Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh

Hm, ostanak ili opstanak?

NBS: Banke visoko kapitalizovane
15. jul 2010. | 09:33 | Izvor: Beta
Beograd -- Narodna banka Srbije (NBS) je saopštila da su srpske banke visoko kapitalizovane i likvidne i da se može očekivati nastavak ukrupnjavanja u bankarskom sektoru.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=07&dd=15&nav_id=445616

Dušan ::

Nije u stečaju, Synergy prestaje da postoji, prelaze u Erste:

U avgustu 2007. godine Erste Group Bank AG iz Beča je postao vlasnik 75% Synergy Capital AD i na taj način proširila svoje regionalno učešće i omogućila velikom broju stranih investitora da učestvuju na finansijskom tržištu Srbije.

U aprilu 2009. godine Erste Group Bank AG iz Beča postaje vlasnik 100% Synergy Capital AD kupovinom preostalih 25% vlasništva.

Nek i ovde stoji ova vest!

I u prvih šest meseci, deset najvećih banaka po aktivi zauzima skoro 70 odsto tržišta i ovaj podatak najbolje pokazuje koliko prostora imaju preostale 24 banke koje posluju na domaćem tržištu. Banca Intesa je ostala lider i nakon objavljenih poslovnih podataka za drugi kvartal, dodatno učvrstivši svoju poziciju osvajanjem 14,2 odsto tržišta. Mereno po visini aktive, drugu poziciju je zauzela Komercijalna banka (BSE:KMBN), uz veliki rast aktive, ali zahvaljujući pre svega zatvorenoj dokapitalizacija od strane međunarodnih finansijskih institucija okončanoj početkom tekuće godine. Treća banka po visini aktive je austrijski Raiffeisen sa udelom na tržištu od 8,6 procenata ali uz prilično konzervativno vođenje poslovnih aktivnosti nekada vodeće banke na tržištu. Naime, u odnosu na prvih šest meseci protekle godine, Raiffeisen je povećao plasmane tek za 8 procenata (realni pad od oko 3-4 odsto) uprkos činjenici da su u istom periodu depoziti ove banke porasli skoro za trećinu. Među bankama koje su pogoršale položaj na domaćem tržištu su svakako i grčke banke EFG i Vojvođanska (BSE:VJBN) koje su zabeležile pad aktive posmatrano čak i u nominalnom iznosu (4,5 i 3,2 odsto, respektivno). Najveću ekspanziju zabeležio je Unicredit koji je, po prvi put otkada posluje u Srbiji, zauzeo četvrtu poziciju na tržištu sa udelom od 6,6 procenata i zavidnom stopom rasta od početka godine od 13,7 procenata.

http://www.seebiz.eu/sr/banke/bankarski-sektor-zabelezio-stagnaciju-u-prvih-sest-meseci,88564.html

Profit banaka 15,4 milijardi dinara
23. avgust 2010. | 12:38 | Izvor: Tanjug
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=08&dd=23&nav_id=453610

U ProCredit Banci 'pljuste' otkazi:

Nezvanicno oko 300 ljudi je dobilo otkaz.

Pored Škodinog auto-salona na Novom Beogradu bila je ekspozitura ProCredit banke da imaju mušterije gde da sednu posle razgledanja vozila. E pa, zatvorena je.

U Apatinu im je ekspozitura bila otvorena neko jako kratko vreme, 6 meseci, godinu dana najviše, ne znam tačno... Znam da sam se čudio kad su zatvorili nedugo posle otvaranja.

Moguće spajanje grčkih banaka u Srbiji
http://www.kamatica.com/vesti/1529/grcke-banke-srbija

