Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh

BEOGRAD, 7. marta 2013. (Beta) - Bankari će se u petak u Beogradu sastati da bi našli rešenje za nenaplative kredite date privredi, rečeno je agenciji Beta u Narodnoj banci Srbije (NBS).

Taj skup, nazvan "Beogradska inicijativa" održaće se u zgradi NBS pod pokroviteljstvom Medjunarodnog monetarnog fonda (MMF).

Po pisanju beogradskih medija, bankari rešenje problema nenaplativih kredita vide u prilivu svežeg novca medjunarodnih finasijskih institucija čime bi se firmama omogućio reprogram starih obaveza.

Kao opcija pominje se ideja da svi nenaplativi krediti budu preneti u jedan, poseban fond.

Po podacima NBS, ukupni nenaplativi krediti u Srbiji su na kraju 2012. godine iznosili 376 milijardi dinara, što je 18,6 odsto ukupno odobrenih kredita. Udeo nenaplativih kredita odobrenih privredi je 19,5 odsto ukupnog iznosa pozajmica tom sektoru.

" rešenje problema nenaplativih kredita vide u prilivu svežeg novca medjunarodnih finasijskih institucija "

EEEEEEE......., posle afere Agrobanka, posle mučaka oko RBV, i ima još bankarskih, veliki optimizam! Pa neka bude optimističko, ali po kojoj CENI?



Poz!

BEOGRAD - Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić ocenio je u utorak da je alarmantan nivo nenaplativih kredita odobrenih privredi u Srbiji, koji iznosi oko tri milijarde evra.

Dugalić je na konferenciji za novinare kazao da sa otplatom kredita duže od 90 dana kasni oko 19.000 preduzeća i 16.000 preduzetnika i da se iznos tih pozajmica kreće izmedju 250 i 300 milijardi dinara.

"Kada se uzmu u obzir i rezervacije na te loše plasmane koje iznose 100 procenata, onda je ukupno opterećenje u bilansima banaka zbog kredita sa docnjom preko 90 dana više od šest milijardi evra", kazao je on.

Dugalić je dodao da se razmere problema mogu bolje shvatiti ako se u obzir uzme podatak da je ukupan kapital banaka u Srbiji oko 5,5 milijardi evra.

"To jeste veliki problem i teško je naći neko rešenje u kratkom roku. Rešenje je oživljavanje privrednih aktivnosti, rast bruto domaćeg proizvoda (BDP), investicije, rast obima proizvodnje. Ako do toga dodje ima šanse da se smanji broj loših kredita, sve drugo je lečenje posledica", kazao je on.

A šta su gledali kada su davali te kredite?

Privrednici bankama duguju tri milijarde evra

Preduzeća i preduzetnici u Srbiji, prema poslednjim podacima, alarmantno kasne sa otplatom kredita. Čak 19.000 preduzeća i 16.000 preduzetnika kasni više od 90 dana sa namirivanjem dugova.

TRI milijarde evra "teški" su nenaplativi krediti privrednika. Čak 19.000 preduzeća i 16.000 preduzetnika duže od tri meseca ne namiruje svoje rate, pa su ih banke klasifikovale u dužnike najgore, D kategorije.
Time je ova nelikvidnost postala još veći problem i samih banaka, koje su morale isto toliko para dodatno da izdvoje na ime takozvanih rezervacija. Sada je, praktično, blokirano oko šest milijardi evra zbog problematičnih zajmova privredi.

- Koliki problem predstavljaju nenaplativi krediti, jasno je kada se u obzir uzme podatak da je ukupni kapital banaka u Srbiji oko 5,5 milijardi evra - ističe Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.

- Teško je naći rešenje u kratkom roku. Jedino rešenje je oživljavanje privrednih aktivnosti, investicija i proizvodnje. Samo to može da dovede do pada problematičnih zajmova. Sve drugo je lečenje posledica.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.239.html:424798-Privrednici-bankama-duguju-tri-milijarde-evra

Beograd - Vlajko Senić više ne obavlja funkciju državnog sekretara u Ministarstvu finansija i privrede, pošto je krajem januara imenovan za stalnog predstavnika Srbije u Grupaciji Svetske banke. Na tom mestu će Senić, funkcioner Ujedinjenih regiona Srbije, zameniti profesorku Biljanu Krasavac. Gospođa Krasavac je Srbiju u Svetskoj banci predstavljala od avgusta 2006. godine.

