Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh

Pritisak javnosti ima dva problema.

Prvo, javnost nema pojma o bankama ni o monetarnom sistemu i politicari mogu da poture javnosti sta god zele, pod uslovom da kazu da je to za opste dobro. Politicari samo treba da slazu, a ja jos nisam video politicara kome je to nepremostiva prepreka.

Drugo, javnost u Eurozoni ne postoji kao jedinstven pojam, svaka drzava ima javnost za sebe. Stanje u javnosti je potpuno drugacije u razlicitim zemljama i ne postoji nikakva sansa da pritisnu za istu stvar.

Realno, nece se nista promeniti, kad banke krenu da propadaju napravice neki model da im napumpaju evre.

Problema ce sigurno biti jer sve Eurozona drzave pokusavaju da preveliki dug rese tako sto ce smanjiti stopu dodatnog zaduzivanja (a ne uspevaju ni da je smanje).

To je analogno osobi od 100 kilograma koja se goji 5 kilograma godisnje i dodje u probleme sa srcem. Resi da ce smanjiti brzinu gojenja sledece godine na 4 kilograma, a da ce u narednih 10 godina potpuno prestati da se goji. Onda se nakon prvih 6 meseci ugoji 3 kilograma i ne prestaju tegobe sa srcem, pa pocne da razmislja da prokleta dijeta ne radi i treba da prestane da smanjuje gojenje.

Čudan put do spasa japanskih banaka
Izvor: Tanjug
Tokio -- Japanske banke su izašle relativno neoštećene iz krize 2008., jednostavno zato što njihovi čelni ljudi nisu govorili engleski, kaže ministar finansija Taro Aso.

"Japanske banke su bile 'izgubljene u prevodu' da bi razumele instrumente i finansijske produkte koji su s krahom banke Liman Braderz svetski finasijski sistem uveli u haos", rekao je Aso.

"Mnogo ljudi je bilo uhvaćeno u klopku sumnjivih finansijskih produkata, i famoznih visokorizičnih hipotekarnih kredita. Japanske banke nisu zbog toga poklekle kao evropske banke. Predstavnici japanskih banaka jedva da su razumeli engleski, i zbog toga se nisu upuštali u rizične kupovine", preneo je AFP izjavu japanskog ministra finansija.

Glavni bankarski princip je pohlepa
Od kada je počela svetska ekonomska kriza, otada se kritički gleda na ulogu banaka. No, bankari svoju delatnost vide kao veštinu u kojoj moral ne znači ništa.

Banke snose deo krivice za pucanje balona na tržištu nekretnina, a njihovi menadžeri su dobijali astronomski visoke bonuse.

Da li ih je to podstaklo da promene mentalitet? Ni u kom slučaju - odgovor je koji daje jedna studija objavljena u SAD.

Džordanu Tomasu još odzvanja u ušima skandiranje aktivista pokreta "Okupiraj Volstrit". Sada sedi na 33. spratu poslovne zgrade u istom tom Volstritu - i pokazuje najnoviju studiju svoje firme Labaton-Suharov. Ona se bavi moralom u američkom bankarskom sektoru. Njeni rezultati su poražavajući:

"Izgleda da situacija mora da postane još gora da bi se nešto promenilo - ukoliko sada nešto ne učinimo."

250 brokera, bankara, menadžera hedž-fondova i analitičara je anonimno naručilo ovu analizu. Njena suština glasi: pohlepa živi - moral je za kukavice. Gotovo 40 odsto ispitanih sa manje od deset godina iskustva u poslu navodi:

"Jasno, za decet miliona dolara bi prevarili - i to bi za njih bilo sasvim u redu, ukoliko ne bi bili uhvaćeni. Takav mentalitet je veoma uznemirujuća pojava." Tomas je ranije radio kao advokat u berzanskom nadzoru. Sada se stara o "zviždačima" u finansijskom sektoru i čudi se tolikoj pohlepi među mladim bankarima.

"Ja sam poput mnogih drugih mislio da upravo mladi još veruju u dobro i da žele da budu drukčiji od svojih prethodnika“, kaže Tomas. A ti prethodnici su uništili američku finansijsku industriju 2008. godine. Kako glasi naravoučenije? "Zaboravi na to" - kaže Lin Staut, profesorka privrednog prava na univerzitetu "Kornel".

Ona dodaje to ima katastrofalne posledice. Više od polovine ispitanih bankara je ubeđeno da njihovi konkurenti lažu i varaju. Trećina ispitanih smatra da onaj ko ne vara ni ne može da bude uspešan. A tu su i astronomski bonusi. 28 odsto ispitanih smatra da su upravo bonusi motiv da se vara u poslu.

Za Džordana Tomasa, autora studije, poražavajuće je i to što za mnoge ispitane bankare dobrobit njihovih klijenata nije na prvom mestu. Onaj ko ne zastupa svoje klijente, zastupa još samo sebe samog. Volstrit pet godina posle finansijske krize: svet grđi nego ikad.

Među poveriocima Luke Beograd su Pireus banka, Univerzal, Komercijalna, Sberbanka, Privredna banka, Aik Niš, Poštanska štedionica…

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Pokrenut-stecaj-Luke-Beograd.lt.html

BEOGRAD, 15. avgusta 2013. (Beta) - Šef poslanicke grupe Demokratske stranke (DS) Borislav Stefanović rekao je u četvrtak da je DS predala predsedniku Skupštine Srbije inicijativu za izmenu seta finansijskih zakona kojima će se gradjani i privreda zaštititi od visokih kamata na kredite.

