Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh

WikiLeaks će tek uzdrmati svet
Panika u Bank of America

... Prava oluja, međutim, tek predstoji i mogla bi uzdrmati temelje na kojima počiva globalna piramidalna ekonomija...

http://www.e-novine.com/ekonomija/ekonomija-svet/43650-Panika-Bank-America.html

Građani se žale na pritiske
Kad banka proda kredit uterivačima

Banke, ali i telefonski operateri koji od klijenata ne mogu da naplate potraživanja na ime mesečnih rata za kredite ili telefonske račune, često svoj dug po diskontnim cenama prodaju agencijama za naplatu dugovanja. Tako neredovne platiše umesto bankara sada zovu operateri tih firmi, koji često ne baš biranim metodama pokušavaju da naplate dugovanja.

- Niko me nikad nije obavestio o prodaji duga. Imala sam 11.000 dinara duga po minusu na tekućem računu. Na računu koji mi je stigao od meni nepoznate firme pored tog duga imam još obavezu od oko tri hiljade za zateznu kamatu i oko pet hiljada za administrativne troškove. Ukupno oko 19.000 dinara. Skoro svakodnevno me zovu iz te firme i ubeđuju da platim, preteći mi da mi je dnevna kamata 15.000 dinara i da sam dužna 215.000 dinara. Moram priznati da i ja njima ne odgovaram biranim rečima. Otišla sam u banku i oni su mi rekli da sada njima nisam ništa dužna - objašnjava za “Blic” Beograđanka Mira.

Primer ove gospođe nije usamljen jer su se našoj redakciji javljali i drugi klijenti banaka koji se žale na ponašanje firmi koje naplaćuju dugovanja, kao i na banke koje ih nisu obavestile o prodaji duga. Ipak, svim ovim građanima je jedno zajedničko - nisu redovno izmirivali svoje obaveze.

Nešto blaža je varijanta da banka unajmi firmu koja će kao spoljni saradnik u ime banke svakodnevno zvati klijenta da plati potraživanja.

U NBS kažu da je sve to po zakonu samo u slučaju da je banka već pokušala da naplati svoje potraživanje.

ceo tekst:
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/228173/Kad-banka-proda-kredit-uterivacima

Pa, ovo je stvarno genijalno!
Nase susumige su me ponovo zatekle...
http://pretraga.apr.gov.rs/RepsisPublicSite/Public/Enterprise/BasicData.aspx?BusinessEntityId=1025415&RegistryCode=17571397&rnd=2061089222
Doduse, ima tu i nekih makedonskih susumiga... Upletenih...

Građani se žale na pritiske
Kad banka proda kredit uterivačima
I. Jovanović | 09. 01. 2011. - 00:02h | Foto: V. Lalić

Banke, ali i telefonski operateri koji od klijenata ne mogu da naplate potraživanja na ime mesečnih rata za kredite ili telefonske račune, često svoj dug po diskontnim cenama prodaju agencijama za naplatu dugovanja. Tako neredovne platiše umesto bankara sada zovu operateri tih firmi, koji često ne baš biranim metodama pokušavaju da naplate dugovanja.
U NBS kažu da banka ima pravo da proda dug, ali da uslovi moraju ostati isti

- Niko me nikad nije obavestio o prodaji duga. Imala sam 11.000 dinara duga po minusu na tekućem računu. Na računu koji mi je stigao od meni nepoznate firme pored tog duga imam još obavezu od oko tri hiljade za zateznu kamatu i oko pet hiljada za administrativne troškove. Ukupno oko 19.000 dinara. Skoro svakodnevno me zovu iz te firme i ubeđuju da platim, preteći mi da mi je dnevna kamata 15.000 dinara i da sam dužna 215.000 dinara. Moram priznati da i ja njima ne odgovaram biranim rečima. Otišla sam u banku i oni su mi rekli da sada njima nisam ništa dužna - objašnjava za “Blic” Beograđanka Mira.

Kad klijent kasni s otplatom, banka proda dug, a građani tvrde da ih o tome niko ne obaveštava i da im novi “kreditori” podižu kamatu, iako to ne bi smeli

Primer ove gospođe nije usamljen jer su se našoj redakciji javljali i drugi klijenti banaka koji se žale na ponašanje firmi koje naplaćuju dugovanja, kao i na banke koje ih nisu obavestile o prodaji duga. Ipak, svim ovim građanima je jedno zajedničko - nisu redovno izmirivali svoje obaveze.

Nešto blaža je varijanta da banka unajmi firmu koja će kao spoljni saradnik u ime banke svakodnevno zvati klijenta da plati potraživanja.

U NBS kažu da je sve to po zakonu samo u slučaju da je banka već pokušala da naplati svoje potraživanje.

- Banka može u skladu sa odlukom o upravljanju rizicima banke zbog neizvršavanja obaveza dužnika prema banci potraživanje od tog dužnika pod uslovom da je dospelo i da je banka pokušala da ga naplati - ustupiti pravnom licu u Srbiji saglasno Zakonu o obligacionim odnosima. Kupac duga uslove ugovora ne može menjati ukoliko bi takva izmena dovela klijenta u nepovoljniju poziciju u odnosu na uslove koje je predvidela banka u ugovoru - kažu za “Blic” u NBS.



U skladu sa odredbama Zakona o bankama, banke podatke o klijentu koji se smatraju bankarskom tajnom mogu saopštiti trećim licima samo uz pismeno odobrenje tog klijenta.

U kompaniji „EOS matriks“, koja se bavi otkupom dugova od banaka, kažu ne da ne povećavaju kamate, već klijenta oslobađaju zatezne kamate u slučaju da on pokaže dobre volju da otplati dug.

- Niko ne preti našim klijentima jer naše operatere redovno kontrolišemo. Nama se isplati da uzimamo rizična potraživanja jer ih uzimamo po diskontnim cenama, a onda ih naplatimo ili kroz dobru volju dužnika, što je svima draže ili, naravno, sudskim putem. Mi ta sredstva ne moramo da rezervišemo kao banka. Čak mogu da kažem da su Srbi dobre platiše u odnosu na krizu i druga dešavanja u regionu - kaže za “Blic” Irina Lada, generalni direktor kompanije „EOS matriks” za Srbiju.

"Inteza": Obaveštavamo sve klijente
Banke po pravilu izbegavaju da pričaju o prodaji svojih kredita, a “Blicu” je odgovorila jedino “Banka Inteza” u kojoj tvrde da su sve klijente pisanim putem obavestili o prodaji njihovog duga.

- Kako smo trenutno u fazi potpisivanja ugovora o ustupanju potraživanja, nakon što se završe sve formalne radnje, pisanim putem ćemo obavestiti sve klijente čija su dugovanja obuhvaćena ovom merom, uz dostavljanje potpune informacije o novom poveriocu i preciznim instrukcijama za dalje postupanje. Ne postoji nikakva mogućnost da se dugovanja klijenata dodatno uvećaju ustupanjem trećim licima. Naprotiv, banke prilikom ustupanja potraživanja obično ugovaraju maksimalan iznos kamate u odnosu na glavnicu u ukupnom dugu klijenta - kažu u toj banci.

