Berza nudi najpovoljnije pozajmice za preduzetnike ...

To bi trebao biti i najveci smisao berze, ali kod nas ne znam da li se do sada ijedna privatna kompanija odlucila na taj potez.

Ima li najava da makar zbog tezih uslova za dobijanje kredita od banaka, neke firme krenu u tom smeru?

Dugo ovako neki naslov nije viđen u našem regionu... http://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2014&mm=11&dd=21&nav_id=926793

Agrokor angažovao banku Rothschild kao savetnika za izlazak na berzu

Agrokor je prema pisanju agencije Reuters angažovao banku Rothschild kao savetnika za javno izlistavanje deonica kojim bi ta kompanija mogla biti procenjena na otprilike četiri milijarde evra.

Jedan izvor toj je agenciji rekao da najveća privatna hrvatska kompanija razmatra inicijalnu ponudu deonica (IPO) u 2015. godini te da će početkom godine angažovati banke.

Još nije odlučeno na kojoj berzi bi se sproveo IPO, ali verovatan izbor je Londonska berza, a celi posao mogao bi biti dovršen pre leta, dodao je drugi Reutersov izvor.

Iz Agrokora nisu komentarisali ove navode.

Većinski vlasnik Agrokora, osnovanog 1976. godine, je Ivica Todorić, koji je ujedno i predsednik Uprave.

Od te je godine nizom akvizicija u prehrambenoj i poljoprerađivačkoj industriji koncern transformisan u najveću hrvatsku maloprodajnu kompaniju, s gotovo 60.000 zaposlenih i konsolidiranim prihodima od 54 milijarde kuna, podseća Reuters.

Todorić je u oktobru 2013. za Financial Times izjavio da razmatra IPO u iduće dve godine, a tada je bio najavio i da će tako prikupljenim novcem finansirati akvizicije u Rusiji i Turskoj.

EH kada bi nashi "privrednici" sledili ovaj put....

Koje crne privrednike ti vidiš u Srbiji???  95% posto tih koje ti nazivaš privrednicima su obicni kriminalci, muljatori koji su nešto kao radili, a u stvari su pokrali u dilu sa politicarima sve što su mogli. NJima su akcionari samo nužno zlo kojeg bi se rado otarasili ali za sitne pare, ili ovce za šišanje. Ti bi zaista takvima poverio svoj novac da koa oni nešto sa njim rade i šire kompaniju???

Zato je i bilo pod navodnicima...

Da, ali je strašno što su ti muljatori na zakžljali i bave se najnižem nivoom prevare!

Nisu se ni malo potrudili da prevara bude sofisticirana.
Mogli su da naprave nekakvu fabriku, proglase da će praviti helikoptere ili dronove, ulože malo i odma na berzu, prodaju akcije lakovernima, pa posle odu u stečaj!
Ne, oni su em sitni prevaranti, em nemaju ni mašte.

Samo, nekima se ta samoživos i želja da budu JEDINI vlasnici olupala o glavu.
Najbolji primer je Drakulić sa njegovom ekipom, koji je bio baš zapeo da iz svih firmi istera male akcionar.
Kreditom je isplatio male akcionare iz KLASA, iz Žitomlina itd...
E da bi na kraju zbog duga sve firme i VBSE i Kablove Zaječar itd "poklono" nekakvom fondu !!

Ni Miško je mogao bolje da prodje da je svoju Deltu izveo na berzu, pa makar i na Belex!!
I gomila drugih sebičnjaka koji su na prevaru došli do firmi je samo gledala kako da se reši manjinskih akcionara

Sad ostaju manjepoznati preduzetnici i valjda će neko od njih naučiti na greškama svojih prethodnika...

Najjeftiniji kredit i to bez kamate jeste izlazak na berzu i prodaja jednog dela vlasništva malim akcionarima!

Maca, sve si u pravu, samo se bojim da  tu korporativnu kulturu u Srbiji ja necu doživeti, možda ova omladina i hoce.

Kompanijama berza neisplativa

Tržište kapitala nije se oporavilo od krize, ulaganja nema, pa firme ne mogu da na taj način dođu do svežeg kapitala

Ovdašnje kompanije počele su da se povlače s Beogradske berze. Kompanija „Imlek” koja je deo holdinga „Moji brendovi”, prošle sedmice saopštila je da je prinudnim otkupom akcija sa berze konsolidovala vlasničku strukturu, odnosno stekla stopostotno učešće. Ovaj njihov potez nije izuzetak, jer je nedavno i „PKB korporacija” prinudnim otkupom stekla potpuno vlasništvo, nakon odluke gradskih vlasti. S obzirom na prilike i na berzi i u privredi uopšte očekuje se da i druge kompanije krenu ovim putem. AIK banka, na primer, koja je takođe sprovela postupak prinudnog otkupa akcija od manjinskih akcionara. Kompanije, inače, imaju po zakonu pravo da sa 90 odsto akcija prinudno otkupe preostale vrednosne papire od malih akcionara.

