Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh

To mi se i ucinilo, da je administrativna mera koja ce produziti labavije zahteve za adekvatnost kapitala, a to mi govori da ipak nije tako sjajna situacija sa tim parametrom kao sto se pricalo do sada.

Hvala na pojasnjenju...

Stroge kazne

Sledeča kazna od nekoliko MILIJARDI je već na vidiku: Švajcarka Banka Credit Suisse će najverovatnije u USA platiti  2,5 Milijardi Dolara na ime raznoraznih poreskih prekršaja.

I francuska velika banka  BNP se nalazi na crnoj listi US-istražitelja. Zbog pomoći u pranju para smeška im se kazna od 3 milijardi dolara

Evropa bi valjalo (bar u ovome) da se ugleda na USA: možda bi i evropski kontrolori malo manje bili stidljivi i krenuli u akciju protiv neverovatnog ponašanja banaka!?

Cucla ::

To mi se i ucinilo, da je administrativna mera koja ce produziti labavije zahteve za adekvatnost kapitala, a to mi govori da ipak nije tako sjajna situacija sa tim parametrom kao sto se pricalo do sada.

Hvala na pojasnjenju...

Evo ti bas relevantan clanak iz FT-a. To je to sto ce i u Srbistan da stigne...jednom.



Belgium’s KBC scraps ‘risk-free’ practice on sovereign bonds
By Sam Fleming, FT.com
May 18, 2014 5:16 pm
Belgium’s biggest bank has ended its practice of ascribing no risk to government bond holdings in a move that some analysts say could foreshadow similar changes elsewhere in the euro area.
KBC Group , the country’s largest bank by market value, said last week it was now assigning risk-weights to its portfolio of sovereign bonds, leading to a €4.4bn increase in its risk-weighted assets. The lender said it was making the adjustment following a request by the Belgian central bank.
The European Central Bank will take over supervision of major euro area lenders later this year, and its chief banking regulator, Daničle Nouy, has in the past signalled scepticism about the practice of zero risk-weighting sovereign portfolios for capital purposes.
In an interview with the Financial Times this year she said that one of the big lessons of the crisis was that there was “absolutely no risk-free asset”. She added: “Sovereigns are not risk-free assets. That has been demonstrated, so now we have to react.”
Ms Nouy added, however, that change should not happen in the midst of a crisis.
“We believe this represents the beginning of a trend across Europe,” said Daniel Davies, an analyst at Exane BNP Paribas, in a note. “The European ‘loophole’ allowing zero risk-weighting of government bonds is on its way out.”
KBC said its Hungarian sovereign bond holdings were the biggest factor in the increase in its risk-weighted assets. Western regulators are particularly anxious to make sure banks hold adequate capital against eastern European exposures – with Hungary a source of concern following large losses in recent years.
Banks in the EU have been encouraged to pile into government debt in part because of rules giving them scope to apply zero risk-weights, heightening the systemic risks if the country gets into serious budgetary trouble.
Thomas Huertas, a partner at EY, the accountancy firm, said: “An end to zero risk-weighting of sovereign debt is to be welcomed, especially if the rating also applies to the bank’s home country. Indeed, such risk rating will be one of the litmus tests of banking union. One of the motives for banking union was the desire to end the so-called doom loop between banks and their sovereigns.”
Among the banks that would be most affected by a broader euro area move on sovereign debt risk-weighting are Banco Popular Espano of Spain, Italy’s Banca Monte dei Paschi di Siena and Intesa Sanpaolo, according to Exane’s calculations. Its figures suggest an EU-wide move would deliver an average 0.15 per cent reduction to common equity tier one capital ratios across 28 banks – with periphery banks most affected.
Giles Williams, a partner at KPMG, said: “A change in the risk weighting on sovereigns is a significant ‎event and highlights the more consistent approach to asset values generally we are seeing.” He added that recent increases in bank capital across Europe meant that any policy shift on risk weighting of sovereigns could be absorbed as part of “business as usual”.

Propast državnih banaka
Samo u 2012. godini poreski obveznici su debelo platili slom tri državne banke koje su po političkoj liniji delile kredite za koje su znale da ih zajmoprimci nikad neće vratiti, baš kao što je to činjeno u vreme Slobodana Miloševića i šest velikih banaka koje su likvidirane 2001.
Prvo je pod led otišla Agrobanka koja je građane koštala 150 miliona evra. Zatim joj se pridružila Razvojna banka Vojvodine (bivša Metals banka) sa još 150 miliona na teret građana i konačno Privredna banka Beograd sa 100 miliona evra duga. Tome treba dodati i nenaplativih milijardu evra koje je politički dodelio Fond za razvoj i ko zna koliko stotina miliona evra koje su prošle kroz agenciju za promociju izvoza SIEPA.

Šeik i Južni tok
U Vladi Srbije se nadaju da bi direktne strane investicije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (Mubadala centar za čipove, proizvodnja aviodelova, poljoprivredni fond Al Dahra) i Rusije (Južni tok) mogli da spasu zemlju od sloma. Međutim, čak i da sve te investicije stignu, iskustvo Fijata pokazuje da se na prve rezultate obično čeka godinama. Da li će šeik i Rusi zaista doneti spas Srbiji dovoljno brzo, ostaje da se vidi, ali se Vlada uveliko sprema i za drugi scenario.

