INFO - Berza, Ekonomija...

Покушај Саудијске Арабије да одагна долар са дневног реда самита у Ријаду доживео је вишеструки неуспех. Наиме, оно што је било замишљено као скуп иза затворених врата, постало је доступно свету у деликатном тренутку. Грешком организатора, интерна телевизија у конференцијском центру пренела је свету оцену саудијског министрг иностраних послова принца Сауда ал Фејсала да би и сам наговештај дискусије о разводу од долара могла довести до „колапса” америчке валуте.

Akcije na Beogradskoj berzi juče su doživele veliki pad: korpa najlikvidnijih akcija Beleks 15 spustila se za čak 4,95 procenata, dok je opšti indeks Beleks lajn opao za 3,05 odsto. Ovo je treći najveći dnevni pad Beleksa 15, od kada postoji ovaj indeks Beogradske berze. Veća klizanja na dole berza je do sada doživela samo tokom dva dana u maju ove godine tokom kojih je Tomislav Nikolić bio na čelu Narodne skupštine. Berza je juče doživela još jedan neslavan rekord - od preko 130 hartija od vrednosti kojima se juče trgovalo, samo se cena njih 17 kretala na gore.




Osetan pad doživele su mnoge od najtrgovanijih akcija na domaćem finansijskom tržištu. Tako se AIK banka spustila za 7,2 odsto na 9.254 dinara, a akcijama Komercijalne banke, koje su još pre tek nešto više od mesec dana vredele oko 130.000, uz jučerašnji pad od skoro pet odsto, juče se trgovalo za 100.000 dinara. Ove dve najlikvidnije domaće akcije sada se nalaze na nivoima iz marta ove godine.

Zadovoljni nikako ne mogu da budu ni akcionari dve najtrgovanije vojvođanske akcije. Metals banka pala je za čak 10 procenata i sada vredi 44.000, dok je hartijama „Soja proteina“ cena pala za preko osam odsto i one su juče koštale oko 16,5 hiljada dinara. Poređenja radi, akcije bečejske sojare svoj vrhunac imale su pre pola godine kada su vredele 30.000 dinara.

Berzanski analitičari kažu da je višenedeljni pad cena akcija izazvan političkim prilikama i neizvesnošću oko budućeg statusa Kosova, juče dodatno zaoštren neuspelom prodajom DDOR-a „Novi Sad“, gde je samo jedan investitor bio spreman da plati, pretpostavlja se, veoma nisku cenu za jednu od dve vodeće osiguravajuće kompanije u Srbiji.

- Svaki racionalni investitor sebi je postavio samo jedno pitanje: ako kontrolni paket DDOR-a od 83 procenta niko nije spreman da plati više od 200 miliona evra, koliko su opravdane trenutne tržišne kapitalizacije domaćih kompanija na Beogradskoj berzi - kaže Nenad Gujaničić iz Sinteza investa.
Direktor Sektora poslovnih operacija Beogradske berze Siniša Krneta podseća da je tržište u prva četiri meseca ove godine imalo enorman rast od 97 odsto i da su mnogi finansijski analitičari ukazivali na njihovu veliku precenjenost. On navodi da je moguće da na trenutni pad uticaja ima i kriza na svim finansijskim tržištima u regionu.

V. Čvorkov

GUVERNER NBS JELAŠIĆ
Javna preduzeća nisu spremna za berzu

Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić ocenio je da javna preduzeća još dugo neće biti sprema za izlazak na berzu. „Mislim da će proći još mnogo vremena da ta preduzeća uopšte budu mogla da se pojave na berzi, ako želimo da i kupci znaju šta kupuju i prodavci šta prodaju“, rekao je on.Prema rečima Jelašića, bilo bi jako neozbiljno akcije javnih preduzeća priključiti akcijama 1.800 akcionarskih društava koja su po sili zakona na berzi, samo da bi bila povećana ponuda, i da ih ljudi kupuju smatrajući da iza toga stoji država.

Guverner NBS je ocenio da je jako vazno da se pre izlaska na berzu reše svi nagomilani probleme u javnim preduzećima, ističući da kod takvih prodaja uvek vlada velika euforija.“To se obično radi pre izbora, ali meni, kao korisniku usluga, najvažnije je da li će to doneti kvalitetniju i jeftiniju uslugu - rekao je Jelašić.

"Ove godine suficit 700 miliona $"
15:27 | Izvor: Beta
Leskovac -- Srbija će ove godine ostvariti suficit od 700 mil. dolara u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.


"Nema ni jedne privredne grane u Srbiji koja u razmeni sa svetom ostvaruje takav suficit", rekao je ministar za poljoprivredu šumarstvo i vodoprivredu Srbije Slobodan Milosavljević na sastanku sa leskovačkim stočarima, dodajući da 45 odsto izvoza odlazi u Evropsku uniju, a ostatak u okolne zemlje.

Milosavljević je naveo da će sektor agrara do kraja godine imati između 1,7 i 1,8 milijardi dolara izvoza, što predstavlja samo trećninu od onoga što može da se ostvari u toj oblasti.

On je, istovremeno, izrazio nezadovoljstvo što poljoprivrednici, posebno stočari, iz leskovačkog kraja ne koriste sredstva iz agrarnog budžeta Srbije.