Global Finance napravio je popis 50 najsigurnijih banaka na svetu u 2010.god

1. Caisse des Depots et Consignations (CDC) (Francuska)

2. Bank Nederlandse Gemeenten (Holandija)

3. Zuercher Kantonalbank (Švajcarska)

4. Landwirtschaftliche Rentenbank (Nemačka)

5. Rabobank Group (Holandija)

6. Landeskreditbank Baden-Wuerttemberg – Foerderbank (Nemačka)

7. Nederlandse Waterschapsbank (Holandija)

8. KfW (Nemačka)

9. NRW.Bank (Nemačka)

10. Royal Bank of Canada (Kanada)

11. National Australia Bank (Australija)

12. Westpac Banking Corporation (Australija)

13. Commonwealth Bank of Australia (Australija)

14. Banco Santander (Španija)

15. Toronto-Dominion Bank (Kanada)

16. Australia and New Zealand Banking Group (Australija)

17. ASB Bank (Novi Zeland)

18. BNP Paribas (Francuska)

19. HSBC Holdings (UK)

20. Credit Agricole (Francuska)

21. Banco Bilbao Vizcaya Argentaria (BBVA) (Španija)

22. Scotiabank (Kanada)

23. DBS Bank (Singapur)

24. Banco Espanol de Credito S.A. (Banesto) (Španija)
25. Caisse centrale Desjardins (Kanada)

26. Credit Suisse (Švajcarska)

27. Nordea (Švedska)

28. La Caixa (Španija)

29. Svenska Handelsbanken (Švedska)

30. BNY Mellon (SAD)

31. Oversea-Chinese Banking Corporation (Singapur)

32. United Overseas Bank (Singapur)

33. Pohjola Bank (Finska)

34. Barclays Bank (UK)

35. Intesa Sanpaolo (Italija)

36. BMO Financial Group (Kanada)

37. CIBC (Kanada)

38. National Bank Of Kuwait (Kuvajt)

39. Deutsche Bank (Nemačka)

40. JPMorgan Chase (SAD)

41. Lloyds Banking Group (UK)

42. Société Générale (Francuska)

43. Wells Fargo (SAD)

44. Banque Federative du Credit Mutuel (BFCM) (Francuska)

45. Landesbank Baden-Wuerttemberg (Nemačka)

46. Credit Industriel et Commercial (CIC) (Francuska)

47. Nationwide Building Society (UK)

48. U.S. Bancorp (SAD)

49. Landesbank Hessen- Thueringen Girozentrale (Nemačka)

50. Shizuoka Bank (Japan)

Dobit banaka u prvom polugođu povećana za 75 odsto

Prvih pet banaka po visini ostvarenog dobitka pre oporezivanja su Banka Inteza sa četiri milijarde dinara, AIK banka sa 2,8 milijardi, Unikredit banka - 1,9 milijardi, Rajfajzen banka - 1,5 milijardi i Komercijalna banka sa 1,4 milijarde dinara.

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/205384/Dobit-banaka-u-prvom-polugodju-povecana-za-75-odsto

gogloee ::

U ProCredit Banci 'pljuste' otkazi:

Nezvanicno oko 300 ljudi je dobilo otkaz.

ProCredit Banka je u aprili 2010 otpustila oko 200 radnika, a u julu i avgustu oko 400. Koliko sam upoznat to jos nije kraj.

Svetski bankari usvojili nova pravila bankarskog sistema

http://www.emg.rs/vesti/svet/132519.html

Banka Kredi agrikol (Credit Agricole) je danas saopštila da od ponedeljka, 4. oktobra, počinje da odobrava potpuno besplatne gotovinske kredite, sa nominalnom i efektivnom kamatnom stopom od nula procenata.

Uslov za dobijanje kredita je da klijent do kraja godine počnu da prima zaradu preko računa u toj banci.

Ukoliko to uradi, imaće mogućnost da konkuriše za kredit u iznosu do 200.000 dinara, uz kamatnu stopu od nula odsto, bez ikakvih administrativnih troškova. Period otplate ovih kredita je pet meseci, uz dozvoljeno zaduženje plate do 40 procenata, navedeno je u saopštenju.

Specijalna ponuda, u okviru koje će se odobravati gotovinski kredit u iznosima od 50.000, 100.000, 150.000 i 200.000 dinara, traje do 31. decembra.

(Tanjug)

Nadzorni savet Nove Ljujbljanske banke (NLB) je na današnjoj sednici predvideo postepeno povlačenje s tržišta Srbije.
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/211788/Nadzorni-savet-NLB-predvidja-postepeno-povlacenje-iz-Srbije

Београд, 20.09.2010.
Комисија за хартије од вредности је примила захтев банке ,дана 17.09.2010. године, у вези са применом института познатог купца у светлу његове евентуалне обавезе објављивања понуде за преузимање.
Наиме, у случају повећања капитала банке у складу са чланом 54. став1. тач.1. Закона о тржишту хартија од вредности и других финансијских инструмената, које је намењено познатом купцу , поставља се питање његове обавезе објављивања понуде за презимање.
Из изложеног је потребно да je Комисија што пре обавести о томе ко се сматра познатим купцем, у смислу чл. 54. ст.1. тач.1) Закона и да ли има обавезу објављивања понуде за презимање, сходно Закону о преузимању акционарских друштава.

http://www.sec.gov.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=1091&Itemid=71

KOJA LI JE TO BANKA????

Nisam 100% siguran, ali najverovatnije Credy banka iz Kragujevca.

Beograd -- Erste banka će kupiti još neku banku u Srbiji ukoliko joj se za to ukaže prilika, najavio je izvršni direktor Erste grupe Andreas Trajhl.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=11&dd=10&nav_id=471399

NBS povećala referentnu kamatu na 10,5 odsto
Beta pre 54 minutaBEOGRAD, 11. novembra 2010. (Beta) - Izvršni odbor Narodne banke Srbije (IO NBS) danas je razmatrao aktuelna ekonomska kretanja i odlučio da referentnu kamatnu stopu poveća za 100 baznih poena, na 10,5 odsto.

Pri donošenju odluke IO je pre svega uzeo u obzir potrebu zaustavljanja rasta inflatornih pritisaka podstaknutih rastom cena hrane, efekte ranije deprecijacije, kao i brži oporavak agregatne tražnje od očekivanog.