U izveštaju NBS se navodi da je u četvrtom kvartalu prošle godine od 30 banaka polovina poslovala sa dobitkom u ukupnom iznosu od 32,5 milijardi, a polovina je imala gubitak od 34,6 milijardi dinara.

Na listi pet banaka sa nejvećom dobiti su Banka Inteza (9,2 milijarde), Rajfajzen banka (6,2 milijarde), Komercijalna banka (4,6 milijardi), Unikredit banka (3,7 milijardi) i Prokredit banka (2,5 milijardi dinara).

Među pet banaka sa najvećim gubitkom su NLB banka (9,9 milijardi), KBC (7,4 milijarde), Hipo-Alpe-Adrija banka (4,7 milijardi), OTP banka (4,7 milijardi) i Alfa banka (1,6 milijardi dinara).

U četvrtom kvartalu prošle godine oduzeta je dozvola za rad Privrednoj banci Beograd, a u prestalih 30 banaka je bilo zaposleno 26.380 ljudi.

Ukupna neto aktiva bankarskog sektora iznosila je 2.846 milijardi, a ukupan kapital 595 milijardi dinara.

Problematični krediti na kraju 2013. godine iznosili su 395,3 milijarde dinara, što je 1,6 odsto bilo manje nego na kraju trećeg kvartala.

Pre izvesnog vremena nemački ministar finansija je rekao da nema više “bail-outa”. Sada je na redu “bail-in”.
Banke će prvo sanirati akcionari i poverioici, a tek zatim država ili države EU kroz fondove i mehanizme stabilizacije (op. EFSF).

Šta to znači za male štediše, bez obzira na postavljeni limit?
To znači da dok ima, ima, pa se može i garantovati. iJer Kipar je bio presedan. Ko kaže da se granica ne može pomaknuti?
Ko garantije da se i to sveto pravilo od 50k evra neće promieniti?

Srbija i Slovenija moraju da vrate štednju

Evropski sud u Strazburu doneo je pravosnažnu presudu po kojoj su Srbija i Slovenija odgovorne za vraćanje novca štedišama Invest i Ljubljanske banke, a građani će dobiti po 4.000 evra kao naknadu za nematerijalnu štetu.

Osim isplate nematerijalne štete, sud je naložio da se u roku od godinu dana omogući štedišama ove dve banke da novac dobiju na isti način kao i štediše na teritoriji Srbije i Slovenije, a jedan od načina bila je isplata u ratama. Sve to će nadzirati Komitet ministara Saveta Evrope.

Naša argumentacija se odnosila na sukcesiju, mi smo smatrali da je to pitanje koje treba da bude rešeno u okviru sukcesije, ali stav suda je bio drugačiji.

Mi i Slovenija smo zagovarali teritorijalni princip, međutim sud se priklonio stavu da je to odnos privatnog prava, kaže Vanja Rodić iz Sektora za saradnju sa Evropskim sudom u Strazburu.

Sud će, kako se navodi, odložiti razmatranje sličnih podnesaka, jer presuda važi za sve one koji se nalaze u sličnoj situaciji. Sud već računa na 8.000 aplikacija, ali štediše tvrde da ih ima na desetine hiljada.

Svetozar Mišić, iz Udruženje građana za povratak stare devizne štednje u BiH i dijaspori, kaže da su delimično zadovoljni ali nisu u potpunosti.

Ja sam očekivao nešto malo bolje, malo više i malo brže, ali eto sad godinu dana moraju početi i završiti. Vodimo postupak protiv Jugobanke i Invest banke Sarajevo. Naši advokati će izdejstvovatiće i ove dve, kaže Mišić.

Prema podacima Udruženja, postoji 40.000 štediša Invest banke, a 120.000 štediša iz BiH i 300.000 iz Hrvatske koji su štedeli u Ljubljanskoj banci i oštećeni su na ime stare devizne štednje.
  

U prvom kvartalu 2014. godine, od ukupno 39 banaka na srpskom tržištu, 19 je poslovalo sa dobitkom od ukupno 9,3 milijarde dinara, dok je 10 imalo zbirni gubitak od 1,2 milijarde dinara.

Prema Izveštaju NBS za prvi kvartal 2014. godine, ukupna neto aktiva bankarskog sektora Srbije na kraju marta 2014. iznosila je 2.842 milijarde dinara, a ukupan kapital 604 milijarde dinara.

Ako je ovo tačno:
http://www.bizlife.rs/vesti/71751-racuni-u-srbiji-pod-nadzorom-sad
...Poslednjih nedelja se javilo više ljudi sa žalbom da su im, prilikom otvaranja računa bilo za firmu ili fizičko lice, u bankama tražili da potpišu saglasnost da Poreska uprava SAD ima pravo uvida u njihove podatke.
Kako je novinaru RTS rečeno u banci, ukoliko hoće da otvori račun, mora da potpiše saglasnost da američka poreska uprava ima pravo uvida u njene podatke.
...

