Kina, ekonomija koja menja globalne trendove

Kina, ekonomija koja menja globalne trendove. Sve interesantne info vezane za Kinu.

Kina pozajmljuje 50 milijardi dolara MMF-u

Kina je spremna da uloži 50 milijardi dolara u dužničke hartije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), kako bi doprinela povećanju kreditnih mogućnosti te finansijske organizacije, saopštila je kineska Državna uprava za valutnu kontrolu u petak.

"Ukoliko konačni uslovi emitovanja obeznica budu na nivou sigurnosti i profitabilnosti koje Kina očekuje od instrumenata u koje investira svoje (devizne) rezerve, mi smo spremni da razmotrimo mogućnost ulaganja 50 milijardi dolara", ističe u saopštenju.

MMF-u su sveža finansijska sredstva neophodna da bi odobravao zajmove zemljama koje su ozbiljno pogođene najtežom finansijskom krizom koju je svet doživeo u protekle 64 godine, podseća agencija Blumberg.

Najava da će i Kina kupovinom dužničkih hartija MMF-a praktično pomoći da se znatno uvećaju kreditna sredstva Fonda usledila je pošto je prethodno takvu mogućnost predočio i prvi zamenik direktora MMF-a Džon Lipski, na jednom finansijskom skupu u Rusiji.

Ruski zvaničnici su prošlog meseca izjavili da takođe planiraju da kupe obveznice MMF-a, u ukupnoj vrednosti od 10 milijardi dolara, navodi Blumberg.

Prva najava da će Kina uložiti značajna sredstva i vrednosne hartije MMF-a usledila je tokom samita grupe 20 najrazvijenijih i zemalja sa ubraznim ekonomskim rastom (G20), 2. aprila u Londonu.

Britanski premijer Gorodon Braun je tada, u svojstvu predsedavajućeg skupa, izjavio da bi Kina mogla da doprinse uvećaju kreditnih sredstva MMF-a sumom od 40 milijardi dolara.

MMF je početkom prošle jeseni raspolagao kreditnim fondom od 250 milijardi dolara, ali je najveći deo tog novca već odobren, u vidu pozjamica, grupi od dvadesetak zemalja koje su najviše pogođene globalnom finansijskom krizom.

Čelnici Fonda su na londonskom samitu "dvadesetorice" zatražili da se sredstva potrebna za pozjamice ugroženim članicama MMF-a što pre utrostruče, na 750 milijardi dolara.

Japan je još pre samita G20 u Londonu ponudio MMF-u pozajmicu od sto milijardi dolara, a kasnije je i Evropska unija izrazila spremnost da kreditna sredstva Fonda potpomgne sumom većom od 50 milijardi dolara.

Izvor mondo (tanjug)

MOSKVA, Brazil, Rusija, Indija i Kina, čiji će se lideri sastati na prvom samitu te grupacije sutra u ruskom gradu Jekaterinburgu, već sada imaju veoma jake privrede, a postaće ključni planetarni ekonomski igrači, ocjenjuju stručnjaci američke finansijske grupe Goldman Sachs.

Predstavnici zemalja BRIK-a će na skupu u Rusiji, kako je najavljeno u Moskvi, najviše raspravljati o globalnoj finasijskoj krizi i reformi svjetskog finansijskog i trgovinskog sistema, a o tome koliko je jak i brz ekonomski uspon zemalja BRIK-a govori podatak da su članice te grupacije tokom proteklih 10 godina uspjele da više nego udvostruče vrijednost svojih bruto domaćih proizvoda (BDP). U istom periodu rast deviznih rezervi u tim zemljama činio je oko 22 odsto ekonomske ativnosti na planeti.

Zemlje BRIK su, uoči skupa, stavile do znanja da žele ukidanje dolarskog monopola i stvaranje neke nove rezervne svjetske novčane jedinice, bilo u vidu valutne korpe ili takozvanih specijalnih prava vučenja koja postoje u mehanizmu MMF-a.

Važna tema samita u Jekaterinburgu trebalo bi da bude i analiza savremenih kretanja u svjetskoj trgovini, a Brazil je stavio do znanja da na predstojećem samitu očekuje usvajanje zajedničkog stava o rješavanju problema emisije štetnih gasova u atmosferu.

LONDON - Jedan od najvećih tržišnih autoriteta i izvršni dirketor Templetona Mark Mobius tvrdi kako bi kinesko tržište kapitala za tri godine moglo vrijediti više od američkog.
Kinesko tržište trenutno vrijedi 3,2 bilijuna dolara gotovo četiri puta manje od 11,2 bilijuna na koliko se procjenjuje vrijednost američkog tržišta.

- Kinesko stanovništvo tek je umočilo prste u dionice i imaju pred sobom još dug put, rekao je Mobius u intervjuu Bloombergovoj Televiziji.

Rast će se dogoditi zbog brojnih incijalnih javnih ponuda (IPO) kineskih državnih kompanija, dodaje. Upravo su prošloga mjeseca odrađena prva dva IPO-a nakon pauze od devet mjeseci. Gulin Sanjin Pharmaceutical i Zheijang Wanma Cabel imali su sjajne debije i povećali cijenu dionica od izlaska na burzu, 64 odnosno 139 posto. Sanjin je prikupio 910,8 milijardi juana u prodaji u kojoj je interes za dionice nadmašio raspoloživi paket za čak 500 puta. Wanma je prikupio 575 milijardi juana, a interes je nadmašio ponudu čak 638 puta.