Rast cena hrane bio je ključni faktor porasta inflacije u proteklih nekoliko meseci, ocenjuje se u saopštenju NBS.

Navodi se i da će preko povećanja uvoznih cena na rast inflatornih pritisaka uticati i do sada ostvarena deprecijacija.

Istovremeno, nastavak ekonomskog oporavka, kao i odluka o odmrzavanju zarada u javnom sektoru i penzija, doprineće slabljenju dezinflatornog uticaja agregatne tražnje, navodi NBS.

Centralna banka je ocenila da će se međugodišnja inflacija u narednim mesecima kretati iznad gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja.

Stoga je, kako se navodi, povećanje referentne kamate potrebno kako bi se inflacija krajem 2011. godine vratila u granice utvrđenog cilja od 4,5 plus/minus 1,5 odsto za kraj 2011. i 4 plus-minus 1,5 odsto za kraj 2012.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će se doneti odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 9. decembra 2010. godine.

ERIK KANTONA ZOVE U "UDAR NA BANKE"
Izvor:Press

Erik Kantona pozvao je sve ljude da 7. decembra podignu sav novac iz banaka, jer upravo banke okrivljuje za nedaće savremenog doba.

Svi znaju da on uvek zadaje fatalne udarce, samo je pitanje gde i na koga će krenuti

Čuvena reklama u kojoj Erik Kantona podiže kragnu i izgovara svoje magično „orevuar" pre nego što će uputiti fatalni šut, bila je simbol engleskog fudbala devedesetih godina, sa Francuzom kao najvećom facom na Ostrvu.

On je i danas ostao upamćen kao čovek koji jednim udarcem rešava sve, bilo da je to odlučujući šut na gol ili glava protivničkog navijača. Pre nekoliko dana Kantona je podsetio zašto i 13 godina nakon povlačenja još važi za najveću kontroverzu savremenog fudbala.

Samo, ovog puta se nameračio na bankarski sistem, koji okrivljuje za sve nedaće koje su zadesile savremeno čovečanstvo. Odlučio je da povede pravu revoluciju protiv banaka, a, kako inače to radi, namerava da ih uništi jednim udarcem.

Njegova ideja je da sedmog decembra svi ljudi odu u banke i podignu sav novac koji drže na štednim i tekućim računima. To bi banke bacilo u velike probleme i većina bi morala da stavi katanac na vrata, smatra Kantona.

Kaže da mu nisu jasni svi ti ulični protesti koji su preplavili Evropu poslednjih meseci.

"U današnje doba protestovati na ulici, čemu to? Tako okrećeš sve protiv se be. To više nije način na koji se menjaju stvari. Lepo je govoriti o revoluciji i uzimati oružje, ali ne možeš ići unaokolo i ubijati ljude. Ne verujem da možemo biti srećni kad vidimo svu tu bedu oko nas. Ili živimo pod staklenim zvonom, odvojeni od svega. Postoje mogućnosti i možemo mnogo da učinimo. Zato me ljuti što činimo tako malo", kaže on.

Kantona dodaje da se "revolucija može napraviti vrlo jednostavno. Sistem je izgrađen na bankama. Dakle, ako želite da srušite sistem, srušite banke. Pa tako, umesto da tri miliona ljudi izađe na ulice i maše transparentima, bolje bi bilo da odu u svoje banke i povuku sav svoj novac, jer banke će se urušiti, nestati. Bez oružja, krvi, bez ičega takvog, a onda će vlasti morati da nas slušaju na drugačiji način".

Udar Kantone na ekonomski sistem nije nikoga mnogo iznenadio, jer je i njegova fudbalska karijera bila takva da su posle njegovog povlačenja prve reakcije govorile da svi znaju da se Kantona „nikad ne povlači". Samo je bilo pitanje gde će i na koga da udari.

BERLIN, 20.11.2010 (TANJUG)
Banke EU računaju na rast profita u istočnoj Evropi

Banke koje posluju u zemljama istočne Evrope mogu da računaju na visoke profite u narednim godinama, ali i na sve oštriju konkurenciju banaka iz Kine i Indije, ocenili su top menadžeri Dojče i Unikredit banke.

Predsednik Unikredita Federiko Giconi očekuje rast prihoda te banke u istočnoj Evropi za 11 odsto u narednih pet godina. On je juče izjavio da će visina kredita i depozita u tom periodu da se poveća za 15 procenata, što je rast kakav se ne predvija u zapadnoj Evropi.

Član upravnog odbora Dojče banke Jirgen Fičen takođe smatra da je region istočne Evrope veoma privlačan za bankarsko poslovanje, pa ne isključuje mogućnost širenja poslovanja kupovinom drugih kompanija.

Fičen, mđutim, upozorava na jaku konkurenciju zemalja u ekspanziji, Kine i Indije, na finansijskom tržistu istočne Evrope.

Velike zapadne banke su pohrlile u istočnu Evropu u trci za zaradom posle pada "gvozdene zavese", podseća ruski poslovni dnevnik "RBK dejli". Oko 40 odsto profita i četvrtinu prihoda Unikredit ostvaruje upravo u tom regionu.