ODOBRENO Emirati osnivaju banku u Srbiji

Izvršni odbor Narodne banke Srbije dao je danas preliminarno odobrenje za osnivanje banke iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) u Srbiji, koja će kod nas poslovati pod imenom “Mirabank, akcionarsko društvo Beograd”, saopšteno je iz centralne banke.

Ogromna moć bankarstva u senci

Slabo regulisano "bankarstvo iz senke" naraslo je do ogromnih proporcija u globalnom finansijskom sistemu i predstavlja sve veći rizik po stabilnost brojnih zemalja, pogotovo Sjedinjenih Američkih Država, upozorava Međunarodni monetarni fond.

Banke u senci širom sveta upravljaju sredstvima vrednim čak 60.000 milijardi dolara, navodi MMF, a prenosi agencija France presse.

Bankarstvo u senci uključuje legalne, ali slabo kontrolisane institucije kao što su fondovi i finansijske kompanije u zemljama u usponu, koje uzimaju novac od investitora i pozajmljuju ga kao banke.

Poslovanje takvih institucija cveta u poslednjih šest godina u svetlu niskih kamatnih stopa u "klasičnim" bankama, budući da investitori žele veći povrat svojih sredstava.

MMF, ipak, upozorava da su rizici u bankarstvu iz senke veliki jer takve kompanije mahom zavise od kratkoročnog finansiranja.

U slučaju izbijanja panike, masovno povlačenje sredstava iz banaka u senci može da uzdrma širi finansijski sistem i celokupnu globalnu ekonomiju, što se i desilo tokom finansijske krize 2008. Nakon finansijske krize, moć banaka iz senke samo je porasla, navodi MMF.

U SAD, takve banke imaju gotovo dvostruko više sredstava od "običnih" banaka, a u evrozoni, kao i u zemljama u razvoju, njihova sredstva vredna su oko 60 odsto sredstava banaka. MMF procenjuje da je bankarstvo iz senke u Kini "teško" oko 35 do 50 odsto BDP zemlje.

Vlada Srbije pregovara sa “Goldman Saksom” da u Srbiji osnuje fond za rizične kredite, saznaje “Blic”. Razgovore o mogućnosti formiranja fonda koji bi otkupljivao nenaplative kredite u Srbiji započeo je ministar finansija Dušan Vujović letos, tokom posete delegacije te američke grupacije Beogradu. To je bila i jedna od tema razgovora koje je premijer Aleksandar Vučić imao nedavno u Londonu sa predstavnicima najvišeg menadžmenta “Goldman Saksa” za Evropu.

Komercijalni fond poput onog koji bi osnovao “Goldman Saks” otkupljivao bi takozvane kontaminirane zajmove, ukoliko banka želi da ih proda i koliko-toliko zaradi na nečemu što sama nikako ne može da naplati.

- Interes osnivača ovakvog fonda jeste da iskoristi činjenicu da ima kapital i da može da sačeka naplatu ovakvih zajmova ili aktiviranje hipoteka datih za ove kredite, odnosno prodaju zaplenjenih nekretnina, u momentu kada je to najisplativije - objašnjava izvor “Blica” iz bankarskih krugova.

Banke su uglavnom spremne da ove zajmove prodaju za minimalnu naknadu. Praksa je da se ovakvi dugovi otkupljuju za maksimalno polovinu vrednosti duga, a najčešće za 20 odsto te vrednosti.

- Cenovnika nema, pa se dešava da neki krediti budu prodati i za samo deset odsto vrednosti zajma. Banke koje imaju veliki broj rizičnih zajmova žure da se ovih zajmova odreknu, kako bi sačuvali pozitivne bilanse - objašnjava naš sagovornik.

Vlada je razmišljala i da država napravi fond u koji bi bili izdvojeni svi loši krediti. To bi iziskivalo da i banke podnesu trošak rada fonda. Međutim, banke nisu mogle da se slože, jer neke imaju vrlo malo rizičnih kredita i ne žele da finansiraju to što su se drugi ponašali rizično.

Demokratska stranka saopštila je danas da se očekuje gašenje Srpske banke i zatražila da se utvrdi ko je odgovoran za to.

Očekuje se da Srpska banka bude ugašena zbog gubitka u poslovanju od blizu milijardu dinara, velikog procenta nenaplativih potraživanja, koncentracije kapitala u 8 povezanih i 14 pravnih lica i davanja više od 8.2 milijarde dinara kredita "uspešnim" firmama, precizira se u saopštenju.

"Da li je sa 4-5 milijardi dinara, koje Vlada pokušava da nađe u budžetu i pored toga što to rebalansom nije predviđeno, moguće spasiti banku nije poznato", navode demokrate i dodaju da Narodna banka Srbije i Ministarstvo finansija o ovome ćute.
Iz DS upozoravaju da gašenje banke može izazvati da propadnu garancije koje je banka dala za državana preduzeća što bi izazvalo velike teškoće u njihovom poslovanju, napominjući da nije poznato da li je jedan od najvećih partnera SDPR povukao depozite.