"Poslanička grupa DS predala je danas paket predloga predsedniku parlamenta u kojima tražimo hitno formiranje radne grupe, koju će činiti predstavnici svih poslaničkih grupa, radi izmene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, Zakona o platnom prometu i o deviznom poslovanju", rekao je Stefanović agenciji Beta.

DS je predložila ograničavanje kamata na potrošačke, gotovinske i stambene kredite gradjanima, kao i kredite privredi, rekao je Stefanović i dodao da su kamate na kredite u Srbiji trenutno najveće u Evropi.

On je dodao i da je predloženo ograničavanje provizija za korišćenje platne kartice i provizija za podizanje gotovine na bankomatu.

"Medju ponudjenim rešenjima je i ukidanje naknade za prevremeno vraćanje kredita", rekao je Stefanović i dodao da je namera DS da novim finansijskim zakonima zaštiti gradjane i privredu od najvećih kamata na kredite u Evropi.

Momir ::

da je namera DS da novim finansijskim zakonima zaštiti gradjane i privredu od najvećih kamata na kredite u Evropi.

Hoće da štite građane oni koji su:

- ostvarili sistem "korupcija 100%",
- pozatvarali hiljade firmi i izbacili na ulicu 370.000 ljudi,
- strovalili 98,5% građana Srbije ispod civilizacijske granice siromaštva,
- koji su državu teško destabilisali,
- koji su razbili pravni sistem,
- i konačno doveli Srbiju pred ekonomski, finansijski, moralni, dužnički, skoro totalni kolaps.

Sve navedeno je osnova za izračun country riska i osnova komercijalnim bankama za dalji obračun rizika tj. kamata, što mogu samo još drastično povećati kada uoče realnost na terenu.

Niko još nije izračunao koliko je zbog tako povećanih riziko procena Srbija do sada izgubila, kod javnog zaduživanja, cross border kredita i zaduživanja građana. A radi se o više (desetina?) milijardi evra.

Da, naravno, zadah truleži koruptivnog (pokvarenog) privlači i bankarske hijene, ali je uzrok u smradu koji još uvek prožima sve i širi se daleko.

Uklonimo korupciju, tu hidru što ubija sve oko sebe. Borba je kao počela, pa nešto zastala, a rezultati su više nego mršavi. Ako nema korupcije i kamate padaju drastično. Nakon toga, kada se normalizuju stvari, treba i strogo regulisati finansijsko tržište, radi eliminsanja ekstrema. Ne može obrnuto, ili dolazi do opšte finansijske blokade - jel to, u stvari, predlažu iz DS?

Vučić: "...recite mi jednog čoveka..."

Evo jednog koji zna, koji je to radio i koji to može uraditi, a koji se prijavio dobrovoljno, pa ako ne uradi za obećana tri meseca da zaćuti, da se uhapsi ili šta god već:

BRANKO PAVLOVIĆ: UBIĆU KORUPCIJU ZA TRI MESECA!

http://www2.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/310/BRANKO+PAVLOVI%
C4%86%3A+UBI%C4%86U+KORUPCIJU+ZA+TRI+MESECA!.html

Samo nemoj da se BRANKO PAVLOVIĆ pita, bio je umešan u prodaju C-marketa kao savetnik malih akcionara vidi https://www.aikb.net/t447p240-delta-holding-miskovia

A bio je i savetnik vd. direktora Jugoremedije Deurića kojem se smeška zatvor, svakog meseca je od njega dobijao 100.000 dinara ....

Razumem tvoj bes i ja sam besan pas   al malo spusti lopru i piši argumentovano, bez emocija, ako miliš da tvoji potovi budu relevantni, ovo do sada pršti od emocija, besa, očaja...
I razumljivo je sve to, ali malo spusti loptu i drži se činjenica.

EDIT: A pre svega čitaj i citiraj relevantne sajtove!

Београд — Реконструисана Влада ће бити принудјена да заиста почне да спроводи „тектонске“ привредне реформе и потпуно промени концепт економског развоја земље.

Угледни привредник и почасни председник успешне извозне компаније „Синтелон Таркет“, Никола Павичић, каже да после свих промашаја које су имале претходне владе, почев од 2001. године, најважнији задатак реконструисане Владе Србије би требало да буду промене у финансијској сфери и реалном сектору привреде.

Павичић је за Тањуг рекао да је због „монопола банкарског сектора и веома прецењеног курса динара у дугом пероду“, домаћа привреда радила под неравноправним условима у односу на страну конкуренцију.

„Сада се то мора променити, уколико желимо да изађемо из текућег ‘зачарног круга’, у коме су једини добитници банке и увознички лоби, док сви остали углавном губе“, каже Павичић.

„Прво треба реформисати банкарски систем, с циљем да се камате драстично смање и тако омогући реалном сектору да лакше послује“, тврди он и додаје да хитно ваља радити и на успостављању реалног курса динара, јер је домаћа валута сада „драстично прецењена“ и то, првенствено, у циљу заштите увозничког и банкарског лобија.

