INFO - Berza, Ekonomija...

EPS: Za investicije treba 9 mlrd. €

17:01 | Izvor: Tanjug
Beograd -- Investicioni projekti EPS-a, koji bi trebalo da budu realizovani do 2015. godine, vredni su oko devet milijardi evra.

Značajnijih investicija nije bilo od druge polovine 80-tih godina, kažu u EPS-u

Za njihovu finalizaciju, pored sopstvenih sredstava, neophodno je obezbediti kreditne linije i novac stranih partnera, kaže sekretar zadužen za strategiju u Elektroprivredi Srbije Aleksandar Jakovljević.

On je rekao da je predviđeno da se u investicione projekte uloži oko 3,4 milijarde evra iz sredstava EPS-a, 3,8 milijardi evra iz kreditnih linija dok se očekuje da će od strateških partnera biti obezbeđeno oko 1,8 milijardi evra.

Jedan od četiri strateška projekta na kojima će EPS intenzivno raditi narednih godina biće i TE Kolubara B u Lazarevcu za čiju izgradnju će biti potrebno obezbediti 750 miliona evra od inostranih partnera i iz kredita.

Jakovljević je naveo da će za izradnju novog bloka B3 u TE Nikola Tesla u Obrenovcu biti potrebno oko 900 miliona evra, dok će za rekonstrukciju, a najverovatnije i izgradnju novog bloka TE i Toplane u Novom Sadu biti neophodno ulaganje između 120 i 160 miliona evra.

Za izgradnju hidroelektrane Gornja Drina neophodno je između 300 i 400 miliona evra. Trenutno je u fazi formiranje preduzeća sa Elektroprivredom Republike Srpske, a u pripremi je i investiciono tehnička dokumentacija.

Dvadesetogodišnji investicioni zaostatak u izgradnji novih proizvodnih kapaciteta doveo je u pitanje održivost svih postavljenih ciljeva, smatra Jakovljević i podseća da su značajnije investicije u nove proizvodne kapacitete u EPS-u realizovane u drugoj polovini 80-tih godina, pri čemu je starost postojećih proizvodnih postrojenja više od 40 godina.

Jakovljević je naveo da je EPS za sopstvene potrebe od konsultanta dobio projekciju cena električne energije koja pokazuje da će cena struja u Srbiji, koja ove godine iznosi oko 5,2 evrocenta, 2015. godine dostići cenu od 11,3 evrocenta. Ovakav scenario rasta cene električne energije pruža moućnost relizacije predstavljenog razvojnog plana.

Informaticka kompanija Telefonija [TLFN] objavila je da je u prosloj godini imala dobit od 51,5 miliona dinara.

To je za 6,4 % odnosno 3,3 miliona dinara manje nego u 2006. godini, a prema podacima iz finasijskog izvestaja Telefonije za 2007. godinu, poslovni prihodi kompanije dostigli su 1,17 milijardi dinara, sto je za 2,4 % vise nego godinu dana ranije. Ukupna aktiva na kraju 2007. godine dostigla je 2,4 milijarde dinara, dugorocne obaveze Telefonije uvecane su za 12 miliona dinara na 424 miliona, dok su kratkorocne obaveze povecane 2,4 puta na 757 miliona dinara, navodi se u prospektu objavljenom na Beogradskoj berzi.
Telefonija je u septembru prosle godine objavila upis i uplatu novih 35.000 akcija po ceni od 15.000 dinara za komad, ali taj pokusaj dokapitalizacije nije uspeo. Ukupan kapital Telefonije na kraju ove godine dostigao je 1,16 milijardi dinara, sto je povecanje od 37,7 % u poredjenju sa krajem 2006. godine.

Virtuelna berza

02. april 2008. | 13:37

EMportal

Kompanija Citadel pokrenula je onlajn-igru virtuelnog berzanskog trgovanja na portalu www.virtuelnaberza.com , namenjenu edukaciji i razvoju investicione svesti građana.

Namera uredničkog tima sajta Virtuelnaberza.com je da posetiocima tog portala omogući da se besplatno oprobaju u virtuelnoj trgovini hartijama od vrednosti koje su listirane na Beogradskoj berzi i tako unaprede znanja i informisanost o kretanjima na domaćem berzanskom tržištu.

Novina koju donosi sajt je to što će svi učesnici u igri virtuelnog berzanskog trgovanja na njemu, osim klasične kupovine i prodaje HoV, imati mogućnost i da prvi put u Srbiji nauče šta je i kako funkcioniše short, trgovanje pozajmljenim hartijama od vrednosti.

Reč je o berzanskom instrumentu koji investitorima pruža šansu da zarađuju dok berza pada i koji se na razvijenim tržištima koristi dosta dugo, dok u Srbiji još čeka na dobijanje zakonske, odnosno institucionalne forme.

Svaki akcionar koji je svoje akcije dobio besplatno u procesu privatizacije a smatra da one ne vrede mnogo, od iduće nedelje će moći da ih se odrekne i prijavi za besplatne akcije šest velikih javnih preduzeća. Uredba kojom je omogućena zamena popularno nazvanih „bezvrednih“ akcija za besplatne hartije JP, a koju je Vlada donela prošle nedelje, predviđa da će to moći da učine svi građani koji do sada ni na koji način nisu raspolagali svojim kroz raniju privatizaciju besplatno stečenim akcijama, nitu su od njih dobili ikakvu dobit.

Centar za franšizing Privredne komore Srbije (http://pks.komora.net) u saradnji sa ambasadom SAD organizovaće od danas do 12. juna seriju edukativnih seminara širom Srbije o franšiznom modelu poslovanja, saopšteno je iz te ambasade. Seminari ce biti organizovani u Požarevcu (3. aprila), Valjevu (10. aprila), Kragujevcu (17. aprila), Leskovcu (22. aprila), Novom Sadu (24. aprila), Užicu (5. juna) i u Nišu (12. juna). Kako je navedeno, do sada su takvi seminari imali veliki uspeh u Beogradu, a orgnizovanjem seminara i u drugim gradovima Srbije bice omoguceno poslovnim ljudima da steknu saznanja o prednostima fransiznog modela poslovanja.
Program seminara trebao bi da pozitivno utice na dalji razvoj preduzetnistva u Srbiji, kao i na razvoj trgovinskih veza izmedju SAD i Srbije.

Telefonija želi na A listing Beogradske berze

Autor/izvor: Vesna Damjanić

BEOGRAD - Informatička kompanija planira XIII emisiju od 80.000 akcija nominalne vrednosti 950 dinara po akciji sa emisionom cenom od 11.250 dinara pri čemu će cena za akcionare sa pravom preče kupovine biti 10.125 dinara.

Informatička kompanija Telefonija (BSE:TLFN) donela je odluku o dokapitalizaciji, kao i o izlasku na A Listing Beogradske berze. Informatička kompanija planira XIII emisiju od 80.000 akcija nominalne vrednosti 950 dinara po akciji sa emisionom cenom od 11.250 dinara pri čemu će cena za akcionare sa pravom preče kupovine biti 10.125 dinara.