Prema informacijama Danasa, Senić će na mestu savetnika raditi za Srbiju, ali ga ona neće plaćati. Prema Danasovim informacijama, savetnika izvršnog direktora konstituence plaća Svetska banka, a Senićeva plata će biti velika. U centrali Svetske banke plate su visoke i za američke prilike. Tako da je na njihovu visinu prigovore imala i sama Amerika.
Bio je član i visoki funkcioner Srpskog pokreta obnove, da bi 2007. godine promenio stranku i prešao u G 17 plus, gde je odmah postao član Predsedništva. Funkciju državnog sekretara obavljao je u više navrata u nekoliko ministarstava, a poslednja funkcija mu je bila državni sekretar u Ministarstvu finansija u aktuelnoj vladi.

Ovi iz G17 baš umeju da rasporede svoje ljude...
Još jedan funcioner i VELIKI STRUČNJAK kome je na srcu interes Sbije?

,

Pažljivo pratite šta Domagoj Margetić priča!

Vreme najunosnije prodaje banaka, Grcima, Italijanima, Francuzima i Austrijancima, odavno je prošlo.

Sada možemo da se uzdamo samo u domaće potencijale, a to su Komercijalna banka, Poštanska štedionica i AIK banka, a stručnjaci tvrde da bi trebalo više pažnje obratiti i na banke sa istočnoazijskog tržišta, pišu Novosti.

To potvrđuje i primer Razvojne banke Vojvodine koju će uzeti Poštanska štedionica. Nije, međutim, u pitanju klasično preuzimanje, već će se depoziti, oročeni i neoročeni, kao i krediti preneti na "surogat majku“. Zainteresovani za RBV bili su pre svih Unikredit i Sosijete ženeral, ali su odustali, jer strane banke nisu voljne za preuzimanja i klasično kupovanje banaka.

"Naše bankarsko tržište je preveliko,“ smatra Branko Živanović, profesor na Beogradskoj banakrskoj akademiji.

"Deo bankarske infrastrukture sa radnom snagom je suvišan. Stoga su "iskrajanja“ banaka, bez značajnijeg preuzimanja infrastrukture i posebno zaposlenih budući scenario. Motiv je brzo i efikasno povećanje tržišnog učešća.“

Nešto se može očekivati, kako kaže Živanović, od ruskih bankarskih grupacija i arapskog kapitala koji će više insistirati na grinfild modelu ulaska nego na preuzimanju banaka.

"Najpoželjniji, a realan investitor, svakako je EBRD, koji je sve što je kupio prepakovao u kvalitetnu bankarsku strukturu i prodao“, kaže Branko Živanović.

"Međutim, EBRD kupuje isključivo realnu i nedovoljno razvijenu aktivu. Na ovom planu realno je očekivati njegovu zainteresovanost za punktove u koje će biti smeštena najkvalitetnija aktiva i depoziti iz preostalih državnih banaka.“

Ne mora se to desiti uskoro, ali PayPal bi trebalo da izabere neku ovdašnju korespodentnu banku za plaćanje u dinarima unutar Srbije.

Dobit bankarskog sektora 9,5 milijardi dinara

".. Sa dobiti su prošlu godinu okončale AIK banka, Inteza banka, Poštanska štedionica, Credi agrikol, Credy Kragujevac, Čačanska banka, Dunav banka, Erste banka, Eurobank, Hypo Alpe Adria, Jubmes, Jugobanka Kosovska Mitrovica, Komercijalna banka, Marfin banka, Moskovska banka, Opportunity, Procredit banka, Rajfajzen banka, Sberbanka, Sosijete ženeral, Srpska banka i Unikredit banka.