S obzirom na to da se prilikom gašenja Privredne banke Beograd država zadužila za 11,2 miijarde dinara i da niko nije odgovarao za to, DS zahteva da se utvrdi odgovornost za ovakvu situaciju u Srpskoj banci i propast državnog kapitala.

Kako se dodaje, bivši direktor banke tvrdi da je za ovo u velikoj meri odgovorna Narodna banka Srbije koja vodi politiku visokih referentnih stopa. Naroda banka Srbije je 9. novembra saopštila da nema saznanja da je SDPR povukao depozite iz Srpske banke, jer je i u ovom trenutku ta kompanija daleko najveći njen deponent.

I baš je DS našao da se buni....
Kao da Metals, AGBN i PRBN nemaju veze s njima!?
Opet su pucali sami sebi u nogu!

Banke tek očekuje preraspodela postojećeg kolača

Banke su se ozbiljno morale pripremiti za period koji dolazi, jer se, za sada, ne vidi šta su mogući generatori snažnijeg rasta privredne aktivnosti a i samog bankarskog sektora. Čeka se rebalans budžeta, aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom.Imamo negativne projekcije bruto domaćeg proizvoda… Sve to ukazuje da će se čak i stagnacija u bankarskom sektoru tumačiti kao uspeh, kaže u razgovoru za Magazin „Biznis” Ivica Smolić, predsednik Izvršnog odbora Komercijalne banke.

Ukazuje da će za “bankarsku” 2015. godinu biti karakteristično „prelivanje” između različitih kreditnih proizvoda unutar banaka pojedinačno, a tako i između samih banaka, tj. unutar bankarskog sektora.

Prelivanja će biti i među bankama. Imamo 17 banaka koje su ostvarile gubitak ili, za današnje okruženje, nizak nivo dobiti. Da sedim u nekoj od tih banaka bio bih izuzetno fokusiran na svaki, rekao bih dnevni, potez. Pitanje je ko će u 2015. ostati bez svog dela kolača, jer su mogućnosti organskog rasta ovog sektora gotovo iscrpljene. Više se i ne priča o rastu kredita, već o zadržavanju postojećeg nivoa kredita, posebno kada govorimo o segmentu privrede, ukazuje Smolić.

Islamsko bankarstvo i u Srbiji?

Sa najavljenim arapskim investitorima u Srbiju dolazi i Mirabanka, deo međunarodne Royal grupe, što bi bila prva banka iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i prva grinfild bankarska investicija u Srbiji od 2008. godine.

Mirabanka za rad još čeka na dozvolu centralne banke.

"Predlog biznis plana i poslovne politike nove banke kojima je, između ostalog, predviđeno da fokus bude na investitorima iz UAE koji su, prema njihovim rečima, najavili investicije u vrednosti od preko 5 milijardi američkih dolara u narednom periodu."

A osim toga kao ciljne grupe korporativnih klijenata naveli su velike korporativne klijente, lica iz javnog sektora ali i mala i srednja preduzeća, kaže Savetnica Sektora za kontrolu banaka NBS Ana Trifunović.

Mirabanka bi u trećoj godini poslovanja svoje usluge trebalo da ponudi i stanovništvu, ali po svemu sudeći neće napraviti revoluciju na domaćem bankarskom tržištu. Prema dokumentima koje su predali NBS, ne pominje se mogućnost uvođenja prakse tzv. islamskog, beskamatnog bankarstva koje je građanima BIH dostupno još od pre dve godine.

Bosna bank International prva je banka u Evropi koja je građanima i privredi ponudila finansijsku podršku po modelu islamskog bankarstva. Keš kredita nema, već samo zajedničkih ulaganja.

"Želite da kupite kuću. Mi tu kuću kupujemo zajedno sa vama u partnerstvu i onaj deo naše kuće koji smo kupili vam iznajmljujemo i nakon određenog broja godina mi prenesemo vlasništvo nad nekretninom na vas po istoj nominalnoj ceni po kojoj smo je kupili, bez uvećanja", kaže direktor Bosna Bank International Amer Bukvić.

Islamska tradicija zabranjuje kamatu, ali i gomilanje bogatstva, zbog čega su banke koje posluju po ovom principu šire ruke u kreditiranju privrede čak i u vremenu krize. "Kada uđete u projekat vi niste samo stavili pare i stavite prst u uvo i nemate ništa sa tim. Vi ste partner." Preuzimate i dobru i lošu stranu, kaže Bukvić.

Mađari otkupljuju Budimpeštansku banku od Amerikanaca

Mađarska je potpisala preliminarni ugovor o preuzimanju Budimpeštanske banke od američke kompanije General Elektric do 30. juna 2015.

Cena osme najveće banke u Mađarskoj će, prema rečima mađarskog ministra ekonomije Mihalja Varge, biti objavljena kasnije, prenosi agencija AP.

Ovakav potez mađarskih vlasti dolazi u trenutku kada vlada pokušava da poveća vlasnički udeo u bankarskom sektoru. Naime, još u julu Mađarska je nemačkoj Bayerische Landesbank isplatila 55 miliona evra za kupovinu 99,9 odsto akcija u Mađarskoj banci za trgovinu sa inostranstvom (Hungarian Foreign Trade Bank).