Bankari smatraju da će rastu profitabilnosti njihovog poslovanja doprineti privredni oporavak zemalja regije.

Unikredit procenjuje da će privreda 17 zemalja istočne Evrope (zajedno sa Kazahstanom i Turskom) ove godine ostvariti rast od 3,6 procenta, a iduće od 3,8 odsto, i po tome premašiti zemlje evrozone.

Finansijski eksperti napominju da će razvoj zemalja istočne Evrope biti veoma neujednačen, tako da će ekonomije Poljske, Rusije i Ukrajine dogodine osvariti rast od četiri do pet odsto, dok će Rumunija i Hrvatska imati ras manji od dva procenta.

Očekivanja bankara, međutim, mogu da osujete mogući rizici u ekonomijama brojnih zemalja regije. Bugarskoj i Rumuniji, čiji će bruto domaći proizvod ove godine da opadne, biće neophodne ekonomske reforme, dok je u mnogim zemljama veliki problem korupcija. Prema indeksu "Transparensi nternešenela", Rumunija je na 69. mestu, Ukrajina na 134, a Rusija na 154. mestu po nivou korupcije.

Руски банкари покриће Војводину
Главна филијала Московске банке за Војводину почиње пословање. Налази се у згради НИС-а и већ је спремна да прими прве клијенте. У банци кажу да је то тек почетак

освајања покрајинског тржишта. За наредну годину планирано је отварање експозитура у свим већим градовима у Војводини.
У Московској банци објашњавају да су од доласка на српско тржиште желели веће присуство у најразвијенијем делу Србије. Заинтересовани су, осим за становништво, и за рад с привредом. У Русији имају искуства и у пословању с пољопривредницима, а овде би тек сада могли почети рад у тој привредној грани.

Ceo tekst:

http://www.dnevnik.rs/node/14164

Nešto nije OK.
Parlament odobrio osnivanje "Banke za posebne namene"??

Beograd -- Skupština Srbije je usvojila nove propise kojima država preuzima garancije za isplatu svih štednih uloga do 50.000 evra banke koja ode u stečaj ili likvidaciju.
Do sada je država garantovala samo uloge u bankama u kojima ima vlasnički udeo.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=11&dd=30&nav_id=475960

Intesa najbolja banka u Srbiji, a Erste banka u jugoistočnoj Evropi
http://www.xxxxxmx.rs/finansije/7582/Intesa-najbolja-banka-u-Srbiji--a-Erste-banka-u-jugoistocnoj-Evropi.html

Od 34 banke, stranci vlasnici u 21
8. decembar 2010. | 18:06 | Izvor: Tanjug
Beograd -- U bankarskom sektoru Srbije posluju ukupno 34 banke, od kojih je 21 u stranom vlasništvu, a 13 u domaćem.

Od domaćih banaka, devet je u vlasništvu države kao većinskog akcionara, dok su četiri u vlasništvu privatnih lica.

Najznačajnije strane banke po učešću u ukupnoj aktivi sektora potiču iz Italije (21 odsto učešća), Austrije (20), Grčke (15) i Francuske (sedam odsto). Strane banke potiču od bankarskih grupacija iz 11 različitih država.

Prema kriterijumu ukupne aktive, najveća banka u Srbiji je Banka Inteza, sa 332 milijarde dinara i 14,2 odsto učešća na tržištu.

Sledi Komercijalna banka sa 244 milijarde (10,4 odsto), Rajfajzen sa 202 milijarde i 8,6 odsto učešća, Unikredit sa 154 milijarde (6,6 odsto), Hipo Alpe-Adrija sa 148 milijardi i 6,3 odsto.

Tu su i Eurobank EFG sa 140 milijardi i šest odsto učešća, AIK banka Niš sa 119 milijardi (5,1 odsto), Sosijete ženeral sa 108 milijardi (4,6 odsto), Vojvodjanska banka sa 84 milijarde (3,6 odsto) i Alfa banka sa istom vrednošću aktive i istim tržišnim učešćem.

U tim bankama je na kraju drugog kvartala 2010. godine bilo zaposleno ukupno 30.876 ljudi. Trend smanjenja broja zaposlenih u bankarskom sektoru Srbije, započet u toku 2009. godine, nastavljen je i u drugom kvartalu ove godine. Broj zaposlenih se smanjio za skoro 1.466 osoba od kraja 2008. godine, kada je iznosio 32.342.

U prvom tromesečju 2010. u Srbiji je poslovalo 26 društava za osiguranje. Isključivo poslovima osiguranja bavila su se 22 društva, a samo poslovima reosiguranja četiri.

Od tih 26 - 19 osiguravajučih društava bilo je u većinskom stranom, a sedam u domaćem vlasništvu. Na kraju prošle godine, najveće osiguravajuće društvo u Srbiji bilo je Dunav, iza kojeg na listi slede DDOR Novi Sad i Delta Đenerali.