Sa gubitkom su poslovale: Alfa banka, Findomestik, KBC banka, NLB banka, OTP banka, Pireus, Privredna banka Beograd, Univerzal banka i Vojvođanska banka.... "

http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/dobit_bankarskog_sektora_95_milijardi_dinara.4.html?news_id=259639#sthash.iYoRcLDZ.dpuf

Bankarski sektor u Srbiji ove godine očekuju promene. Izveštaj o poslovanju tih finansijskih kuća govori o tome da su se jasno raslojile one s dobitkom i druge koje loše posluju.

Pojedine, poput KBC banke, koje nisu sebe našle na ovom tržištu odlaze. Ima i interesovanja za dolazak novih kuća, ali nijedna još nije zvanično podnela zahtev Narodnoj banci Srbije.

Nema ni zahteva za preuzimanje celih banaka pa je izvesno da će promena vlansištva i ubuduće ići tako što će banke između sebe jedna od druge preuzimati poslovnice koje žele ili deo portfolija, recimo, samo stambene zajmove ili one date privredi.

Što se tiče banaka u državnom vlasništvu, one će sve manje moći da računaju na pomoć iz državne kase.

Podaci govore da je lane deset najvećih banaka kod nas zauzelo 72 odsto tržišta u Srbiji. Među liderima su Inteza s udelom od 14,35 odsto, Komercijalna s 11,26 te Unikredit s 8,5 procenata.

Banke koje godinama posluju s gubitcima iz bilo kojeg razloga razmišljaju o odlasku. Smanjenje broja finansijskih kuća na našem tržištu je neminovno.

Dve banke u državnom vlasništvu – Agrobanka i Razvojna banka Vojvodine – otišle su u stečaj, sličan scenario neki predviđaju i za Privrednu banku Beograd. A za ostale u kojima država ima znatan udeo za sada nema ni dobrih ni loših vesti

agbn ?!
mtbn ?!
neka se pripremi jmbn !!!

Citat :

Dve banke u državnom vlasništvu – Agrobanka i Razvojna banka Vojvodine –
otišle su u stečaj, sličan scenario neki predviđaju i za Privrednu
banku Beograd. A za ostale u kojima država ima znatan udeo za sada nema
ni dobrih ni loših vesti

Bookmaker ::

.... neka se pripremi jmbn !!!

Jel imaš neki info, neko saznanje,.... predosećaj.... ili ti se možda javilo?

jel se zna nesto oko PRBN?
cemu je trebao da sluzi onaj clanak o stecaju?
bila je skupstina, kakve su vesti?

RobinHood ::

jel se zna nesto oko PRBN?
cemu je trebao da sluzi onaj clanak o stecaju?
bila je skupstina, kakve su vesti?

Situacija u banci je neodrziva, za to ne treba biti expert da se vidi samo citanjem izvestaja za 2012.

Koliko razumem, pokusace privatnu transakciju (ima 1 ili 2 interesenta), ali ako i bude nesto od toga bice kombinacija od koje boli glava (mada bolje i takvo privatno resenje, nego stecaj i dubioze na javni bilans).

Mislim da imaju jos ova 3 meseca da nesto urade, pa ako ne bude nista - ode i ovo u Postansku.

Niko ne pominje Univerzal banku. Trebalo bi da je nešto bolja situacija nego u Privrednoj, ali kap. adekvatnost je na ivici i dugoročno gledano banka je mala da bi sama opstala u ovakvom ambijentu sa uništenom privredom. Ko uopšte kontoliše ovu banku, Miško, Farmakom ili neko treći?

geogsi ::

Niko ne pominje Univerzal banku. Trebalo bi da je nešto bolja situacija nego u Privrednoj, ali kap. adekvatnost je na ivici i dugoročno gledano banka je mala da bi sama opstala u ovakvom ambijentu sa uništenom privredom. Ko uopšte kontoliše ovu banku, Miško, Farmakom ili neko treći?