Prema njihovim rečima, svi ovi klijenti su obaveštavani više puta telefonom o stanju duga i pozivani da izmire svoje dugovanje, takođe svima su poslate i pisane opomene sa stanjem duga na adrese koje su oni sami dali prilikom identifikacije kod apliciranja za neki od kreditnih proizvoda banke.

- Dakle, iscrpljena su sva sredstva u pokušajima da se dug naplati - zaključuju u toj banci.

Dug privrede bankama 19,5 mlrd. EUR
16.Jan.2011, 02:40, Izvor: B92

Beograd -- Dug privrede bankama, prema proceni ekonomista, više nego dvostruko veći od ovogodišnjeg budžeta Srbije. Preduzeća od zarade sve teže plaćaju rate kredita.
Po različitim osnovama, od kratkoročnih do dugoročnih obaveza, realni sektor se kod banaka zadužio za 19,5 milijardi evra.
Srbiju ove godine očekuje nekoliko važnih ekonomskih pitanja. Kako zauzdati rast cena i inflaciju, kako održati stabilan kurs dinara, kako rešiti veliku nezaposlenost, ali i šta uraditi sa velikom zaduženošću, tj. nelikvidnošću privrede.

16. 01. 2011. 13:06h | M. Šačić - Vesti

Kako su bankari smazali Srbiju

Namera Ministarstva finansija Srbije da proda strancima i Komercijalnu banku, kao poslednju veliku i uspešnu srpsku banku, biće završni udarac domaćem bankarskom sektoru. Šta nam se dogodilo od trenutka kada smo od Srbije napravili raj za strane bankare, a čistilište za sve građane koji se zadužuju kreditima i čime ćemo platiti ovakvu ekonomiju destrukcije, za "Vesti" otkriva prof. dr Danijel Cvjetićanin, ekonomista čije su analize britke i otrežnjujuće.

Danijel Cvjetićanin, profesor ekonomijeZnate li za nameru Ministarstva finansija da proda Komercijalnu banku? Da li je moguće da je takav aranžman napravljen na osnovu zahteva MMF-a ili neke druge međunarodne finansijske institucije?



- Moguće je. Ali, do mene nisu doprle informacije o takvim namerama. Poznato je da u MMF-u i Svetskoj banci, a i u drugim finansijskim institucijama na Zapadu, postoji uvreženo mišljenje da finansijski sektor u tranzicionim zemljama ne bi trebalo da ostane u domaćem vlasništvu. Koncepcija globalnog sela predviđa da visoko rentabilne grane privrede, kao finansije, telekomunikacije, proizvodnja i distribucija nafte i električne energije, treba da budu pod kontrolom i u vlasništvu zapadnog kapitala. Ako pogledate zemlje u okruženju, ali i one veoma udaljene od nas, primetićete iste tendencije. Ali nemojte misliti da je reč o nekakvoj međunarodnoj zaveri. To je delovanje objektivnih ekonomskih zakona u današnjoj fazi razvoja kapitalizma u svetu.


Kakve su konkretne posledice po privredu i po građane zato što smo domaće banke likvidirali, a prazan prostor prepustili stranim bankama?


- U prvi mah mnogima se učinilo da će koristi po naš finansijski sistem biti znatne. Loša iskustva sa domaćim bankama iz osamdesetih i devedesetih godina, problem stare devizne štednje i nedovoljan nivo kapitala u bankama, poslužili su kao alibi Dinkiću i ostalim nosiocima modela "ekonomije destrukcije" da gotovo najveći deo domaćeg bankarskog sektora nasilno likvidiraju, a na tržištu otvore prostor za nove banke sa stranim kapitalom. Pri tom su stravični finansijski tereti ozdravljenja finansijskog sistema, stara devizna štednja i slično, prebačeni na poreske obveznike, dok su ogromne profite prigrabile strane banke. Ne zaboravite na ovacije kojima su, u političkoj javnosti, pa nažalost i u ekonomskoj struci, dočekane ove promene. Ali oni koji su bili malo pismeniji, znali su da je to bio potez visokog rizika, sa mogućim katastrofalnim posledicama, koje su i usledile.


Monstruozni razvoj
Da li bismo danas imali ovako visoke kamate na komercijalne kredite da je veće učešće domaćih banaka u finansijskom sektoru?
- U vreme destrukcije četiri velike banke, javnost je bila uveravana da će međusobna konkurencija novih banaka sa stranim kapitalom obezbediti niske kamatne stope, kao i brz transfer kapitala i tehnologije iz razvijenih zemalja, što bi podiglo nivo konkurentnosti, izvoza i zaposlenost u domaćim kompanijama. To se, međutim, nije dogodilo, iako se u Srbiju, za nekoliko godina, slilo četrdesetak milijardi evra. Možda baš ovako "reformisan" bankarski sektor snosi najveći deo odgovornosti za primenu monstruoznog modela "razvoja" u protekloj dekadi. Taj model se oslanjao na potrošnju, uvoz i prodaju domaćih privrednih resursa strancima. Posledice su dobro poznate - dezindustrijalizacije, nizak nivo konkurentnosti na svetskom tržištu, zastrašujući deficit u međunarodnoj razmeni roba i opšti pad zaposlenosti.


Zašto su krediti u Srbiji među najskupljima, ako ne i najskuplji u Evropi?


- Evroatlantski prijatelji lako su objasnili domaćim finansijskim ekspertima da je Srbija zemlja visokog rizika i da zato kamatne stope moraju biti znatno više nego u drugim državama. S druge strane, objasnili su im da su banke sa stranim kapitalom veoma pouzdane, pa kamate na depozite privrede i građana u tim bankama, moraju biti znatno niže od stope inflacije. Tako se otvorio prostor za ogromne bankarske profite. Srbija je postala raj za bankare, a uloga NBS-a se svela na to da izdaje propusnice, politički podobnima, za ulazak u taj raj.


Da li je rizik zaista tako veliki?


- Domaći eksperti nisu imali vremena ili volje da stranim prijateljima ukažu na podatak da klijenti u Srbiji veoma uredno vraćaju kredite. Kao i na činjenicu da kapitali banaka rastu meteorskom brzinom poslednjih 10 godina. Što dokazuje da Srbija nije zemlja visokog rizika za bankare. Ali su aktivne kamatne stope zato bile nepodnošljive za klijente. Strani bankari su se požalili domaćim prijateljima da ne mogu da plasiraju željene iznose po takvim kamatnim stopama. Ovi su, naravno, rekli: "Nema problema. Deo kamata platiće poreski obveznici, a ne korisnici kredita. Tako ćete i dalje moći da iz Srbije izvlačite ogromne profite, a poreski obveznici ionako nemaju pojma o čemu se radi. Štaviše, mi ćemo im objasniti da država pomaže njima, a ne vama! Ha, ha, ha!" Tako je država počela sa politikom subvencija kamata, što je javnost, opet, dočekala ovacijama.