"Došli smo do poražavajućeg zaključka da opština Leskovac i Jablanički kraj koristi manje od jedan odsto sredstava koja su u agrarnom budžetu namenjena razvoju poljoprivrede i stočarstva", naveo je Milosavljević.

Na primedbu stočara da mlekare i klanice smanjuju cene mleka i mesa za iznos premije koje daje Vlada Srbije, Milosavljević je upozorio na moguće sankcije.

"Sve predstavnike industrije molim da prestanu da na ono što daje država gledaju kao na prostor za povećanje profita, nego da ostave primarnoj proizvodnji", rekao je ministar, upozorivši da će, ukoliko se nastavi takvo ponašanje, klaničari biti izuzeti iz sistema izvoza.

"Naći ćemo drugi način da se roba izveze, jer ne smemo da dozvolimo da se zatire primarna proizvodnja i da onaj ko stvara ostane bez onoga što mu pripada", kazao je Milosavljević.

Govoreći o planovima tog ministarstva za narednu godinu, Milosavljević je rekao da će se i dalje isplaćivati 100 evra po hektaru obradivog zemljišta, te da će se nastaviti sa podsticajnim merama u stočarstvu.

"Posebno ćemo podsticati kvalitet, umatičenje, stvaranje osnove da bi sve što se proizvede u Srbiji moglo da krene put EU i ostalih tržišta", rekao je on, dodajući da će ove godine biti iskorišćenja samo četvrtina izvozne kvote "bebi bifa" od 8.800 tona.

Postovani forumasi postavljen je counter na prvoj strani u gornjem levom uglu koji belezi posete clanova, jedina svrha mu je da pratimo posecenost... Krecemo od 0

Admin ::

Postovani forumasi postavljen je counter na prvoj strani u gornjem levom uglu koji belezi posete clanova, jedina svrha mu je da pratimo posecenost... Krecemo od 0

Da zabeležimo 21.11. 2007. u ... recimo 17 i 32 min. 8)

Sneki ::

Admin ::

Postovani forumasi postavljen je counter na prvoj strani u gornjem levom uglu koji belezi posete clanova, jedina svrha mu je da pratimo posecenost... Krecemo od 0

Da zabeležimo 21.11. 2007. u ... recimo 17 i 32 min. 8)

pa u 18.17h 137 poseta ... mnogo je

Brojac pokazuje broj ucitavanja prve stranice, da li da postavim da pokazuje samo broj posetilaca?

Admin ::

Brojac pokazuje broj ucitavanja prve stranice, da li da postavim da pokazuje samo broj posetilaca?

ako hocemo realno stanje onda DA :D

Vec postavljeno :D

Preokret na hrvatskoj berzi :) danas, sutra i kod nas :)

http://www.kapital-plus.net/index.php?Vijesti&prikaz=vijest&id=3008

Komercijalna: Poziv za upis akcija
Posted: 21 Nov 2007 01:35 AM CST
Beograd, 21. novembar 2007. - Komercijalna banka je objavila poziv za upis 72.000 običnih akcija, kojima će povećati kapital za osam milijardi dinara. Akcionari banke sa pravom prečeg upisa moći će da kupe akcije za 112 hiljada dinara po komadu od 24. novembra 2007. do 1. februara 2008. godine, dok će ostali moći da kupe akcije po ceni od 124 hiljade dinara od 2. do 21. februara 2008. godine.
Cena akcija Komercijalne banke u poslednja tri meseca kretala se od 131.828 dinara do 105 hiljada dinara, koliko je zabeleženo u trgovanju na Beogradskoj berzi 19. novembra.
Prema podacima Centralnog registra za hartije od vrednosti, najveći akcionar Komercijalne banke sa 40,3 odsto kapitala je Republika Srbija, a 25 odsto akcija je u vlasništvu Evropske banke za obnovu i razvoj.
Kapital Komercijalne banke, kako se precizira, zajedno sa rezervama na kraju 2006. godine premašio je 200 miliona evra.
(Beta)


Sta je ovo neka komedija? :hihihi: :hihihi: :hihihi: sto bi iskoristio pravo prece kupovine kad ima jos jeftinije :wall:

Koliko znam, imam par prijatelja u MUP-u, oni su do sada svi morali da primaju plate preko Komercijalne banke, a sada se MUP prebacuje u Volks banku.
Komercijalna je na putu da izgubi velikog klijenta-MUP

BEOGRAD, 22. novembra 2007. (Beta) - Trenutna cena akcija na Beogradskoj berzi na nivou je s početka godine i sada je prava prilika da se kupuju akcije, rekao je danas za Betu portfolio menadžer fonda FIMA Prokativ (ProActive) Vladimir Pavlović.

"Investiranje nije trka na 100 metara već maraton. Dugoročni investicioni horizont je ono što deli uspešne od neuspešnih igrača na berzi", naglasio je Pavlović.

Menadžer FIMA Prokativ fonda kazao je i "da svako ko veruje u demokratski kapacitet Srbije treba da zna da su korekcije cena na berzi dugotrajan proces koji traje od maja a da su berzanski skokovi obično brzi i dese se, posle dobrih vesti, u samo par dana".

Najbolji primer za to, podsetio je Pavlović, jesu dešavanja s početka maja kada su zbog političke nestabilnosti cene za tri-četiri dana pale za gotovo deset odsto da bi se zatim, u samo jednom danu, vratile na prvobitne nivoe.