"Sa najnovijim otkupom, mađarska vlada želi da podstakne kreditiranje i poveća konkurentnost među bankama, kao i da privredni rast Mađarske stavi na stabilnije temelje", izjavio je Varga.

Od 2010. godine, vlada u Budimpešti je uvela specijalne poreze za pojedine sektore u privredi, a naročito za strane kompanije koje deluju u sektoru bankarstva, telekomunikacija i maloprodaje.

I dok naša država prodaje banke Madjarska država ih ponovo kupuje od stranaca!

SAD tužile Deutsche bank

Američka vlada tužila je nemačku Deutsche bank zbog osnivanja fiktivnih kompanija pomoću kojih je izbegla plaćanje više desetina miliona dolara poreza.

Iza tužbe stoji NJujorško tužilaštvo, koje je od Deutsche bank zatražilo da plati kaznu od 190 miliona dolara zbog praksi koje su joj omogućile da izbegne plaćanje poreza na dobit od 100 miliona dolara ostvarene putem prodaje akcija, prenosi France presse.

S druge strane, Deutsche bank tvrdi da je ovo pitanje rešila pre pet godina sa američkim poreskim vlastima, i da ne razume zašto američka vlada ponovo pokreće isti postupak.

Prema tvrdnjama američke vlade, Deutsche bank je tokom 1999-2000. godine osnovala tri fiktivne kompanije sa ciljem "izvršenja niza planiranih transakcija" namenjenih izbegavanju poreskih obaveza na dobit od prodaje akcija.

Zeleno svetlo za arapsku banku

Izvršni odbor Narodne banke Srbije dao je dozvolu za rad banci iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koja će poslovati pod imenom "Mirabank A.D. Beograd", čime je završena druga faza u postupku osnivanja ove banke.

U saopštenju NBS se podseća da je banka u vlasništvu pravnog lica koje je deo međunarodnog konglomerata poznatog kao Royal grupa, čije je sedište u Abu Dabiju. To je prva grinfild investicija u bankarskom sektoru Srbije od 2008. godine.

Nakon dobijanja dozvole za rad banke, osnivač je dužan da u roku od 30 dana održi osnivačku skupštine banke, na kojoj se donosi statut banke, biraju predsednik i članovi Upravnog i Izvršnog odbora, usvajaju program aktivnosti i poslovna politika i donosi odluka o prvom izdavanju akcija.

Banka stiče svojstvo pravnog lica momentom upisa u Registar privrednih subjekata, nakon čega će moći da otpočne sa redovnim poslovanjem na teritoriji Republike Srbije. Očekuje se da banka otpočne svoje redovno poslovanje do kraja marta 2015. godine.

Royal grupa je jedna od najvećih kompanija i investicionih holdinga u UAE, prisutna u državama Bliskog istoka, SAD, Evrope, Azije, Afrike i Južne Amerike.

Čini je oko 80 malih, srednjih i velikih preduzeća i zapošljava preko 15.000 ljudi na međunarodnom nivou.

Ova grupa ulaže u različite privredne i javne subjekte u sektorima koji uključuju finansije, proizvodnju, nepokretnosti, ugostiteljstvo, obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, tehnologiju i medije, navedeno je u saopštenju NBS.

Nacionalizovana Banka Celje, deoničari izgubili milione

Slovenija je dokapitalizovala Banku Celje sa 190 miliona evra, a svi dosadašnji deoničari i vlasnici podređenih obveznica ostali su bez imovine.

Nakon nacionalizacije sledi spajanje Banke Celje s Abankom, koje će biti okončano 2016. godine. Banka Celje postala je tako šesta "podržavljena" banka, a trošak sanacije slovenačkog bankarskog sistema porastao je za dodatnih 190 miliona evra, piše Dnevnik.

Nacionalizacijom Banke Celje i razvlaštenjem svih njenih dosadašnjih deoničara zvanično je počeo postupak njenog spajanja s Abanka Vipom, koja je zajedno s Novom ljubljanskom bankom i Novom kreditnom bankom Maribor nacionalizovana pre godinu dana.

Nakon što je Evropska komisija odobrila državnu sanaciju Banke Celje, Slovenija je u nju uložila po 95 miliona evra kapitala u novcu i državnim obveznicama.

Sanaciju celjske banke skupo će platiti vlasnici njenih podređenih obveznica vrednih 92 miliona evra, jer ih je Banka Slovenije poništila. Bez imovine je ostalo 685 deoničara i 225 vlasnika podređenih obveznica.

Kakav ce efekat rasta franka od +15 %  imati na bankarski sektor sa obzirom da oni sto su uzeli kredite u francima sada biti u vecim problemima i teze otplacivati kredite .Da bankarski sektor nebude na kolenima a taman je malo ozdravio .Ovo mi izgleda kao udarac  za banke .Ako ima neko iz bankarskog sektora da da odgovor sta ceka sada banke unapred hvala .