Ako ustupimo strancima profite na tržištu finansijskog kapitala, na telekomunikacionim tehnologijama, a pri tom samo daleko od sveta kad je reč o računarskim tehnologijama, na čemu će Srbija planirati svoj razvoj?


- Gledajući zemlje čije su marionetske režime u periodu tranzicije ali i pre toga takođe formirali gospodari globusa, možemo naslutiti kako izgleda naša ekonomska budućnost. Pogledajte npr. Kosovo, to čedo evroatlantske brige, gde su se slile ogromne količine novca sa Zapada poslednjih dvadesetak godina. Taj novac je i tamo, kao i ovde, spiskan u potrošnju, u uvoz, u konsultantske i druge usluge evroatlantskih gospodara... Ogromne su socijalne napetosti, industrija je slaba, a kriminal i korupcija cvetaju. Cveta trgovina oružjem, ljudima, pa i njihovim organima, kao i droga, kocka, prostitucija... Ne kažem da su to najvažnije privredne grane, ali blizina NATO baza podstiče baš ovakve aktivnosti. Nije u svetu mali broj zemalja sa sličnom "strukturom" privrede. Plašim se da takvu sudbinu, u budućnosti, ne doživi i Srbija, koju kompradorska vlast svesno gura u tom smeru, licemerno se zaklanjajući parolama o tobožnjem "evropskom putu".


Šta je dobro, a šta ne valja u strategiji predsednika Borisa Tadića do 2020. godine?


- Ekonomisti ne greše kada kažu da je Tadićeva strategija do 2020. spisak lepih želja, bez ikakvog uticaja na privredni razvoj. Takve strategije, ni kod nas ni u svetu, nisu ostavile nikakav trag na realne ekonomske tokove i služe kao dimna zavesa koja treba da skrene pažnju javnosti i stvori iluziju da vlast zaista nešto namerava da uradi.


Šta Tadić, u stvari, treba da uradi?


- Da je zaista želeo da napravi zaokret od 180 stepeni u odnosu na postojeći potrošni model razvoja, primorao bi državnu administraciju na štednju, smanjio broj agencija, direkcija, kancelarija, servisa, ministarstava i NVO-a, koji se finansiraju iz budžeta. Obustavio bi prodaju Telekoma, kao što bi osujetio i monstruozni projekt slabljenja pravnog poretka i jačanja uloge stranaka u pravosudnom sistemu, pod firmom "reforme sudstva", a ojačao institucije pravnog poretka i prostornog reda. Ako je nekome stalo do privrednog progresa, mora omogućiti slobodu privredne inicijative, a ne da smišlja, kako to rade Dinkić i Tadić, sve nove i nove državne intervencije. U takvim intervencijama političke stranke vode glavnu reč, favorizujući kapital svojih evroatlantskih mentora ili svojih domaćih poslušnika, a postavljaju nepremostive prepreke za sve koji nisu pod njihovom "zaštitom".
Ceo staž sa studentima


* Danijel Cvjetićanin je rođen1947. godine u Beogradu, gde je i diplomirao na Ekonomskom fakultetu.
* Zaposlio se 1970. godine u Institutu za ekonomiku industrije, a od 1972. do 2004. godine bio je u nastavi na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, od asistenta pripravnika do redovnog profesora. Od 2004. do 2009. godine bio je rektor Univerziteta "Braća Karić", a od oktobra 2009. je profesor na integrisanom univerzitetu Singidunum.
* Učestvovao je u radu ekspertskog tima dr Dragoslava Avramovića 1993, a angažovan je na projektima u ekspertskom timu predsednika vlade Mirka Marjanovića. Bio je ekonomski savetnik predsednika SRJ Vojislava Koštunice, a zatim i član Vlade u senci DSS-a, angažovan kao nestranačka ličnost.
* Oženjen je Borkom Vujnović, koja je magistar statističkih nauka. Ima ćerku Marijanu, diplomiranog arhitektu, i jednoipogodišnju unuku Aleksandru.

Povoljne kamate za strane štediše
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=01&dd=18&nav_id=486589

Živković:Treba formirati nacionalnu razvojnu banku Srbije

TANJUG

U Srbiji treba formirati nacionalnu razvojnu banku ali tome treba pristupiti vrlo rigorozno, sačuvati je od rizika i u početku joj dati ograničen potencijal, izjavio je danas predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije (NBS) Boško Živković.

"Predložili smo da se nacionalna razvojna banka Srbije formira posebnim zakonom koji bi joj uskratio mogućnost da ugrožava stabilnost nacionalnog finansijskog sistema tako što joj ne bi dopustio da izlazi na privatno tržište depozita i da na taj način konkuriše komercijalnom bankarstvu", kazao je Živković na predstavljanju časopisa "Izazovi evropskih integracija".

Prema njegovim rečima, u prvih nekoliko godina kapital banke bi bio ograničen i oslonjen iskuljučivo na kapital vlasnika, odnosno države, dok bi ostali izvori finansiranja bili pristupni fondovi EU kao i drugi kapitalni transferi koje Srbija dobija, a koji se, kako je rekao, "sada troše neefikasno, nemilice i nekontrolisano".

Živković smatra da bi nacionalnu razvojnu banku trebalo zaštiti od bilo koje vrste koalicionog političkog upravljanja je bi je to u kratkom roku razorilo, a kao dobre primere organizovanja nacionalne razvojne banke naveo je Nemačku, Finsku, Kanadu.

U tim nacionalnim razvojnim bankama korporativno upravljanje je identično upravljenju u komercijalnim finansijskim institucijama gde je upravljačka struktura interesno monolitna uz isključenje mogućnosti političkih konflikata.

On je objasnio da razvojna banka funkcioniše u onim zonama gde ne funkcioniše komercijalno bankarstvo, a tipičan primer je infrastruktura.

Komercijano bankarstvo, po praviliu, ne finansira infrastrukturu jer su rokovi otplate ulaganja dugi i potrebno je mnogo novca za finansiranje velikih projekata, te poslove realizuje ili direktno država ili njena finansijska organizacija, istakao je ŽIvković.

Koncept nacionalne razvojne banke u Srbiji izgrađen je na ideji njenog formiranja tako da ne izazove nikakva "trenja i pometnje" u sistemu i postojećem finansijskim institucijama, objasnio je.

Govoreći o rizicima formiranja nacionalne razvojne banke, Živković je ukazao da je jedan od glavnih sukobljavanje banke sa drugim institucijama - sa komercijalnim bankama, centralnom bankom i državom.