Mobilna telefonija i bankarstvo

Bitka za zarade, klijente, provizije i kamate izgleda da počinje. Tržište bankarskih usluga drastično će se izmeniti u naredne tri do pet godina ulaskom mobilnih operatera u finansijske poslove, a spajanje usluga banaka, telekomunikacionih kompanija i trgovinskih lanaca će obeležiti naredni period.

Izgleda da će 2014. godina u Srbiji biti velikim delom u znaku mobilnog bankarstva.

Operater Telenor još nije preuzeo KBC banku u Srbiji, a očekuju da će se to dogoditi do kraja ove godine pa već prave programe za tu vrstu bankarskih usluga koje će plasirati dogodine. Očigledno je da računaju na nove opcije i zaradu kod nas jer su u taj projekt uložili 40 miliona evra.

http://www.kamatica.com/vesti/mobilna-telefonija-ce-u-srbiji-preoteti-klijente-bankama/12277

Pocelo sudjenje AFERA AGROBANKA

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?
yyyy=2013&mm=10&dd=09&nav_category=16&nav_id=763071

Dinkić pozvan u policiju zbog NŠ

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?
yyyy=2013&mm=10&dd=09&nav_category=16&nav_id=763241

Giganti će danas biti kažnjeni
Brisel -- Banke Siti grup, Dojče Bank, Rojal benk ov Skotland, JPMorgan, Barkliz i Sosijete Ženeral danas će biti novčano kažnjene od strane Evropske komisije.

Banke će biti kažnjene zbog nameštanja kamatnih stopa, Euribora i Tibora.

Kako prenosi Rojters, očekuje se da kazna za neke kazne iznositi i do 1,7 milijardi evra, što bi označilo najveće kazne u dosadašnjem radu Evropske komisije.

Pomenute banke su optužene da su nameštale međubankarske kamatne stope Euribor i Tibor (tokijska međubankarska kamatna stopa) radi sticanja čistog profita, a na štetu klijenata.

Švajcarska UBS banka je ranije tokom ovog procesa priznala da je nameštala Tibor, ali je izbegla novčano kažnjavanje jer je "otkucala" druge velike banke uključene u nameštanju, piše Rojters

Novim propisima izglasanim u SAD uvodi se stroga kontrola nad trgovanjem banaka sopstvenim sredstvima.

To ima za cilj sprečavanje visokorizičnog ponašanja koje je doprinelo finansijskoj krizi iz 2008.

Dugo očekivano "Volkerovo pravilo", koje treba da stupi na snagu 21. jula 2015, takođe zabranjuje bankama da formiraju hedž fondove ili privatne deoničarske fondove, da bi se distancirale od finansijski rizičnih aktivnosti, prenosi agencija Frans pres.

Američka Uprava federalnih rezervi (Fed) i Federalna korporacija za osiguranje depozita (FDIC) jednoglasno su izglasale usvajanje "Volkerovog pravila", a očekuje se da će njihov primer slediti i preostale tri regulatorne institucije, čije je odobrenje potrebno da bi propis stupio na snagu.

Kritičari "Volkerovog pravila", koje je predložio nekadašnji predsednik Fed-a Pol Volker, smatraju da će stroga kontrola rada banaka postaviti ceo finansijski sektor SAD u nepovoljan položaj u odnosu na druge države i naneti ozbiljnu štetu vodećoj svetskoj ekonomiji.

U očekivanju primene novih pravila poslovanja, mnoge američke banke već su ukinule službe za trgovinske operacije vlastitim sredstvima, raspoređujući svoje trgovce u druga odeljenja.

Propisi će, između ostalog, zabraniti složeno trgovanje finansijskim derivatima koje je banku "JP Morgan Čejs" koštalo 6,2 milijarde dolara tokom trgovinskog debakla iz 2012. poznatog pod nazivom "Londonski kit".

Propisi bi, međutim, mogli da znače pad profita za banke kao što su "Goldman Saks" i "Morgan Stenli", koje su veliki deo zarade ostvarivale upravo zahvaljujući trgovini derivatima.

Paul Adolph Volcker je istaknuti američki ekonomista, bivši predsednik Federalnih rezervi za vreme Karterovog i Reganovog predsednikovanja, a danas predsednik Obaminog Saveta za ekonomski oporavak (Economic Recovery Advisory Board).
Volkerovo pravilo - osnovni cilje jeste ograničavanje investiranja u rizične HOV.
Ovo pravilo odnosi se pre svega na banke i ostale finansijske institucije koje su osigurane nekim od fondova u okviru ovog programa. Naime, visina špekulativne aktive ne sme da pređe 3% od ukupne vrednosti aktive bez obzira da li se radi o direktnom ili indirektnom obliku investiranja.

BRISEL - Ministri finansija evrozone postigli su rano jutros dogovor oko načina finansiranja mehanizma za gašenje banaka, pre nego one nanesu štetu široj ekonomiji.

Ministri, međutim, nisu želeli da preciziraju detalje njihovog dogovora, navodeći da su pojedine razlike opstale, a naročito između Francuske i Nemačke u pogledu sprovođenja tog dogovora, prenosi Frans pres.

Prema ocenama evropskog komesara za ekonomska pitanja, Olija Rena, na sastanku je postignut zajednički dogovor o odrambenom mehanizmu, što će otvoriti put za osnivanje bankarske unije, novog regulatornog okvira koji će nadzirati, restrukturisati i ako bude potrebno zatvarati banke, a da poreski obveznici ne snose troškove njihovog gašenja.