Prvi put u istoriji bankarstva Srbije, prihodi od bankarskih tarifa prevazilaze prihode od kamata. U trećem kvartalu ostvaren profit od 22 milijarde dinara. Naplatom tarifa banke nadoknađuju kašnjenje naplate kredita od privrede.
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/Ekonomija/809284/Tarife+unosnije+od+kamata.html

Vladulns ::

Prvi put u istoriji bankarstva Srbije, prihodi od bankarskih tarifa prevazilaze prihode od kamata. U trećem kvartalu ostvaren profit od 22 milijarde dinara. Naplatom tarifa banke nadoknađuju kašnjenje naplate kredita od privrede.
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/Ekonomija/809284/Tarife+unosnije+od+kamata.html

Ovo je veoma losa vest. Ti prihodi bi trebalo da budu u odnosu od 3:1 do 5:1, u korist prihoda od kamata (u zavisnosti od modela poslovanja banke). Sa jedne strane, prihodi od tarifa nosi mali ili nimali rizik, ali sa druge strane te naknade su na nivou do 3%...

U Nacrt zakona o zaštiti potrošača unete odredbe koje stavljaju klijente u znatno ravnopravniji položaj. Banke se razljutile i prete skupljim kreditima.

Država je konačno odlučila da spreči banke da se bogate preko leđa klijenata. U Nacrt zakona o zaštiti prava korisnika finansijskih usluga uneto je nekoliko odredaba po kojima će odnosi banaka i klijenata biti znatno ravnopravniji nego do sada, a banke su se zbog toga razljutile i poručuju da će biti primorane da poskupe kredite.U Nacrtu zakona navodi se, recimo, da klijent banke 15 dana po potpisivanju ugovora može da odustane od kredita bez nadoknade, a do isteka 30 dana od korišćenja zajma može da vrati glavnicu, bez plaćanja kaznenih kamata. Takođe, prema novom zakonu, ukoliko klijent izgubi ili mu ukradu platnu karticu, plaća najviše do 150 evra, bez obzira koliko je lopov uspeo da potroši pre prijave krađe. Sve preko toga plaća banka koja je izdala karticu.

Izmena 12 miliona ugovora
Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić navodi, međutim, da su ove odredbe potpuno neprihvatljive.
- Generalno podržavamo donošenje zakona koji bi uredio ovu oblast, ali pojedine odredbe su potpuno besmislene. Zakon kaže da sve ugovorne odredbe koje su sporne idu u korist korisnika. Pa gde u svetu to postoji? Takođe, potpuna je besmislica to što će ovaj zakon važiti i retroaktivno, odnosno primenjivaće se na sve već odobrene kredite. Da li je moguće da su se krediti odobravali po tada važećim propisima, a sada će se primenjivati pravila novog zakona. To je neustavno, mimo zakonodavne prakse i znači da će morati da se menja 12 miliona ugovora koje su banke po raznim osnovama sklopile sa svojim klijentima - ogorčen je Dugalić.
On smatra i da su novim zakonom finansijske usluge izjednačene sa prodajom robe.
- Uvodi se, na primer, da se u zahtevu za odobravanje kredita popunjavaju 23 obavezne stavke o klijentu. To je još jedan trošak za banku - kaže Dugalić.

Predsednik Udruženja za zaštitu potrošača Goran Papović ističe da zakon ni izbliza ne štiti korisnike toliko koliko banke pričaju.
- Veliki i najvažniji nedostatak zakona je to što nije regulisano pitanje kamate koja pada na teret korisnika - ističe Papović.

Kupovni i prodajni kurs
On dodaje da takođe nisu regulisani ni ugovori o revolving kreditima, kao ni dozvoljeni minus.
Ekonomista Goran Nikolić slaže se da je potreban zakon koji će dodatno zaštititi građane od visokih nameta.
- Na prvom mestu treba ukinuti mogućnost da se krediti diskreciono usklađuju sa poslovnom politikom banke, jer je to za svakoga ko otplaćuje kredit neprihvatljivo. - ističe Nikolić.



"DISCIPLINOVANJE" BANAKA
1 Banka ne može jednostrano da izmeni odredbe ugovora, već mora da dobije pismenu saglasnost klijenta
2 Kamatna stopa može da se promeni samo ako je promenljivost unapred ugovorena i ako se odnosi na elemente koji ne zavise od volje banke (referentna stopa, indeks rasta cena i sl.)
3 Obaveza da se jednom mesečno klijentu dostavi izvod bez naknade
4 Pravo klijenta da u roku od 14 dana odustane od kredita bez nadoknade (osim kod stambenih kredita)
5 Banka je u obavezi da na depozit klijenta za kredit, ukoliko ga ima, plaća istu kamatu kao što je naplaćuje klijentu
6 Klijent može u svakom trenutku da otplati u celosti kredit, a banka može za to da mu naplati najviše jedan odsto, odnosno 0,5 odsto ukoliko do isteka kredita nije ostalo više od godinu dana
7 Ne sme se naplaćivati nikakva naplata ili provizija za podizanje novca sa računa, bez obzira na iznos
8 U slučaju krađe kreditne kartice, klijent plaća najviše 150 evra bez obzira koliki je iznos neko zloupotrebio
9 Ako klijent prelazi u drugu banku, zadržava sva prava koja je imao u banci iz koje odlazi
10 Zakon će se retroaktivno primeniti i na sve kredite koji su već u otplati
* Iz Nacrta zakona o zaštiti prava korisnika finansijskih usluga
U Nacrtu zakona navodi se, recimo, da klijent banke 15 dana po potpisivanju ugovora može da odustane od kredita bez nadoknade, a do isteka 30 dana od korišćenja zajma može da vrati glavnicu, bez plaćanja kaznenih kamata. Takođe, prema novom zakonu, ukoliko klijent izgubi ili mu ukradu platnu karticu, plaća najviše do 150 evra, bez obzira koliko je lopov uspeo da potroši pre prijave krađe. Sve preko toga plaća banka koja je izdala karticu.