Konflikt sa centralnom bankom je problem kontrole rizika, sa komercijalnim bankama borba za prostor, a sa vladom stalno podnošenje računa i traženje dodatnog novca.

Ovi konflikti, koji se mogu rešiti, jesu i glavni rizici formiranja nacionalne razvojne banke Srbije, smatra on.

On je upozorio da Srbija nema "kvalitet i količinu znanja koji bi se nalazio u razvojnoj banci" i da je neophodna saradnja i razmena iskustava sa razvojnim bankama EU.

"Srbija ne može da aktivira kreditne linije svetske ili evropske banke zato što nema dobro urađene fizibiliti studije", istakao je Živković.

Prema njegovim rečima, iskustva sa razvojnim bankama su različita od vrlo dobrih već pomenutih primera pa do tragičnih iskustava kao što je slučaj sa nekim afričkim i latinoameričkih zemljama.

7 stvari o štednji koje ce bankari prećutati

Vrlo su česti slučajevi u kojima se klijenti poslovnih banaka žale na nedovoljnu informisanost u vezi uslova korišćenja određenih proizvoda i usluga. Sve veće angažovanje Narodne banke Srbije, pa čak i sudova u rešavanju nekih od ovih problema ukazuje na veličinu problema u komunikaciji između poslovne banke i klijenata.

Zarada po učinku ili broju prodatih proizvoda, targetirani broj novih klijenata i slični uslovi koje poslovne banke postavalju pred svoje zaposlene, dovode do toga da i sami službenici koji komuniciraju sa klijentima „zaborave“ da prenesu sve informacije o uslovima poslovanja sa određenom poslovnom bankom. Portal Kamatica.com je identifikovao 7 najčešćih stvari koje službenici poslovnih banaka neće reći klijentu ili će ga nedovoljno informisati o njima, kako bi ga privukli da štednju položi baš u njihovoj poslovnoj banci.


Ukoliko u roku od par dana nakon isteka oročenja novca isti ne podignete ili reoročite na drugi rok, banka vrši automatsko reoročavanje sredstava na isti rok
Sve poslovne banke u Srbiji vrše automatsko reoročavanje sredstava na isti rok po isteku oročenja i „nereagovanju vlasnika sredstava“. Podrazumeva se da ukoliko klijent u roku od nekoliko dana nakon isteka oročenja ne dođe u poslovnicu banke i ne da nalog službeniku o daljim namerama sa uloženim sredstvima, isti želi da ih ponovo oroči na isti vremenski period, pod trenutno važećim uslovima.

Ukoliko klijent nema informacije o ovom pravilu u bankarskom poslovanju, moglo bi doći do neprijatnosti u smislu nepotpune raspoloživosti sredstava do isteka sledećeg oročenja, promene kamatne stope i neobaveštavanja klijenta o tome i sl. Naime, ukoliko u predviđenom roku nakon isteka oročenja klijent ne poseti poslovnicu i ne da instrukcije o daljem postupanju sa sredstvima, u narednom periodu ona će mu biti raspoloživa samo po posebnoj proceduri razoročavanja sredstava ili nakon isteka novog perioda oročenja. Ovaj problem se uvećava kod dugoročno oročenih sredstava, gde je period obnovljenog oročenja duži od godinu dana. Uz to, poslovna banka obnovljanje oročenja vrši po trenutno važećim uslovima, što znači da može doći do promene obračunavane kamatne stope bez da klijent o tome direktno bude obavešten.

O promeni kamatne stope vas nećemo obavestiti direktno
Navedeno pravilo je vezano za prethodno i govori o ograničenim obavezama poslovne banke po pitanju obaveštavanja klijenata o promenama u obračunavanju kamatne stope na oročena sredstva. Poslovne banke su u obavezi da tokom perioda oročenja obaveste klijenta ukoliko je došlo do promene kamatne stope na položene depozite. Međutim, poslovne banke često obaveštavanje klijenata vrše putem sredstava javnog informisanja, tj. indirektno, tako da takva informacija do mnogih klijenata i ne dođe. U slučaju automatskog reoročenja, poslovne banke obnovu oročenja vrše po trenutnim uslovima, koji mogu biti drugačiji od onih kada je klijent izvršio prvo oročenje sredstava. I u ovom slučaju klijent ostaje neobavešten o promenama.

Celokupna štednja vam nije dostupna u svakom trenutku
Iako nastupaju pod sloganima da vam je novac u bilo kom trenutku potpuno raspoloživ, poslovne banke i po ovom pitanju odstupaju od proklamovanog. Mali broj korisnika bankarskih usluga zna da je gotov novac dostupan samo u okvirima limita blagajne ukoliko se ne najavi povlačenje sredstava sa računa.

Kod oročenih sredstava, situacija je jasna – sredstva su potpuno dostupna tek nakon isteka oročenja, ali samo u ograničenom periodu – do sledećeg automatskog reoročavanja. Kada su u pitanju sredstva položena na štednju po viđenju (avista depoziti), dostupnost je potpuna, ali samo u iznosima koji su u okviru raspoloživih sredstava blagajne. Nije redak slučaj da klijent koji nije najavio povlačenje depozita ne može povući više od dve do tri hiljade evra.

Za povlačenje većih iznosa neophodna je najava službeniku poslovne banke. Uglavnom se zahteva da dan ili dva pre nego što namerava da povuče sredstva, klijent najavi istu, kako bi se gotov novac pripremio u poslovnici banke.


Povoljnije vam je da podignete novac u valuti, a potom ga razmenite u menjačnici
Često pitanje bankarskog službenika pri povlačenju sredstava sa deviznih računa je da li klijent želi novac u stranoj valuti ili u dinarima. Obzirom da se sredstva sa devizne štednje često koriste za kupovine koje se vrše u dinarima, čest odgovor klijenta je „U dinarima“. Na ovaj način banka će izvršiti otkup deviznih sredstava od klijenta i isplatiti dinare, a time ostvariti korist za sebe koju klijent nije ni primetio.

Uobičajeno lokalne menjačnice nude povoljnije kurseve za konverziju valuta od poslovnih banaka. Mnogo isplativije za klijenta banke u ovom slučaju je da bude isplaćen u konvertibilnoj valuti, a da potom izvrši konverziju iste u dinare po kursu koji smatra povoljnijim. Time mu se otvara mnogo veći izbor ponuda menjačnica i ostalih poslovnih banaka koje svakodnevno formiraju kurseve i koji mogu biti znatno povoljniji od kursa koji važi u poslovnoj banci gde ima otvorenu štednju.