Mobius tvrdi kako su kineske najlikvidnije dionice (poznate kao A dionice) ponešto precijenjene, ali će tržište rasti kako se bude poboljšavala profitabilnost kompanija. Tvrdi i kako je američka ekonomija na putu oporavka i ne treba joj novi stimulacijski paket, a ruske dionice vidi kako vrlo podcijenjene i veliku priliku za investitore.

PEKING , Kineska državna kompanija “China State Construction Engineering”, koja je izgradila plivački centar “Vodena kocka” za Olimpijske igre u Pekingu, saopštila je juče da se nada da će prikupiti do 7,3 milijarde dolara u najvećoj svjetskoj inicijalnoj javnoj ponudi akcija (IPO) od marta 2008. godine.
Analitičari smatraju da, prema sadašnjim kretanjima na tržištu, neće biti problema s prodajom akcija najveće kineske građevinske firme. Državna građevinska kompanija ponudiće 12 milijardi akcija po cijeni od 57 do 61 centi. Ako sve akciju budu prodate po najvišoj cijeni to bi kompaniji trebalo da donese 7,3 milijarde dolara.
Novi IPO bili su zabranjeni u septembru prošle godine pošto je cijena akcija na Šangajskoj berzi pala za čak 65 odsto sa najveće vrijednosti zabilježene u oktobru 2007. godine. Zabrana je donesena zbog strahovanja da bi novi IPO mogli da poplave tržište i još više obore cijene akcija. Zabrana je ukinuta prošlog mjeseca poslije skoka cijena akcija na berzi, a veliki Vladin paket stimulativnih mjera vratio povjerenje ulagača.

:clap:

Hoće li se u budućnosti promeniti strategija kineskih ulaganja?
U jednom smislu, verovatno hoće. Naime, danas je kineska privreda četvrta po velični u svetu (iza EU, Amerike i Japana), što znači da se moraju povećati i njene obaveze prema svetskoj privredi. Tu je pre svega reč o povećanju pomoći manje razvijenim zemljama. Valja svakako očeekivati povećana ulaganja u infrastrukturu i u druge razvojne projekte u manje razvijene zemlje Azije, Afrike i Latinske Amerike. Veoma je verovatno da će sledeći predsednik Svetske banke biti iz Kine. Naravno, evropske se zemlje, sa nekim izuzecima u koje ne spada Srija, ne mogu više smatrati nerazvijenim, čak i ako imaju programe sa Svetskom bankom. U svakom slučaju, Srbija više ne ispunjava uslove za dobijanje koncesionih kredita, a ne bi trebalo ni da bude primalac nepovratne pomoći, jer su ta sredstva ograničena i ima mnogo zemalja kojima su potrebnija. Tako da ne bi trebalo očekivati da će iz Kine stići neka značajnija razvojna ulaganja ili novčana pomoć.

Čitavu bi strategiju, u stvari, trebalo preokrenuti. Očekivanja da će Kina ulagati u Srbiju da bi izvozila na treća tržišta nisu realna, jer bi to imalo smisla ako bi troškovi bili manji, a nisu. Izvoziti u Kinu, to bi imalo smisla, kao što čine mnoge evropske zemlje, ali bi to pretpostavljalo da evropske velike, izvozno orijentisane kompanije ulažu u Srbiju. A toga nema i tome se ne teži.

Kineska trgovinska razmena sa Latinskom Amerikom je u konstantnom porastu.



Danas je Latinska Amerika drugi po redu trgovinski partner Kini. Takođe, Kina masovno investira u Latinsku Ameriku, i što je interesantno uglavnom u sirovine i energetiku. U Peru su uložene milijarde dolara u rudnik bakra (Toromocho), postala je najveći investitor u ekvadorsku naftnu industriju, stvorila je sa Venecuelom investicioni fond za ulaganje u naftnu industriju od nekoliko milijardi dolara, i uložila 10 milijardi dolara u Petrobrasove (Brazil) projekte.

Prošle nedelje je kineska nacionalna naftna kompanija (CNOOC) ponudila 17 milijardi dolara za udeo u najvećoj naftnoj kompaniji u Argentini koja je u vlasništvu španskog Repsola.

Latinska Amerika je bogata resursima. Raspolaže sa 10% svetskih rezervi nafte i 47% rezervi bakra.

Prema podacima MMF-a, nominalni BDP Kine po glavi stanovnika je 2.500$. Ako se taj broj udvostruči, potrošnja sirovina bi se astronomski povećala. Potrošnja gvožđa bi se povećala 5 puta, nafte 8 puta, a bakra čak 9 puta. Sa povećanom kupovnom moći, Kinezi će kupovati automobile, elektronsku robu, kućne aparate i druge proizvode. U međuvremenu, kineska vlada će nastaviti sa gradnjom škola, bolnica, puteva, elektrana i ostale infrastrukture. Ove tektonske socioekonomske promene zahtevaju resurse kojih Kina nema u izobilju, pa otuda i ne čude potezi kineskih kompanija i same države.