Frenky ::

Kakav ce efekat rasta franka od +15 %  imati na bankarski sektor sa obzirom da oni sto su uzeli kredite u francima sada biti u vecim problemima i teze otplacivati kredite .Da bankarski sektor nebude na kolenima a taman je malo ozdravio .Ovo mi izgleda kao udarac  za banke .Ako ima neko iz bankarskog sektora da da odgovor sta ceka sada banke unapred hvala .

Veci LLP po plasiranim kreditima koji su indeksirani u CHF (samim tim i manju profitabilnost )...najvecu izlozenost u CEE ima Raiffeisen International (mislim preko 2.5 milijarde u Poljskoj, 350 mio u Rumuniji, oko 120 mio u Hrvatskoj i oko 80 mio u Srbiji...) koji je vec izdao saopstenje da tek procenjuju efekte ovog dogadjaja na kvalitet njihove aktive. U Srbiji nisu sve banke plasirale kredite indeksirane u CHF, tako da ce efekat biti sporadican od banke do banke.

Poštanska štedionica snizila je kamate na dinarske gotovinske kredite, uz obrazloženje da to radi jer "uvažava situaciju na tržištu i potrebe svojih klijenata radi stvaranja što povoljnijih uslova kreditiranja stanovništva".

Ta državna banka je precizirala da je snizila kamatne stope na dinarske gotovinske kredite građanima na 13,5 odsto za kratkoročne, odnosno 15 odsto godišnje na dugoročne kredite do dve godine.

Krediti se odobravaju bez učešća, depozita i žiranata uz kamatnu stopu koja je fiksna tokom celog perioda otplate, ističe Poštanska štedionica.

Societe Generale banka Srbija od sada odobrava dinarske gotovinske, potrošačke i kredite za refinansiranje sa nižom, fiksnom kamatom.

Gotovinski i krediti za refinansiranje u iznosu od 50.000 do milion i po dinara sa rokom otplate od šest do 12 meseci odobravaju se sa fiksnom nominalnom kamatnom stopom od 9,95 odsto.

Ukoliko se klijent Societe banke odluči za iznos od najmanje 150.000 dinara, na rok od 13 do 36 meseci, plaćaće fiksnu nominalnu kamatnu stopu od 15,45 odsto, dok će ga zaduženje na period do 84 meseci koštati od 17,45 odsto godišnje.

Potrošački krediti će se i dalje odobravati na rok od 12 do 60 meseci, uz mogućnost izbora fiksne nominalne kamatne stope koja se kreće od 16,95 odsto godišnje, navela je ta banka.

*Izvor: Beta

citat ::

Svjetski bankarski div HSBC našao se u središtu financijskog skandala nakon što je međunarodna grupa novinara otkrila kako je upleten u pronevjeru milijuna dolara te izbjegavanje poreza, javlja Guardian.

Naime, novinari Guardiana, Le Mondea, BBC-a i Međunarodnog konzorcija istraživačkih novinara, došli su u posjed dokumenata koji su procurili u javnosti, a koji otkrivaju kako je švicarska podružnica HSBC-a u omogućavala klijentima podizanje velikih količina novca u stranim valutama koje se rijetko koriste u Švicarskoj.

Pazi kakva prevara. Uopšte novinari nisu ništa "otkrili", sve je snimio i bacio na disk radnik gorepomenute banke, pokušavao da proda podatke o utaju poreza raznim državama, ali mu nije pošlo za rukom...

BAnka saznala da neko nudi podatke, i dala ga uhapsiti, on nekako uspeo u civilizovanoj Švici da izdejstvuju da ga puste da obidje decu i šmugnuo u Francusku.
Švajcarci raspisali poternicu i francuzu se pozabavili čovekom i njegovim lap-topo, hard diskovima. Kad su shvatili šta imaju, izvinuli se svojim kolegama iz Švajcarske tipa: ovo je baš zanimljivo i čovek ostaje u Francuskoj.
Saradjuje, objašnjava šta je šta i Francuzi obaveštavaju sve zemlje koje se tiče utaja poreza, valjda i Srbiju....

A tek posle toga daju podatke novinarima, jer niste valjda pomislili da novinari ovakvo što mogu da "otkriju"!?

E, a sad da vidimo šta će Vučko s tim podacima....

http://www.kurir.rs/vesti/biznis/utaja-srpski-tajkuni-oprali-466-miliona-dolara-clanak-1678701


Švajcarska banka pomagala bogatim klijentima da izbegnu porez, među njima i 38 ljudi iz Srbije

Afera banke Slovenija! Dali se može povući paralele sa stečajem banaka u Srbiji i kakva je odgovornost Narodne banke, Revizora........

http://www.24ur.com/novice/slovenija/je-banka-slovenije-s-prirejenimi-dokumenti-razlastila-male-delnicarje.html

Zeljko ::

http://www.kurir.rs/vesti/biznis/utaja-srpski-tajkuni-oprali-466-miliona-dolara-clanak-1678701


Švajcarska banka pomagala bogatim klijentima da izbegnu porez, među njima i 38 ljudi iz Srbije

`Tražićemo podatke o srpskim kljentima HSBC`

Srbija će zatražiti od švajcarskih poreskih vlasti informaciju o računima građana iz Srbije koji su držali novac u švajcarskom ogranku britanske banke HSBC, izjavio je v.d. direktora Poreske uprave Marko Marinković.