Situacija tamo je bar ista (ako ne i dosta gora) nego u PBB. Znam da banku Miskovicev advokat ide okolo i nutka bez preteranog obzira. Koliko sam cuo, banku manje vise kontrolise Misko Junior, ali je ukupna pozicija neto pasiva skoro sigurno.

Ultimativno, banku u problemu za koju ne postoji privatno resenje kontrolise drzava (zbog stabilnosti sektora, osiguranja depozita, itd.), pa je tako Univerzal sve blizi opciji "GAME OVER - INSERT COIN TO CONTINUE". A posto coin niko ne vadi = kanal. Dakle, Postanska, ili neka druga ingeniozna opcija koju smisle ovih kvazi experti iz AOD i Ministarstva.

Dragan ::

Citat :

Dve banke u državnom vlasništvu – Agrobanka i Razvojna banka Vojvodine –
otišle su u stečaj, sličan scenario neki predviđaju i za Privrednu
banku Beograd. A za ostale u kojima država ima znatan udeo za sada nema
ni dobrih ni loših vesti

Bookmaker ::

.... neka se pripremi jmbn !!!

Jel imaš neki info, neko saznanje,.... predosećaj.... ili ti se možda javilo?

Ako je Farmakom i cela ta šabačka ekipa u problemu ne treba ti ni info ni da ti se ‘‘nešto javi‘‘ .Jubmes je davao kredite za likvidnost , slično kao i Delti ali je Delta posle priče sa Delezom ispala dobar plasman.Farmakom i povezana lica su i ozbiljni akcionari , naravno zbog lombardnog zaduživanja , a takvo zaduživanje sahranjuje i banku i klijenta. Ukoliko država ne prebaci poslove Jugoimport SDPR-a sa SRBN na JMBN biće ozbiljnih problema. SRBN je već u monopolu sa naftom i gasom i mogli bi da opstanu i bez poslova namenske industrije. JMBN je u problemu i sa AOFI. Tu će neko nekog progutati.

Bookmaker ::

Ako je Farmakom i cela ta šabačka ekipa u problemu...

Da, jesu 'u problemu', ali prema pisanju medija, uglavnom su
neke druge banke sada 'u problemu' zbog šabačke ekipe :

"Kako se vidi iz dokumentacije u koju je „Akter“ imao uvid, „Farmakom MB“
ima kreditna finansijska sredstva i „Poštanske štedionice“ i „Srpske
banke“, čiji je vlasnik država, kao i sredstva „AIK banke“, „Eurobanke
EFG“, i drugih banaka..."

"Potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić o pokušaju preuzimanja "Politike",
"Novosti" i "Dnevnika". Deo novca iz svog obrta, a ostatak iz kredita
"Nove Agrobanke" i "Privredne banke Beograd"...

Ovi citati su sa teme "Miroslav Bogićević FARMAKOM MB", a
nastavak priče o JMBN bolje da vodimo na temi o toj banci.

Zlatan Peručić, savetnik direktora „Srbijagasa“ Dušana Bajatovića i nekadašnji direktor Beobanke, postavljen je za prvog čoveka Srpske banke. On je zamenio Ivana Maričića, koji je i sada u Srpskoj banci, na funkcij savetnika predsednika Izvršnog odbora.

Peručić je bio član Ekonomskog saveta SPS, a podneo je ostavku na članstvo u radnoj grupi savezne vlade za reformu finansijskog sistema kada je na čelu ove grupe došao Danko Đunić.


Peručić je poznat u bankarskim krugovima po karijeri u Beobanci, sa čijeg čela je otišao posle zahteva Borke Vučić. U javnosti je devedesetih preovladalo uverenje da je bio prvi bankar koga je Slobodan Milošević zadužio da brine o novcu u domaćim bankama, dok je Borka Vučić brinula o novcu na Kipru.

Razdor sa Borkom Vučić navodno je nastao kada Beobanka, čiji je on bio generalni direktor, svojevremeno nije htela da pristupi Beogradskoj bankarskoj grupi, uz obrazloženje da bi “gospođa Vučić da udružuje banke bez kapitala” i da „udruživati bolesne banke i nije neki naročit ekonomski potez”.