Klem Sander, poznati južnoafrički futurolog, kaže ovako:

Igra je jednostavna i bez presedana. Velika Britanija je prošla industrijsku revoluciju sa 30 do 40 miliona ljudi u sredinom i krajem 19. veka i imala je kolonije iz kojih je vukla resurse, dok je Amerika to učinila sa 150 miliona ljudi na prelazu u 20. vek i imala je sopstvene sirovine. Kina kroz industrijsku revoluciju da povede 1,3 milijarde ljudi, bez kolonija i bez dovoljno raspoloživih sirovina.

Izvor: Seekingalpha.com

PEKING, Kina će u trećem kvartalu ostvariti rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 8,5 odsto, računato prema godišnjoj osnovi, što je bolje u odnosu na 7,9 procenata zabilježenih u drugom tromjesečju, saopšteno je u Pekingu.

Ta optimistična prognoza, koju je dao kineski Državni informacioni centar (SIC), je objavljena u vrijeme kad na svjetskim tržištima vlada nervoza izazvana očekivanjem da bi rast treće po veličini planetarne ekonomije mogao da posustane kako se bude smanjivao intenzitet fiskalne potrošnje i kreditiranja od strane banaka, prenio je Rojters.

Ovog le­ta naj­mno­go­ljud­ni­ja ze­mlja pre­te­kla je na li­sti eks­por­te­ra i Ne­mač­ku, a do 2017. pre­sti­ći će i Ame­ri­ku na spi­sku naj­ve­ćih i naj­ja­čih eko­no­mi­ja


Za ne­ko­li­ko go­di­na Ki­na će po­sta­ti naj­ve­ća svet­ska eko­no­mi­ja. Do tog ci­lja ta naj­mno­go­ljud­ni­ja ze­mlja sve­ta pro­la­zi kroz po­je­di­ne eta­pe i po­la­ko ru­ši do ju­če ne­za­mi­sli­ve gra­ni­ce.

Ki­na je u 2007. pre­te­kla SAD u rob­nom iz­vo­zu i po­sta­la dru­gi svet­ski eks­por­ter.

Bi­la je od­mah iza ne­pri­ko­sno­ve­ne Ne­mač­ke. Pro­šle go­di­ne se, me­đu­tim,sa­svim pri­ma­klaNe­mač­koj za­be­le­živ­ši sa­mo 2,5 od­sto ma­nju vred­nost iz­vo­za, da bi u raz­do­blju ja­nu­ar–jul ove go­di­ne po­sta­la vo­de­ći svet­ski iz­vo­znik pre­te­kav­ši i Ne­mač­ku, ka­že za naš list dr Mi­ro­slav Zdrav­ko­vić, ured­nik saj­ta eko­no­mi­ja.org.

Da ki­ne­ska eko­no­mi­ja gra­bi krup­nim ko­ra­ci­ma ka li­der­skoj po­zi­ci­ji sve­do­če i po­da­ci MMF-a.Ki­ne­ska eko­no­mi­ja je 1980, me­re­no ku­pov­nom sna­gom va­lu­ta a ne te­ku­ćim kur­se­vi­ma, či­ni­la sve­ga 8,9 od­stoame­rič­ke. Već 1990. do­sti­že 15,7,u 2000. je na 30,6, a pro­šle go­di­ne se pri­ma­kla na 55,5 pro­ce­na­ta. Ove, 2009,pro­ce­nju­je se da će bi­ti 60,8, a ne ta­ko da­le­ke 2014. i svih 85,3 od­sto.Eks­tra­po­la­ci­jom sto­pa ra­sta iz go­di­na ko­je pret­ho­de do­la­zi­mo, ka­ko tvr­di Zdrav­ko­vić,do po­da­tka da će u 2017. go­di­ni Ki­na po­sta­ti naj­ve­ća svet­ska eko­no­mi­ja.

Pre­ma ra­ni­jim sta­ti­stič­kim po­da­ci­ma MMF-a, tre­ba­lo je da već 2009. Ki­na po­sta­ne naj­ve­ća eko­no­mi­ja, ali je nje­nouče­šće obo­re­no na osno­vu is­tra­ži­va­nja Svet­ske ban­ke o ku­pov­noj sna­zi do­ma­ćih va­lu­ta u 2005. Po tom is­tra­ži­va­nju, utvr­đe­no je da je ki­ne­ski ni­vo ce­na za oko 40 od­stove­ći u od­no­su na ra­ni­je pro­ce­ne i shod­no to­me je sma­njen njen udeo u svet­skoj eko­no­mi­ji u sa­op­šte­nju za april 2008. go­di­ne.