Kako su objavili mediji, ta banka je pomagala bogatim klijentima, uključujući i klijente iz Srbije, da izbegnu poreze i sakriju milione dolara. Na listi od 200 zemalja, Srbija se po broju klijenata nalazi na 106. mestu, sa 38 klijenata i ukupno 46,6 miliona dolara.

Marinković je nakon skupa u Uniji poslodavaca Srbije kazao novinarima da još nije utvrđeno da li je to tačna informacija, ali da će Poreska uprava, zajedno sa drugim nadležnim organima, posvetiti tome "maksimalnu pažnju".

"čak i da imamo i da znamo identitet lica i iznose koje su iznosili iz zemlje, nismo u mogućnosti da ih obelodanimo, zato što to predstavlja službenu tajnu, jer ukoliko je istina to što je napisano u medijima onda sigurno zavređuje pažnju istražnih organa, a protivzakonito je otkrivati detalje iz istrage", rekao je Marinković.

On je dodao da i Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji takođe zabranjuje Poreskoj upravi da iznosi podatke o fizičkim licima, poreskim obveznicima i njihovim poreskim obavezama.

Marinković nije želeo da precizira ko su najveći poreski dužnici u Srbiji, a na pitanje kako će se država izboriti sa njima, objasnio je da će se porez naplaćivati putem redovne i prinudne naplate, kao i putem dogovora sa dužnicima.

"Znamo ko je iznosio novac u švajcarske banke"

Srpskim vlastima je poznato ko su građani koji su iznosili novac u švajcarske banke, rekao je premijer. On je, odgovarajući na pitanja novinara, rekao da je reč o ljudima vrlo čudnih biografija. "Time treba da se bavi Poreska uprava, jer to je njihov posao, kazao je premijer Srbije.

Pretres u HSBC banci

Švajcarski tužioci pretresli su danas prostorije lokalne podružnice HSBC, pošto su otvorili istragu zbog pranja novca posle izveštaja da je ta banka pomogla da se utaje milioni dolara za trgovce drogom i oružjem i bogataše.

Tužilaštvo je navelo da ispituje HSBC švajcarsku Privatnu banku SA i nepoznate osobe zbog sumnje da su prali novac.

Istraga bi kasnije mogla da bude proširena i na druge ljude osumnjičene da su počinili ili učestvovali u pranju novca, piše u saopštenju.

Istraga je podstaknuta "nedavno objavljenim navodima" o toj privatnoj banci, dodali su tužioci.

Biznismeni Vuk Hamović i Zoran Drakulić, kao i fudbalska legenda Dragan Stojković Piksi, nalaze se na listi od oko 50 osoba povezanih sa Srbijom koji su imali račune u švajcarskoj ispostavi banke HSBC, piše najnovije izdanje Newsweek Srbija.

Da ne verujemo u budućnost Srbije, ne bismo ni došli, jer lično prijateljstvo je važno, ali malo utiče na biznis, kaže predsednik IO Mirabanka Vladimir Ahmad na pitanje nedeljnika NIN da li je poslovanje te banke u Srbiji povezano sa činjenicom što je njen vlasnik brat Muhameda bin Zajeda al Nahjana, koji važi za prijatelja premijera Srbije Aleksandra Vučića.

"Za sada sve ide po planu i Mirabank, čiji je osnivač Rojal grupa sa sedištem u Abu Dabiju, počeće sa radom u Srbiji za mesec dana,, potvrdio je za NIN Ahmad.

U prvom intervjuu za srpske medije on otkriva da tačno zna „profil“ budućih klijenata. Na primedbu da je prosečan srpski klijent već prezadužen, odgovara da od svih mera najviše mrzi prosek.

"Prosek ništa ne govori. Da desetoro ljudi iz Srbije stavite u istu sobu sa Bilom Gejtsom ili Vorenom Bafetom, u proseku svi bi bili milijarderi. Ili, kada tri čoveka zavezanih očiju pipaju slona, jedan od surle misli da je crevo, drugi za rep kaže da je bič, a treći za telo da je zid. U Srbiji mora da se podigne više lišća da se vidi šta je ispod“, slikovito objašnjava svoju bankarsku filozofiju Vladimir Ahmad, koji je Srbiju napustio pre 30 godina, kao osnovac, a vratio se kao prekaljeni bankar.

Verujete, dakle, da ispod lišća ima dobrih klijenata?

Da ne verujemo u budućnost Srbije, da ne verujemo da će stanje biti bolje ne za 40 ili 50 godina, već u bliskoj budućnosti, ne bismo ni došli. U Srbiji ima veoma dobrih preduzeća i veoma pametnih ljudi, a tokom dugogodišnje karijere i u mnogim drugim zemljama sretao sam uspešne ljude sa ovih prostora. Srbija možda jeste malo tržište, ali ima dobru lokaciju i veze sa mnogim drugim tržištima.

Amerikanci kupili mariborsku banku

Američki fond Apolo kupio je Novu komercijalnu banku Maribor (NKBM), potvrdili su izvori bliski toj banci.