Srpske banke gledaju ka istoku

Gotovo sve domaće banke su na prodaju, ali se investitori u bankarski sektor očekuju sa Istoka, iz Turske odakle postoji interesovanje za Čačansku banku i iz Emirata koji bi, međutim, da samostalno započnu poslovanje.

Zbog finansijske krize teško se nalaze kupci. I u Evropi, banke pokušavaju da opstanu na sve načine, a najčešće spajanjem. Interesovanje za naše tržište je malo, jer i trenutno prisutne strane banke sve teže posluju.

Čačanska banka je svoje akcije iznela na prodaju, a kao potencijalni kupci se pominju banka iz Turske, kao najozbiljniji kandidat, kao i neke evropske grupe.

Čačanska banka je dobra regionalna banka, u kojoj udeo od 29,99 odsto ima Evropska banka za obnovu i razvoj, kao i međunarodna finansijska organizacija IFC ogranak Svetske banke od 19,98 odsto. Država ima učešće od 28,48 odsto.

Ipak, novog vlasnika biraće EBRD, jer je ova institucija poznata po tome što dođe u određenu banku, uloži, a zatim je dobro proda.

Velika banka iz Emirata sa gotovo 70 ogranaka je već trebalo da dođe na naše tržište, ali su se razgovori odužili. Ona ne želi da kupi nijednu našu banku, već da samostalno započne poslovanje.

Vode se razgovori, idu u dobrom pravcu. Očekivali smo da posao tokom leta privedemo kraju, ali bankari iz Emirata žele da sa svih strana sagledaju ulazak na naše tržište, istakla je guverner NBS Jorgovanka Tabaković.

Upravo zbog odlaganja početka rada ove arapske banke, manje su strane investicije. Očekivali smo oko milijardu, a biće 700 miliona evra.

Od šest domaćih banaka, najveće su Komercijalna banka i Poštanska štedionica. Za prodaju Komercijalne postoji moratorijum do 2015. godine, ali ako se nađe pogodan kupac, to se lako može raskinuti.

Jedino Poštanska štedionica, koja je preuzela tri propale domaće banke zbog svoje specifičnosti klijentele (penzioneri i socijala) neće biti ponuđena na prodaju, već će je država dokapitalizovati.

Srpsko tržište je dosad bila meka za bankare. Sa kamatnim stopama na kredite koje su najveće u Evropi svi bi lako profitirali da kriza nije urušila standard građana i dovela nenaplative kredite na nivo od 3,5 milijardi evra, a nezvanično i na celih pet milijardi ili četvrtinom svih odobrenih zajmova.

Akcije banaka su od utorka u porastu na evropskim tržištima. Planirani Zakon o strogoj podeli normalnih bankarskih poslova od onih riskantnih, ali lukrativnih poslova, će očigledno biti ublažen.
Može se smatrati da su za to zaslužni lobisti banaka u Briselu.

U najnovijem predlogu zakona se više ne zahteva stroga podela poslova. Umesto podele u 30 banaka koje su proglašene za "sistemske" - za koje bi to u ranijem predlogu bila obaveza - sada se odluka o tome prepušta nacionalnoj kontroli, dakle evropskoj centralnoj banci, koja će u budućnosti kontrolisati banke.

Time "posao" i posle mnogo godina od propasti Lemana može da bude nastavljen tamo gde je svojevremeno stao...
  

"Beohemija" ima hartije Jubmes banke, gde ima 1,3 odsto vlasništva. U vlasničkoj strukturi Jubmes banke nalazi se i "Farmakom" sa 4,25 odsto akcija na ime koncerna i još 0,74 odsto na ime „Mlekare Šabac“.

Nijedan od ovih biznismena nije direktno vlasnik akcija Dunav banke, koja je u većinskom vlasništvu državnog Dunav osiguranja. Međutim, podaci Centralnog registra pokazuju da su među vlasnicima opet - lica povezana sa njima. Reč je o firmi "Koteks", sa 3,72 odsto udela i "Lavera" sa 3,17 odsto vlasništva, koje se dovode u vezu sa Perčevićevim "Interkomercom". Na spisku vlasnika je i "Pro-lodžistik RPC" 2,2 odsto, koji se nezvanično dovodi u vezu sa "Beohemijom".

BogićeviĆ, Žunić i Perčević nisu se zaduživali samo u domaćim bankama u kojima imaju vlasničke udele.

Završni računi Srpske banke, na primer, pokazuju da samo pet firmi koristi gotovo trećinu svih odobrenih kredita. Najveći dužnik je koncern "Farmakom - Fabrika akumulatora Sombor", u vlasništvu Miroslava Bogićevića. Na spisku su još i "Res trejd" iz Novog Sada, "Simpo", "Tigar", i "Inter-kop" iz Šapca.

Izgleda da se Srpskoj banci ne pise dobro?

Da su ova preduzeća u problemu sa vraćanjem dugova, a zbog toga banke ostale bez kapitala, pokazuju i blokade njihovih računa. Trenutna vrednost dospelih dugova ove tri kompanije je 26,45 milijardi dinara, što je oko 230 miliona evra. Ovaj iznos odnosi se samo na zvanična matična i zavisna preduzeća, ali bez povezanih firmi.