Prema nezvaničnim saznanjima „Blica”, i nekadašnji predsednik SR Jugoslavije i socijalista Zoran Lilić trebalo bi da bude angažovan u Jubmes banci. Zoran Lilić je, da podsetimo, trenutno i predsednik UO „Puteva Srbije“ i nije radio u bankarstvu. U poslovnim bankama koje su u državnom vlasništvu u narednom periodu neće biti sličnih postavljenja.

Država nije štedela ni kada je prvo spasavala, a onda i gasila Novu Agrobanku i Razvojnu banku Vojvodine, što je na kraju koštalo čak 600 miliona evra budžetskog novca.

Pomoćnik ministra finansija Branko Popović kaže da dolazi do jedne racionalizacije resursa u bankarskom sistemu, a samim tim i konsolidacije.

"Fakat da imamo dve banke manje na tržištu nakon šest meseci ide u prilog tome. Nekoliko drugih banaka je na prodaju, imamo transakcije koje se očekuju u narednim mesecima", kaže Branko Popović.

Dodatni problemi bankarskom sistemu su nelikvidnost jednog velikog poslovnog koncerna, koji bankama duguje 250 miliona evra i nepokriven dug "Srbijagasa" od milijardu evra, od kojih je veliki deo nenaplativ.
http://www.gdeinvestirati.com/banke/vesti/13400-zasto-se-smanjuje-broj-banaka-u-srbiji

Slovenačke banke, mahom državne, "dave" se u lošim zajmovima, teškim sedam milijardi evra, i neophodna im je dokapitalizacija.

Slovenačka privreda jedna je od najbrže rastućih u evrozoni, a dosadašnje vlade u Ljubljani uzdržavale su se od nepopularne prodaje državne imovine, uključujući banke, kao i od reformi sistema socijalne zaštite i tržišta rada.

Međutim, rizični krediti nagomilani nakon globalne finansijske krize, izbacili su na videlo kulturu mita i korpucije, pa je otkriveno da su državne banke odobravale rizične zajmove biznismenima sa političkim vezama.

Reformski plan vlade uključuje prebacivanje 3,3 milijardi evra vrednih loših zajmova iz tri najveće banke, NLB, NKBM i Abanke Vipa, u novoosnovanu "lošu" banku.

Agencija za privredne registre:

С А О П Ш Т Е Њ Е
О ПОСЛОВАЊУ ФИНАНСИЈСКИХ ИНСТИТУЦИЈА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ У 2012. ГОДИНИ
- упоредни подаци из финансијских извештаја за 2012. и 2011. годину -

http://www.apr.gov.rs/

VTB vlasnik Moskovske banke Beograd

Vnještorgbanka (VTB) postala je stoprocentni vlasnik akcija
Moskovske banke u Beogradu, saopštila je danas VTB.
Sredinom marta ove godine savet direktora Moskovske banke
odlučio je da izadje iz srpske banke ćerke, a VTB je sredinom
aprila donela odluku da udje sa kapitalom u Beogradsku Moskovsku banku.

Moskovska banka predala je svoju ćerku u Srbiji VTB u skladu sa
strategijom grupe, koja predvidja centralizovani sistem uprave
stranim bankama ćerkama, saopstila je ranije VTB.
Moskovska banka je ranije planirala da proda beogradsku ćerku banku.

Izašli bilansi sa 1Q:

http://www.nbs.rs/internet/cirilica/50/50_5.html

.

Lično smatram da je došlo do kolapsa bankarskog sistema Srbije.
Posledice su već vidljive.

Za akcionare AGBN i MTBN: što bi smo svi mi plačali vaše greške i greške menadžmenta tih banaka?

Tragedija je što je država uopšte preuzeli i 1 dinar dugova tih banaka...

Pare su očigledno otišle u partijske kase DS i opskurnih polu-političkih likova kao što su Nebojša Čoviš, Lutra-Mihajlović, SPS i Farmakom MB...