– Da li je do to­ga do­šlo pu­kim sta­ti­stič­kim i me­to­do­lo­škim pro­me­na­ma ili za­to što se ne­ko­me ti po­da­ci ni­su do­pa­li, u ovom ča­su ni­je mno­go va­žno. To čak ni Ki­ne­zi­ma ne sme­ta mno­go. Oni, du­go­roč­no, zna­ju kuda idu. Na­ša je ne­vo­lja što mi od njih ni­šta ni­smo na­u­či­li, a ka­mo­li po­sta­vi­li te­me­lje iz­vo­zne i raz­voj­ne stra­te­gi­je, ne­go se i da­lje ba­tr­ga­mo u ne­mo­ći šta stran­ci­ma da pro­da­mo – na­gla­ša­va naš sagovornik i do­da­je da ni ovo za­tiš­je u svet­skoj eko­no­mi­ji ni­smo is­ko­ri­sti­li za no­ve teh­no­lo­gi­je i iz­vo­zne po­slo­ve.

Udeo Ki­ne u svet­skoj eko­no­mi­ji po­ve­ćan je sa dva od­sto 1980. na 11,4 pro­ce­na­tau 2008. Zdrav­ko­vićoče­ku­je da će 2014. do­sti­ći 15,5 od­sto. Udeo SAD je u svet­skom eks­por­tu pao sa 22,4 u 1980. go­di­ni na 20,7 od­sto pro­šle go­di­ne. Oče­ku­je se da će u 2014. go­di­nebi­ti 18,4 pro­cen­ta.

Ka­da se po­sma­tra stan­dard gra­đa­na me­ren ku­pov­nom sna­gom va­lu­ta, pro­se­čan Ki­nez je 1980. go­di­ne bio 50 pu­ta si­ro­ma­šni­ji od pro­seč­nog Ame­ri­kan­ca (ne ra­ču­na­ju­ći ras­po­de­lu bo­gat­stva i pri­ho­da unu­tar ze­ma­lja). Taj jaz je 1990. sve­den 29, a u 2008. na osam pu­ta. Pro­ce­ne za 2014. ka­žu da će pro­se­čan Ki­nez bi­ti pet pu­ta si­ro­ma­šni­ji od Ame­ri­kan­ca.

U od­no­su na pro­seč­nog gra­đa­ni­na Sr­bi­je, pro­se­čan Ki­nez je 2000. bio si­ro­ma­šni­ji 58, u pro­šloj go­di­ni 45, a u 2014. oče­ku­je se da će bi­ti si­ro­ma­šni­ji za sve­ga 26 pro­ce­na­ta. A mi, ka­že, na kra­ju Zdrav­ko­vić, i da­lje pri­ča­mo o Evro­pi bez al­ter­na­ti­ve i ne­ka­kvom stra­te­škom part­ner­stvu s Ki­nom. Do­me­ti te i ta­kve po­li­ti­ke, is­ti­če, sa­svim se dru­ga­či­je vi­de ka­da se sta­ve u kon­tekst hlad­nih broj­ki, ko­je ni po če­mu ni­su ohra­bru­ju­će za nas i na­šu eko­no­mi­ju.

BEOGRAD, Kina je Srbiji ponudila kredit od 700 miliona evra za investicije u termoelektrani i kopovima uglja u Kostolcu, izjavio je danas generalni direktor Elektroprivrede Srbije (EPS) Dragomir Marković.

Kinezi stižu u Vojvođansku banku?
Finansijska kriza u Grčkoj mogla bi imati posledice i na našem tržištu. Svoje probleme ova zemlja pokušava da reši pozajmicom s Dalekog istoka. Atina sa sigurnošu računa na deset milijardi evra od Pekinga. To, međutim, nije jedini vid saradnje ove dve zemlje koji se planira. Kinezi se pominju kao strateški partner Nacionalne banke Grčke, a priča je krenula s nedavno održanog međunarodnog foruma u Davosu. Hoći li neka od kineskih banaka postati akconar u NBG-u saznaćemo u mesecima koji dolaze. S obzirom na to da je NBG vlasnik Vojvođanske banke, eto i novog akcionara u toj kući?

Kada banka odlučuje da uđe kao strateški partner u drugu finansijsku kuću, pažljivo proučava koja tržišta ona pokriva. Osim matične zemlje i naše, NBG radi i u Bugarskoj, Makedoniji, Rumuniji, Albaniji, na Kipru, u Egiptu i Turskoj. Ukoliko kineski kapital uđe u NBG, izvesno je da će se oni naći u upravama tih banka, pa i kod nas. Tek treba sačekati da se vidi hoće li se ovaj aranžman ostvariti i kada. A hoće li kineske kamate u tom slučaju biti tako povoljne kao što su kineske krpice? Na taj odgovor ćemo još sačekati.

Deutsche Welle: Kineski novac dolazi na Balkan
http://seebiz.eu/hr/makroekonomija/deutsche-welle-kineski-novac-dolazi-na-balkan,70162.html

Mozda malo nema veze sa temom ali reko da prenesem... Mislim da nista vise nece biti kao pre, tj. Kinezi stizu i to ogromnim koracima...
STOCKHOLM - Kineska korporacija Gilly od američkog Forda za dve milijarde evra kupila švedski Volvo. Jedan od simbola svetske autoindustrije uskoro će se proizvoditi i u Kini. Volvo je prodat za oko dve milijarde evra.
http://seebiz.eu/sr/kompanije/kinezi-kupili-volvo,72406.html

Američki zvaničnici su u više navrata otvoreno zahtevali od Kine da prestane da manipuliše valutnim kursom, a prošle nedelje je šef američkog Trezora Timothy Geithner izjavio kako očekuje da Kina "pusti kočnicu" sa svoje valute.
Odgovor zvaničnika kineske centralne banke je bio da će se to desiti čim globalna privreda pokaže znake ozdravljenja, te da je aktuelna politika fiksnog kursa prema dolaru privremena krizna mera. Oni su međutim upozorili SAD da ne treba da očekuju da će im to rešiti probleme kod kuće, kao što su nezaposlenost ili trgovinski deficit.