Na probleme u otplati dugova ove tri poslovne grupe ukazuje i podatak da su gotovo sve akcije u bankama stavljene pod zalogu, najverovatnije kao garancija za otplatu dugova. U ovome, opet, prednjači "Farmakom".

Miškovic je za ove Bolide gospodin i poslovan covek, ova bratije ce urušiti kompletan bankarski sektor u srbiji, a delom i privredno-proizvodni.  

Mozda nije bas za ovu temu ali mislim da vredi procitati.
http://nkatic.wordpress.com/2014/02/14/valutna-kriza-kao-velika-repriza/

Von Misha ::

Mozda nije bas za ovu temu ali mislim da vredi procitati.
http://nkatic.wordpress.com/2014/02/14/valutna-kriza-kao-velika-repriza/

da naglasim:

Teoretičari zavere bi u onome što se danas događa na tržištima trećeg sveta možda pronašli dokaze za tezu da je ekonomska politika štampanja dolara (ili evra) imala i dodatni skriveni cilj, a to je da zaustavi, ili bar uspori rast država u razvoju. Ova argumentacija nije daleko od pameti, ali se ipak ne sme zaboraviti da su zemlje u razvoju same i svojevoljno uzimale jeftini novac koji ih danas skupo košta i da ih niko na to nije prisiljavao. Tuđi novac je uvek skup, a najskuplji je kada se čini da je jeftin.

Šta to Bajatović:

[url=http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/2208/Izbori

Koje su to ČETIRI državne banke i jedna privatna (Univerzal banka)???????

Znači AGBN=bila državna banka?

Figurativno druže, figurativno, misli se na glavnog akcionara....

Znači, da država pruzima odgovornost za propast AGBN, ili to samo figurativno?

Poz.

Goast ::

Šta to Bajatović:

[url=http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/2208/
Koje su to ČETIRI državne banke i jedna privatna (Univerzal banka)???????

Znači AGBN=bila državna banka?

Nikako da se setim cetvrte-drzavne. A mozda je uracunata jos jedna za koju neznamo.

Krstić: Državi ne treba vlasništvo u sedam banaka

Ministar finansija Srbije Lazar Krstić izjavio je danas da Srbiji nije potrebno šest ili sedam banaka u državnom vlasništvu.
Krstić je na Kopaonik biznis forumu rekao da se postavlja pitanje koja je suština postojanja tolikog broja banaka u državnom vlasništvu i strategije šta raditi sa njima.

"Državi nije potrebno da u vlasništvu ima šest ili sedam banaka i još nekoliko kreditnih institucija koje imaju upitnu kreditnu sposobnost", rekao je Krstić.

Država je vlasnik Komercijalne banke, Poštanske štedionice, Čačanske banke, Jubmes, Srpske banke, Jugobanke Jug banke iz Kosovske Mitrovice, a posredno i Dunav banke.

Za sada država ne planira da izlazi iz vlasništva u Komercijalnoj banci i Poštanskoj štedionici, a za ostale traži rešenje.

Ukupna štednja građana 8,4 mlrd. €

Ukupna štednja stanovništva u Srbiji na kraju februara iznosila je 978,9 milijardi dinara (oko 8,4 milijarde evra), objavljeno je u Statističkom biltenu NBS.
.......................
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2014&mm=04&dd=01&nav_id=831283

Грађане Србије пропале банке коштале су већ милијарду евра. А изгледа да ће морати за њих да одвоје још више. Агенција за осигурање депозита је прошле седмице одлучила да, поред уобичајене премије од 0,4 одсто на депозите пословних банака, уведе и додатну у износу од 0,2 процента.

Ова новина важиће ове и наредне године.

То ће свакако утицати на повећање трошкова бана .У Агенцији разматрају и опцију да убудуће свака банка издваја другу суму за ризике у зависности од резултата пословања односно ризика које оно носи по пословање.

На овај потез Агенција за осигурање депозита је морала да иде, јер јој се рачун испразнио након исплате депозита у пропалим банакма. За нешто више од годину дана одузете су дозволе за рад Агробанци,Развојној банци Војводине, Привредној банци Беооград и недавно Универзал банци.

О томе какве ће бити последице први човек Опортјунити банке са седиштем у Новом Саду Владимир Вукотић каже:

- Извесно је да је то за нас већи трошак и сматрам да ће то успорити пад камта. Народна банка Србије је у претходних пар година успела да својом полтиком утиче на снижење стопа а ово сада са осигурањем депозита је корак у назад, јер ће нам се трошкови увећати. Што се тиче идеје да свака банка плаћа премију према резултатима пословања сматрам да је то добро. Резултате рада свакако треба узети у обзир код одређивања премије.

Са овим се слаже и стручњак са Новосадскох универзитета Синиша Остојић.

- У осигурању уопште важи правило мањи ризик мања и премија .Па не видим зашто би то било другачије код осиграња банкарских депозита. Када су у питању банке није тешко одредити ризик за сваку од њих. Ту су резултати пословања, биланси па је све јасно да јасније не може бити .Зато Агенцији и не би трбало да буде проблем да напарави одговарајућу премију за сваку банку понаособ.

Банкари листом сматрају да су све финансијске куће које добор послују на овај начин кажњене .Оне повећањем премије плаћају цех за лоше пословање три државне и једне приватне банке. Када су се три државне банке угасиле надлежни су били великодушни и исплатили су депозоте који су били осигурани али и оне који се нису налазили у тој групи. Сада цех за то шаљу банакма које су савесно пословале далеко од тога да су угрожавале финансијски систем Србије.Напротив доприносиле су стабилности .