Novosadjanin007 (Čet 16 Dec - 9:19) ::

Miladin ::

Vladulns ::

Cudno, pred presek za dividendu, fizicko lise izlazi sa skoro 15.000 akcija (Mitrović Dragan)

Koliku dividendu ocekujes ako je tebi ovo cudno?
Dividenda na obicne akcije, koja se ceka minimum godinu dana, ce iznositi 35-40 din, u keshu ili akcijama (jos gore). To bi mu donelo oko 500.000 rsd bruto. Ako akcija padne samo 100 dinara, ili oko 3% u odnosu na ovu cenu, sto je realno ocekivati posle preseka, covek ima oportunitetni trosak od 1,5 mil rsd. I to odmah, a ne za godinu dana.

Covek je juce cuo za novi zakon o zastiti potrosaca, sto ce znatno umanjiti profite u bankama! Pa reko sto pre da pobegnem kad akcije padnu na 2500, pa cu opet da je kupim.

Edit: Primer potpuno neinventivnog spamovanja!
Nije čak ni vickast.
Ovakvi postovi će biti brisani!

Ja vam rekao , bio sam juce kod coveka cija zena radi u banci, dobili su dopis, kako kredit moze da se vrati u roku od mesec dana, kako kamate ne mogu da se menjaju i sl...a vi me smatrate spamerom

A banke su kao uvek u istoriji naivne i neče nači načina da prevale sve troškove na potrošače je li (recimo preko viših kamatnih stopa na kredite)? Banke nikad ne puše protiv potrošača, zapamti to! A i inače tvoji postovi su nekako naivni, koliko godina se baviš trgovanjem na berzi?

Slovenac 1, ne nasedaj na provokacije, na takve komentare jednostavno više nema smisla odgovarati.

Slovenac1 (Čet 16 Dec 2010 - 11:12) ::

Novosadjanin007 (Čet 16 Dec - 9:19) ::

Miladin ::

Koliku dividendu ocekujes ako je tebi ovo cudno?
Dividenda na obicne akcije, koja se ceka minimum godinu dana, ce iznositi 35-40 din, u keshu ili akcijama (jos gore). To bi mu donelo oko 500.000 rsd bruto. Ako akcija padne samo 100 dinara, ili oko 3% u odnosu na ovu cenu, sto je realno ocekivati posle preseka, covek ima oportunitetni trosak od 1,5 mil rsd. I to odmah, a ne za godinu dana.

Covek je juce cuo za novi zakon o zastiti potrosaca, sto ce znatno umanjiti profite u bankama! Pa reko sto pre da pobegnem kad akcije padnu na 2500, pa cu opet da je kupim.

Ja vam rekao , bio sam juce kod coveka cija zena radi u banci, dobili su dopis, kako kredit moze da se vrati u roku od mesec dana, kako kamate ne mogu da se menjaju i sl...a vi me smatrate spamerom

A banke su kao uvek u istoriji naivne i neče nači načina da prevale sve troškove na potrošače je li (recimo preko viših kamatnih stopa na kredite)? Banke nikad ne puše protiv potrošača, zapamti to! A i inače tvoji postovi su nekako naivni, koliko godina se baviš trgovanjem na berzi?

Tesko da ce neko podizati takve kredite sa visim kamatnim stopama!!! A tu pada promet.

Malo je poduze ali ...

KLIJENT U PRAVU, A NE BANKA
Izvor:Blic, Danas, Novosti

Beograd -- Dosadašnja praksa da je banka uvek u pravu i da nijedan klijent nije uspeo da dobije spor na sudu, uskoro će se promeniti u korist klijenata.

Predlog zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga predviđa, naime, da se ugovorene sporne odredbe tumače u korist korisnika kredita.

Prvo i osnovno što donosi budući Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, jeste da će dogovorena kamata važiti tokom celog perioda otplate i ne može se menjati retroaktivno, a što su mnoge banke do sada činile.