Logično je očekivati da bi juan porastao prema dolaru kada bi se kurs makar i delimično formirao ponudom i tražnjom. Zbog održavanja fiksnog kursa Kina preko svoje centralne banke ima znatno veću tražnju za dolarima nego što to diktira trgovinska razmena sa SAD. Takođe, Kina vodi politiku rigorozne kontrole odliva deviza i investiranja u inostranstvu.
Kineski građani imaju propisane dnevne i godišnje kvote koje ograničavaju kupoprodaju deviza. Ukoliko bi Kina dozvolila tržišno formiranje kursa, a nastavila sa zabranom slobodnog protoka kapitala i investiranja (što bi mogao biti alternativni izvor kineske tražnje za dolarima), juan bi zaista nominalno apresirao u odnosu na dolar.



Sa druge strane, političari u SAD pokušavaju da nekako reše problem velikog trgovinskog deficita sa Kinom, ali i da izađu na kraj sa pritiskom američkih proizvođača, kojima ne odgovara da se na domaćem tržištu takmiče sa znatno jeftinijom konkurencijom, i kojima je stoga u interesu da juan poraste. Ako ostavimo po strani pitanje da li smanjenje bilateralnog trgovinskog deficita uopšte treba da bude direktan cilj ekonomske politike jedne zemlje, razumno je zapitati se da li bi apresijacija juana dovela do željenog efekta za Amerikance. Na primer, ako neki kineski proizvod u SAD danas košta 100 dolara, a proizvođač u Kini ga proizvodi za 400 juana, onda pri kursu od 6,80 on zarađuje 280 juana (ako za potrebe ovog primera zanemarimo sve druge troškove). Kada bi kurs pao na recimo pet juana za dolar, proizvođač bi pri nepromenjenim cenama i troškovima proizvodnje ostvarivao profit od svega 100 juana.
Održavanje iste margine profita od 280 juana značilo bi da taj proizvod pri novom kursu treba da poskupi na 136 dolara, tj. za 36 odsto. Međutim, ukoliko bi rezultujući pad tražnje bio manji od 36 odsto, trgovinski deficit SAD prema Kini bi se zapravo povećao.


Pošto Kina već neko vreme okleva da popusti i dozvoli da kurs padne, u američkom Senatu su predlagana drastična rešenja u vidu nametanja carinskih tarifa na kinesku robu od 27,5 odsto, koje bi bile na snazi sve dok se juan ne vrati na plivajući režim. Ishod takve protekcioni­stičke mere ne bi mogao ići u korist interesa američkih potrošača.


Potcenjivanje sopstvene valute na način na koji to radi Kina možda na prvi pogled deluje kao racionalna strategija kojom se pospešuje izvoz. Međutim, održavanje suficita trgovinskog bilansa ne znači automatski i povećanje blagostanja za sve građane Kine.
Efektivno, trošak uvećanog izvoza snose sami Kinezi, jer je njihova kupovna moć na svetskom tržištu trenutno manja nego što bi mogla biti. Kina je neto uvoznik nekih važnih sirovina poput nafte, čelika, bakra i aluminijuma, a takođe i nekih poljoprivrednih kultura kao što su soja i pamuk. Ove sirovine Kinezi plaćaju značajno skuplje nego što bi to bio slučaj da je njihova valuta vrednija.



Dr Miloš Božović,
Centar za investicije i finansije, Beograd

Kina i druge azijske zemlje predvode oporavak svetske privrede, ali je potrebno da taj region i dalje bude oprezan kad je reč o rizicima, saopštio je MMF."Godinu dana posle najgore recesije u novijoj istoriji, Azija je prva u svetu po privrednom oporavku", izjavio je direktor odeljenja za Aziju i Pacifik u MMF-u Anup Sing i dodao da "ključni ekonomski pokazatelji rastu brže od dugoročnih trendova, ne samo u Kini, nego i u drugim azijskim privredama u razvoju sa velikom domaćom tražnjom, poput Indije i Indonezije".

Sing je objasnio da će na azijsku privredu pozitivno uticati oporavak tražnje u razvijenim zemljama, kao i očekivani nastavak jake tražnje na domaćem tržištu. Ipak, opasnost predstavljaju i dalje krhak globalni oporavak i velika zavisnost Azije od inostrane tražnje, navodi se u saopštenju MMF-a, a prenosi agencija Jonhap.

