article/0,,15760865,00.html

Ali cena DBK raste i porasla je bas dosta.

Da sada mogu da biram koje god akcije banaka da mogu da kupim, iz celog sveta, ne bih kupio ni jednu.
Trenutno su njihove akcije samo za "eksperte" i hedž fondove.
To što je opisano u tekstu iznad više prosečan investitor ne može da prati, niti može da shvati šta rade s param, a teško da su i njihovi bilansi "čisti" i razumljivi za prosečne akcionare.
Ne mislite da su samo bilansi naših banaka (AGBN kao perjanica) ništa njihovi bilansi nisu bolju, samo su tako "spakovani" da vam treba ekspert, ali ne običan, koji može da vam kaže o čemu se radi...
Za sada: ŠTO DALJE OD AKCIJA BANAKA!

Citat :

postoji opravdana sumnja da je Deutsche Bank, kao i neki drugi, svjesno formirao pakete vrijednosnica od bezvrijednih hipoteka i prodavao ih investitorima koji nisu ništa o tome znali. Zbog sličnog posla je investicijska kuća Goldman Sachs prije dvije godine već morala platiti 550 milijuna dolara odštete. Goldman Sachs je "kreirao" takav paket bezvrijednog sadržaja i nazvao ga Abacus.

Profesor White ukazuje da je to bilo i gore od prijevare: "Ono što investitori nisu znali jest da je netko treći, hedge-fond manager John Pauluson, sudjelovao u odabiru tih bezvrijednih kredita kako bi se on i njegov fond na burzi kladili protiv Abacusa."

I da dodam, ako je neko spreman da pravi takve "pakete" i da ih mirne duše prodaje - šta od njih možete da očekujete?

BEOGRAD - Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić izjavio je danas da, prema analizama centralne banke, ne postoji opasnost da se neka banka u Srbiji nađe u sličnoj poziciji kao "Agrobanka", u kojoj je uvedena prinudna uprava pošto je utvrđeno da njen kapital ne odgovara nivou rizika koji je preuzela u dotadašnjem poslovanju.

Šoškić je u intervjuu Tanjugu istakao da je uvođenje prinudne uprave standardna procedura u situaciji kada je centralna banka procenila da je prethodno rukovodstvo "Agrobanke" bilo nedovoljno efikasno u saniranju uočenih problema.

"Pred nama je temeljna analiza situacije u toj banci i nakon toga donošenje mera koje će ojačati banku. Ona će u međuvremenu potpuno normalno poslovati, sa zadovoljavajućim nivoom likvidnosti za sve transaktore koji su u vezi sa tom bankom i u tom procesu neće biti bilo kakvih promena", rekao je guverner.

Što se tiče banaka koje su u situaciji da neki od akcionara želi da se iz njih povuče, kao što je povlačenje manjinskog akcionara iz Grčke iz AIK banke, to, prema rečima Šoškića, ne mora izazvati bilo kakve odlive iz sistema jer je u pitanju proces u kome bi jedan akcionar trebalo da nađe kupca za svoj akcijski kapital, a ne da se taj akcijski kapital povuče iz strukture akcijskog kapitala banke.

"To su procesi koji sa aspekta kapitalizacije bankarskog sistema mogu da budu završeni potpuno neutralno, drugim rečima da nemaju za posledicu bilo kakvo smanjivanje kapitala u domaćem bankarskom sistemu", naveo je on.

Sad je u stvari pravo vreme za kupovinu akcija banaka

Taliban ::

Sad je u stvari pravo vreme za kupovinu akcija banaka

Daj neki strucan predlog...

Meni AIKB deluje najsladje.
Neko je vec postavio link negde ali:
http://world.seenews.com/news/Wise_Broker___AIK_Banka_FY_2011_4Q_Overview___Feb_29__2012_257349

MYSTIC021 ::

Taliban ::

Sad je u stvari pravo vreme za kupovinu akcija banaka

Daj neki strucan predlog...