U prošloj godini Telefonija je imala dobit od 51,5 miliona dinara, za 6,4 odsto manju nego 2006. dok su poslovni prihodi kompanije dostigli 1,17 milijardi i bili su 2,4 odsto veći nego godinu dana ranije, pokazuju podaci iz finansijskog izveštaja za 2007. godinu.

Na A Listingu Beogradske berze su samo tri kompanije - Tigar (BSE:TIGR), Energoprojekt (BSE:ENHL) i Soja protein (BSE:SJPT).

Kao i velika većina akcija na BSE, i Telefoinija ima lošu godinu. akcije su se ove kompanije od početka godine spustile čak 32,2 odsto i poslednja cena u petak je iznosila 7800 dinara. To je više nego trostruko manje od istorijskog rekorda ostvarenog krajem marta prošle godine.

Politička situacija i dalje ugrožava vrednost akcija na Berzi

Strani investitori čekaju kraj izbora

Rekordno mali promet i pad indeksa obeležili nedelju u kojoj su inostrani ulagači počeli da se oslobađaju svojih pozicija. Na A listingu samo akcije „Tigra“ ostvarile dobitak


BEOGRAD - Protekla nedelja na Beogradskoj berzi krenula je relativno pristojnim rastom indeksa, ali su skroman promet i slaba aktivnost najavljivali ono što se i ostvarilo narednih dana. Berza je iz dana u dan beležila sve lošije rezultate, pa je u petak promet akcijama bio na rekordno niskom nivou od tek 68,9 miliona dinara.

Nakon još jedne sumorne nedelje, gotovo je izvesno da drastičnijih promena u kretanju indeksa i prometa neće biti i jedino što ostaje jeste da se sačeka okončanje političke krize i oformi nova vlada Srbije. Jedino su prvog dana nedelje indeksi bili u plusu, ali su svih kasnijih dana gubili na vrednosti. Tokom ove nedelje objavljeni su finansijski izveštaji nekoliko preduzeća, ali iskazani pozitivni rezulati nisu uspeli da njihove cene značajnije pokrenu nagore.

Pad indeksa gotovo je bio identičan njihovom kretanju tokom poslednje nedelje marta, pa je indeks Beleks 15 izgubio u ovoj nedelji 3,26 odsto, a Beleks lajn 2,81 odsto. Nedelju je takođe i obeležio veoma skroman promet, a u kojem su 60 odsto trgovine činile samo dve akcije - „Binini“ i AIK banka. Nastavljeno je značajno učešće stranih investitora u prodaji akcija, koje je premašilo kupovinu, pa je, kad se tome pridoda i skroman obim prometa i pad indeksa, malo prostora za optimizam. Najlikvidnije hartije su i ove nedelje beležile negativan trend, a samo dve su ostvarile dvocifreni rast.

Nedelju su obeležile akcije „Baninija“, kojima se najviše trgovalo. S obzirom na to da do sada nije bilo tako obimnog trgovanja ovim akcijama, vrlo je verovatno da je reč o prepakivanju unutar dosadašnjeg kruga vlasnika.

Najlikvidnija akcija Beogradske berze, AIK banka, ostvarila je promet od 266 miliona dinara, kao i blagi rast cene od 0,43 odsto na nadeljnom nivou. Na A listingu, jedino su porasle akcije „Tigra“ i to za 6,14 odsto. Za gotovo 19 odsto poskupele su akcije „Iritela“, a značajan rast cene od 12,15 odsto imale su i deonice „Progresa“.

Među kompanijama koje su ove nedelje objavile svoje finansijske izveštaje, najzanimljiviji je upravo „Tigar“, koji je ostvario preliminarni konsolidovani neto profit od 263 miliona dinara, što je daleko bolje nego u 2006. godini, kada je firma pretrpela gubitak od oko 0,2 miliona dinara. Ipak, ovakav rezultat je posledica vanrednih i finansijskih dobitaka, a ne operativnih aktivnosti iz kojih je proistekao gubitak od 190,1 miliona dinara. U konsolidovani rezultat nisu uključeni podaci zavisnog preduzeća „Tigar tajers“, koje proizvodi gume i koje je ostvarilo nekonsolidovani profit od 48 miliona dinara, što je za tridesetak odsto lošije nego od rezultata iz 2006. godine.

I „Imlek“ je objavio svoje bilanse, prema kojima je neto profit kompanije u 2007. godini iznosio 375 miliona dinara, naspram gubitka od 91 milion dinara iz prethodne godine. Međutim, prihodi „Imleka“ su pali i to za čitavih 23 odsto, pri čemu nisu objavljeni konkretni razlozi za to.

Prema zvanično objavljenim finansijskim izveštajima neto profit „Vode Vrnjci“ pao je preko 50 odsto. Ostvarena poslovna dobit od 107 miliona dinara praktično je na nivou ostvarene u 2006. godini, tako da je uzrok pada profita drastično uvećanje finansijskih i vanrednih gubitaka. „Energoprojekt Entel“ potpisao je sa kompanijom „Katar petroleum“ ugovor vredan 9,2 miliona dolara, koji podrazumeva izradu dokumentacije za projekte modifikacije postojećih postrojenja u Kataru u sledeće tri godine. „Energoprojekt Entel“ posluje u sastavu „Energoprojekt holdinga“, jedne od tri kompanije na A listingu Beogradske berze, čije deonice trenutno koštaju 1.758 dinara.

„Telefonija“ je objavila da je u prošloj godini ostvarila dobit od 51,5 miliona dinara, što je za 6,4 odsto dinara manje nego 2006. godine, a poslovni prihodi su u istom razdoblju porasli za 2,4 posto. Ukupni kapital „Telefonije“ na kraju prošle godine dostigao je 1,16 milijardi dinara, što je povećanje od 37,7 posto u odnosu na kraj 2006. godine.

Autor:
Ekipa Glasa javnosti

Indeks Crobex u minusu 2,74 odsto

15:30 -> 16:30 | Izvor: business.hr

Zagreb -- Indeks Zagrebačke berze Crobex je na kraju današnjeg trgovanja u minusu od 2,74 procenata, što je bolje nego tokom trgovanja.

Nakon minusa od više od četiri odsto, Crobex završio dan padom od 2,74 odsto

Redovan promet deonicama u 15 sati iznosi oko 11 miliona evra. Najlikvidnija akcija je Ina, kojom je ostvaren promet od 2,28 miliona evra uz prosečno 2,3 posto nižu vrednost.

Atlantska plovidba izgubila je 5,48 posto vrednosti, a tim deonicama je ostvareno je 1,47 miliona evra prometa. Sa 1,28 miliona evra i padom vrednosti od 1,22 posto na trećoj najlikvidnijoj poziciji drži se T-HT.