Osvrćući se na pad investicionih jedinica investicionih fondova u Srbiji, Pavlović je rekao da je sasvim razumljivo da njihova vrednost pada na tržištu koje je značajno oslabilo poslednjih dana ali je istakao da su one pale u znatno manjoj meri od berzanskih indeksa.

Evo nekih sutrasnjih vest... Vazno da je neko poceo da se bavi problemima...

Za mesec dana berza i dinar značajno oslabili
I. Jovanović |||| - 23.11.2007. - 20:53
Pre mesec dana evro je po srednjem kursu vredeo 77,34 dinara, a juče čak 80,123. Stručnjaci kažu - nema panike.
Uprkos u poslednje vreme stalnom padu berzanskih indeksa, ali i naglom slabljenju dinara, čija je srednja vrednost prema evru juče probila psihološku granicu od 80 dinara, razloga za paniku nema, složni su ekonomski i berzanski stručnjaci. Neizvesnost oko Kosova, i nestabilna politička situacija ipak negativno utiče na ekonomske trendove u Srbiji.


OHRABRENJE - Beleks 15, berzanski indeks najlikvidnijih akcija pao je za poslednjih mesec dana, za skoro 20 odsto, a samo u toku jučerašnjeg dana 1,77 odsto. Gordana Dostanić, direktorka Beogradske berze, smatra da ovakve korekcije tržišta nisu strašne i da su očekivane.

- Mesta za paniku nema jer domaća preduzeća i ekonomija nisu u krizi. Posle velikog rasta berze sa kraja prethodne godine i početkom ove, bilo je očekivano da će doći do određenih korekcija - objašnjava za „24 sata" direktorka Dostanić.

Ipak, Dostanićeva je istakla da je višednevni pad vrednosti srpskih kompanija na berzi prouzrokovan dešavanjima na regionalnim finansijkim fržištima, ali i neizvesnoj političkoj situaciji.

Neizvesnost oko Kosova je „kriva" i za pad vrednosti dinara od 3,5 odsto u poslednjih mesec dana, smatraju ekonomisti.

- Slabljenje dinara nije vezano za ekonomske i monetarne parametre. Pad berze, i činjenica da su poslovne banke, zbog njihovih očekivanja oko Kosova, evro na tržištu prodavale po većoj ceni, doveli su do slabljenja dinara u odnosu na evro - objašnjava Goran Nikolić iz Privredne komore Srbije.

Podsećanja radi, pre samo mesec dana evro je po srednjem kursu vredeo 77,34 dinara, dok je juče njegova vrednost iznosila čak 80,123 dinara.

- Situacija nije alarmantna, svi poremećaji su se desili samo na osnovu predviđanja oko rešavanja određene političke problematike. Sezonski gledano, dinar bi pred kraj godine trebalo opet da ojača, da u januaru padne, ali u ovoj situaciji svaka prognoza je nezahvalna - zaključuje Nikolić.

Za dve sedmice dinar oslabio prema evropskoj valuti za 3,25 odsto

Evro juče vredeo 80,8 dinara

Beograd - Prema podacima Narodne banke Srbije dinar je u protekle dve sedmice oslabio za 3,25 odsto prema evru i zvanični srednji kurs juče je prvi put posle 30. avgusta premašio iznos od 80 dinara za jedan evro. Evro je posle dužeg perioda kada je na kursnim listama beležio pad, u prethodnih nekoliko dana počeo da raste. Za četiri dana vrednost evra porasla je za dva dinara.
U beogradskim menjačnicama evro je 19. novembra otkupljivan za 77,55 dinara a prodavan za 79,11 dinara. Narednog dana kupovni kurs evra iznosio je 77,66 dinara a prodajni 79,23 dinara. Evro se 21. novembra otkupljivao za 78,39 dinara a prodavao za 79,97 dinara. Taj trend nastavljen je i juče kada je evropska valuta otkupljivana za 79,6 dinara a prodavana za 80,8 dinara.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić procenjuje da je slabiji priliv uslovio skok vrednosti evra.
- Kako se kurs evra na domaćem tržištu određuje isključivo na osnovu ponude i potražnje, logično je zaključiti da je ponuda evropske valute prethodnih dana bila slabija. Manji priliv evra posledica je usporavanja privatizacije, odnosno manjih prihoda po tom osnovu. Ali rast evra nije dramatičan i taj trend neće dugo trajati. Već sa masovnijim dolaskom naših građana iz inostranstva, za vreme božićnih i novogodišnjih praznika, ponuda deviza će znatno porasti, tako da se može očekivati da evro ponovo padne. Trenutni rast evra će obradovati izvoznike, ali i poskupeti robu iz uvoza. Pošto je uvoznički lobi jači i uticajniji, akcija obuzdavanja rasta evra gotovo je izvesna. Česte oscilacije evra, koje nisu rezultat privrednih kretanja, nisu poželjne i dobre, jer mogu biti posledica špekulativne trgovine, grupa ili pojedinaca, koje imaju "dobre" insajderske informacije - ističe naš sagovornik.
Predsednica Izvršnog odbora Banke Inteza Draginja Đurić ocenila je u izjavi agenciji Beta da su politički rizici uticali na kretanja na deviznom tržištu i tržištu kapitala i vratili kurs dinara na nivo od početka godine. - Racionalno je bilo očekivati da se do kraja godine nastavi jačanje dinara zbog dokapitalizacije banaka, priliva deviza od privatizacije i pojačanog priliva građana Srbije koji žive u inostranstvu, ali su politički rizici uticali na kurs - navela je ona. G. V. i Beta

BEOGRAD, 23. novembra 2007. (Beta) - Sa jasnim političko-ekonomskim kursom, koji će ohrabriti postojeće i privući nove investitore na domaće tržište kapitala, može se očekivati i smirivanje stanja na Beogradskoj berzi, navodi se u analizi Berze.