Zašto kompanije gase svoj berzanski status? Ukratko, to čine zato što im se bitisanje na berzi ne isplati. Imaju samo troškove, a nemaju koristi da emisijom akcija dođu do svežeg kapitala. Nakon silaska sa berze preduzeća prelaze u nižu organizacionu formu poput društva sa ograničenom odgovornošću (DOO).

To što kompanije gase svoj berzanski status nije dobro ni za berzu, a ni za celokupnu ekonomiju, kažu stručnjaci. Kompanijama se nema, kažu, šta zameriti, jer se one ponašaju racionalno. Niko, kažu, ni na Zapadu nije voljan da deli vlasništvo, a pogotovo u našim sadašnjim prilikama kada od toga nemaju koristi, odnosno ne privlače kapital.

Glavni razlog što kompanije nisu zainteresovane za berzansko trgovanje je to što se berza nije oporavila od svetske ekonomske krize 2008. godine. Podsećanja radi maksimalna vrednost berzanskog indeksa iznosila je 3.300 dinara, a sada 620 dinara što je šest puta manje. Do pomenute krizne godine cena akcija je rasla, investitori su bili voljni da ulažu, a onda su se povukli. S druge strane i same kompanije su procenile da emisije akcija neće biti uspešne, pa su odustajale od nepotrebnih troškova. Za razliku od naše svetske berze su se već oporavile od krize, a indeksi su premašili one ranije. To se kod nas nije dogodilo i berza je, kako objašnjavaju stručnjaci, „presečena” u ranoj fazi razvoja, a poverenje u tržište je izgubljeno.

Nenad Gujaničić iz „Vajzbrokera” kaže da se već duži vremenski period kompanije povlače sa Beogradske berze, a to je intenzivirano u proteklih nekoliko godina naročito otkada je prag za prinudan otkup akcija spušten sa 95 na 90 procenata. Po njemu glavni razlozi za ovakvo ponašanje kompanija su to što su one prinudno, po sili zakona, došle na berzansko tržište i nisu uspele da iskoriste njegove prednosti kao što je prikupljanje kapitala. Od berze su ih odvratili i administrativni i drugi troškovi, kao i veći zahtevi za obelodanjivanje informacija.

– Srbija je retka zemlja u tranziciji u kojoj nije zabeležena nijedna inicijalna ponuda akcija, odnosno nijedna kompanija nije prikupila kapital na berzi. Povlačenje emitenata sa Beogradske berze je toliko omasovljeno da je teško navesti neku kompaniju za koju bi se sa sigurnošću moglo reći da će biti na berzi za pet ili deset godina. Ako se pogleda reperna indeksna korpa, Belex15, vidi se da u dosta kompanija većinski vlasnik ima značajno većinsko vlasništvo, te je samim tim blizu istiskivanja manjinskih akcionara. To su, na primer, AIK banka, „Sojaprotein”, „Alfa-Plam”, „Tehnogas”. To pokazuje da berza postaje još marginalnija sa malom šansom da se revitalizuje u budućnosti, navodi Gujaničić.

On dodaje da su najveći prometi na Beogradskoj berzi bili 2007. godine, oko osam miliona evra dnevno, u proseku, dok se sada smatra dobrim trgovačkim danom ako je promet veći od 200.000-300.000 evra. Interesovanje je prilično skromno, iako su naše akcije dosta potcenjene u odnosu na slične u regionu. Glavni razlozi slabog interesovanja su niska likvidnost, jer je teško kupiti veću količinu akcija po postojećim cenama i slabo poštovanje prava manjinskih akcionara, jer su na delu brojne korporativne prevare.

Kompanije izlaskom sa berze smanjuju nepotrebne troškove i pojednostavljuju poslovanje, i ovo je svakako primereno za preduzeća koja nisu velika, kao kompanije koje imaju prihod manji od desetak miliona evra. Kada je reč o većim kompanijama, one takođe napuštanjem berze smanjuju operativne troškove i nemaju više stroge zahteve za objavu informacija (izveštaji, bitni događaji), ali gube mogućnost da emituju akcije i prikupe jeftin kapital. Takođe, kompanije kotirane na berzi imaju i pozitivan povratni efekat na poslovanje jer investitori kontrolišu poslovanje i doprinose efikasnijem upravljanju.