Jadranska plovidba je u minusu 6,39 posto, Uljanik pada 7,6 posto, kao i Tankerska plovidba koje je izgubila 7,88 posto vrednosti. Loš dan imali su i građevinari, pa je IGH u padu 5,62 posto, Ingra 8,08 posto, dok je Dalekovod pao „samo“ 2,79 posto. Akcije Končar elektroindustrije izgubile su 4,6 posto na vrednosti.

Preko milion kuna prometa (137 hiljada evra), imaju i Belišće sa padom od 3,13 posto, Viro uz minus od 7,45 posto i Ledo sa minusom od 5,13 odsto. Jedino je Podravka u plusu od 2,43 procenta, sa preko 200 hiljada evra ostvarenog prometa.

Nekoliko izdanja je završilo u blokadi – Ledo, Lavčević, Zvečevo, Viro, Karlovačka Banka , Zvijezda, Luka Rijeka, Konzum i Đuro Đakovič holding.

"Dnevnik"

Ekonomija

MINISTAR ALEKSANDAR POPOVIĆ TVRDI DA S NIS-om NE PRODAJEMO OBAVEZNO I RAFINERIJE I PUMPE

Ministar energetike Popović izjavio da je ponuđena cena za NIS dobra. To je obrazložio tvrdnjom da rafinerije u Pančevu i Novom Sadu, kao i benzinske pumpe, nisu vlasništvo NIS-a, već imovina Srbije, koja je data na korišćenje nacionalnoj naftnoj kompaniji. Da li će se i taj kapital naći u ugovoru, ostaje da se vidi. Tek sad ništa nije jasno

"Politika zaustavila investicije"

16:48 | Izvor: Beta

Beograd -- Ekonomista Stojan Stamenković kaže da je zbog političke neizvesnosti došlo do zastoja investicionih aktivnosti u Srbiji.

Stamenković kaže da se može javiti problem finansiranja spoljnotrgovinskog deficita
On objašnjava da kreditori i investitori, naročito inostrani, čekaju ishod zapleta koji je nastao otcepljenjem Kosova i kako će to uticati na ekonomsku orijentaciju Srbije nakon parlamentarnih izbora 11. maja.

Inflatorna očekivanja u Srbiji su u porastu, a raste i nivo rizika u poslovanju, naglasio je Stamenković, dodajući da će inflacija u 2008. biti između 10 i 15 odsto.

Stamenković je kazao da se u 2008. godini očekuje oko dve milijarde dolara stranih investicija u Srbiji, uglavnom na osnovu ranije ugovorenih poslova, dok su prošle godine inostrana ulaganja iznosila oko 3,1 milijarde dolara.

Smanjenje priliva stranog kapitala umanjuje prostor za finansiranje uvoza, a time i za privredni rast i povećanje izvoza, pa se zbog toga može javiti i problem finansiranja spoljnotrgovinskog deficita u narednim godinama.

Ekonomista Jurij Bajec kazao je da ako nema dotoka stranih sredstava, bilo u vidu dugoročnih ili srednjoročnih investicija, neće biti ni bržeg privrednog rasta i novog zapošljavanja, jer domaća sredstva nisu dovoljna.

Bez dovoljnog priliva stranih ulaganja, istakao je, biće neophodno ili da se realno obore plate i penzije uz zadržavanje stabilnosti cena ili da se ubrza inflacija kroz dizanje kursa dinara i tako obezvrede zarade.

Ekonomista Miladin Kovačević naveo je da istraživanja javnog mnjenja pokazuju da građani ne vide jasno vezu ekonomskog rasta i rasta standarda sa političkim procesima, u kojima Srbija može da ide od potpune otvorenosti za investicije do selektivne otvorenosti.

Selektivna otvorenost podrazumeva tretiranje investicija u zavisnosti toga da li je zemlje iz koje sredstva dolaze priznala ili nije priznala nezavisnost Kosova. "Ako imamo otvorenost, imamo rast privrede i standarda, a sa druge strane je crni scenario sa padom rasta", naglasio je Kovačević.

"24 sata"

IZVEŠTAJ - Agencija za utvrđivanje kreditnog boniteta „Dan i Bredstrit” svrstala je Srbiju u svom najnovijem izveštaju u zemlje visokog kreditnog rizika s rejtingom DB5a.
Srbija se na aprilskoj listi Regionalnog rizičnog indikatora našla na 15. mestu među 25 zemalja. Najbolji rejting među svim rangiranim zemljama ima Slovenija, koja je na prvom mestu s rejtingom DB2b, a slede je Estonija, Mađarska, Slovačka i Češka. Hrvatska je na toj listi deveta, Makedonija trinaesta, a BiH sedamnaesta, dok Crna Gora nije rangirana. Predviđanja agencije za 2008. godinu, kad je reč o srpskoj ekonomiji, nisu u celini povoljna jer se ukazuje na rizike, pre svega zbog majskih parlamentarnih izbora.

PAUZA - Zgrada Palate pravde u Beogradu evakuisana je ponovo juče, drugi dan za redom, zbog dojave o podmetnutoj bombi i sva suđenja su prekinuta.
Kontradiverzione jedinice MUP-a Srbije i sudska straža ustanovili su tokom pretrage da je dojava, koja je oko 10.30 upućena na telefonsku centralu Palate pravde, bila lažna. U prethodnih mesec i po dana ovo je deveta dojava o podmetnutoj bombi.
Tokom prepodneva, takođe zbog dojave o podmetnutoj bombi, juče je, na pola sata, evakuisana i zgrada Trećeg opštinskog suda.

Malo zabave za vikend:
info "Beogradski sajam"



Ne propustite Dancing Digger Show, neverovatni ples građevinskih mašina, kojim će na vrlo atraktivan način biti promovisan SEEBBE - 34. međunarodni sajam građevinarstva (UFI). U subotu, 12. aprila tačno u podne, na platou ispred Skupštine Beograda, posetite mesto gde ideje postaju stvarnost i uživajte u ovom svojevrsnom performansu. Uverite se u mogućnosti građevinskih mašina engleske kompanije JCB - one će vrlo slikovito biti predstavljene kroz ples praćen muzikom.

"Ples bagera" je svetska atrakcija koja se, posle sajma građevinskih mašina BAUMA u Minhenu, postpremijerno prikazuje i u našoj zemlji.

"Dnevnik"

Dugovi JP “Putevi Srbije” dosegli su 31,5 milijardu dinara, od kojih će se ove godine izvođačima namiriti 1,7 milijarda, a ostatak od 29,8 milijardi platiće se u narednih pet-šest godina - izjavio je generalni direktor Zoran Drobnjak na jučerašnjoj konferenciji za štampu. Među poveriocima su preduzeća “Putevi Beograd”, “Bačka put”, “Vojput” iz Subotice i drugi. - U razgovoru s potpretsednikom Vlade Srbije Božidarem Đelićem i ministrom finansija Mirkom Cvetkovićem dogovoreno je da će se izabrati konsultantska kuća koja će predložiti finansijsku konstrukciju vraćanja duga - rekao je Drobnjak. - Namera je da uzmemo kredit od 30 milijardi dinara i vraćamo godišnje po pet-šest milijardi.