VELIKA JE KINA!!
Nobelov komitet je juče objavio da je Srbija među 19 zemalja koje neće prisustvovati dodeli Nobelove nagrade za mir u petak u Oslu. Bojkot ceremonije je organizovala Kina jer je ovogodišnji dobitnik kineski disident Liju Sjaobo, koji se nalazi u zatvoru i koga Kina smatra državnim neprijateljem broj jedan. I njegova supruga Liju Sija je u kućnom pritvoru.
Bojkot su podržale Rusija, Kazahstan, Kolumbija, Tunis, Saudijska Arabija, Pakistan, Irak, Iran, Vijetnam, Avganistan, Venecuela, Filipini, Egipat, Sudan, Ukrajina, Kuba i Maroko.

Odluku o tome da se Srbija priključi bojkotu doneo je ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić, koji je juče novinarima objasnio da „Beograd pridaje veliku pažnju poštovanju ljudskih prava i posvećuje veliki značaj bilateralnim odnosima sa Pekingom.“

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/222135/Jeremicu-vaznija--podrska-Kine-od-ljudskih---prava

Kineski juan osvaja strana tržišta

Peking nastoji da smanji zavisnost od dolara putem promocije juana, poznatog i pod nazivom renminbi, u trgovini i finansijama. Kina promoviše Hongkong, kinesku teritoriju sa sopstvenom valutom, kao ofšor tržište za strane klijente za njihovo vodjenje poslova u juanima, s obzirom da je kontinentalna Kina i dalje izolovana od globalnih tokova kapitala.

Ova promena prakse banke Kine znači da klijenti mogu po prvi put trgovati juanom i u SAD, a ne, kao do sada, samo u Hongkongu.

Peking odobrava kredite širom sveta
19. januar 2011. | 08:13 | Izvor: Tanjug
London/Peking -- Londonski "Fajnenšel tajms" (FT) ukazuje na najnovije podatke koji pokazuju da ekonomska moć Kine na globalnom nivou naglo jača.

Kina je, kako pokazuju rezulati istraživanja koje je sproveo taj britanski list, u protekle dve godine pozajmila više novca zemljama u razvoju nego Svetska banka.

Takva kreditna politika najmnogoljudnije zemlje sveta pokazuje, da vlasti u Pekingu pronalaze nove načine za jačanje procesa globalizacije čije uslove one diktiraju, a sve u okviru širih napora za smanjenje ekonomske zavisnosti Kine od zapadnih tržišta, ističe list britanske poslovne elite.

Kina raspolaže sada sa deviznim rezervama većim od dva biliona (dve hiljade) milijardi dolara, navodi agencija Rojters u izveštaju iz Pekinga, uz napomenu da su njene velike državne kompanije u protekle dve godine uložile značajna sredstva u kupovinu sirovina i rudnike metala i drugih strateških proizvoda širom sveta.

Valjda žele da se reše dolora?

Kineska državna banka kupuje američku

Vesti Glasa Amerike Subota, 22 Januar 2011

Prvi put u istoriji, kineska državna banka sklopila je ugovor prema kojem će postati većinski vlasnik jedne američke finansijske institucije.

Industrijska i komercijalna banka Kine, prema nekim merilima najveća svetska banka, pristala je da plati oko 100 miliona dolara za 80 odsto vlasništva u američkom ogranku Banke istočne Azije, čije je sedište u Hong Kongu, ali koja ima 13 poslovnica u američkim saveznim državama Kalifornija i Njujork.

Ugovor je potpisan u Čikagu, na kraju četvorodnevne posete kineskog predsednika Hu Đintaoa Sjedinjenim Državama. Američka regulativna tela i dalje treba da odobre ugovor, sto bi moglo da potraje do kraja godine.

Kineska vlada ima 70 odsto vlasničkog udela u pomenutoj kineskoj banci i ukoliko ugovor bude potvrđen, bilo bi to prvi put da jednu američku finansijsku instituciju kontroliše banka u vlasništvu kineske vlade.
http://www.voanews.com/serbian/news/economy/US-China-Bank-Purchase-1st-Update-01-22-2011-114420899.html

Svet dobija novog gazdu - u Pekingu

Kina je najveći poverilac SAD sa obveznicama vrednim 2.000 milijardi dolara, a strateški je investirala i u Evropu u obveznice vredne oko 700 milijardi evra.

Sada Kinezi zahtevaju protivuslugu - od Evrope da Kinu prizna kao tržišnu privredu pre utvrđenog roka (2016), a od SAD veće mogućnosti za investiranje u toj zemlji i veći izvoz visoke tehnologije.

Drugim rečima, stiče se utisak da se Kina, koja je zahvaljujući svojoj politici slabe državne valute nagomilala devizne rezerve od 3,2 biliona dolara, po samoj prirodi stvari javlja u ulozi kupca i kreditora u svetu zahvaćenom krizom i da se oseća dovoljno jakom da pritom postavlja i uslove.

Kako se kineski premijer diplomatski izrazio na Svetskom ekonomskom forumu u kineskom gradu Dalijanu, njegova zemlja će prema uslovima sporazuma o pristupanju STO iz 2001. automatski dobiti status tržišne privrede 2016, ali Evropa bi, kada je o tom statusu reč, „trebalo hrabro da razmotri odnos sa Kinom sa strateškog gledišta. Ako zemlje EU dokažu svoju iskrenost nekoliko godina ranije, to bi se pozitivno odrazilo na naše prijateljstvo”.