Naravno, u skladu sa manirom foruma, samo strucno [You must be registered and logged in to see this image.]

AIKB, KMBN, KMBNPB, PSBN, možda se kloniti u ovom periodu AGBN i PRBN.

Taliban ::

AIKB, KMBN, KMBNPB, PSBN, možda se kloniti u ovom periodu AGBN i PRBN.

Ne možda nego sigurno se kloniti, krševi... (AGBN i PRBN).

Evropske banke položile su u petak kod Evropske centralne banke rekordnih 820,8 milijardi evra prekonoćnih depozita.

ECB je dodelila bankama više od 1.000 milijardi evra jeftinih zajmova s rokom vraćanja od tri godine u sklopu aukcija održanih 21. decembra i 29. februara. Na poslednjoj aukciji 800 banaka zadužilo se za ukupno 529,5 milijardi evra uz kamatnu stopu od jedan posto, koliko trenutno iznosi ključna stopa u ECB-u.

Neki od tržišnih posmatrača smatraju da je visok nivo prekonoćnih depozita znak napetosti na tržištu i težnje banaka većoj sigurnosti, s obzirom da prekonoćni depoziti u ECB-u bankama donose nisku kamatu od svega 0,25 posto. Drugi smatraju da bi bankama bilo nemoguće da tolika sredstva tako brzo usmere negde drugde.

Govoreći o stabilnošti bankarskog sektora, Šoškić je naveo da je stopa adekvatnosti kapitala na kraju 2011. bila 19,7 odsto, stopa likvidnosti 2,16 odsto, a pokrivenost problematicnih kredita rezervacijama za gubitke 121 odsto. Šoškić je kazao da su devizne rezerve iznosile 11,5 milijardi evra, a štednja gradjana 7,6 milijardi evra.

Dakle bez devizne štednje gradjana oni imaju manje od 4 milijardi evra na raspolaganju...

A što izuzimaš štednju građana?

Zato što sam protiv toga da se moja i tvoja devizna štednja pretvori u obveznice...
A to bi se desilo ako i njih počnu da koriste u odbrani deviznog kursa.
Ove godine treba vratiti i 3,8 milijardi evra dugova...

Aha, mislio sam da se radi o predviđanju :) Mislim da ne bi bio veliki problem da se i time plaća mir, ali smo ipak bar još jedan mandat daleko od toga

Kako?
Ti si spreman da svoju deviznu štednju ustupiš državi na duži rok a sve radi mira?
Koje crno predvidjanje ovo je surova realnost!

Ne. Zar postoji mehanizam kojim bi banke zaštitile depozite građana od države? Mene sigurno neće pitati.

Izvadiš pare iz banke i gotova stvar!
A oni nek se češu...

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/311477/Gasprom-banka-u-Srbiji-u-drugom-delu-godine

Moj Bajatoviću ti ćeš u drugom delu godine već biti prošlost.

Ars Vivendi ::

Kako?
Ti si spreman da svoju deviznu štednju ustupiš državi na duži rok a sve radi mira?
Koje crno predvidjanje ovo je surova realnost!

Pa tu je racunica jednostavna,pazljivo pratiti stanje deviznih rezervi,ako krenu da se ubrzano tope,prema 7 miijardi reagovati na vreme i resena stvar

Bilo je ovo u nekoj temi http://www.tuzba.info/

Klijent pobedio banku u sudskom sporu

U Srbiji je doneta prva presuda u kojoj je jedno fizičko lice na sudu uspelo da pobedi banku. Klijent KBC banke nedavno je izdejstvovao odluku protiv te finansijske institucije zbog podizanja fiksne marže na stambeni kredit, piše Blic.

http://www.kamatica.com/vesti/2551/klijent-pobedio-banku-u-sudskom-sporu

Od 1. jula banke u Srbiji će, ukoliko zakon ne bude promenjen, kontrolisati uplate poreza i doprinosa za plate.
Iz Privredne komore najavljuju da će Ministarstvu finansija uputiti inicijativu za izmene tog zakona, jer to nije posao za njih, već za Poresku upravu.