Оно што је извесно то је да ће се рачун Агенције за осигурање депозита попунити додатне премије. По нашим прописима Агнција осигурава депозите до 50.000 евра и то физичких лица, предузетника и власнике малих предузећа .До сада је то функционисало добро.
http://www.dnevnik.rs/ekonomija/stare-banke-donele-nove-troskove

VTB: Ne vidimo perspektivu u Srbiji

Ruska Vještorgbanka (VTB) planira da se povuče sa srpskog tržišta, izjaavio je prvi čovek te banke Andrej Kostin.

Na konferenciji za novinare u Moskvi, on je kazao da VTB namerava da se povuče i sa tržišta Indije i Vijetnama.

"Razmatramo mogućnost zatvaranja biznisa u više tačaka, među kojima u Srbiji, Indiji, Vijetnamu, ne planiramo razvoj u zapadnoj Evropi", kazao je Kostin i dodao da VTB "danas ne vidi perspektivu za razvoj u tim pravcima".

Kostin je dodao da banka namerava da razvija biznis u Kini i zemljama Zajednice nezavisnih država.

Ruska VTB banka je u Srbiji zvanično počela sa poslovnim aktivnostima 16. septembra 2013. godine, nakon što je u aprilu postala stoprocentni vlasnik akcija Moskovske banke "Beograd", koja je od 2011. godine bila članica VTB grupe.

VTB banka, koja je najvećim delom u državnom vlasništvu, druga je po veličini banka u Rusiji i članica je VTB grupe.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2014&mm=04&dd=10&nav_id=835068

Miroslav Mišković vlasnik Delta holdinga izašao je pre skoro deset godina iz bankarstva, a Miodrag Kostić, vlasnik MK Grupe nedavno ušao u finansijske vode kupovinom većinskog udela u AIK banci. Ove dve transakcije govore o različitim putevima razvoja njihovih biznisa ali i o tome koliko je danas jeftino kupiti banku.

Kada analiziramo motive domaćih biznismena za investiranje odnosno dezinvestiranje u banke neophodno je razdvojiti interne i eksterne faktore. Eksterni su povezani sa širim, globalnim poslovnim okruženjem dok se interni odnose na njihove trenutne poslove i planove, kažu sagovornici BIF-a.

Miroslav Mišković je 2005. godine udeo od 75% Delta banke prodao italijanskoj Intezi za 277,5 miliona evra. Cela banka vrednovana je na nivou od oko 370 miliona evra što je bilo skoro tri puta više od tadašnjeg kapitala banke. U tom vreme to je bilo dvostruko više od cene koja je postignuta za prodaju “Jubanke” koju je kupila grčka “Alfa banka”, a koja je važila za jednu od najvećih transakcija u istočnoj Evropi.

Iako je reč o dobroj ceni, treba reći da su u vremenu pre krize sve banke prodavane po ceni koja je jednaka bar dvostrukoj knjigovodstvenoj vrednosti. Suprotno tome, Kostić je uspeo da preuzme AIK po ceni od 0,3x knjigovodstvene vrednosti, što govori da je danas u bankama situacija mnogo lošija, ali da su i cene znatno niže.

“U vreme prodaje Delta banke poslovni sentiment je bio prilično povoljan. Tražnja za ulaskom velikih bankarskih igrača na domaće tržište je bila prilično visoka a bila su prisutna i očekivanja da će rastuća konkurencija u narednim godinama smanjiti profitnu marginu u bankarskom biznisu. Tako je bilo sasvim ekonomski racionalno valorizovati profit prodajom banke,” kaže Miroslav Radaković, glavni broker u Sinteza Invest Grupi.

Interni planovi Delta Holdinga istovremeno su bili usmereni na širenje trgovačkog lanca Maxi, koji je u monopolskim ili gotovo monopolskim uslovima (zavisno od procenjivača) odbacivao znatno više profitne stope od bankarstva, te proširivanje investicija u poljoprivredi.

U ovoj kompaniji danas kažu da su banku prodali u pravom trenutku jer su bili svesni da “će na naše tržište doći veliki igrači” koji imaju svetska iskustva i znanja i koji će dalje uspešno razvijati biznis.

“Delta je novac od prodaje banke uložila u razvoj holdinga, odnosno u maloprodaju, agrar, proizvodnju hrane, izgradnju nekretnina... To je bio osnov za novi veliki investicioni ciklus”, kažu u ovoj kompaniji.

Mišković je svojevremeno bio vlasnik i 40 odsto akcija sada ugašene Univezal banke. Zbog propisa Narodne banke Srbije da pojedinačni akcionar ne može imati udeo veći od pet odsto bez saglasnosti centralne banke, vlasnik Delte morao je međutim da proda svoj vlasnički udeo ili da ga raspoređuje na povezane firme.

Banka je u 2012. godini imala gubitak od 701,4 miliona, a u prvoj polovini 2013. 553,8 miliona dinara.

U to vreme kompanije Miškovića su i počele da se izlaze vlasništva u Univerzal banci. Firma Delta investment prodala je Atlas grupi u vlasništvu Duška Kneževića svoj udeo od 4,99% akcija. Deo vlasništva vlasnik Delte je dao i Nebojši Divljanu i to u vreme kada je otišao sa čela osiguravajuće kuće Delta Đenerali.