"Ako Kina kupi evropske obveznice, to neće biti karitativni čin, već će Kina preuzeti Evropsku uniju, a mi ćemo prodati svoje duše”.

Tim rečima komesar EU Ginter Etinger pokazuje da u Nemačkoj i drugim imućnijim evropskim zemljama i dalje vlada veliko nepoverenje prema Kini.

http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2011&mm=09&dd=18&nav_id=542767

Kineske vlasti zabranjuju prodaju iPedova na kineskom tržištu.

Kineske vlasti plene sve iPed aparate po prodavnicama u Kini, razlog je spor oko imena tog proizvoda.
Naime, Tajvanska firma Proview Shenzhen je svojevremeno prodala Apple-u ime iPad za nekih 35.000 dolara. Ugovor je važio za ceo svet, medjutim pokrenut je spor pred sudom jer pomenuta firma nije imala pravo (ili jeste) da proda pomenuto ime i za teritoriju Kine...
Predlaže se da Apple svoj proizvod u Kini prodaje pod drugim imenom.
Druga mogućnost je da se kupe prava i za Kinu od firme iz Hong Konga!

Spor već duže traje, ali kinske vlasti su sada ozbiljno krenule u plenidbu aparata dok se na sudu ne dokaže ko je u pravu.
Trgovci u Kini su sada prinudjeni da iPedove prodaju ispod tezge.

NJUJORK, Usporavanje rasta kineske ekonomije i rast prinosa na obveznice prezaduženih članica evrozone izazvali su u petak oštar pad cijena akcija na Wall Streetu, pa su u cijeloj ovoj nedjelji berzovni indeksi zabilježili najveći nedjeljni pad u ovoj godini, prenose agencije.
Rast bruto domaćeg proizvoda Kine usporio je u prvom tromjesečju na 8,1 odsto, s 8,9 odsto u prethodnom kvartalu. To je njegov najsporiji rast u gotovo tri godine i slabiji od očekivanih 8,3 odsto.

Kako je Kina najveći svjetski potrošač sirovina, usporavanje rasta privrednih aktivnosti moglo bi izazvati pad potražnje za njima, pa su cijene sirovina juče pale.

Niz članica evrozone već je u recesiji ili im ona prijeti, što otvara pitanje održivosti planova o budžetskoj štednji, s obzirom da prihodi slabe. Zbog toga rastu prinosi na obveznice prezaduženih članica tog bloka, kao što su Španija i Italija, a strahovanja od širenja dužničke krize pritišću cijene akcija banaka.

KINEZI SPAJAJU SVET PRUGOM NJUJORK-PEKING

Voz bi putovao brzinom od 350 kilometara na čas, pa bi celo putovanje trajalo dva dana.

Reč je o pruzi koja bi išla iz Kine kroz Rusiju, preko Beringovog prolaza do SAD i nova železnička ruta bi uključivala izgradnju najdužeg podvodnog tunela kojim bi se spojile obale Rusije i Aljaske, prenosi Jutarnji list.

Tunel dužine 200 kilometara bio bi četiri puta duži od tunela ispod La Manša.

Ta linija bi, prema planovima, počinjala na severu Kine i protezala se kroz Sibir, Beringov prolaz, Aljasku i preko Kanade do granice SAD.

"Već raspravljamo o tome, a i Rusija već godinama razmišlja o izgradnji ove železnice" izjavio je kineski stručnjak za železnicu Wang Meng-Shu.

"Čajna Daily" piše da Kina već poseduje tehnologiju za izgradnju takve železnice, koja će biti upotrebljena za spajanje Kine i Tajvana podvodnom železnicom, kroz tunel dužine 150 kilometara.

Što se tiče drugih planova, Kinezi žele da naprave železničku prugu kojom bi se preko Moskve, Berlina i Pariza spojili s Londonom.

To nije jedina ruta koja bi Kinu povezala s Evropom, s obzirom da bi druga išla "Putem svile", prolazeći kroz Iran i Tursku do Nemačke.

O izgradnji te dve železničke linije se već vode pregovori .

U toku je izgradnja pruge koja će spojiti Kinu sa Singapurom, preko Vijetnama, Kambodže, Tajlanda i Malezije, a predlog za gradnju železničke pruge iz Kine u Afriku je trenutno povučen.

  

Pa što onda ne bi mogao i kanal Beograd - Solun??

Rusija i Kina prave svoju agenciju
3. jun 2014. | 13:52 | Izvor: Tanjug
Peking -- Rusija i Kina će osnovati zajedničku agenciju za kreditni rejting, rekao je danas novinarima ruski ministar finansija Anton Siluanov.

Agencija će koristiti iste alate i kriterijume za ocenjivanje zemalja, regiona, investicionih projekata, koje koriste i postojeće rejting agencije, dodao je on.

Prema Siluanovu, Moskva i Peking očekuju da će "agencija biti van politike", i da će ocene koju bude davala "biti isključivo ekonomske", preneo je Itar tas.

U prvo vreme agencija će se baviti ocenom projekata i investicija u oblasti rusko-kineske saradnje, kao i onih u kojima učestvuju azijske zemlje, rekao je ministar.