Međutim, u ministarstvu finansija kažu da ne postoji mogućnost da u mandatu ove Vlade bude izmenjen zakon niti da se pomeri rok za primenu zakona.

Može li 1. jula doći u pitanje isplate plata zaposlenima? Spornim odredbama zakona protiv kojeg se bune bankari, oni bi kontrolisali uplatu poreza i doprinosa. Ako poslodavac pored zarade ne uplati i to, banke ne bi mogle da isplaćuju zarade. Za čitav posao postoje i dodatni tehnički problemi jer banke nisu dobile ni softvere za to.

U Narodnoj banci su saglasni s predstavnicima bankarskog sektora da je ovo posao za Poresku upravu. Centralna banka ranije je predložila brisanje člana zakona koji izaziva veliko negodovanje banaka, ali ta sugestija nije usvojena.




"Ovo nije posao za banke već za Poresku upravu. Ako je to već tako i ako se zakon ne može promeniti iz objektivnih razloga raspuštena skupština, izbori, onda moramo naći rešenje koje će obezbediti da u tehničkom smislu to ili će doći do odlaganja primene ili da se tehničko rešenje do te mere testira usavrši isproba da nikakvog problema ne bude. Iz prostog razloga, ovde se radi o isplati zarada svih zaposlenih u Srbiji", kaže Vladimir Čupić iz Hipo banke.


Uvodi se SDK koji je Dinkić brzopleto ukinuo ponovo...

Limited011 ::

Uvodi se SDK koji je Dinkić brzopleto ukinuo ponovo...

Nije Dinkić brzopleto ukinuo SPP (bivši SDK), već je veoma smišljeno to učinio.
Nakon toga je grupa bliskih prijatelja osnovala "Nacionalnu" štedionicu koja je
kao i FED samo u nazivu bila takva. Onda su joj za džabe prodali najbolje
poslovne prostore koje je ova institucija imala po celoj Srbiji, uz mrežu filijala
i obučenog kadra, da bi ovi ubrzo to sve prodali pripajajući NŠ jednoj stranoj banci,
po mnogostruko većoj ceni od one koju im je Dinkić omogućio kad su je pravili.
Teški kriminal je gašenje SPP jer su svi problemi sa (ne)uplaćivanjem doprinosa i krenuli njegovim gašenjem, a sve zbog lake zarade grupe eksperata za otimanje.

EFG
Zečević

Banke koje posluju na domaćem tržištu su ozbiljne finansijske institucije i potpuno je neosnovano i neozbiljno porediti ih sa narkodilerima, tvrde čelnici poznatih domaćih banaka i eksperti, reagujući na izjavu lidera "naprednjaka" Tomislava Nikolića.

Vođa Srpske napredne stranke (SNS) je, naime, rekao, prilikom jučerašnje posete firmi "Gerber" u opštini Ražanj, da se banke u Srbiji "ponašaju kao narkodileri", jer im je bitno da preduzeće "samo uvuku u kredit", a zatim ih stavljaju sve teži položaj "dok firma ne ode na doboš."

Predsednik Izvršnog odbora "Erste banke" Slavko Carić ističe da je bez normalne aktivnosti banaka nemoguće imati privredni razvoj i rast zaposlenosti: "Ne treba zaboraviti, kad je reč o aktivnosti banakarskog sektora u našoj zemlji, da je veliki broj ljudi kupio stanove, puno firmi su investirale u nove proizvodne procese i zaposlile ljude zahvaljujući kreditima banaka i bilo bi deplasirano 'izvaditi' one problematične kredite preduzeća ili pojedinaca koji su se prezadužili u odnosu na njihove mogućnosti".