Za promenjive kamate mora precizno da se navede od čega zavise. Banke će ovo morati da primene i na već odobrene zajmove, koji su u otplati kada zakon stupi na snagu. Ukoliko je zajam vezan za stranu valutu, tokom celog perioda otplate zaračunava se kurs po kome je kredit odobren.

Narodna banka Srbije će već u ponedeljak imati konačnu verziju predloga Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji će dostaviti Skupštini na razmatranje i pre Nove godine.

Bez obzira na to što bankari imaju mnogo primedbi, suština ovog propisa će biti sačuvana, što znači da će prava i obaveze građana i preduzeća s jedne i banaka i drugih finansijskih institucija s druge strane biti izjednačena.

Banke će uskoro morati i da zaračunavaju znatno manje naknade, takozvane prateće troškove kredita, ali i provizije. Ubuduće bi trebalo da i ta izdvajanja budu limitirana.

Banke će morati u pisanoj formi besplatno da obaveštavaju klijente o stanju na računu ili kredita, najmanje jednom godišnje, zatim da ne naplaćuju izveštaj iz Kreditnog biroa, kao ni gašenje kartice ili tekućeg računa.

Provizija se neće zaračunavati za podizanje većih iznosa sa računa, a maksimalni iznos provizije ne može da bude više od jedan odsto. Smanjiće se i naknade za obradu kredita na 0,5 do jedan odsto. Do sada je ova stavka iznosila i do tri odsto.

Novi Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga predviđa i novčane kazne za banke i ostale finansijske institucije u iznosu od 500.000 do tri miliona dinara.

Pojedine odredbe Nacrta zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga žestoko su naljutile bankare u Srbiji, koji kažu da sporne odredbe ne idu u prilog ni bankama ni klijentima.

To znači da će ukoliko se usvoji ovakav nacrt, doći do ukidanja određene vrste kredita ili do njihovih poskupljenja, a to se odnosi pre svega na kreditne kartice i na dinarske pozajmice sa fiksnim kamatama.

I u Udruženju banaka Srbije kažu da se zalažu za zakon koji će biti u korist građana, ali da nijedna strana ne bude “hendikepirana”.

Generalni sekretar UBS Veroljub Dugalić ističe kao problematično izjednačavanje aktivnih i pasivnih kamatnih stopa (kamata na depozit za kredit jednaka kamati na pozajmice) što dovodi u pitanje isplativost poslovanja banaka, a odredba po kojoj se za prevremenu otplatu plaća kamata od samo jedan odsto takođe spada u red ovih nelogičnosti.

“Tu su i slučajevi povezanih ugovora u kome klijent kupi robu koja je oštećena u transportu, a sve to ide na štetu banke. Tu je onemogućavanje naplate provizija za kreditnu karticu, a treba znati da banka ima troškove kao što su proučavanje dosijea klijenta ili izrada plastike, a to ne sme da naplati da bi došla u situaciju da klijent posle 14 dana kaže: “Hvala, ne treba”. Mi smo za to da se ne naplaćuju nerealne provizije, već one koje su u skladu sa realnim troškovima banke”, zaključuje Dugalić.

Bankari već najavljuju da ukoliko se ovaj zakon usvoji, moraće da poskupe neke proizvode ili da ih kompletno ukinu.

“Mi imamo kredite u dinarima sa fiksnom kamatom, ali prevremena otplata košta četiri odsto. To je ono za šta se mi opredeljujemo ako već ulazimo u rizik da dajemo kredite u dinarima sa fiksnom kamatom. A onda imate odredbu koja definiše da kamata na prevremenu otplatu može biti jedan odsto. U redu, onda nećemo davati ove kredite”, kaže Petar Grujić iz Folksbanke.

Kako dodaje, odredba o kreditnim karticama je podložna zloupotrebi, pa ćemo onda recimo morati da za njihovo otvaranje tražimo veliki depozit. Pitanje je da li neko želi da otera banke iz Srbije.

Obaveze banaka

- Iskazivanje efektivne kamatne stope, odnosno ukupne cene kredita sa svim pratećim troškovima, kao i u kojim slučajevima može d a se menja

- Nema jednostrane izmene odredbi ugovora, već samo uz saglasnost klijenta

- Korisnik kredita može da ga otplati ranije, a dozvoljena naknada je maksimalno jedan odsto

- GaŠenje tekućeg računa je besplatno

- Ugovorene odredbe koje su sporne tumačiće se u korist korisnika usluga

Sporne odredbe

- Zakon će retroaktivno važiti na sve kredite koji su već u otplati

- Pravo klijenta da u roku od 14 dana odustane od kredita bez nadoknade

- Banka je u obavezi da na depozit klijenta za kredit plaća istu kamatu na pozajmicu

- Sporna tumačenja su uvek u korist klijenta

- Najveća kamata za prevremenu otplatu kredita je jedan odsto

- U slučaju krađe kreditne kartice klijent plaća najviše 150 evra

- Bez naplate provizije na izdavanje kartice

- U slučaju štete u povezanim ugovorima banka je uvek kriva

Банке ће скупље наплаћивати заштиту клијената
Пословне банке изгубиће део профита због обавезе да истинито обавештавају клијенте, па ће бити принуђене да подигну камате и цене услуга обраде кредитних захтева и вођења текућих рачуна грађана

Нови Закон о заштити корисника финансијских услуга донеће клијентима бољу информисаност и већа права у односима са пословним банкама, али и поскупљења камате на кредите, веће накнаде за обраду кредитних захтева и скупље вођење текућих рачуна грађана.