Kamatna stopa na štednju se umanjuje za obračunat porez
Poslovne banke u svojim ponudama kamatnih stopa na štednju građana ističu bruto kamatne stope, kako bi privukle klijente „većim brojevima“. Zakonima je definisano da se na ostvarenu kamatu plaća 10% poreza koji pada na teret građana i koji umanjuje ostvarenu kamatu na deviznu štednju. Zbog toga će kamatna stopa od npr. 5% značiti 4,5% prinosa za klijenta koji ima deviznu štednju.

Retki su službenici banaka koji će vam naglasiti da će sredstva koja ostvarujete po osnovu obračunate kamatne stope biti umanjena za ovaj porez. Čak se i u obračunima koje dobijate na početku oročenja ne ističe obaveza plaćanja ovog poreza kroz umanjenje očekivane ostvarene kamatne stope.

Važno je napomenuti da dinarska štednja ne podleže oporezivanju, te da u ovom slučaju poslovne banke istaknute očekivane kamate isplaćuju u celosti klijentu koji štedi u dinarima.


Kamatna stopa na vaša sredstva nije ista kao na reklami
Stepenasta štednja, rastuća štednja i slični novi proizvodi u ponudi poslovnih banaka za građane promovišu nadprosečne kamatne stope na štednju u dinarima i stranim valutama, koje se na kraju pretvore u ispodprosečne. Kao dodatna pogodnost se promoviše i mogućnost ranijeg razoročavanja sredstava, ali se ne pominje da u tom slučaju kamata postaje daleko niža od prosečne.

Ovakvi proizvodi podrazumevaju obračun različitih visina kamatnih stopa tokom trajanja oročenja. Tako npr. za dvanaestomesečnu štednju, koja se promoviše u reklamama sa kamatnom stopom do 8%, se obračunava 2% u prva 3 meseca, 4% u druga tri meseca, 6% u trećem kvartalu i 8% u poslednjem kvartalu oročenja. Ponderisanjem navedenih kamata dobije se prosečna kamatna stopa od 5% i to samo u slučaju da ulog ostane aktivan svih 12 meseci. U svakom drugom slučaju kamata je čak i niža od 5%. Ukoliko biste sredstva povukli nakon 6 meseci, kamatna stopa bi bila tek oko 3%.

Zbog navedenog je često mnogo povoljnije deponovati sredstva u poslovnim bankama po klasičnom principu ostvarenja kamate nakon isteka oročenja.

Zatvaranje računa štednje se naplaćuje
Jedan deo poslovnih banaka po tarifniku naplaćuje naknadu za zatvaranje računa štednje. Naknada za zatvaranje iznosi uglavnom između 100 i 300 dinara. Ne samo da pojedine poslovne banke ne obaveštavaju klijente unapred o postojanju ove naknade, već im često naknadu naplate bez njihovog znanja – umanjenjem ostvarene kamate.

Najčešći primer nekorektnog ponašanja poslovnih banaka je prisutan kod zatvaranja računa oročene štednje. Često klijenti po isteku roka oročenja odluče da ili povuku sredstva ili promene rok oročenja, što automatski povlači potrebu za zatvaranjem računa na kome je novac bio položen u prethodnom periodu oročenja. Obzirom da je ostvarena određena kamata po oročenju, bankarski službenici često umanjuju istu radi naplate naknade za zatvaranje računa, a da o tome samo površno informišu ili čak i ne informišu klijenta, već mu samo u sklopu „dokumentacije“ na potpis daju izveštaj o naplaćenoj naknadi.

Narodna banka Srbije je predlogom Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga definisala da poslovne banke nemaju pravo na naplatu naknade za zatvaranje računa, te bi ovaj problem mogao biti rešen stupanjem Zakona na snagu.

Samo dobrim poznavanjem uslova štednje u poslovnim bankama građani mogu izabrati najbolju ponudu za sebe. Zakonom je dato pravo svakom klijentu banke da bude potpuno informisan o uslovima poslovanja, te je uvek potrebno ovo pravo i iskoristiti. Prethodno navedeno su neki od osnovnih „trikova“ koji se koriste u bankarskom poslovanju i na koje treba obratiti pažnju pri izboru banke u kojoj ćete štedeti. Izbor banke na bazi pronalaženja najbolje kombinacije uslova, prava i obaveza korisnika vam može doneti osetno veće prinose na uložena sredstva, posebno ukoliko su u pitanju veće sume novca koji se oročava. (Economy.rs, Kamatica 25. januar 2011.)

eno dvojica danas placu na b92, sto su digli kredit pre 3godine, pa im rata kredita skocila sa 45000din na 80000din, a jedan je ostao bez posla, pa trazi izmenu ugovora da se obustavi naplata rate dok ne pronadje drugi posao...al to ne prolazi...a slusam jutros samo kako ubedjuju penzionere ovi salterasi , jel imate cekove uzmite cekove, uzmite dozvoljeni minus, pa sve ubedjuju...penzionere...a ovi im vise neveruju nista....kad crni penzioner ne veruje banci...moze sve da nam bude jasno....zena mi zatvorila dozvoljen minus, svaki mesec su joj skidali 500din za nista zbog dozvoljenog minusa, pa odrzavanje racuna 250din...pa gasenje minusa 300din...pa i ja bi mogao takvu banku da otvorim pa da ih klepam po usima za kojekakve usluge...lepo je njena drugarica odradila, otvorila samo tekuci racun, a nije uzela plastiku...ne mogu nista da ti skinu, ode na salter i podigne platu...nema odrzavanje kartice, racuna, minusa....treba svi da se bacimo na stari papirnu karticu, pa izdiktiras broj racuna i dignes platu taj dan kad ti legne na racun i mogu da se slikaju...

Novosadjanin007 ::

eno dvojica danas placu na b92, sto su digli kredit pre 3godine, pa im rata kredita skocila sa 45000din na 80000din, a jedan je ostao bez posla, pa trazi izmenu ugovora da se obustavi naplata rate dok ne pronadje drugi posao...al to ne prolazi...a slusam jutros samo kako ubedjuju penzionere ovi salterasi , jel imate cekove uzmite cekove, uzmite dozvoljeni minus, pa sve ubedjuju...penzionere...a ovi im vise neveruju nista....kad crni penzioner ne veruje banci...moze sve da nam bude jasno....zena mi zatvorila dozvoljen minus, svaki mesec su joj skidali 500din za nista zbog dozvoljenog minusa, pa odrzavanje racuna 250din...pa gasenje minusa 300din...pa i ja bi mogao takvu banku da otvorim pa da ih klepam po usima za kojekakve usluge...lepo je njena drugarica odradila, otvorila samo tekuci racun, a nije uzela plastiku...ne mogu nista da ti skinu, ode na salter i podigne platu...nema odrzavanje kartice, racuna, minusa....treba svi da se bacimo na stari papirnu karticu, pa izdiktiras broj racuna i dignes platu taj dan kad ti legne na racun i mogu da se slikaju...

http://www.poslovnimagazin.biz/magazin/organizovano-nezadovoljstvo-korisnika-stambenih-kredita-piraeus-banke-28-2743

http://www.krediti.rs/vesti/greenhouse-investments-ulaze-100-mil-eur-u-trziste-korporativnih-obveznica-i-kupovinu-banke-u-srbiji/7561

Koju li ce???????