Od danas ce u rad biti pusten novi sistem za trgovanje Beogradske berze - Belex (www.belex.co.yu) zasnovan na Fix protokolu, objavljeno je na sajtu srpskog trzista kapitala. Novi sistem za trgovinu, pored ostalog, ukljucuje znatno unapredjenje performansi i kapaciteta za trgovinu, istice se u saopstenju Beogradske berze. Berza je saopstila da ce u okviru pustanja u rad novog sistema doci do promene satnice izrade i objavljivanja izvestaja Beogradske berze, odnosno oni ce od danas kasniti. Takodje ce zbog pustanja u rad novog sistema u periodu do ponedeljka dolaziti do povremenih prekida u radu Internet prezentacije Berze, kao i SMS, Data Feed i Belex.info servisa, najavili su sa Berze.

Na osnovu clana 72. stav 1. tacka 1. Zakona o javnim nabavkama („Sluzbeni glasnik RS”, br. 39/02, 43/03, 55/04 i 101/05)
RADIODIFUZNA USTANOVA
RADIO-TELEVIZIJA SRBIJE
11000 Beograd, Takovska 10
objavljuje


JAVNI POZIV
za prikupljanje ponuda u otvorenom postupku javne nabavke
putnickih vozila visoke klase putem lizinga
8)

Rusi traže garancije za sporazum?
16:31 | Izvor: B92
Beograd -- Delegacije ruske vlade dolazi u Beograd gde će, prema nezvaničnim najavama, od srpskih zvaničnika zatražiti dodatne garancije za sprovođenje energetskog sporazuma.

Rusi stižu večeras, a svi sastanci sa će biti iza zatvorenih vrata

Delegaciju predvodi kopredsednik međuvladinog komiteta za ekonomsku saradnju Sergej Šojgu, kako bi s najvišim zvaničnicima razgovarao o energetskom aranžmanu dveju zemalja, potvrđeno je u Vladi Srbije.

Rusi dolaze zbog konkretnog dogovora i da se, prema izvorima Balkan magazina iz ruske ambasade, o gradnji gasovoda Južni tok "nešto potpiše" pre krajnjeg roka za potpisivanje Sporazuma.

Predstavnici ruske vlade dolaze iz Italije i Libana, gde je razmatrana ideja novog gasovoda koji bi povezao te dve zemlje. Lobiranje nastavljaju u Srbiji, gde će pokušati da preciziraju pozicije dveju strana o aranžmanu koji obuhvata izgradnju gasovoda i prodaju većinskog paketa NIS-a.

Ministar trgovine i usluga Predrag Bubalo kazao je da će tokom razgovora nastojati da ispravi grešku koalcionih partnera napravljenu jer nije sporazum nije ratifikovan u Skupštini i dodao da nema potrebe za davanjem garancija ruskoj strani.

„Nema potrebe za garancijama, to je međuvladin sporazum i garancija je ratifikacija, a garancija je da ćemo ga ratifikovati čim prođu izbori“, istakao je on.


Prema nezvaničnim najavama, ruska delegacija bi večeras mogla da zatraži dodatne garancije za energetski projekat, jer su, zbog političke situacije u zemlji, zabrinuti za budućnost dogovorenog aranžmana.

Za ekonomistu Mišu Brkića ova poseta je lov u mutnom jer, kako bjašnjava, iako tehnička vlada nema kapacitet da potpiše strateške sporazume, Rusi u Beograd dolaze uz veliku pompu.

„Tto mogu da prokomonetrišem kao arogantnim pritiskom i ucenom. Ja bih rekao prema nastupu da ne veruju u svoje lobiste u Beogradu koji su gurali gasni sporazum i ne veruju da će da pobede na izborima, pa pokušavaju da sa delom tehničke vlade potpišu sporazum protiv koga je dobar deo političara, ali i dobar deo javnosti“, ocenio je Brkić.

Rusija i Srbija su 25. januara u Moskvi potpisale energetski sporazum o izgradnji gasovoda Južni tok kroz Srbiju i prodaji 51 odsto kapitala NIS-a ruskom Gaspromu za 400 miliona evra i dodatnih 500 miliona evra investicija u modernizaciju.

Evo su novci!

NAPRAVLJENI PLANOVI DA ISELJENIČKI NOVAC UĐE I U BIZNIS

Iseljenici putem doznaka godišnje pošalju u Srbiju oko 3,5 milijardi dolara, ali veći deo tog novca odlazi na široku potrošnju ili u slamarice. Ministarka za dijasporu Milica Čubrilo kaže da bi se ovaj priliv mogao mnogo pametnije iskoristiti tako što bi naši iseljenici bili stimulisani da pokreću biznis u Srbiji. Oni bi na taj način pomogli članovima svojih familija, ali i ostalim zemljacima da lakše dođu do posla.


Ministarka Čubrilo iznela je juče tokom konferencije za novinare u Beogradu više ideja koje bi trebalo da ohrabre naše iseljenike da ulože novac ovde. Ona je kazala da je na inicijativu njenog resora pri regionalnim privrednim komorama otvoreno 16 centara koji pružaju informacije iseljenicima zainteresovanim za investiranje i pomažu im da lakše prođu kroz administrativni lavirint. Ova inicijativa je već dala rezultate jer je zabeleženo nekoliko uspešnih primera. Jedan od povratnika je osnovao banjsko lečilište na istoku Srbije, drugi je organizovao pogon za montažu lakih aviona. Milica Čubrilo je najavila da će uskoro biti predstavljen i kompakt disk sa pričama o ovim uspešnim preduzetnicima-povratnicima, sa ciljem da se i na taj način motivišu ostali iseljenici za ulaganje u Srbiju.

"Dnevnik"

Interesantno:

U drugom izdanju Supernatural festivala, zakazanom za nedelju u Košutnjaku, kod Hajdučke česme, povodom proslave dana Planete Zemlje nastupiće „Darkwood Dub”,„ Neočekivana sila”, DJ Vlada Janić i Gordan Paunović, DJ Brka, Hornsman Coyote, Autopark ...
JURNJAVA
Pobedu i nagradni vaučer za kupovinu u iznosu od 3.000 evra u trci na štiklama koju organizuje “Kosmopoliten” odnela je atletičarka “Crvene zvezde” Jelena Subotić. Ona je stazu od 80 metara istrčala za svega 12.7 sekundi.