Za razliku od Miškovića, Kostić je od početka forsirao agrobiznis.

Kroz privatizacije 2002. godine postao je vlasnik šećerana u Pećincima, Baču, Vrbasu i Kovačici. Nekoliko godina posle, nemačkom Nordcukeru je prodao nešto manje od polovine vlasništva u šećeranama, ali poljoprivredu nije napustio. U Vojvodini je kupio šest poljoprivrednih preduzeća i time postao vlasnik 11.000 hektara. Poljoprivredni biznis je proširio i na Ukrajinu, gde obrađuje 35 hiljada hektara.

“Kako je to kapitalno intenzivna grana, kvalitetne kreditne linije su mu bile ključne za uspeh”, kaže Radaković. On dodaje da je Kostiću u tom smislu bilo najlogičnije da kupi neku manju i efikasnu banku po vrlo niskoj ceni kako bi mogao da sa jedne strane koristi povoljne kreditne aranžmane a u nekom srednjem ili dugom roku da je preproda po znatno višoj ceni. AIK banka mu se idealno uklopila u biznis plan a finansijska kriza, koja je tokom prethodnih nekoliko godina značajno smanjila cene na domaćoj berzi, mu je takođe išla “na ruku”.

Kupi jeftino…
Polovinom februara ove godine Kostić je postao većinski vlasnik AIK banke sa udelom od 50,37%. Prethodno je bio vlasnik 37,9% akcija ove finansijske insitucije. Dobit AIK banke u 2012. godini bila je 3,64 milijarde dinara, dok je u 2013. generisana neto dobit tek od 1,23 milijarde dinara što je za čak 66% niže u odnosu na 2012. Prihod od kamata je pao za 7,9% na 11,8 milijardi dinara dok je neto dobitak iz ovog segmenta poslovanja bio niži za 11% i iznosio je 6,7 milijardi dinara. Prihod od naknada i provizija je imao veoma oštar silazni trend (-14,6%), dok je profitabilnost iz ovih poslova u odnosu na 2012. godinu bila niža za 16% (dobit 657 miliona dinara). Kumulativni poslovni dobitak je iznosio 1,25 milijardi dinara što je 69% niže u odnosu na godinu ranije. Aktiva AIK-a na kraju decembra prošle godine iznosila je 152,4 milijarde dinara i bila je manja za 1,26 odsto u odnosu na kraj 2012. godine.

“Ako izuzmemo poslednju poslovnu godinu AIK banke gde su već uveliko tekle pripreme za ponudu za preuzimanje, bilansi iz 2010. 2011. i 2012. nam govore da ta banka može prosečno godišnje da generiše oko 38 miliona evra čiste neto dobiti. S obzirom da je Kostićeva ponuda upućena po tržišnoj kapitalizaciji od oko 127,5 miliona evra jasan je zaključak da bi za samo 3,3 godine mogao da isplati celu investiciju iz neto dobiti što je više nego povoljno. Ako ovome dodamo i sinergetski efekat po osnovu fleksibilnijih i povoljnijih kredita koje će MK grupa koristii od svoje banke onda je jasno da je ovo odličan poslovni potez”, navode u brokerskoj kući Sinteza.

Treba međutim imati u vidu da su s obzirom na veličinu kompanije i poslovne rezultate, domaće banke male za Kostićev biznis, o čemu govori i činjenica da se odavno oslanja na IFC, EBRD i slične mnogo moćnije izvore. Otuda je možda logičnije zaključiti da je kupovina banke pod ovako povoljnim uslovima, pre vođena generalnom Kostićevom logikom da kupuje jeftine biznise bilo da su u pitanju hoteli, banke ili nešto treće, da bi ih preprodao kada prođe kriza.

U Kostićevoj kompaniji nisu želeli da komentarišu motive transakcije. Po kupovini većinskog dela banke Kostić je međutim izjavio da će banka pružati usluge i realnom sektoru i stanovništvu i da MK Grupa sigurno neće ići na veliko širenje mreže poslovnica. On je podsetio da je u Upravnom odboru AIK banke 17 godina i dodao da preuzimanje akcija AIK banke predstavlja kontinuitet u poslovanju MK Grupe.

Banke u 2013. imale gubitak od 18 miliona evra

BEOGRAD, 17. aprila 2014. (Beta) - Banke u Srbiji su u prošloj godini imale gubitak od 18 miliona evra, što je prvi put posle 2005. godine, izjavio je u četvrtak generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić.

Dugalić je na konferenciji za novinare naveo da je u 2013. godini 15 banaka imalo gubitak, dok je 15 poslovalo pozitivno.

Profitna stopa bankarskog sektora, prema njegovim rečima, u 2005. godini bila je 5,3 odsto, i tada je prvi put posle mnogo godina zabeležen pozitivan rezultat. Najveća profitna stopa u poslednjih nekoliko decenija zabeležena je 2008. godine 8,3 odsto, u 2011. bila je 0,2 odsto, u 2012. 1,9 odsto i u 2013. je bio gubitak.

Na gubitak banaka, kako je rekao, uticao je pad kamatnih stopa na kredite, smanjena kreditna aktivnost kod privrede i indirektni opisi plasmana.

"U medijima su se pojavljivali senzacionalni podaci o rastu profita u bankama 42 odsto, što naravno nije tačno", naglasio je Dugalić.