PRBN ????

Banke od početka godine više kupuju državne hartije i zapise Narodne banke Srbije nego što kreditiraju privredu i građane. Da bi pokrila deficit u budžetu, država je za dva meseca emitovala hartije vredne tridesetak milijardi dinara. Narodna banka Srbije je istovremeno prodala zapisa za 140 milijardi, a na svemu tome bankari će zaraditi 700 miliona dinara.
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/234573/Banke-radije-ulazu-u-hartije-od-vrednosti-nego-u-privredu

Moguće lansiranje bankarskog indeksa na Belexu
28/06/2011 Sinteza

Predstavnici Beogradske berze, na otvaranju manifestacije „BELEX bankarski dan“ najavili su mogućnost publikovanja indeksa akcija koji bi kao komponente sadržao isključivo bankarske akcije. Princip formiranja indeksa bio bi isti kao i kod postojećih berzanskih pokazatelja odnosno bio bi ponderisan free float-om, sastavljen od najlikvidnijih hartija, dok ponder svake pojedinačne hartije ne bi prelazio učešće od 30 procenata. Trenutna tržišna kapitalizacija free float-a komponentni ovog indeksa iznosi 450 miliona evra što u perspektivi daje dobar potencijal za formiranje korpe akcija. Prema rečima Miroljuba Ristića, analitičara sa Beogradske berze, jedino je visok stepen korelacije sa indeksom Belex 15 do sada sprečio javno publikovanje ove korpe akcija, ali se pojavom NIS-a i Aerodroma i na tom planu polako menja situacija. Trenutno, u indeksu Belex 15 bankarske akcije zauzimaju 51,35 procenata cele korpe.

Da li ce u tu korpu da natrpaju sve banke sa belexa,ili samo odredjene??

Sofke ::

Da li ce u tu korpu da natrpaju sve banke sa belexa,ili samo odredjene??

Mislis u kontejner.....?

OTPUŠTANJA: Credit Suisse bi mogao otpustiti do 2.000 zaposlenika
Autor/izvor: SEEbiz
Datum objave: 26.07.2011. - 11:52:00

ZUERICH - Švicarska banka Credit Suisse vjerojatno će objaviti svoje mjere štednje, koje uključuju i ukidanje od 1.500 do 2.000 radnih mjesta, pišu u utorak švicarski mediji, ne navodeći pritom izvor informacija. Neue Zuercher Zeitung (NZZ) objavio je da će te mjere Credit Suisse vjerojatno najaviti u četvrtak prilikom objave svojih tromjesečnih rezultata poslovanja.

Švicarski list Handelszeitung već je 15. lipnja objavio, pozivajući se na neimenovane izvore, da Credit Suisse namjerava ukinuti nekoliko stotina radnih mjesta u odjelu investicijskog bankarstva, poglavito u Sjedinjenim Državama, ali i u Švicarskoj, zbog slabije aktivnosti klijenata.

Glasnogovornik Credit Suissea, koji je u odjelu investicijskog bankarstva krajem prvog tromjesečja imao 20.800 zaposlenih, odbio je komentirati napise lista NZZ

Citat :

Kalanović navodi da je u pripremi izdvajanje više novca za povećanje likvidnosti privrede i smanjenje obavezne rezerve banaka, kako bi bilo obezbedjenoo više kredita privredi.

Ona je najavila da će vlada, u cilju poboljšanja likvidnosti ekonomije, doneti uredbu o skraćenju roka za izvršenje obaveza u međusobnim plaćanjima privrede na 60 dana. Uredba će, po Kalanovićevoj, najpre biti primenjena za plaćanja države i državnih organa.

Tom uredbom biće uspostavljen reciprocitet kako za državu tako i za privredu, objasnila je potpredsednica Vlade Srbije.

Ona smatra i da bi smanjenje obavezne rezerve banaka prema urađenim analizama bilo najprihvatljivije sa 40 na 20 odsto, čime bi se oslobodilo oko 750 miliona evra viška sredstava banaka za kreditiranje privrede.

Izgleda da taj svinjski grip ostavlja posledice!

Milica1 je postavila podatke za 2010 a evo i za 2011 (po Global Finance):

WORLD'S 50 BIGGEST BANKS 2011:

http://www.gfmag.com/tools/best-banks/11382-worlds-50-biggest-banks-2011.html#axzz1ZB3cN1wV

WORLD’S BEST GLOBAL BANKS 2011:

http://www.gfmag.com/tools/best-banks/11342-worlds-best-global-banks-2011.html#axzz1ZB3cN1wV

WORLD’S 50 SAFEST BANKS 2011:

http://www.gfmag.com/tools/best-banks/11341-worlds-50-safest-banks-2011.html#axzz1ZB3cN1wV

WORLD’S SAFEST BANKS IN CENTRAL & EASTERN EUROPE 2011:

http://www.gfmag.com/tools/best-banks/11337-worlds-safest-banks-in-central-a-eastern-europe-2011.html#axzz1ZB3cN1wV

WORLD'S TOP CENTRAL BANKERS 2011:

http://www.gfmag.com/tools/best-banks/11343-worlds-top-central-bankers-2011.html#axzz1ZB3cN1wV

[da li treba da napominjem da nas nema ni na jednoj listi]

Smanjen kreditni rejting slovenackih banaka LJUBLJANA, 27. septembra 2011. (Beta) - Agencija za ocenjivanje kreditnog rejtinga Mudis snizila je kreditni rejting Slovenačke izvozne i razvojne banke (SID) i njenih obveznica, kao i Nove Ljubljanske banke (NLB) i Abanke Vipava.

Agencija je najavila da će ponovo proveriti bonitetske ocene ovih banaka i Nove kreditne banke Maribor (NKBM).

Agencija Mudis je nedavno za jedan stepen snizila i kreditni rejting Slovenije.

Kao razlozi za takav potez navedeni su rastuća politička nesigurnost i rizik u sprovodjenju planova fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi potrebnih za sprečavanja daljeg rasta duga vlade u srednjoročnom periodu i promociju dugoročnog privrednog rasta Slovenije.

Drma li bankare temperatura?

Bankari u Srbiji ne kriju da ih zabrinjava to što privrednici imaju problema sa vraćanjem dugova, jer je obim loših kredita u realnom sektoru dostigao više od 22 odsto. Po tom pokazatelju, najgori smo u ovom delu regiona.

Možda se cela ta priča potcenjuje, odnosno ne shvata se dovoljno njen značaj, ovim rečima je nedavno Zoran Petrović, zamenik predsednika Izvršnog odbora Rajfajzen banke, kao gost „Politike” komentarisao problem loših kredita.