Na kratak rok na Berzi će teško doći do promene trenda jer trenutna postavka snaga, iako nužno ne osnažuje pesimizam, povećava neizvesnost, smatra Raša Neimarević iz Odeljenja analize Beogradske berze.

U prethodnom periodu, koji je karakterisao snažan rast, ostvarivala se isključivo pozitivna strana relacije visok rizik-visok prinos. Sada je, međutim, prvi put došlo do suprotnog trenda, kada visok rizik prati i potencijalno veliki gubitak.

Iako ne direktno, i globalni finansijski problemi delovali su na pregrejana tržišta na Balkanu i doprineli usporavanju tržišnih aktivnosti i smanjenju priliva svežeg kapitala. Time je umanjen i potencijal za promenu silaznog trenda cena.

U međuvremenu je u ambijentu nepovoljnih investicionih okolnosti, organizovan tender za jedno od najvećih domaćih osiguravajućih društava - DDOR Novi Sad.

Tenderu su prethodila pozitivna očekivanja a epilog, za koji se ne može reći da je pozitivan, samo je doprineo osećaju neizvesnosti i nepoverenja kod učesnika u trgovini.

Neuspeh tendera imao je za posledicu nastavak silaznog trenda na Berzi, posebno u trgovini akcijama banaka. Budući da je finansijski sektor dominantan pokretač indeksa Beogradske berze, efekat je prenet na te pokazatelje.

Ipak, pad cena akcija na Beogradskoj berzi nije izolovan - u novembru su pali indeksi u svim zemljama bivše Jugoslavije i okruženju.

Ceo region Balkana, kako se ističe u saopštenju, prolazi kroz period snažnog pada vrednosti akcija praćen smanjenim obimom prometa i povećanim strahom malih investitora, uz uzdržanost značajnijih sredstava iz inostranstva.

Analitičar Berze ukazuje da izbori u Hrvatskoj i na Kosovu, nestabilna situacija u BIH i 10. decembar kao najavljeni datum kada će se odlučivati o sudbini Kosova i Metohije, uz negativanu praksu rešavanja političkih problema u bliskoj istoriji, teško da mogu biti magnet za priliv novih investicija.

On smatra da će zbog toga domaći i strani ulagači verovatno pričekati jasan strateški pravac i reakciju kako političara, tako i javnog mnjenja, pre nego što odluče da viškove sredstava ponude potencijalno nestabilnom tržištu.

Međutim, nisu svi faktori uključeni u buduća kretanja sa negativnim predznakom. Među pozitivnim je parafiranje Sporazuma o stabilizaciji i pridruženju Evropskoj uniji koje treba da ohrabri strane i domaće investitore.

Pozitivno deluju i najavljene promene poreza na kapitalnu dobit, uvođenje novog sistema trgovine na Berzi početkom 2008. i intenziviranje priča oko inicijalnih javnih ponuda velikih preduzeća u državnom vlasništvu, zaključuje analitičar Berze.

„Telekom Srbija“ izdaje linkove kosovskim provajderima

Internet dranje domaćeg kupca

Najskuplju i najsporiju internet uslugu u regionu imaju građani Srbije, pošto domaća firma „Telekom“ ima monopol. Jeftiniji Internet čak i na Kosmetu, iako njihovi provajderi kupuju vezu od „Telekoma“


BEOGRAD - „Telekom Srbije“ vlasnik je kompletne ADSL infrastrukture, jer se za nju koriste postojeći telefonski kablovi i telefonske „parice“. Srpska državna kompanija internet provajderima iznajmljuje svoje kapacitete fiksne telefonije, a i sama se bavi prodajom ADSL-a krajnjim korisnicima. Telekom je, osim „Verata“, jedini vlasnik veze sa svetom, dakle monopolista.

Usluge „Telekoma“ i ostalih preprodavaca usluga u Srbiji daleko su od kvaliteta zemalja u okruženju, ali su zato znatno skuplje. Što se tiče brzine ponuđene korisnicima, jedino stanovnici Burkine Faso imaju lošiji ADSL od građana Srbije.

Tako stanovništvu Kosova provajder „Kujteša“ (http: //www. kujtesa. com/index. php) nudi brzine ADSL-a i do 6 Mb/s, dok brzina protoka od recimo 3 Mb/s staje 19 evra. U Srbiji za otprilike istu sumu se dobija maksimalni protok od 1,5 Mb/s. Kako Glas saznaje, „Kujteša“ iznajmljuje četri linka ka svetu od „Telekoma Srbije“ AD! Osim kosovskih „Kujteše“ i „Ipkoneta“, „Telekomove“ linkove iznajmljuju i provajderi iz zemalja u okruženju, recimo iz Makedonije i Bugarske...