То је закључак Портала Kamatica.com после анализе најважнијих одредаба новог закона и прогноза последица које би могле уследити после ступања закона на снагу.

Оглашавање

Једна од најбитнијих новина у оглашавању пословних банака јесте обавеза да износ ефективне каматне стопе истакну у односу на остале елементе. На тај начин корисницима ће бити далеко лакше да упоређују понуде пословних банака и доносе правилније одлуке у избору банке са којом послују.

Донедавно је било присутно агресивно оглашавање кредита са нула одсто камате. Нови закон обавезује пословне банке да у овим случајевима јасно истакну остале услове за коришћење кредита, а које корисници уобичајено плаћају по ценама вишим од реалне. До сада су пословне банке трошкове коришћења кредитна са нула одсто камате преносиле на накнаде и провизије за коришћење других производа који су били услов за за одобравање поменутог производа, а то су вешто „скривале” од потенцијалних клијената у рекламама.

Промена камате

Уколико банка и корисник кредита уговарају кредит са фиксном каматном стопом, а пословна банка накнадно одлучи да исту промени, то ће моћи извршити само уз сагласност корисника кредита. Уколико клијент то не прихвати, банка нема право да исту измени, нити да раскине уговор по овом основу. Ипак, банкама је и даље остављен простор коришћења варијабилних каматних стопа, где је довољно обавестити корисника о промени исте под условима дефинисаним уговором. Захваљујући овој одредби, фиксна каматна стопа добија прави смисао, али се очекује да се у будућности кредити са фиксном каматном стопом изузетно ретко појављују у понудама банака.

Уговор на увид

НБС је новим законом дефинисала и обавезу пословних банака и лизинг компанија да грађанима, са којима намеравају да закључе уговор, понуде на увид нацрт уговора у писменој форми да би њихови клијенти могли детаљно да проуче одредбе пре потписивања уговора.

Текући рачун

У случају да банка мења услове под којима води текуће рачуне грађана, законом ће бити у обавези да о промени обавести клијента најмање 30 дана пре промене. Истовремено, уколико клијент то жели, банка ће бити у обавези да о свом трошку трансферује средства на рачун друге банке или да исплати готовину са рачуна без накнаде за корисника. Обавеза везана за бесплатни трансфер средстава представља можда и више него што би клијенти у Србији могли очекивати и у много уређенијим тржишним условима, а за банке значајан трошак и умањење профита.

Обавештавање клијената

Пословне банке ће убудуће бити у обавези да власницима рачуна достављају изводе о променама на рачуну једном месечно без наплате трошкова обавештавања. Истовремено, о обавештењу банка мора поседовати доказ о пријему од стране клијента. Када су у питању кредити, обавеза пословних банака биће да на исти начин као и код текућих рачуна обавештава корисника, али најмање једном годишње.

Одустајање од кредита

Према новом законском решењу, корисник кредита има право да одустане од кредита који му је одобрен и исплаћен у року од 14 дана, без обавезе да образложи одустајање. Од овога су изузети само кредити за куповину некретнина. Корисник истовремено није у обавези да банци плати било какву врсту накнаде осим камате која је обрачуната у периоду коришћења кредита.

Мање провизије и накнаде

Пословне банке тренутно наплаћују провизију за превремену отплату кредита или дела кредита од три до чак пет одсто. Ово је веома дестимулативан проценат за свакога ко се одлучи да раније исплати своје кредитне обавезе. НБС је новим законом дефинисала да се накнада пословне банке може кретати између 0,5 и један одсто дела кредита који се отплаћује. Оваква промена ће дефинитивно у значајној мери умањити профите банака по основу наплате превремених отплата, а корисницима дати адекватан стимуланс да размисле о могућности превременог раздуживања.

Новим законом пословне банке неће имати право на наплату накнаде за затварање рачуна или гашење кредитних картица.

Шта добијају клијенти, а шта банке

На основу ранијих искустава не може се очекивати да банке прихвате смањење прихода од накнада и профита које су до сада остваривале. Законом нису ограничене и не могу се ограничити неки приходи банака – камате од кредита, накнаде за обраду кредита или накнада за трансфере средстава. Наведене камате и накнаде ће вероватно бити извор из кога ће пословне банке надокнадити „изгубљене профите” због примене новог закона. Због тога се у кратком року после ступања закона на снагу могу очекивати поскупљења ових услуга.

У. Е. Р.


објављено: 22.12.2010.

Očekuje se ekspanzija dinarskih kredita u 2011.
http://seebiz.eu/sr/banke/ocekuje-se-ekspanzija-dinarskih-kredita-u-2011.,101994.html