Maca ::

Lično smatram da je došlo do kolapsa bankarskog sistema Srbije.
Posledice su već vidljive.

Na kakav kolaps konkretno misliš?  Zar on nije odavno u kolapsu? ... ili imaš neke nove informacije?

Fmember, s koje ti planete dolaziš?
Da nisi pao s Marsa?

Maca ::

Fmember, s koje ti planete dolaziš?
Da nisi pao s Marsa?

Maco, lepo sam te pitao da obrazložiš zašto smatraš da je baš sad došlo do kolapsa bankarskog sistema. 

Već znamo da se mnogi krediti ne vraćaju, dosta banaka je u minusu, neke su već otišle u stečaj. sve je to bilo poznato.  akcije banaka su blizu istorijskog minimuma, a preračunato u evrima na minimumu.

Zato te i pitam da li misliš na kolaps koji se već desio ili na kolaps koji nam predstoji?

Ministri finansija EU dogovorili su se oko regulative koja bi ubuduće primoravala investitore i bogate štediše da učestvuju u spasavanju posrnulih banaka.

Ovo bi se odnosilo na akcionare i klijente banaka sa depozitima većim od 100.000 evra.

Ideja je da članice Unije same mogu da odlučuju kada i na koji način bi klijenti i akcionari banaka morali da im pomažu. Do sada su bankama pomagali poreski obveznici, oko čega ih niko nije konsultovao.

Regulativa koja bi primoravala investitore da drze depozite izdeljene na transe od 100.000 evra.  :)


[You must be registered and logged in to see this image.]

Koliko sam pročitala vesti, u buduće će minuse banaka u EU prvo pokušati da pokriju akcionari, zatim se pritiskaju dužnici, a ako to ne pomogne uzima se od bogatih štediša.
U svakom slučaju svako ko ima 100.000 evra u banci dobiće svoj novac, ako ništa te štedne uloge će platiti poreski obveznici, a banka ide u bankrot.

Nema više dosadašnje prakse da dobit banaka dele menadžment i akcionari, a da gubitke plaća država = tj. poreski obveznici.
Regulativa mi je sasvim ok. Ne vidim da je tu bilo šta smešno?
Čak mi se dopada.... to treba što pre uvesti i kod nas.

To nikako ne mogu da budu novine, jer to vazi vec najmanje 100 godina. :)
I to ne samo za banke, nego za svaku firmu. Jedino sto si napisala duznici, a treba kreditori.

Prvo su akcionari (vlasnici) duzni da pokriju gubitke, preciznije da dokapitalizuju banku. Ako propadne dokap, ostaju bez vlasnistva i vlasnistvo prelazi na kreditore.
Kreditori mogu imati vise nivoa prioriteta, al da ne komplikujemo stvar.

Ako kreditori ne uspeju da pokriju gubitke, dokapitalizuju, revitalizuju, sta god, ulazi se u likvidaciju. Gde su prvi na naplati depoziteri, pa ako nesto ostane ide kreditorima. Ako nesto pretekne, mogu i akcionari da dobiju neke mrvice.

Jedina razlika moze da bude da umesto da depoziteri dobiju proporcionalnu kolicinu para, sad bude formula po kojoj ce se prvo namirivati deo do 100.000 evra. Sto u praksi nece biti nikakva razlika jer ce svi da izdele depozite na po 100.000. Oni koje nova formula favorizuje nece imati od koga da se naplate i zavisice od osiguranja depozita kod drzave, kao i do sada.

Uglavnom, tako je sve i dosad funkcionisalo, al nisu primenjivali zakone, vec su pumpali drzavne pare. Sto ce i dalje da se nastavi.

Suma sumarum, umesto da se NE primenjuju postojeci zakoni, od sad se NECE primenjivati minimalno izmenjeni zakoni. Ne bih tome pridavao neki znacaj.

Čudi me da si baš tako siguran da se ništa neće promeniti na tom polju?
Ja mislim da je pritisak javnostio bio dovoljno jasan.

Viećemo. Nemcima je prekipelo.