RAFALI
Branka Katić izdala Džonija Depa
Srpska glumica u SAD snima visokobudžetni triler „Narodni neprijatelj”, u kome igra Anu Sejdž, fatalnu „damu u crvenom”, koja je čuvenog gangstera Džona Dilindžera (Džoni Dep) otkucala agentima FBI. Osim njih dvoje u filmu glume i Kristijan Bejl, Marion Kotiljar, Stiven Dorf i drugi.

Ovaj avatar ti je super 8)

.

Hvala!

Ima ih još.

Dublja kriza u svetu uzdrmaće i Srbiju

BEOGRAD - Samo u slučaju drastičnog pogoršanja političkih, a pre svega, ekonomskih veza sa zapadnoevropskim zemljama mogla bi da se ostvari prognoza Međunarodnog monetarnog fonda o usporavanju ekonomskog rasta sa prošlogodišnjih 7,3 na četiri odsto u ovoj godini - kaže Goran Nikolić, naučni saradnik Privredne komore.

Predviđanje MMF-a u pogledu razvoja takozvanih mladih evropskih ekonomija za ovu godinu su da će tempo oslabiti zbog produžene finansijske krize, visoke inflacije i uticaja pretpostavljene recesije u SAD, sa 6,9 na 5,2 odsto. Među mlade evropske ekonomije MMF računa sve nove članice EU, zatim Albaniju, Belorusiju, BiH, Hrvatsku, Makedoniju, Moldaviju, Crnu Goru, Srbiju, Rusiju, Tursku i Ukrajinu. Ekonomski analitičari smatraju da je ova prognoza previše pesimistična i da podaci o kretanjima za prvi kvartal u novim članicama EU ne daju za pravo takvim predviđanjima.

Srbija se, prema Nikolićevim rečima, ne pominje mnogo u izveštaju već je očigledno uzet prosek za region i još je umanjen zbog političkog rizika. „Ekonomska kretanja u Srbiji u prvim mesecima ove godine su veoma povoljna. Bez političke destabilizacije možemo da očekujemo privredni rast od 6 do 7 odsto, objašnjava Nikolić.

Prognozeri MMF-a pošli su od toga da će se finansijska kriza iz Amerike i Evrope preneti i na ove zemlje preko smanjivanja investicija. Nikolić ističe da se globalni uticaji neće mnogo osetiti na domaćem tržištu jer ono nije u njih previše uključeno.
- Rast domaće privrede zavisi od investicija, koje dolaze preko kredita ili direktnih ulaganja, i njihovo smanjivanje bilo bi opasno. Kreditiranje bi moglo da stane ako stranci izgube poverenje u novu vlast i ako dođe do pada cena sirove nafte jer bi bio prekinut dotok arapskih i ruskih petrodolara u banke zapadne Evrope odakle se plasira novac u region, pa i Srbiju. Prošle godine je tako stiglo oko 100 milijardi evra u region. MMF je uzeo u obzir i mogućnost da dođe do pada tražnje u Evropi, što bi smanjilo domaći izvoz. Ipak, ovo nas ne može da ugrozi jer cene robe koje izvozimo rastu poslednjih meseci - ističe Nikolić.

Autor:
Ekipa Glasa javnosti

Uskoro niže cene gasa i derivata za približno 20 odsto

Ministar za infrastrukturu u Vladi Republike Srbije Velimir Ilić izjavio je danas da će Srbija uskoro dobijati jeftiniji gas i gorivo za približno 20 odsto zahvaljujući ponudi Rusije da je oslobodi plaćanja dela izvoznih carina za te energente.

Ilić je u intervjuu za današnje izdanje dnevnog lista „Večernje novosti“ izrazio očekivanje da će sutra sa ruskom stranom biti ugovorene olakšice od 15 do 20 odsto, uz napomenu da Rusija, zasada, sličan aranžman ima samo sa Belorusijom.

Ministar je podsetio na to da, trenutno, ruske izvozne dažbine po barelu iznose približno 250 dolara, odnosno 30 odsto cene.

Olakšice su posledica Sporazuma o energetskoj saradnji koji sam, u ime Vlade Srbije, potpisao u januaru ove godine, rekao je Ilić i dodao da će 25. aprila u razgovoru sa ruskim kolegama biti utvrđeno koliko će te olakšice tačno iznositi.

Na ove olakšice možemo da računamo kada ugovor o energetskom sporazumu bude ratifikovan u parlamentu, objasnio je Ilić i dodao da se otvaraju i velike mogućnosti da naši izvozni proizvodi budu mnogo jeftiniji, a samim tim i konkurentniji.

Zahvaljujući ovim olakšicama, imaćemo prostora da iz cene goriva možemo mnogo više da izdvajamo za puteve, a jeftiniji energenti za zaposlene u privredi znače i veće plate, istakao je ministar.

Prema njegovim rečima, zbog razlike u ceni i viška gasa otvara se mogućnost skladištenja gasa koji bi se koristio za proizvodnju struje, a time se omogućuje veći izvoz električne energije, i to u periodima kada je ona najskuplja.

Veći profit Fijata u prvom kvartalu
17:25 | Izvor: Tanjug
Torino -- Italijanska automobilska grupacija Fijat je saopštila da je u prvom tromesečju povećala profit za 13,6 odsto u odnosu na isti lanjski period.

Kompanija je u januaru povećala procenu prodaje za 2008. na 60 milijardi evra

Fijatova neto zarada u prva tri meseca povećana je na 427 miliona evra, sa 376 miliona u istom periodu 2007. godine, dok je prodaja istovremeno porasla za 9,9 odsto, na 15,03 milijarde evra. Kompanija je u januaru povećala procenu prodaje za celu 2008. na 60 milijardi evra.

"Kontinuirani uspeh novih i postojećih modela omogućio je grupi Fijat da isporuči 563 hiljade vozila u prvom kvartalu, za 4,1 odsto više nego u istom periodu 2007", navedeno je u saopštenju. Po objavljivanju rezultata poslovanja, akcije Fijata na berzi u Milanu skočile su za čak 40,6 evrocenti, ili tri odsto, na 13,95 evra.

Fijat je izašao iz četvorogodišnjeg perioda gubitaka 2005, kada je lansirao više novih modela i počeo proces sniženja troškova tako što iste delove koristi u više različitih modela. Tromesečni prihod filijale za automobile takodje je porastao, za 8,8 odsto, na 7,4 milijarde evra.

I pored smanjenja ukupne tražnje vozila u Zapadnoj Evropi, uključujući pad prodaje za 12 odsto na Fijatovom ključnom domaćem tržištu, autofilijala je zabeležlila znatni rast prodaje u Nemačkoj i Francuskoj - za 15, odnosno 27 procenata.

Isporuke vozila italijanske firme u Brazil u prvom tromesečju povećane su za 35 odsto, čime je uvećan njen udeo na najvećem latinoameričkom tržištu na 26 procenata.

Fijatova filijala za poljoprivrednu opremu CNH povećala je prihod za 10 odsto, na 2,96 milijardi evra, dok je prodaja filijale za kamione Iveko porasla za 18 procenata, na 2,93 milijarde evra, pre svega zahvaljujući većim isporukama u istočnu Evropou i Latinsku Ameriku.

SRBSKI UVOZ - IZVOZ !! :no:
2006.
uvoz: 10,46
izvoz: 6,44
deficit: - 6,27

2007.
uvoz: 12,71
izvoz: 8,85
deicit: - 8,83
U milijardama dolara...

http://www.politika.co.yu/rubrike/Ekonomija/Sporazum-na-Istoku-kupci-sa-Zapada.sr.html



.

Naravno uvozni lobi radi punom parom.Tako da nasa privreda nemoze da nadoknadi izvozom.

A i kurs im odgovara. :face:

Vazno da se guverner hvali debelim deviznim rezervama. :tesi:

Sutra ugovor Fijata i Zastave
15:38 | Izvor: Beta
Beograd -- Ugovor o strateškom partnerstvu italijanskog Fijata sa Zastavom biće potpisan sutra u Beogradu, najavio je ministar ekonomije i regionalnog razvoja Srbije Mlađan Dinkić.

Detalji saradnje biće saopšteni sutra

"Sutra se očekuje potpisavanje ugovora decenije vezanog za kragujevačku Zastavu o proizvodnji potpuno novog automobila i podizanju proizvodnje na 150.000 automobila godišnje uz investiciju koja je mnogo veća od 300 miliona evra", kazao je Dinkić novinarima.

Ministar je kazao da su Italijani ubrzali potpisivanje memoranduma o razumevanju za Zastavu zbog današnjeg potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije Evropskoj uniji.

On je precizirao da je potpisivanje ubrzano jer Fiat ima sigurnost za svoje ulaganje pošto će ŠP obezbediti bescarinski izvoz srpskih proizvoda na evropsko tržište.

Dinkić je najavio i da će sutra u Beograd doći predsednik Fijata Serđo Markijone (Sergio Marćionne).

Markijone se veoma retko pojavljuje u javnosti, naveo je ministar, a u Beograd će doći da podrži potpisivanje memoranduma o razumevanju za Zastavu. Dinkić je dodao da će ce prvi čovek Fijata sastati i sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem.

Dikić je kazao i da će sutra biti izneto više detalja o novom modelu strateškog partnersta sa Fijatom oko Zastave.

Radi se, naveo je, o zajedničkom ulaganju sa Fijatom gde bi država zadržala manjinsko učešće u Zastavi sa mogućnošću da ga proda za pet godina i samim tim postigne mnogo veću cenu jer će to biti kompletno nova fabrika.

Ukoliko taj model da rezultat Srbija bi sličan model primenila i na RTB Bor, ukoliko drugi tender propadne, ali i za "14. oktobar" i druge kompanije koje imaju ogromne dugove iz prošlosti.

Bitno je da se investira, a da država svoju cenu dobije kroz nekoliko godina prodajom udela u kompaniji.

Dinkić je naglasio da su nastavljeni i kontakti sa Folksvagenom (Volkswagen) jer žele da i ta nemačka kompanija dođe u Kragujevac i napravi novu fabriku automobila.

"Kao što je naša borba u diplomatiji i Kosovo je Srbija, tako što se tiče ekonomije želimo i Fiat i Folksvagen u Srbiji", istakao je on.

Dinkić je naglasio i da je zbog potpisivanja SSP današnji dan preokret za srpsku ekonomiji i srpsko drušvo u celini.

"To je prvi korak ka punonopravnom članstvu Srbije u EU", kazao je ministar.

Dinkić je ocenio da svi koji su protiv ulaska Srbije u EU zapravo ne žele da daju šansu svom narodu i dodao da bi oni trebalo da prestanu da se bave politikom.

ЈАВНИ ПОЗИВ
ЗА УЧЕСТВОВАЊЕ У ПОСТУПКУ ЈАВНОГ ПРИКУПЉАЊА ПИСАНИХ ПОНУДА И КУПОВИНЕ УДЕЛА ХОЛДИНГ КОМПАНИЈЕ „YUMCO“ А.Д., ВРАЊЕ у Привредном друштву за производњу и промет минералне воде и освежавајућих напитака „Бивода“ д.о.о., Раковац, И ДЕЛА ИМОВИНЕ у власништву ХОЛДИНГ КОМПАНИЈЕ „YUMCO“ А.Д., ВРАЊЕ
Шифра продаје: BIV 11/08
1. Предмет продаје
Предмет продаје је имовина коју чине:
А) 100% удела Холдинг компаније “Yumco” а.д., Врање (у даљем тексту ХК ПК “ Yumco ” а.д., Врање, или „Продавац“) у Привредном друштву за производњу и промет минералне воде и освежавајућих напитака „Бивода“ д.о.о., Раковац (у даљем тексту: „Субјект продаје“), а који чини 100% укупног капитала Субјекта продаје.

Fijat ulaže 700 miliona € u Zastavu
15:38 -> 12:18 | Izvor: B92
Beograd -- Predstavnici Fijata i srpske vlade potpisali su danas u Beogradu Memorandum o razumevanju o strateškom partnerstvu te italijanske kompanije i Zastave.

Proizvodnja u Zastavi bi za godinu i po trebalo da bude povećana 20 puta, sa sadašnjih 12.350 na 200.000 automobila
Memorandum predviđa formiranje nove, zajedničke kompanije, u kojoj bi Fijat imao 70, a država 30 odsto, ukupna ulaganja u prvoj fazi od 700 miliona evra i proizvodnju 200.000 automobila A klase do kraja sledeće godine.

Takođe, predviđen je i početak proizvodnje vozila B klase, čime bi ukupna proizvodnja bila povećana na 300.000 automobila do kraja 2010. godine.

Država se obavezuje da uloži 100 miliona evra do 2011. godine, ali i garantuje italijanskom proizvođaču podsticaje kao što su značajno poresko olakšanje, podrška Kragujevcu za obezbeđenje infrastukture i besplatnog zemljišta za proširenje kapaciteta fabrike, kao i proglašavanje Kragujevca za slobodnu carinsku zonu.

Planirano je da se do početka prozivodnje dva nova modale u Kragujevcu nastavi proizvodnje fijatovom modela "putno" odnosno "zastave 10" kako se za tržište zove automobil sklopljen u Zastavi.

Vozila proizvedena u Zastavi biće namenjena tržištu Evropske unije.

Na potpisivanju Memoranduma u Predsedništvu Srbije najavljeno je i da će večeras u Beograd doputovati predsednik kompanije Serdjo Markijone (sergio Marćionne) koji će se sastati sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem.

Italijani grade hidrocentralu?
10:38 | Izvor: B92
Beograd -- Predstavnici italijanske pokrajine Lompardija nameravaju da na reci Ibar izgrade branu sa elektronenergetskim potencijalom, vrednu 100 miliona evra.

Kapacitet hidrocentrale koja će se koristiti za vodosnabdevanje, ali i proizvodnju električne energije, biće 60 megavata, a uskoro bi trebalo da bude raspisana koncesija za izbor najboljeg koncesionara za izgradnju, izjavio je posle sastanka sa predstavnicima Lombardije u Beogradu ministar poljoprivrede Slobodan Milosavljević.

Potpisivanje ugovora najavljeno je za septembar, kada bi delegacija ove pokrajine trebalo ponovo da poseti Srbiju.

Prema rečima Milosavljević, Italijani su izrazili i zainteresovanost za izgradnju još sedam hidrocentrala ukupnog kapaciteta 270 megavata.

Milosavljević je najavio da će u narednih nekoliko meseci biti raspisan javni poziv u saradnji sa Ministarstvom energetike i Ministarstvom za infrastrukturu, Upravom za vode, Srbijavodama i Direkcijom za imovinu, kako bi prikupili ponude za početak korišćenja vodnih kapaciteta Srbije za proizvodnju energije.

Delegacija Lombardije izrazila je i interesovanje i za projekat povezivanja Dunava preko Velike Morave i Vardara sa Solunom i Egejskim morem.

"To je značajno jer bi osim otvaranja rečnog koridora za transport robe i za plovidbu do Egejskog mora značilo i veliku korist za poljoprivredu Srbije posebno u centralnoj i južnoj Srbiji", rekao je Milosavljević.

Prema njegovim rečima Srbija bi ovom saradnjom imala višestruke koristi, a najvažnije je da bi dobila električnu energiju.

„Srbija dobija čistu zelenu energiju, dobija regulisanje vodotoka jedne reke sa kojom je prethodnih godina bilo dosta problema, i investiciju koja će zaposliti ljude u Srbiji. U krajnjem slučaju proizvod koji je tražen na tržištu širom sveta, a to je električna energija“, smatra Milosavljević.

Osim hidrocentrala, predstavnici Lombardije su najavili saradnju i u oblasti poljoprivrede, prehrambene industrije i dolazak nekih italijanskih proizvođača hrane na srpsko tržište.

"Na sastanku sa ministrom Milosavljevićem smo pričali i o tome da voda ne služi samo za dobijanje električne energije. S vodom je povezana i tema o poljoprivredi i hrani. Voda, energija i ambijent su prioriteti regije Lombardija", rekao je Adriano De Majo, predstavnik kabineta predsednika Lombardije.

NEUSPEŠAN DRUGI TENDER ZA RTB BOR


Drugorangirana kompanija na tenderu za prodaju RTB Bor grupe, kompanija “Strikeforce Mining and Resources Limited”, nije Agenciji za privatizaciju dostavila dokaz o produžetku licitacione garancije, koja je istekla 29. aprila u 15 časova po beogradskom vremenu.

Imajući u vidu da bez validne garancije ne postoji zakonska osnova za produžetak pregovora, Agencija za privatizaciju je danas proglasila neuspešnim drugi tender za prodaju imovine RTB Bor grupe.

Srbija do 2008. u BiH investirala gotovo pet puta više od Hrvatske

Hrvatske tvrtke mogle bi znatnije početi investirati u Bosnu i Hercegovinu ulaskom Hrvatske u Uniju

Dvadeset posto ukupne vanjskotrgovinske razmjene BiH ostvaruje s Hrvatskom koja joj je najveći vanjskotrgovinski partner. Robna razmjena između dviju zemalja u proteklom je petogodišnjem razdoblju udvostručena. Od 1,9 milijardi KM koliko su hrvatske tvrtke 2003. izvezle u BiH vrijednost izvoza krajem prošle godine porasla je na 3 milijarde maraka. U istom razdoblju BiH je čak utrostručila izvoz u Hrvatsku. Sa skromnih 400 milijuna KM vrijednost bosanskohercegovačkog izvoza na tržište Hrvatske "skočio" je krajem prošle godine na 1,119 milijardi KM.

Srbija vodeća

"Unatoč znatnom porastu izvoza u Hrvatsku, BiH i dalje ima deficit u vanjskotrgovinskoj razmjeni s Hrvatskom od 45 posto jer je BiH jednostavno uvozno ovisna zemlja", kaže predsjednik Vanjskotrgovinske komore BiH Milan Lovrić. Iako BiH s Hrvatskom ima najveću vanjskotrgovinsku razmjenu, Hrvatska je tek na trećem mjestu po vrijednosti investicija u bosanskohercegovačkom gospodarstvu. Haris Bašić, direktor Agencije za promociju inozemnih investicija (FIPA), kaže da je dosad u BiH ostvareno 9,5 milijardi KM stranih investicija, od čega je prošle godine zabilježeno rekordnih 3,24 milijarde KM. No više od visine iznosa raduje ga što je riječ uglavnom o investicijama u proizvodnju. Prema podacima Ministarstva za vanjsku trgovinu i ekonomske odnose s inozemstvom, u BiH su najviše investirale tvrtke iz Srbije čak 3,8 milijardi KM, od čega je 1,2 milijarde vrijednost investicije Telekoma Srbija u Telekom Srpske. Austrija je na drugome mjestu sa 810 milijuna KM (najveći je investitor Hypo grupa), dok je Hrvatska s uloženih 785 milijuna KM na trećoj poziciji. Iza nje su Slovenija, Švicarska i Njemačka. Najveći investitor je T-HT Zagreb i Hrvatske pošte Zagreb čiji udio u Hrvatskim telekomunikacijama Mostar od ukupno 44,3 posto vrijedi 136 milijuna KM, potom Unicredit Zagrebačka banka koja ima vlasnički udio u mostarskoj Unicredit banci od 78 milijuna KM, Ina - Mol je na trećemu mjestu sa 46 milijuna KM, slijedi Fininvest čija tvornica u Drvaru vrijedi 43 milijuna KM, tu je zatim Agrokor, koji ima tvornicu Ledo u Čitluku, vlasnik je sarajevskog Kiseljaka i lanca trgovina Konzum. Vrijednost Todorićevih akvizicija u BiH iznosi 21 milijun KM.

Ulaganja u nekretnine

Predsjednik Vanjskotrgovinske komore BiH Lovrić očekuje kako će se investicije hrvatskih kompanija u BiH povećati ulaskom Hrvatske u EU. Izvoz roba iz Hrvatske kao članice EU više neće biti na bescarinskom režimu u odnosu na BiH kao što je to slučaj sada, dok će BiH uživati preferencijalni status koji joj je dala Unija i u odnosu na Hrvatsku, u koju će moći izvoziti robe bez carinskih opterećenja, s izuzetkom goveđeg mesa, te vina i ribe za koje postoje određene izvozne kvote. "Očekujem da će Hrvatska kad uđe u EU napraviti isto što i Slovenija prema BiH kad je postala članica EU. Njihove tvrtke poput Perutnine Ptuj, Argete i drugih otvorile su svoje pogone u BiH kako bi izbjegle plaćanje carina, kao uostalom i drugi konkurentni na bosanskohercegovačkom tržištu. Vjerujem da će taj put slijediti i Hrvatska, za koju su u BiH privlačni sektor turizma, poljoprivrede, prehrambene, ali i metalne, automobilske i drvne industrije", kaže Lovrić.

Izvor: Poslovni dnevnik
http://www.poslovni.hr/78462.aspx

Aktuelno „DNEVNIK” ISTRAŽUJE: KAKO ĆE SE EVROPSKA UNIJA PONAŠATI AKO SRBIJA NE RATIFIKUJE SSP?

Postoje tri scenarija koji kruže briselskim diplomatskim koridorima u slučaju pobede „narodnjačko-radikalskog“ saveza na izborima u Srbiji i otvorenog vođenja antievropske politike, uključujući i izostanak ratifikacije potpisanog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). U sva tri scenarija je izvesna politička izolacija Srbije, a potpuna ekonomska izolacija je moguća samo u jednom, ali čak ni tada ne bismo trpeli sankcije kao u devedesetim godinama prošlog veka. Drugim rečima, Srbija bi s Vojislavom Šešeljom i Vojislavom Koštunicom na vlasti imala tretman izopštenosti koji su imale Tuđmanova Hrvatska i Mečijerova Slovačka.

Odluka je na građanima

U Evropskoj uniji smatraju da su na konkretan način pokazali koliko im je stalo da srpski građani izaberu evropsku opciju.
– Mi smo u potpunosti ispunili naš plan. Za manje od mesec dana potpisali smo sa Srbijom SSP, usvojili smo ’mapu puta’ za liberalizaciju viznog režima, pokrenuli akciju za besplatne vize za građane Srbije, kojoj je već pristupilo više od deset zemalja EU, povećali smo broj stipendija za srpske studente, odobrili smo bespovratnu pomoć za Srbiju od preko milijardu evra u sledeće četiri godine. Na potezu su srpski građani – kaže diplomatski izvor „Dnevnika“ u Briselu.


Crna Gora na listi 25 najboljih turistickih ponuda na svetu

Crna Gora se prosle nedelje nasla na listi 25 najboljih turistickih ponuda svetskog vodica za vrhunske destinacije, ShermansTravel (www.shermanstravel.com). U tekstu pod nazivom Evropsko sledece pravo mesto - malena Crna Gora, navodi se da ta drzava sa srednjevjekovnim gradovima na jadranskoj obali, prastarim planinskim selima, divnim pejzazem, odlicnom hranom i drevnim manastirima, nudi sirok spektar iskustva i beskonacno vise od njenog modernog suseda, Hrvatske.

"DNEVNIK"

SRPSKA POLJOPRIVREDA IZMEĐU MITA I STVARNOSTI

Hvalimo se da možemo da hranimo 50 miliona stanovnika, a jedva imamo dovoljno i za sebe - upravo je to trenutna slika srpske poljoprivrede. Junetinu možemo da izvozimo u EU ali je nemamo, vino takođe Evropa traži ali nam vinogradi nešto zaostali, pšenice možemo da prodamo koliko hoćemo ali smo je pojeli, zdravu hranu svi hoće a mi je nismo posejali...

DAN POSLIJE ODUSTAJANJE MICROSOFTA POTOPILO DIONICE YAHOOA 20 POSTO
Nezadovoljni dioničari tuže Upravu Yahooa

Nakon tromjesečne bitke za preuzimanje, američki softverski proizvođač Microsft je ovoga vikenda povukao ponudu za Yahoo zbog čega su dionice te internetske kompanije, kako su analitičari i očekivali, na vrijednosti u ponedjeljak oštro potonule gotovo 20 posto.
Osim pada tržišne vrijednosti Upravi Yahooa probleme bi mogle zadati i brojne sudske tužbe kojima prijete dioničari nezadovoljni zbog odbijanja Microsoftove ponude za preuzimanje teške 47,5 milijardi dolara.
Microsoft je, naime, u nedjelju povukao ponudu za Yahoo od 33 dolara po udjelu jer Uprava internetske kompanije nije željela pristati na manje od 37 dolara po dionici, odnosno 53 milijarde dolara, iako je iznos koji je uputio softverski proizvođač 70 posto viši od tržišne cijene dionice vlasnika najposjećenije web stranice u veljači.
Veliki pad tržišne vrijednosti Yahooa nakon odbijanja ponude američkog softverskog proizvođača mogao bi prema mišljenju stručnjaka potaknuti dioničare da sudskim putem izraze svoje nezadovoljstvo pogotovo uzme li se u obzir da je zbog odbijanja prvotne ponude Microsofta u veljači internetska kompanija već zaprimila sedam tužbi.
Dionice Yahoooa na cijeni su u ponedjeljak na frankfurtskoj burzi pale 19,7 posto, na 14,55 eura, dok su udjeli Microsofta vrijednost istovremeno povećali 3,7 posto.

Analitičar Dnevnika smatra da će sve biti jasnije u nedelju uveče, ali da se na Beogradskoj berzi može očekivati nastavak stagnacije cena akcija i dodaje da treba detaljno pratiti zbivanja na srpskoj berzi, jer će neki od investitora sigurno ranije imati informaciju o konačnoj koaliciji, što će pozitivno uticati na cene.

Zbog toga list ističe da se za špekulativne ulagače u takvim uslovima otvaraju velike mogućnosti, jer su cene akcija na Beogradskoj berzi na veoma niskom nivou, a neke akcije daleko od realnih vrednosti.

List dodaje da i većina hrvatskih institucionalnih investitora dalji oporavak cena na Zagrebačkoj berzi povezuje sa ishodom izbora u Srbiji, jer smatraju da pozitivan rasplet može povratiti optimizam na berzi. Većina hrvatskih investicionih fondova ima značajna ulaganja u Srbiji.

Ako tome dodamo još i uticaj slovenačkih investitora, onda se u slučaju pozitivnog raspleta izbora u Srbiji može ponoviti „balkanska berzanska bajka" s početka ove godine - zaključuje Dnevnik.

Uticaju srpskih izbora na stabilnost tržišta u zemlji veliku pažnju posvećuje i dnevnik za ekonomiju i finansije „Finance", koji, pored ostalog, navodi mišljenje časopisa „Ekonomist intelidžens juniti" da bi vlada radikala mogla biti čak stabilnija od sadašnje.

Sagovornici lista, koji dobro poznaju poslovanje sa Srbima, nezvanično kažu „da bi sa vladom radikala čak lakše radili, jer bi se ona trudila da privuče strane ulagače, kako bi dokazala da ona nije nikakav bauk, za šta bi upotrebila svu artiljeriju - poresku politiku, podsticanje na investicije.