Koliko novca će za kupovinu izdvojiti američki fond još nije poznato, ali se govori o iznosu od 200 miliona dolara.

Prodaju je izvršio Slovenski državni holding (SDH), objavio je današnji dnevnik Delo.

Američki fond Apolo je u završne pregovore o kupovini NKBM ušao pošto je dao najbolju obavezujuću ponudu i tako pobedio drugog kandidata, mađarsku banku OTP u kojoj je prisutan i ruski kapital, a koja je ponudila 130 miliona evra.

MMF i Srbija su sklopile i dogovor o Bankama.
„Ovde bi moglo biti negativnih iznenađenja. U jednom od tih bankarskih zakona provučena je odredba da Srbija može da osnuje banku za loša potraživanja. Ako se to bude desilo onda ćemo imati šansu da kao poreski obveznici plaćamo loše odluke menadžera banaka u Srbiji. Iako to ne piše eksplicitno u programu, čini se da je Fond uspeo da napravi teren za jednu takvu soluciju i mislim da će, ako se to bude desilo, to biti vrlo loše za Srbiju. Država ne bi smela da dozvoli da trošak loših odluka menadžera banaka koji sada imaju veliki procenat nenaplativih kredita snose građani. Za ove zajmove postoje rezervisanja, a u najgorem slučaju banke mogu po osnovu tih gubitaka da otpišu deo kapitala. Ostaje da vidimo kako će se ova tema razvijati“.

Malo svetla na ovaj problem bacila je svojom izjavom guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković koja je TV Pinku rekla da je ukupan iznos problematičnih kredita 484 milijarde dinara ili 3,6 milijarde evra, i da je svega 11 odsto (51 milijarda dinara) ustupljeno, odnosno izmešteno iz bankarskog sektora na osnovu regulative donete 2012. godine.

Zanimljivo je primetiti da strane banke gotovo nimalo nisu, bar u proseku, bile bolje od domaćih pa je kod prvih (šest banaka sa udelom države u vlasništvu) procenat NPL 23,3 odsto a kod 23 strane banke 21,2%.

Zahvaljujući aranžmanu sa MMF to je prepoznato kao problem kojim treba da se, pored NBS, bave i Ministarstvo finansija, Ministarstvo privrede, i pravde, rekla je guverner, pri čemu će NBS imati pomoć međunarodnih institucija, ili kako eksplicitno piše u aranžmanu sa Fondom – MMF-a, Svetske banke i EBRD-a.

Neobično da će u tom poslu učestvovati i EBRD jer tu postoji konflikt interesa. EBRD ima udele u domaćim bankama, a nedavno je dao ogroman kredit za agenciju za osiguranje i depozita i čini se da bi bilo logično da ova institucija bude isključena iz priče o sređivanju stanja u bankarskom sektoru.

Dok su se dinarske kamate čvrsto držale na dvocifrenom nivou, bankari su to obrazlagali visokim rizikom istom takvom inflacijom i referentnom kamatnom stopom. Rizik je još uvek tu, ali inflacija nikad nije bila niža. Što se tiče referentne stope ona je u prethodne dve godine zabeležila priličan pad. Još 2013. bila je 11,75 odsto, a sada je sedam procenata.

I šta s tim? Mogu li se klijenti sada nadati povoljnijim kamatama? Jer, referentna kamatna stopa predstavlja osnovni instrument monetarne politike. Sa njenim povećanjem ili smanjenjem i druge kamate beleže isti trend.

U Erste banci kažu da su dinarski krediti u Srbiji vezani za belibor stopu koja se formira na međubankarskom tržištu, ona prati referentnu stopu i kod štednje i kod kredita koju banke nude. Uz očekivanja da će inflacija ove godine sići ispod 2,5 odsto, otvaraju se realne šanse da i referentna stopa NBS nastavi da klizi na dole. Ipak, u ovoj kući smatraju da stvari treba posmatrati i iz drugog ugla.

Naime, na kamatu, pored referentne stope, utiču i obavezne rezerve banaka. Njih svaka centralna banka koristi kao pomoćni instrument monetarne politike. Ali dinarski deo obavezne rezerve je NBS povećala prethodnim merama i to značajno. Zato je na međubankarskom tržištu porasla tražnja za dinarima da bi banke ispunile ovu obavezu. Iz Erste banke podsećaju da kod nas postoji visok stepen evroizacije i u finansijskim tokovima i u privredi, a to umanjuje efekte smanjenja referentne stope i belibor ne beleži značajan pad. Da bi on krenuo značajnije na niže, potrebno je da se postignu puni efekti dinarizacije. A to pre svega podrazumeva rast štednje u domaćoj valuti.

Srpska banka gubitak u 2014.

REZULTAT PERIODA - GUBITAK

16,029,722

Jos jedan pokazatelj zdravlja bankarskog sektora i privrede koja se kreditira.
Idemo dalje, ko je sledeci: neka grcka banka, mozda AIK, OTP... Ima dosta kandidata, ali i cifre bi ovog puta mogle da izgledaju sa po kojom dodatom cifrom.
Corpbank Bulgaria alike?