Kada dokaže svoju težinu i autoritet, agencija će moći da pruža usluge i drugim zemljama.

Siluanov nije precizirao da li se radi o osnivanju nove agencije ili o projektu Universal Credit Rating Group.

Kako je ranije objavljeno, kineska rejting agencija Dagong je najavljivala nameru da osnuje zajedničko preduzeće s američkim i ruskim partnerima u cilju organizovanja nezavisne globalne rejting grupe.

Kao partneri pominjani su američka firma Jones Ratings i ruska Rus-Rejting.

Div sa istoka: Agresivno kupuju kompanije u Evropi, ex YU na "Putu svile"

Brisel -- Kineske investicije u državama Evropske unije prethodnih deset godina su naglo porasle.

Evropska komisija (EK) u nedavno je Kineze nazvala „sistemskim rivalom” i „strateškim konkurentom”, prenosi BBC.

Evropska je unija uvela i novi mehanizam nadzora nad stranim investicijama, kako bi mogli regovati da li strane investicije mogu naneti štetu zemljama članicama.

Prema izveštaju EK, trećina ukupne EU imovine u rukama je stranih kompanija, a 9,5 odsto kompanija u Evropi ima vlasnike sa sedištem u Kini, Hong Kongu ili Makau.

U pređenju sa 2007. godinom kada je taj postotak iznosio tek 2,5 odsto, reč je o značajnom rastu, iako je ukupno u kineskim rukama još uvek razmerno mali deo evropskog biznisa.

Poređenja, na kraju 2016. godine, Amerikanci i Kanađani kontrolisali su 29 odsto kompanija u EU.

Kineska su ulaganja u Evropi svoj vrhunac su dostigli 2016. godine, kada je ukupna vrednost iznosila 37,2 milijarde evra. Posle toga sledi usporavanje.

"To je uglavnom rezultat strožih kontrola nad kapitalom koji dolazi iz Kine, ali i promene u globalnoj političkoj atmosferi kada su u pitanju investicije Kineza", za BBC priča Agata Kratc iz "Rhodium" Grupe.

Od 2000. do 2018. godine Kinezi su najviše su uložili u najveće evropske ekonomije poput Ujedinjenog Kraljevstva, Nemačke, Italije i Francuske. Na listi top 10 našle su se i Holandija, Finska, Švedska, Portugal, Španjolska i Irska.

Prema prošlogodišnjoj analizi Bloomberga, Kinezi u svom vlasništvu drže, ili imaju vlasničke udele, u četiri evropska aerodorma, šest pomorskih luka i 13 fudbalskih klubova.

Kinezi sprovode novi veliki program "Put svile", poznat i kao Inicijativa „Jedan pojas, jedan put” u sklopu kojega Kinezi planiraju velike investicije u evropsku infrastrukturu kako bi se ojačale trgovinske veze između Kine i Evrope. Na tom putu su se našle i gotovo sve republike bivše Jugoslavije.



Kina ostaje kao jedini svetonik napretka ove poludele planete...
Njih ne zanim šta će biti za 20-30 godina, njih zanima šta će biti za 500-1000 godina!!

Kina je ekonomski jaka skoro kao i SAD, ali vojno je puno slabija.  Ameri će tu tražiti rešenje, ali zato je tu Rusija kao prijatelj Kine.  Koliko su veliki prijatelji videćemo.

Kina je spremna da Evropsku uniju smatra za ključnog partnera u trgovinskoj i ekonomskoj saradnji, prioritet u naučno-tehnološkoj saradnji i pouzdanog partnera u saradnji u lancima snabdevanja i proizvodnim lancima, izjavio je kineski predsednik Si Đinping.

Prema njegovim rečima, Kina i EU moraju ojačati koordinaciju unutar multilateralnih struktura.

"Ne možemo da posmatramo jedni druge kao rivale zbog razlika u režimima, ne možemo da smanjujemo saradnju zbog postojeće konkurencije i ne možemo da ulazimo u konfrontaciju zbog postojećih nesuglasica", istakao je kineski predsednik.

Naš eksperiment je da je iz razvijenog kapitalizma moguč prelazk u socijalizam,aviimate svoj eksperiment sa neoliberalizmom... videčemo kuda oni vode...

Strane treba da ojačaju saradnju i koordinaciju unutar multilateralnih struktura, uključujući UN i G20, i da se pridržavaju multipolarnosti - ocenio je Si Đinping na sastanku sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom i predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen u Državnoj palati Dijaojutai u Pekingu.

On je dodao da Kina i EU ne mogu da smanje saradnju zbog postojeće konkurencije.

"Ne možemo da posmatramo jedni druge kao rivale zbog razlika u režimima, ne možemo da smanjujemo saradnju zbog postojeće konkurencije i ne možemo da ulazimo u konfrontaciju zbog postojećih nesuglasica", istakao je kineski predsednik.

Ranije danas, kineski predsednik Si Đingping je tokom sastanka s predsednicom EK komisije Ursulom von Lajen i predsednikom Saveta Evrope Šarlom Mišelom, pozvao Evropsku uniju da sarađuje s Kinom u obezbeđivanju globalne stabilnosti, javlja Rojters, pozvajući se na izveštaje kineskih medija.