Prema rečima Carića, banke su vrlo bitne za svaki privredni sistem jer "transferišu višak štednje u privredne grane gde je kapital potreban kako bi se povećalo zapošljavanje, a ekonomija jedne zemlje prosperirala."

Milorad Džambić, rukovodilac Agrobanke, takođe ukazuje na važnu ulogu banaka u privrednom razvoju, navodeći da se finansiranje nabavke opreme, kao i dugoročnih potreba kompanija ne može obaviti nigde bez učešća i pomoći banaka.

I predsednik Izvršnog odbora AIK banke Vladan Đorđević smatra da je nedogovorno o aktivnostima banaka davati proizvoljne i netačne ocene, uz opasku da prilikom ocenjivanja rada bankarskog sektora "treba i znati kakvo je stvarno mesto i uloga banka u realnom sektoru države i u ukupnoj privredi."

Predsednik Saveza ekonomista Srbije (SES) Aleksandar Vlahović takođe je kritikovao stav lidera SNS o bankama kao "narkodilerima", uz napomenu da je ta tvrdnja Nikolića neosnovana i da pokazuje, u suštini, njegovo nerazumevanje načina funkcionisanja bankarskog sektora.

Vlahović je rekao da on "ni u kom slučaju ne bi mogao da prihvati tvrdnju da se banke ponašaju kao narkodileri jer je to, s jedne strane, laičko nerazumevanje funkcionisanja bankarskog sektora, a s druge i neprimireno optuživanje koje ne zaslužuje ozbiljniji komentar."

Profesor Ekonomskog faktulteta u Beogradu Đorđe Đukić ocenio je za današnje izdanje lista "Blic" da Nikolićeva tvrdnja da su se "banke ogrešile o građane i privredu" predstavlja najobičnije politikanstvo i da se time lider "naprednjaka" očigledno dodvorava prezaduzenim građanima.

Đukić je rekao da se banke racionalno ponašaju i da su i na našem tržištu rade da bi ostvarile profit. Sve drugo je gola demagogija, ukazao je on, uz opasku da Nikolić možda ljut na banke i zbog toga što mu nisu odobrile neki zajam za predizbornu kampanju.

Nivo problematičnih kredita u Srbiji dostigao 19,2 odsto
Tanjug | 09. 04. 2012. - 15:35h |

Problematični krediti, čije je kašnjenje u otplati veće od 90 dana, dostigli su na kraju prošle godine udeo od 19,2 odsto u ukupnim kreditima, što je jedna od najviših stopa u regionu, upozoreno je danas na Odboru Privredne komore Srbije za bankarstvo i osiguranje.

Ukazujući na stalni rast nivoa problematičnih kredita, predsednik odbora Vladimir Čupić je naveo da je na kraju 2008. njihovo učešće bilo 11,3 odsto, na kraju 2009. godine 15,7 odsto, a na kraju 2010. godine 16,9 odsto.


Takav procenat učešća problematičnih kredita nosi posledice koje se tiču kvaliteta aktive banaka, rezultata bankarskog sektora i cene bankarskih proizvoda i usluga, rekao je Čupić.




Odbor je predložio da se radi rešavanja problema problematičnih kredita, između ostalog, omogući bankama da dospela potraživanja od pravnih lica mogu ustupati, ne samo pravnim licima koja se pretežno bave finansijskom delatnošću već i drugim pravnim licima koja imaju interes za to.


Odgovarajući na tu primedbu, rukovodilac u Sektoru Narodne banke Srbije za kontrolu poslovanja banaka Bojana Mijailović objasnila je da je takvo rešenje predviđeno jer se smanjuje mogućnost da potraživanja otkupe pravna lica povezana sa dužnikom, što je u interesu banaka.

Počela velika preprodaja banaka

Koliko je bankarsko tržište zanimljivo za strance? Nakon što su prodate one veće, poput Ju-banke, Novosadske, Vojvođanske i Kontinental, nastupilo je zatišje.