Srbija zaostaje

Internet je u Mađarskoj i Sloveniji dva puta jeftiniji nego u Srbiji. Da su cene interneta i broj njegovih korisnika direktno povezani sa javnim servisima, najbolje svedoči primer Rumunije, gde je internet tek neznatno jeftiniji nego kod nas. Međutim, rumunska vlada je odlučila da se, recimo, krštenica može dobiti samo ako je unapred naručena internetom. Zbog ove i ostalih sličnih pogodnosti koje su rasteretile administraciju i pomogle građanima, broj korisnika svetske informacione mreže u ovoj zemlji je porastao čak tri puta, pri čemu su cene interneta strmoglavo krenule nadole. Razlike u ceni mogu da se objasne samo ponudom provajdera prema korisnicima kojima u većini zemalja unutar regiona internet više ne služi samo za preuzimanje podataka sa svetske informacione mreže, već i obavljanje drugih svakodnevnih obaveza i poslova.

NAJJEFTINIJI INTERNET U ŠVEDSKOJ

Među članicama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) Internet najskuplje plaćaju građani Turske - 81 dolar za megabit u sekundi, a najmanje Japanci - 0,22 dolara.
Prema najnovijim podacima OECD-a, koje prenosi BBC, među zemljama sa najskupljim Internetom su još i Grčka, sa početnom cenom od 37,5 dolara i Meksiko sa 34 dolara.
Nasuprot tome, posle Japanaca, najjeftiniji Internet imaju Šveđani (0,33 dolara) i Južnokorejci (0,42 dolara). U SAD najjeftinije priključenje na mrežu košta 3,18 dolara, a u Velikoj Britaniji 3,62 dolara. Oko 60 odsto korisnika Interneta u zemljama članicama OECD priključeno je pomoću broadband - širokopojasnog priključka. Prema tim podacima, zemlje koje su prešle na optičke mreže imaju najveće brzine za najniže cene.
U Japanu se koriste linije brzine 100 Mbit/s, što je 10 puta brže od proseka u zemljama OECD. Korisnici optičkih mreža u Japanu mogu da šalju i preuzimaju podatke istom brzinom, što nije moguće kod ADSL priključka, a u većini slučajeva ni kod kablovskog Interneta. Priključenje brzine od 100 Mbit/s nude takođe i Švedska, Koreja i Finska i u njima je dobro razvijeno i priključenje optičkim vlaknima.

Rezultati istraživanja statističkog sajta „Internet World stat“ pokazali su da je broj korisnika Interneta na Balkanu u porastu, ali da Srbija dosta zaostaje za većinom zemalja. Među državama u regionu lider je Slovenija gde 55,5 odsto stanovništva koristi Internet, a odnos cena i usluga stavlja ovu bivšu jugoslovensku republiku među vodeće u Evropi. Grčka je na drugom mestu sa 33,5 odsto. Hrvatska je treća s 32, 9 procenata, a u Bugarskoj 28,7 odsto građana koristi Internet. U Makedoniji je ta brojka 19,2 odsto. Manje od Makedonije Internet koriste građani Bosne i Hercegovine - 17, 3 odsto, sledi Crna Gora sa 17,6, Srbija sa 13,9 procenata, dok je Albanija poslednja na listi sa 6,1 odsto građana koji koriste Internet.

U Mađarskoj pet puta brži

S obzirom na to da je kompletna infrastruktura u Srbiji u vlasništvu „Telekoma“, svako ubrzanje i proširenje internet kapaciteta je u nadležnosti ovog akcionarskog društva. U prvoj polovini 2007. godine došlo je do vrlo dinamičog rasta broja korisnika ADSL pristupa Internetu u Srbiji. U periodu od januara do jula 2007. godine 23.000 velikih i 31.000 individualnih korisnika je počelo da koristi ADSL pristup Internetu. Znači, u prvoj polovini 2007. ukupno oko 54.000 korisnika je počelo da primenjuje ADSL pristup Internetu. Sada u Srbiji ima ukupno oko 82.000 korisnika ADSL-a. Poređenje prve polovine 2006. sa prvom polovinom 2007. godine pokazuje da je rast broja korisnika u 2007. godini za oko 4 puta već nego u prethodnoj godini.

Do porasta broja korisnika ADSL-a dolazi jer „Telekom“ brže stvara tehničke uslove za davanje ADSL priključaka. No, pored zadovoljstva sadašnjim trendom, treba imati u vidu da u Mađarskoj već postoji približno pet puta već broj korisnika ADSL-a. U susednoj Hrvatskoj nastavljaju da na svakih mesec dana povećavaju brzine, odnosno smanjuju cene, tako da sada optimalna brzina od 1024 Mb/s/ 256 Kb/s FLAT košta svega 88 kuna, što je ekvivalent 1.200 dinara. Hrvatski gigant T-COM-a dostigao je brojku korisnika od 200.000.

Ipak, ukoliko neko smatra da je Internet u Srbiji skup, to nije ništa prema onome u Kazahstanu. Tamo DSL konekcija sa protokom od 1.5 Mb/s košta čitavih 2.458 evra! Izveštaj koji je podnela „Organization for Security and Cooperation in Europe“ govori o izuzetno visokoj ceni koju tamošnji stanovnici moraju da plate da bi imali pristup Internetu. Za neograničeni dial-up mora se platiti oko 82 evra, a ukoliko nekome pomenutih 1.5 Mb/s za 2.458 evra nije dovoljno, u ponudi je i 6 Mb/s konekcija preko kablovske mreže, koja košta svega 16.144 evra!

http://www.tanjug.co.yu/proizvodi.aspx?pr=kos

JEDNOSTRANA NEZAVISNOST, PROPALI BLEF U POKERU ZA KOSOVO I -REŠENJE

Izjašnjavanja albanskih političara sa Kosova o jednostranom proglašenju nezavisnosti, u slučaju da oko toga ne bude postignut konsenzus u međunarodnim centrima odlučivanja koji imaju pravo da donesu odluku o statusu Kosova, je blef preko kojeg su albanska politika iz Prištine, ali i SAD želele da primoraju zemlje članice SB OUN, a pre svega Rusiju da prihvate modifikovanu nezavisnost Kosova nazvanu “nadzirana nezavisnost”.