"Postoje analize koje pokazuju da će i budući kreditni rast biti ugrožen ako se na efikasan način ne pozabavimo ovim problemom. Kada se duplira iznos loših zajmova, to „ošiša” budući kreditni rast za sedam do deset odsto", upozorio je tada Petrović.

http://www.b92.net/biz/vesti/tema.php?id=129&nav_id=550399

U ovom trenutku privredi bi znatno pomoglo i samo produživanje roka otplate kredita. Dodatna mogućnost koja stoji na raspolaganju je da se pored produženja roka otplate izvrši i kapitalizacija kamate. Na taj način bi preduzeća imala više likvidnih sredstava koje mogu uložiti u neto obrtni kapital, koji će poslužiti za povećanje poslovne aktivnosti. Na taj način će društvo imati akumulirana sredstva iz kojih će nakon krize moći da izvrši servisiranje obaveza. Ovako, banke svojom politikom samo dalje cede sredstva prduzeća. Sve banke su dobro obezbedjene, ali bi trebale da primete da nema ko da kupi kuće, stanove, lokale i sl koji su uzeti u zalog. Treba razmotriti šta je za njih bolje u dugom roku i da li žele da posluju na ovom tržištu samo sada ili i u narednim periodima.

Unikredit centrala prijavio gubitak od 10,6 milijardi evra.

Jednokratni otpisi od 10,6 milijardi evra koji su doveli do neto gubitka Grupe UniCredit od 9,3 milijardi evra za prvih devet mjeseci 2011. najvećim su dijelom posljedica jednokratnog otpisa goodwilla i nekih manjih imovinskih stavki, te nisu rezultat tekućeg poslovanja Grupe već predstavljaju čišćenje njenog bilansa kao korak koji prethodi i priprema dokapitalizaciju. Izuzevši navedeni otpis, neto dobit Grupe u prvih devet mjeseci iznosi 847 miliona evra”, stoji u komentaru Zagrebačke banke.

Шошкић: Спречићемо банке да повуку капитал
http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Soskic-Sprecicemo-banke-da-povuku-kapital.sr.html

KATIĆ: Srpske banke skrivaju gubitke
Beograd - Stanje srpske ekonomije mnogo je gore nego što pokazuju zvanične brojke, ali je to sakriveno precenjenim dinarom, kao što su i gubici srpskih banaka skriveni reprogramima kredita koje ne prate neophodni otpisi koji bi pokazali pravo stanje stvari, rekao je juče poznati finansijski konsultant Nebojša Katić.

„Što više precenjujete valutu, pokazatelji će vam biti bolji i brže ćete potonuti“.
Katić smatra da će Srbiju najpre pogoditi valutna kriza koja će se preliti u bankarski sektor. „Preko deviznog tržišta dolazi do sloma“.

http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/katic_srpske_banke_skrivaju_gubitke.4.html?news_id=228290

Finansijski problemi za Zagreb
http://www.capital.ba/finansijski-problemi-za-zagreb/

A ovi naši mudro ćute.
Ili smo mi postali druga Švajcarska, samo što to još skrivamo od sveta i sopstvenih građana, ili smo do guše u g... pa niko ne sme usta da otvori.

Bankrotirala hrvatska Kredo banka

Split - €“ Splitska Kredo (Credo) banka prva je banka u Hrvatskoj koja je od početka krize završila u bankrotu pošto joj je Hrvatska narodna banka (HNB) oduzela dozvolu za rad.

Istovremeno je pokrenuta i njena likvidacija, objavili su danas hrvatski mediji.

Ne očekuje se, međutim, da će bankrot Kredo banke, osnovane 1993. imati važnije posledice na sistem budući da čini samo 0,44 odsto hrvatskog bankarstva. Reč je o banci koja već nekoliko godina posluje s gubitkom.

HNB je u utorak saopštila da depoziti štediša u Kredo banci iznose 465 miliona kuna (preko 62 miliona evra) koji su osigurani kod Državne agencije za osiguranje štednih uloga i sanaciju banaka. Isplata štednje počeće već za nekoliko dana, naglasila je HNB.

Hrvatska radiotelevizija (HRT) ističe, međutim, da će na gubitku biti oni koji imaju štednju veću od 400.000 kuna (oko 53.000 evra) pošto je oktobra 2008, kada je kriza počela, država podigla prag osigurane štednje sa 100.000 na 400.000 kuna.

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/291295/Bankrotirala-hrvatska-Kredo-banka

Počelo je, počelo...

Basesku: Ne plaćamo pohlepu banaka!

Basesku je izjavio da evropske banke ostvaruju ogroman profit u Rumuniji i da bi, kada bi one prestale da finansiraju tu zemlju tokom krize, to značilo "odsustvo poštene igre".

Izjava rumunskog predsednika usledila je nakon što je Centralna banka Austrije uvela niz mera da bi ograničila pozajmljivanje filijala austrijskih banaka u zemljama istočne i centralne Evrope. Novinska agencija "Medijafaks" prenela je da su tri banke, "Erste grup", "Rajfajzen internešnel" i "UniKredit bank Austria", već prihvatile mere.

"Erste grupa" je 2006. kupila 61,88 odsto akcija rumunske Komercijalne banke od vlade u Bukureštu.

"Ne bih voleo da... podsećam naše evropske prijatelje na to koliko su uslovljavali prijem Rumunije u EU privatizacijom naših banaka", naveo je Basesku.

On je pozvao banke da ne "uguše" rumunsku privredu smanjenjem toka kapitala.

Bankama pad dinara doneo 2 mlrd EUR

Beograd -- Za svaki procenat za koji dinar oslabi, banke zarade pola milijarde evra, kaže ekonomista Miroslav Zdravković.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=12&dd=01&nav_id=562219

Citat :

Direktorka za regionalnu saradnju Centra za liberalno-demokratske studije (CLDS) Milica Bisić ocenila je da prebacivanje kontrole uplate poreza i doprinosa na banke neće doprineti značajnijem poboljšanju naplate.


"Kad pogledate, u strukturi neplaćenih obaveza dominiraju bivša velika socijalistička preduzeća i javna preduzeća, pa čak i neke opštine, koji sigurno ne plaćaju ne zbog toga što izbegavaju porez, nego zato što nemaju ili su propali", rekla je Bisićeva.

Ona je ocenila da je namera da se bankama zakonski nametne obaveza da od 1. januara 2012. kontrolišu uplatu poreza i doprinosa na zarade "jedan poseban način vraćanja Službe društvenog knjigovodstva, samo ovaj put u vidu različitih banaka, a ne jedne institucije".

Milica Bisić je rekla da misli da je tu reč o "velikoj zabuni o tome ko šta treba da radi" i istakla da ne bi trebalo kontrolu uplata poreza i doprinosa prebacivati na banke, već obezbediti da Poreska uprava dosledno sprovodi svoj posao.

"Kada je reč o plaćanju poreza ili doprinosa na zarade i danas postoje sve obaveze koje su propisane poreskim i drugim zakonima, a Poreska uprava dobija poreske prijave obveznika", rekla je Bisićeva, koja je bila zamenik ministra finansija i šef Poreske uprave u Vladi Zorana Đinđića.

Ko koga ovde zjbva?

Hipo banka izlazi iz bivše SFRJ?

Austrijska Hipo Alpe Adrija banka počeće sredinom 2012. prodaju svojih podružnica u zemljama bivše Jugoslavije.

Hipo banka će za balkanske podružnice tražiti 1,5 milijarde evra, što jedva da odgovara knjigovodstvenoj vrednosti banaka, piše austrijski mesečni časopis Trend.

Predsednik uprave te banke Gotvald Kranebiter je za Trend rekao da će banka povući četiri milijarde evra neaktivne imovine iz podružnica u Hrvatskoj, Srbiji, Sloveniji, Crnoj Gori i BiH kako bi se olakšala njihova prodaja.

Hipo se priprema za prodaju jer "stanje ne dozvoljava da se robuje dogmama", objasnio je Kranebiter.

Ipak, kako prenosi hrvatski Poslovni dnevnik, na osnovu nezvaničnih informacija iz hrvatske Hipo banke - vest o povlačenju iz Hrvatske apsolutno nije istinita.
http://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2011&mm=12&dd=19&nav_id=566842

Vladulns ::

Hipo banka izlazi iz bivše SFRJ?

Austrijska Hipo Alpe Adrija banka počeće sredinom 2012. prodaju svojih podružnica u zemljama bivše Jugoslavije.

Hipo banka će za balkanske podružnice tražiti 1,5 milijarde evra, što jedva da odgovara knjigovodstvenoj vrednosti banaka, piše austrijski mesečni časopis Trend.

Predsednik uprave te banke Gotvald Kranebiter je za Trend rekao da će banka povući četiri milijarde evra neaktivne imovine iz podružnica u Hrvatskoj, Srbiji, Sloveniji, Crnoj Gori i BiH kako bi se olakšala njihova prodaja.

Hipo se priprema za prodaju jer "stanje ne dozvoljava da se robuje dogmama", objasnio je Kranebiter.

Ipak, kako prenosi hrvatski Poslovni dnevnik, na osnovu nezvaničnih informacija iz hrvatske Hipo banke - vest o povlačenju iz Hrvatske apsolutno nije istinita.
http://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2011&mm=12&dd=19&nav_id=566842

Demant ili .....
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/296793/Hipo-banka-Ne-povlacimo-se-iz-Srbije

Austrijske banke izdale najveći broj kredita

U zemljama istočne i jugoistočne Evrope austrijske banke trenutno imaju ukupno 300 milijardi evra izdatih kredita. Nijedna druga zemlja nije u bankarskom sektoru u toj meri zastupljena u ovom delu Evrope kao Austrija. Austrijske banke bile su među prvima koje su se nakon pada Berlinskog zida angažirale u novonastalom privrednom prostoru, u kom se dešavala tranzicija sa socijalističkog na kapitalistički sistem. Tada je privredi istočne i jugoistočne Evrope bio potreban novac, austrijske banke su ga skupo posuđivale, te tako pravile veliki profit. No, tada je i sama privreda u tom delu Evrope beležila porast, tako da rizik u koji su se banke upuštale nije bio prevelik, kaže viceguverner Austrije nacionalne banke, Volfgang Duhaček. "Austrijske banke su nakon pada Berlinskog zida reagovale dinamično, ali se integracija istočne i jugoistočne Evrope u kapitalistički sistem nije dešavala samo na financijskom sektoru već i u privredi uopšte, tako da ne bih rekao da su banke bile pohlepne, već da je to bio sasvim normalan proces", kaže Duhaček.


No, upravo zbog ovoga, Austrijska nacionalna banka je u dogovoru sa bankama koje posluju na istoku i jugoistoku Evrope protekle sedmice donela nove odredbe za njihovo poslovanje. Najvažnija odredba kaže da banke na stotinu evra koje imaju u pokriću u kreditima mogu izdati samo 110 evra, a druga da se pri izdavanju kredita detaljnije i oštrije mora kontrolisati likvidnost klijenata koji podižu kredit. Vremena u kojima se banke uopšte nisu interesovale za visinu primanja njihovih klijenata i u kojima je bila važna samo vrednost nekretnine koju su kreditnim novcem želeli kupiti, definitivno su prošla, kaže viceguverner Austrijske nacionalne banke Volfgang Duhaček. "Mislim da su banke svesne rizika kojeg sa sobom nosi trenutni razvoj situacije u finansijskom sektoru, i znam da povlače poteze koji taj rizik svode na minimum“, kaže Duhaček.

O problemima sa kojima se susreću, u međuvremenu javno govore i same banke. Menadžment banke BankAustria kaže kako banka obustavlja ekspanziju na jugoistok Evrope, Erste banka govori o "štednji na Istoku", u Hypo banci kažu da će ponovo trebati pomoć države, dok u menadžmentu Raiffaissen banke već otvoreno govore o povlačenju sa tržišta pojedinih zemalja na jugoistoku Evrope.

Zbog nestabilnosti evra i finansijske krize pojedine austrijske banke razmišljaju o povlačenju kapitala iz istočne i jugoistočne Evrope. Za pojedine od tih zemalja to bi značilo potpuni kolaps privrede, piše "Deutsche Welle.

"Od projekata na istoku i jugoistoku Evrope austrijske banke su poslednjih godina profitirale u velikom stilu. Sada se ti projekti pretvaraju u rizične poslove čije je krajnje rezultate teško proračunati", kaže za nemački dnevni list stručnjak za finansije Univerziteta u Klagenfurtu, profesor Gotfrid Haber. Menadžmenti velikih austrijskih banaka postaju nervozni, dodaje on, a njihova najveća briga su krediti koje su ove banke podijelile na jugoistoku Evrope, a koji bi, u najgorem slučaju, mogli ostati nenaplaćeni.

Da je strah od ovakve vrste scenarija opravdan, govori činjenica da već sada veliki broj domaćinstava u Rumuniji i Mađarskoj, nije u stanju vraćati rate za kredite koje su podigli. U posebno teškom položaju su domaćinstva koja su kredite podigli u stranim valutama, najčešće u švajcarskim francima, a takvih je čak 70% svih kredita koje su austrijske banke izdale na istoku i jugoistoku Evrope. Dodatno je neizvjesna i stabilnost samog evra, tako su zbog mogućeg porasta inflacije ugrožena i domaćinstva koja imaju kredite i u, barem do sada, stabilnom evru. "Sve skupa", kaže Haber "to je više nego dovoljan razlog za nervozu".