Gujaničić smatra da bez političke podrške i dobre volje izvršne vlasti, tranziciona berza nema nikakve šanse za razvoj. Telekom Srbija je najbolji primer ove teze – kompanija je podelila akcije pre više od četiri godine i još uvek nema naznaka da će biti kotirana na tržištu. Teorijski, moguće je da neka inicijalno privatna kompanija prikupi kapital i tako utre put razvoju berze, ali je ipak realnije da se to desi tako što će neka velika državna kompanija prokrčiti taj put ili ga uopšte neće biti, dodaje on.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2016&mm=11&dd=03&nav_id=1195231

Mozda neko napise neki komentar.

I kakva je poruka gradjanstvu, zasto je berza dozivela sunovrat? Pa krivi su spekulanti, naravno. Kad bi ovaj uvazeni ministar imao hrabrosti pomenuo bi primere Frikoma, Koka kole Srbija, Nelta i naravno najveceg pljackasa MK Komerca a ne bi ispaljivao fraze kao drug Tito. I kad bi smeo progovorio bi o korupciji u Komisiji i pravosudju.
     I naravno , za izlazak na berzu Telekoma i EPS-a je jos uvek rano.

U svakom slucaju berza nam je sada u centru paznje. To je naravno odlicno,jer gore od ovoga tesko da moze. Kako god da se pozabave berzom i sta god da promene tesko da mogu da nam pogorsaju polozaj. Pitanje je samo kako to misli Vujovic da menja zakon o trzistu kapitala a da bude u nasu korist.

"Telekom napravio bum - njihova berza 8.000x veća"
Beograd -- Direktor kompanije Meser tehnogas Ernst Bode izjavio je da je nemačka berza 8.000 puta veća od srpske, a trebalo bi prema nekim merilima da bude veća 92 puta.

“Ali u Nemačkoj je njihov Telekom otišao na berzu i to je bio bum. Uspešne kompanije moraju da izađu na berzu da bi podstakli fondove i druge kompanije da se priključe berzi, a to će dalje pomoći razvoj privrede”, rekao je Bode na konferenciji Beogradske berze.

“Kada je Telekom nemački izašao na berzu, imali ste situaciju da je skoro svaki Nemac kupio po jednu akciju Telekoma. Tada je vredela 100 evra. Danas je međutim 10 evra”, kazao je Bode.

“Mislim da je Srbija na boljem putu nego pre dve ili tri godine. Cifre su impresivne, ali mene brine da to zavisi od pojedinačnih događaja. Na primer, prodaja Železare je pozitivna i to ne utiče samo na Smederevo, već na celu Srbiju pa i region. Srbija je sama po sebi veliki događaj, ali bih voleo da vidim više promena nabolje”, naveo je on.

Na pitanje kako reaguje kada vidi da na primer akcije Komercijalne banke padnu, predsednik Izvršnog odbora te banke Aleksandar Piker kaže da prati kretanje akcija svakog dana, ali da nema nikakve veze sem internog pritiska.

“Nemamo reprezantivni deo na berzi tako da mala promena ne predstavlja problem”, naveo je on.

Piker je ocenio da postoji velika mogućnost za razvoj bankarskog sektora u Srbiji jer, kako je kazao, čini mu se da je stao negde u devedesetim godinama.

I šta je ovaj Vujović rekao sem da ovdašnji tajkuni radje idu u banku nego da se natažu sa malim investitorima i daleko bilo sa njima dele profit kroz dividende. Sve ostalo što je naveo je cista kozmetika, ovde je potrebna radikalna zaštita malih akcionara, a to bi znacilo na štetu naših tajkuna: Gobeljića, Kostića, Peconija, Miškovića, Beka, itd..... e taj film ovde necete gladati.

“Kompanije vrlo često posežu za zaduživanjem kod banaka. Najbolji primer do čega zaduživanje i izbegavanje inicijalne javne ponude može dovesti je slučaj Agrokora u Hrvatskoj. Naša ide i cilj jeste da u narednih 14 meseci nekoliko srpskih kompanija dovedemo u tačku da mogu da donesu odluku o izasku na tržište i listiranju njihovih akcija na berzi”, poručuje direktor Berze.

ZAPOČETA MODERNIZACIJA BEOGRADSKE BERZE
Ovaj projekat je finansijski podržao Specijalni akcionarski fond Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), koji je angažovao revizorsko-konsultantsku firmu PwC da pomogne Beogradskoj berzi i u pripremi zainteresovanih kompanija za inicijalnu javnu ponudu, odnosno za izlazak na ovu berzu.

Direktorka u PwC Ivana Stanković objasnila je u „Novom danu“ N1 da sam izlazak na javno tržište donosi dosta prednosti. Reč je o, kako kaže, novom načinu za kompanije da dođu do sredstava za dalji razvoj, pod boljim uslovima.

Direktor Beogradske berze Siniša Krneta kaže da Beogradska berza još nije preležala dečje bolesti, pa je stoga krenula u agresivniju kampanju i definisanje konkretnih aktivnosti kako bi tržište kapitala približila kompanijama, građanima i profesionalnim investitorima.