Ali, Moskva je shvatila da je blef isuviše proziran. U slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, bilo bi održano vanredno zasedanje SB OUN koji predstavlja vrhovni autoritet koji je ovlastio generalnog sekretara da upravlja Kosovom preko specijalnog predstavnika. Na tom zasedanju, Rusija bi od generalnog sekretara i njegovog specijalnog predstavnika na Kosovu koji bi bio pozvan da podnese izveštaj, zahtevala da preduzmu mere i da se okonča nasilje nad Rezolucijom 1244 SB OUN (iz 1999. godine), raspuštanjem Skupštine Kosova i Vlade, kao i razrešenje aktuelnog predsednika Kosova. Kao kompromis, šef UNMIK-a bi mogao da izabere da, jednostavno, smatra bezvrednim jednostrano proglašenje nezavisnosti i da deluje kao da se nije ni dogodilo. :bounce:

Poreski raj za deoničare

Zemlje zapadnog Balkana potpuno otvorile svoje granice za međusobna ulaganja stanovnika na tom području i sve su, osim Srbije, ukinule porez na kapitalnu dobit

Usitnjena tržišta u regionu i kompanije koje su po svojoj veličini najčešće nedovoljno velike da bi privukle veće inostrane investitore, još se, izuzimajući Hrvatsku, „muče" da postanu konkurentna. U „bitku" za poresku konkurentnost uključile su se, međutim, sve države osim Srbije, pre svega ukidajući porez na kapitalnu dobit. Nisu balkanske ekonomije prve koje su počele međusobno da se nadmeću u privlačenju investitora snižavajući poreze. Velika Britanija i SAD su još krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina „povukle nogu" i počele da skreću pažnju investitora na svoja tržišta snižavajući razne poreze, između ostalih i poreze na dobit od finansijskih investicija. Poznato je i da „irsko čudo" dobrim delom ima da zahvali značajnim snižavanjima poreskih stopa u toj zemlji.
Zahvaljujući novom Zakonu o deviznom poslovanju, građanima Srbije od nedavno je dozvoljeno da trguju hartijama od vrednosti na stranim berzama. Time su, praktično, zemlje zapadnog Balkana potpuno otvorile svoje granice za međusobna ulaganja stanovnika na tom području.

Kritičari ukidanja poreza na kapitalnu dobit veruju da je prihod od hartija od vrednosti dohodak koji bi trebalo oporezovati, slično kao i plate

Sa aspekta otvorenosti tržišta, Crna Gora je najpogodnija za investiranje . Za razliku od zemalja u susedstvu, u Crnoj Gori ne postoje nikakve barijere za protok kapitala. Stranci imaju nacionalni tretman i da bi se trgovalo akcijama crnogorskih kompanija, na Nex ili Montenegro berzi, potrebno je samo nekoj brokerskoj kući u Crnoj Gori poslati fotokopiju pasoša.

Brokerska provizija za transakcije veća od 2.000 evra je između 0,5 i jedan odsto od vrednosti transakcije. Ukoliko je vrednost transakcije niža od 2.000 evra, provizija je fiksna i iznosi deset evra. Ukupna provizija berzi, Centralnog registra i porez na promet usluga iznosi 0,4 odsto na transakciju. Porez na kapitalnu dobit od prodaje vrednosnih papira za pravna i fizička lica je 15 odsto. On se, međutim, ne plaća ukoliko je ostvaren prodajom hartija koje je investitor u vlasništvu držao najmanje dve godine, ili ako se iznos kapitalne dobiti reinvestira u hartije u roku od godinu dana od trenutka realizacije te dobiti. S obzirom da je gotovo nemoguće kontrolisati da li je neko u tom roku novac reinvestirao, u Crnoj Gori praktično niko i ne plaća porez na kapitalnu dobit.

U Federaciji BiH i Republici Srpskoj ne postoji porez na kapitalnu dobit, ali ni zakonska ograničenja za investitore, bilo domaće ili strane. Stranac dakle može direktno da stupi u kontakt sa brokerom i da daje naloge za trgovanje. Ipak, pored intencije da se uvede porez na kapitalnu dobit, nepovoljno je to što je tržište i dalje pod snažnim uticajem političkih faktora, nestabilnosti i slabe ekonomske situacije, pa je nepostojanje tog poreza često nedovoljan razlog da bi se investitori odlučili da ulože u tu državu.

Kad je reč o Makedoniji, na osnovu Zakona o deviznom poslovanju i domaći i strani investitori treba da dobiju prethodnu saglasnost Ministarstva finansija i Centralne banke za kupovinu hartija u Makedoniji ili inostranstvu. Ova kontrola se pravda potrebom vođenja monetarne politike. Isto tako, potencijalni učesnik na tržištu ne može da trguje direktno sa brokerom, već transakcije mora da obavlja preko banke koja se bavi tzv. kastodi poslovima.