Prema njegovim podacima, od 2002. godine, kada su u Srbiji počele da posluju banke sa stranim kapitalom, do 2013. ukupna dobit banaka je 1,5 milijardi evra, a gubitak u tih 12 godina iznosio je 537 miliona evra.
(Beta, 17.04.2014)

Putin smatra da je učešće platnih sistema Masterkard i Viza u sankcijama prema Rusiji „velika greška“ sa ekonomske tačke gledišta.

„Mi smo uvijek polazili od pretpostavke da su naši partneri Visa i Masterkard depolitizovane ekonomske strukture i preduzeća. Ali ispostavlja se da su oni veoma podložni političkim uticajima i pritiscima da se odmah povijaju pod tim pritiscima“, primjetio je ruski predsjednik.

Sa ekonomske tačke gledišta, prema njegovom mišljenju, to je bila velika greška, jer u Rusiji Masterkard i Viza pokrivaju više od 90 odsto tržišta, „mi smo im ga dali dobrovoljno i mnoge transakcije u zemlji se obavljaju upravo preko tih sistema plaćanja“, naglasio je on.

Međutim, „mi nismo samo razmišljali, nego smo prešli na praktičnu realizaciju stvaranja nacionalnog sistema plaćanja“, rekao je Putin. Tanjug

Najveća slovenačka banka NLB nikad neće u celini biiti prodata zbog njene strateške važnosti za državu, rekla je premijerka Alenka Bratušek.

Sasvim je drugi slučaj kad se radi o bankama u državnom vlasništvu, posebno najvećoj, Novoj Ljubljanskoj banci (NLB), rekla je Bratušek i ocenila da je to dobra odluka.

"Dobro je da država u NLB-u, jednom kad se odluči za njenu privatizaciju, zadrži četvrtinu deonica", smatra slovenačka premijerka.

http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/463916/Uhapsen-direktor-Agencije-za-sanaciju-banaka-zbog-mita


Uhapšen direktor Agencije za sanaciju banaka zbog mita

T. Marković | 10. 05. 2014.

Zoran Obradović, direktor Agencije za osiguranje depozita, kako saznaje Blic, uhapšen je zbog sumnje da je primio 100.000 evra mita.


U akciji uprave kriminalističle policije osim Obradovića, uhapšena je još jedna osoba, koja je prema sumnjama policije, bila posrednik u izvršenju ovog krivičnog dela.
 

Agencija za osiguranje depozita je osnovana 25.07.2005. godine i određena je za univerzalnog pravnog sukcesora prethodne Agencije za osiguranje depozita, sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka.

 

Uskoro opširnije.

Sta znaci ova odluka?

09.05.2014.

Измена Одлуке о адекватности капитала банке

Извршни одбор Народне банке Србије је на својој седници 8. маја 2014. године усвојио Одлуку о измени Одлуке о адекватности капитала банке. Измена која је усвојена у односу на важећу Одлуку о адекватности капитала банке („Службени гласник РС“, бр. 46/2011 и 6/2013) је продужење рока - са 1. јануара 2015. године на 1. јануар 2018. године, до којег банке могу додељивати пондер кредитног ризика 0%, свим изложеностима према Републици Србији и Народној банци Србије (укључујући и изложености које нису изражене и не измирују се у динарима), као и изложеностима према државама чланицама ЕУ и њиховим централним банкама којима је додељен кредитни рејтинг коме одговара најмање ниво кредитног квалитета 3 и које су изражене и измирују се у валути било које државе чланице.

Одлука о продужењу рока за примену повољнијег пондера кредитног ризика донета је након разматрања регулаторног третмана изложености према државама и централним банкама у регулативи ЕУ којом се усвајају Базел III стандарди и која предвиђа исту врсту повољнијег третмана до 31. децембра 2017. године. Ово продужење треба да допринесе јачању стабилности банкарског сектора Србије и очувању његове добре капитализованости и у складу је са стратешким опредељењем Народне банке Србије да регулаторни оквир за пословање банака усклађује са правним тековинама ЕУ у овој области.

Сектор за контролу пословања банака

Nemački Ustavni sud zabranio bankama da naplaćuju "obradu kredita" i "proveru klijenta" jer smatra da je to obaveza svake banke da proveri i "obradi" te shodno tome ne može to da naplaćuje od klijenata...

  

Cucla ::

Sta znaci ova odluka?

09.05.2014.

Измена Одлуке о адекватности капитала банке
Сектор за контролу пословања банака

Nista narocito. Produzava se manje restriktivno obracunavanje regulatornog kapitala za banke, to jest koliko kapitala banka mora da drzi za odredjene pozicije iz aktive banke (manji ponder rizicnosti => manje kapitala banka mora da ima). To ce se promeniti sa Bazelom 3, mada ce uvek lokalni regulator moci da "muti" i da propisuje nacionalne propise.

Kada bi srpske banke sada uradile "fully loaded" Bazel 3, ko zna kakav bi katastrofalan rezultat bio (u smislu potkapitalizovanosti i gubitaka u imovini).

Mera koja ce osigurati da NBS i ceo sektor "sutiraju konzervu niz ulicu" jos neko vreme, u nadi da ce se nesto volsebno dogoditi i smanjiti crne rupe u bilansima banaka. Jalov posao u svakom slucaju.