Istina, međunarodne ekonomske organizacije Srbiji stalno savetuju da proda one kuće u kojima još ima vlasnički udeo, a među atraktivnijima je Komercijalna banka.

O tome će očito odluka biti u nadležnosti buduće Vlade, ali dok se ona ne oformi pa i ne stavi ovo pitanje na dnevni red, promena ima kod drugih.

Findomestik banka, koja se kod nas već odomaćila, dobila je nedavno novog većinskog vlasnika. To je renomirana međunarodna bankarska grupacija Pariba. Većini naših ljudi poznata je po reklami jer je sponzor mnogobrojnih teniskih turnira. Potezi novih vlasnika na našem tržištu se tek očekuju. Izvesno je da računaju na veći udeo na tržištu.

Svoje ciljeve jasno je kod nas profilisala ruska Sberbank. Oni su prošle godine kupili banke-kćerke Folksbanke. Rusi su banku u Srbiji preuzeli ove godine, a planove je nedavno predstavio predsednik Sergej Gorkov. On kaže da je za njih zanimljiv ceo region jer se tu u narednim godinama očekuje rast.

Srbija ima relativno nizak bruto domaći proizvod od 5.000 dolara po stanovniku, tako da ima prostora za povećanje. Od pada kamata za sada nema ništa jer ova kuća, baš kao i druge, posluje po tržišnim principima i popusta neće biti već će se uklapati u postojeći ambijent.

Sberbanka svoju šansu vidi u podršci ruskim kompanijama koje ovde posluju kao i srpskim spremnim da osvajaju njihovo tržište, ali i ono u Kazahstanu. Ova kuća je najveća banka u Rusiji s 27 odsto ukupne aktive bankarskog sektora i 24.000 zaposlenih. U Belorusiji su do sada investirali dve milijarde dolara.

Najavljivao se i dolazak Gasprom banke, pa jedne bugarske, ali se od toga dalje nije odmaklo. U Bosni i Hercegovini ima dosta turskih banaka. Za naše tržište se, za sada, nisu interesovale.

Osim ruskih banaka, mnogi su priželjkivali i dolazak kineskih. Jedna se, navodno, spremala da kupi našu Agrobanku, ali od najave se nije dalje odmaklo. Umesto kineskih bankara, u ovu kuću je ušla prinudna uprava koju je postavila Narodna banka Srbije. Dok se ne pokrije gubitak veći od 200 miliona evra, kupaca, izvesno, neće biti. Sva je prilika da će to pasti na pleća poreskih obveznika, a bilo bi nam mnogo laše da su to pokrili Kinezi.

Tajkuni nemaju da vrate milijarde
Izvor: B92
Postoji opasnost da četvrtina svih kredita koje su u Srbiji banke dale privredi ne bude vraćena, jer dužnici kasne u plaćanju više od tri meseca.

"Mi smo imali situaciju da su pojedine firme koje su visoko zadužene prelazile kod druge banke sa svim postojećim obavezama dodajući nove obaveze. Banka tada veruje da će sa obezbeđenjima koja ima, sa nekretninama, moći da izađe iz tog problema ako u taj problem dođe", kaže Nebojša Savić, profesor FEFA.
"Ako je u pitanju neka firma koja je dobrostojeća i imala ime i tržište, to je bilo dovoljno za kredit. I tu je nastajao problem jer su čak i najveće svetske kompanije ispadale iz koloseka i neke su čak i bankrotirale", kaže Dušan Uzelac.

Prema pisanju Blica, preduzeća u vlasništvu Mila Đuraškovića, braće Rodić, Radoslava Sekulića, Željka Jovovića i još dvadesetak drugih imaju i milijardu evra dugova koje ne mogu da vrate. Među najvećim blokadama, ističu se Velefarm Vfb sa oko 5,4 milijardi dinara, Unihemkom Željka Jovovića sa 4,2 milijarde dinara, Nibens grupu uhapšenog Mila Đuraškovića sa 2,5 milijarde dinara.