Hrvatski investitori, koji ulažu u Srbiji, u neku ruku su povlašćeniji od lokalnih ulagača, jer iznose prihode iz zemlje ne plaćajući porez Srbiji, a potom ga ne plaćaju ni u Hrvatskoj HRVATSKI PRIMER
Slično Makedoniji i u Hrvatskoj se i rezidenti i nerezidenti obavezuju na trgovinu preko kastodi banaka. Praktično to znači da rezidenti Hrvatske ne mogu direktno da trguju sa stranim brokerom, niti strani rezident može da sklapa poslove sa hrvatskom brokerskom kućom, što ne sprečava obavljanje transakcija sa inostranstvom, ali povećava transakcione troškove. Poreza na kapitalnu dobit nema, a dividenda se oporezuje samo kod isplate. U Hrvatskoj se banke javljaju kao glavni učesnici na tržištu kapitala, jer su one vlasnici društava za upravljanje investicionih i penzionih fondova i brokera.

Ipak, u slučaju Hrvatske oko pitanja poreza na kapitalnu dobit postoji najviše dilema u regionu.

Zarada koju pojedinac ostvari od otuđenja finansijske imovine ne smatra se oporezivim prihodom, osim ako to nije delatnost poreskog obveznika. Važi i obrnuto. Gubici koje pojedinac ostvari na prodaji hartija od vrednosti ne umanjuju osnovicu poreza na dohodak.

Transakcije sa hartijama od vrednosti drugačije su uređene za trgovačka društva i druge obveznike poreza na dobit. Za obveznike poreza na dobit, zarade ostvarene na prodaji deonica i udela oporezuju se porezom na dobit, ali isto tako gubici ostvareni pri otuđenju hartija umanjuju poresku osnovicu. Naravno, obaveza plaćanja poreza na dobit utvrđuje se za kalendarsko razdoblje, a ne za svaku pojedinačnu transakciju. No, „trik" je u tome da su kod obveznika poreza na dobit, zarade i gubici od trgovine hartijama od vrednosti poreski relevantni, dok kod pojedinaca, dakle kod obveznika poreza na dohodak ne utiču na osnovicu za oporezivanje.

Različit poreski tretman prihoda ostvarenih od prodaje hartija od vrednosti kad je reč o pojedincima i preduzećima, podstiče, kako tvrde hrvatski stručnjaci, razne spekulativne transakcije. Takođe, u toj zemlji se vodi dugotrajna rasprava oko pravednosti takvog načina oporezivanja. Čak ni milionske zarade koje pojedinci ostvare od transakcija s akcijama, prema propisima koji su na snazi, ne podležu oporezivanju.

Pojedinci, dakle, bilo da se radi o rezidentima ili onima koji to nisu, u Hrvatskoj ne plaćaju porez na prihode koje ostvaruju na temelju udela u kapitalu akcionarskog društva. No, nerezidenti u zemljama u kojima imaju prebivalište po pravilu plaćaju porez na dobit koja im se isplaćuje u Hrvatskoj, jer porezni sistemi njihovih zemalja oporezuju takvu vrstu prihoda. Stranac iznosi iz Hrvatske dobit koju je ostvario u Hrvatskoj, a porez od tih prihoda ne plaća Hrvatskoj, već svojoj zemlji.

Kad je reč o hrvatskim investitorima koji ulažu u Srbiji, oni su, u neku ruku, povlašćeniji od lokalnih ulagača, jer iznose prihode iz zemlje ne plaćajući porez Srbiji, a potom ga ne plaćaju ni u Hrvatskoj.

Ipak, nije izvesno hoće li u Hrvatskoj na dugi rok opstati „poreski raj" za berzanske investitore. Naime, najznačajnija opoziciona partija SDP, unela je u svoj ekonomski program plan o uvođenju poreza na kapitalnu dobit.

SDP se zalaže da radnici u Hrvatskoj imaju više plate, a da bi to bilo realno, stručnjaci te političke partije veruju da bi trebalo smanjiti doprinose na zdravstvo, te nastali budžetski deficit dopuniti prihodom od poreza na imovinu koji bi trebao obuhvatiti mnogo više pokretne i nepokretne imovine bogatih, nego što je to danas slučaj. Plan je SDP-a i porezno izjednačavanje dohotka od rada i dohotka od kapitala uvođenjem poreza na kapitalnu dobit, jer smatraju da je sadašnji model socijalno nepravedan.
Na primer, na platu od 3.000 kuna mora da se plati porez na dohodak, ali na 30.000 kuna zarade od prodaje akcija taj porez se ne plaća. U SDP-u smatraju da je i zarada od kapitala u stvari dohodak koji se treba oporezovati kao i plata.

Kad je reč o dividendama, od 2005. godine Hrvatska ne oporezuje prihode od dividendi i udela u dobiti ostvarenim do 2000. godine i nakon 1. januara 2005. godine. Samo se na dividende i udele u dobiti ostvarene od 2001. do 2004. godine, bez obzira na to kad se isplaćuju, obračunava porez na dohodak od 15 posto.
U Albaniji se još ne trguje hartijama od vrednosti. Berza i Komisija za hartije od vrednosti kao institucije postoje (i to u jednoj zgradi), ali za sada ne obavljaju poslove.

:wall: :wall: :wall: :zszz:

Korisno:

http://www.investorsalley.com/mc/11-26-07/feature.html


. 8)

Cuo sam da je Agrobanka pocela sa brokerskim uslugama.Jel to tacno? takodje sam cuo da otvaraju besplatno vlasnicki racun al ne znam do kog datuma?

V as partner na berzi

Agrobn..

Novogodisnji poklon: otvaranje vlas. rac. bey nad.
do 01.2008. bankarska proviz. samo .15% na trg. akcijama

:D

Reklama od juce u Politici NA SPORTSKOJ STRANI :D :D

BojanNS ::

Cuo sam da je Agrobanka pocela sa brokerskim uslugama.Jel to tacno? takodje sam cuo da otvaraju besplatno vlasnicki racun al ne znam do kog datuma?

A ko Boki naplacuje otvaranje racuna :) :) :) ?

milos86 ::

BojanNS ::

Cuo sam da je Agrobanka pocela sa brokerskim uslugama.Jel to tacno? takodje sam cuo da otvaraju besplatno vlasnicki racun al ne znam do kog datuma?

A ko Boki naplacuje otvaranje racuna :) :) :) ?

:) Miloska ne zaebaj! Rre 2 god ovi moji mi uzeli 300rsd. Jes da su mali, al su zato i glupi. Prosli put mi lik pare uplatio u drugu banku.Genijalac! :drrr:

Pa pre dve god, sada mole i placu za klijente, sve dzabe...

milos86 ::

Pa pre dve god, sada mole i placu za klijente, sve dzabe...

Stvarno i moj drug skoro otvarao racun i 300 din je

Pendula011 ::

milos86 ::

Pa pre dve god, sada mole i placu za klijente, sve dzabe...

Stvarno i moj drug skoro otvarao racun i 300 din je

Mislimmm.... Stvarno!
Pa kako samo pronalazite takve banke?

Sneki ::

Pendula011 ::

milos86 ::

Pa pre dve god, sada mole i placu za klijente, sve dzabe...

Stvarno i moj drug skoro otvarao racun i 300 din je

Mislimmm.... Stvarno!
Pa kako samo pronalazite takve banke?

Ne banka nego broker

Danasnje vesti:

Policija privela Hadži Andreja Milića

http://www.pressonline.co.yu/vest.jsp?id=24739

ALBANCI NA JUGU SRBIJE OBELEŽAVAJU DAN ZASTAVE

http://www.rts.co.yu/jedna_vest.asp?belong=&IDNews=206565


Euro iznad 83



:wall: :wall: :wall:

:naghty: :naghty: :naghty:

:curac: :curac: :curac:

Evropska unija 1 evro EUR 83,4030 83,6540 83,9050



:clap: :clap: :clap: :clap: :clap: :clap: :clap: :clap: :clap: :clap:

Rece mi kolega jednu zanimljivu stvar - navodno sve banke ti za stambene kredite obracunavaju i skidaju ratu 28-og u mesecu. Veci evro, veca rata... Istina ili trac? Kod njega je tako (Intesa).

Kod vecine- poslednji dan u mesecu.

milica ::

Kod vecine- poslednji dan u mesecu.

Znaci ima logike - 28 mu dodje 'siguran' zadnji dan u svakom mesecu :)

PRIVEDENO ŠEST BIVŠIH RUKOVODILACA PIK ZEMUN
DRUŠTVO - AKTUELNO - Četvrtak, Novembar 29, 2007 13:05
Pripadnici MUP-a Srbije lišili su slobode šest bivših rukovodilaca PIK Zemun zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršili krivično delo zloupotreba službenog položaja.

Uhapšeni su Lazar Ružić [1948] iz Beograda, nekadašnji predsednik Upravnog odbora PIK Zemun, kao i doskorašnji direktori preduzeća PIK „Zemun“ - Milorad Đokić [1959] iz Novog Sada, Rajko Mandić [1952] iz Novih Banovaca, sad šef Odseka unutrašnje fitosanitarne inspekcije u Ministarstvu poljoprivrede, Dejan Kranjčević [1972] iz Beograda, kao i Đorđe Božić [1971] iz Beograda, vlasnik silosa „Jakovo“ i sudski veštak Petar Munćan [1954] iz Beograda.

Lazar Ružičić, Milorad Đokić, Rajko Mandić i Dejan Kranjčević su u periodu od 2002. do 2006. godine, uz pomoć Petra Munćana i Đorđa Božića, na osnovu falsifikovanih odluka i bez saglasnosti državnih organa, protivpravno otuđili zemlju površine 300 hektara, vlasništvo preduzeća PIK „Zemun“, koje se nalazi neposredno uz autoput Beograd - Novi Sad, gde je u izgradnji zaobilaznica oko Beograda.

Osumnjičeni su svesno zaključili štetne ugovore o prenosu prava korišćenja zemljišta PIK „Zemun“, umanjivši stvarnu vrednost zemljišta za više od pet milijardi dinara.

chuka011 ::

milica ::

Kod vecine- poslednji dan u mesecu.

Znaci ima logike - 28 mu dodje 'siguran' zadnji dan u svakom mesecu :)

Osusice banke korisnike kredita :) Ljubisa je lepo covek prognozirao na skupstini kurs od 85,00 decembra :clap: :respect: