INFO - Berza, Ekonomija...

Koristite sve sajtove za druženje preko jedne adrese
04.12.2008. - 23:19

NOVINA Brazilska internet kompanija Power saopštila je da je ljubiteljima sajtova za društveno povezivanje ponudila objedinjeni pristup tim mrežama. U oktobru ove godine je 49 miliona ljudi posetilo i My Space i Facebook, a samo u Velikoj Britaniji oko sedam miliona osoba koristi i mrežu Bebo i Facebook. Ukoliko se korisnici više mreža uloguju preko sajta Power (www.power.com), moći će da objedine aktivnosti, kontakte i fotografije sa više mreža, odnosno da im pristupaju i koriste ih preko jedne stranice. Pored pristupa standardnim društvenim mrežama, preko Power sajta može se pristupiti i specijalizovanim sajtovima, poput YouTube za razmenu video-sadržaja.
www.power.com

Droga Kolinska na prodaju
Nadzorni odbor slovenačkog holdinga Istrabenz, podržao je predlog uprave o prodaji deonica koje holding ima u kompaniji Droga Kolinska. U vlasništvu Droga Kolinske su i srpski Grand Prom, Soko Štark i Palanački kiseljak.
Nadzorni odbor Istrabenza odlučio je i da podrži predlog uprave da se osigura likvidnost Istrabenza osiguravanjem odgovarajućeg odnosa između kapitala i financijskog duga holdinga, kao i da se osigura stabilan razvoj zavisnih kompanija, uključujući i mogućnost prodaje dela imovine Istrabenza. Na ovaj korak uprava Istrabenza odlučila se nakon pada vrednosti deonica izazvanih smanjivanjem visine kapitala i povećanja finsnijskog duga.

http://www.market-srbija.com/sr/aktuelnosti-i-dogadjanja/droga-kolinska-na-prodaju.html

Neka svako sam pročita i razmisli!

http://www.poslovnimagazin.biz/vesti/otvorene-ponude-za-jugoslovensko-recno-brodarstvo-1-3689
http://www.poslovnimagazin.biz/vesti/dolar-odlazi-u-istoriju-uvodi-se-amero-2-3681
http://www.poslovnimagazin.biz/magazin/provera-ostvarenih-prava-na-besplatne-akcije-preko-interneta-31-691
http://www.poslovnimagazin.biz/vesti/pustena-u-rad-najveca-fabrika-gumene-obuce-u-evropi-1-3688
http://www.poslovnimagazin.biz/vesti/cena-nafte-nadomak-44-dolara-2-3692

Posebno interesantno!
http://www.poslovnimagazin.biz/vesti/vlada-odbila-ruski-predlog-ugovora-o-kupovini-nis-a-1-3687
http://www.seebiz.eu/hr/politika/pljackasi-napadaju-brodove-na-dunavu,31992.html

Ovo treba pročitati
FK Smederevo košta više od železare!?
Autor/izvor: Vesna Damjanić
SMEDEREVO - Početna cena fudbalskog kluba iznosi dve milijarde dinara, ili oko 24 miliona evra, što premašuje čak i prodajnu cenu čitave železare koju su Amerikanci, pre pet godina, platili 23 miliona dolara.

Jedan od najvećih apsurda srpske tranzicije događa se u Smederevu: istoimeni fudbalski klub ponuđen je na licitaciji po ceni višoj nego što je kupljena železara Smederovo od američke kompanije US Steel, piše Politika. Više puta je bezuspešno oglašavana licitaciju za prodaju FK „Smederevo” i stadiona ovog superligaša. Ali, kupaca nije bilo, jer početna cena iznosi dve milijarde dinara, ili oko 24 miliona evra, što premašuje čak i prodajnu cenu čitave železare koju su Amerikanci, pre pet godina, platili 23 miliona dolara.

Za na licitaciji početnih 24 miliona evra budući kupac bi dobio stadion sa 17.200 sedišta, koji još nije sasvim završen, ali zadovoljava UEFA standarde. Zatim, pravo na korišćenje oko pet hektara terena, delimično uređen parking prostor, kao i „Sartidov” vlasnički udeo nad fudbalskim klubom sa 100 odsto osnivačkih prava.

Kako saznajemo, sve dosadašnje ponude nisu bile ni blizu oglašenoj početnoj ceni, ali stečajni upravnik nije odustao od prve cifre. Kao potvrda realnosti oglašene početne cene na očekivanoj licitaciji, mogli su se čuti razni argumenti. Pored ostalog i to da je smederevski fudbalski prvoligaš svojevremeno osvojio Nacionalni kup, ostvario višestruke plasmane u Kup UEFA i Intertoto kup, kao i da je njegov glavni sponzor „US Steel Srbija”.

Kada će smederevski fudbalski klub dobiti novog vlasnika, sasvim je neizvesno. S obzirom da je cena glavna kočnica prodaje, očekuje se da ona prilikom nekog od narednih oglašavanja, bude korigovana, ali o tome odlučuje isključivo stečajni upravnik sa skupštinom poverilaca.


Evo još vesti iz inostranstva!!!
http://www.seebiz.eu/hr/politika/dubrovcani-trebinju-i-herceg-novom-nije-jos-vrijeme-za-pomirenje,31983.html
http://www.seebiz.eu/hr/burze/zagrebacka-burza-najnizi-promet-u-dvije-i-pol-godine,31924.html

A što mi to ne znamo!
http://www.seebiz.eu/hr/politika/dodik-rs-ce-dobiti-700-miliona-kubih-metara-ruskog-gasa-godisnje,31951.html

Tajkuni ruše Opšti kolektivni ugovor


Preduzeća u krizi ne moraju da poštuju Opšti kolektivni ugovor

Unija poslodavaca Srbije upozorava širu javnost da se ovih dana vodi plaćena kampanja za rušenje Opšteg kolektivnog ugovora iza koje stoje najbogatiji srpski tajkuni. U raznim medijima pojavilo se više plaćenih tekstova i naručenih intervjua u kojima razne samozvane organizacije preduzetnika traže od Vlade Republike Srbije da poništi prošireno dejstvo Opšteg kolektivnog ugovora zato što ovaj ugovor opterećuje srpsku privredu u vreme svetske finansijske krize. Opštim kolektivnim ugovorom predviđeno je da se zaposlenima u Republici isplati 15% prosečne mesečne bruto zarade na ime toplog obroka i godišnji regres u visini 75% prosečne bruto plate u Republici. Ove odredbe OKU navode se kao glavni razlog zašto ovaj ugovor treba raskinuti.

Obaveštavamo privrednike i celokupnu javnost da svako preduzeće u Republici Srbiji koje ima finansijskih poteškoća i u nemogućnosti je da zbog svojih loših finansijsko-poslovnih rezultata poštuje odredbe OKU ima pravo da na osnovu Člana 258. Zakona o radu traži oslobođenje od obaveza propisanih Opštim kolektivnim ugovorom. Dovoljno je da preduzeće napiše kratku molbu Koordinacionom odboru za praćenje OKU i da u prilogu molbe dostavi svoj finansijski bilans ili završni račun za poslednju poslovnu godinu i da to pošalje Socijalno-ekonomskom savetu Republike Srbije, Terazije 30, 11000 Beograd. Sva ovakva preduzeća biće oslobođena obaveza iz Opšteg kolektivnog ugovora. Svaki pojedinac ili organizacija koja tvrdi da preduzeća zahvaćena krizom i nelikvidnošću moraju da poštuju OKU neodgovorno širi zlonamerne neistine.

Unija poslodavaca Srbije potpisala je Opšti kolektivnih ugovor kako bi se u oblast rada uveo red i zakon i radnici stimulisali da podignu produktivnost. Opšti kolektivni ugovor ne odgovara brojnim tajkunima koji su se obogatili na nesreći naroda devedesetih godina proteklog veka, a posle 2000. godine, zbog neusvajanja Zakona o ispitivanju porekla novca i Zakona o lustraciji, zadržali i uvećali svoj kapital tako što su privatizovali brojne državne kompanije. Ti isti tajkuni stoje iza pokušaja da sruše Opšti kolektivni ugovor, jer i pored toga što ostvaruju ogroman profit koji se meri milijardama dinara, ne žele da svojim zaposlenima uvećaju realnu zaradu za iznos toplog obroka i regresa predviđen Opštim kolektivnim ugovorom. Unija poslodavaca Srbije zastupa interese zdrave privrede, a ne tajkunskih organizacija i drugih samozvanih udruženja preduzetnika koja žele da Srbiju pretvore u oazu divljeg kapitalizma i poturajući neistine u javnost zaštite svoje sumnjivo stečene imperije.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije i predsedavajući Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije Stevan Avramović o Članu 258. Zakona o radu kaže:
„Preduzeća u Srbiji pogođena krizom niko neće terati da poštuju Opšti kolektivni ugovor. Takođe, sva ona preduzeća koje teško posluju i prinuđena su da isplaćuju minimalce ne moraju da plaćaju topli obrok i regres onako kako piše u OKU. Unija poslodavaca Srbije želi da Srbija bude uređena država u kojoj će se poštovati zakon, jer su red i zakon preduslov privredne stabilnosti i razvoja. Opšti kolektivni ugovor ne odgovara tajkunima koji imaju dosta zaposlenih, a ostvaruju ogromnu dobit. Oni ne smeju da to kažu javno, pa su se odjednom pojavile izvesne organizacije preduzetnika koje to govore umesto njih. Zato troše milione dinara za plaćene tekstove i TV nastupe kako bi izvršili pritisak na Vladu i oborili Opšti kolektivni ugovor i time izbegli da u proseku za 7000 din povećaju plate svojim radnicima. Ja ih javno pozivam da umesto što uzalud bacaju novac isti daju u humanitarne svrhe i pomognu izgradnju nekog porodilišta, renoviranje bolnica ili ustanova za nezbrinutu decu, jer Opšti kolektivni ugovor verovatno neće dobiti prošireno dejstvo 1. januara. Ne zato što to tajkuni žele, nego zato što država i većina preduzeća u Srbiji nemaju dovoljno novca da ispune ono što OKU propisuje.”

Izvor: Poslovni Magazin

10. Decembar 2008.

Hiperinflacija i nestabilnost - Ni pod kojim uslovima


Srpski premijer Mirko Cvetković izjavio je da Vlada Srbije ni pod kojim uslovima neće dozvoliti da se zemlja uvede u hiperinflaciju i nestabilnost.

"Za prolazak kroz krizu, bez velikih potresa, potrebno je političko jedinstvo i jedinstvo svih interesnih grupa", istakao je Cvetković na konferenciji za novinare.Mirko Cvetković

"U sledećoj godini neće se živeti bolje nego u ovoj, ali ćemo omogućiti da se ne živi ni lošije", naglasio je Cvetković i ukazao da svi bez izuzetka moraju da podnesu svoj deo krize, a država će prednjačiti u tome.

Cvetković je ukazao da je Vladi poznat mehanizam krize i kako će se ona preliti kod nas, tako da je donela kompleks mera, koje su delimično restriktivne, a delom podsticajne za privredu, da se zadrže postojeća radna mesta.

Budžet je ključna mera štednje, istakao je premijer Srbije i ocenio da su svi budžetski korisnici nezadovoljni iznosom dodeljenih sredstava, ali su svi politički faktori u vladajućoj koaliciji stali iza budžeta.

On je podsetio da je budžetom za 2009. godinu predviđen konsolidovani deficit od 1,5 odsto BDP-a, inflacija od osam odsto, nastavak strukturnih reformi i rast privrede po stopi od tri odsto.

Izvor: Tanjug

Ministarka finansija Diana Dragutinović kazala je da će građani Srbije u 2009. godini u proseku živeti bolje, jer je naglo povećana potrošnja u poslednjem kvartalu ove godine.
„Naglo smo povećali potrošnju u poslednjem kvartalu 2008. godine i zadržavajući taj standard živećemo bolje, ali u suštini će restriktivan budžet uz ovakvu monetartnu politiku značiti manju inflaciju”, rekla je ministarka....

VEST!


Dinkić izašao iz pregovora sa Rusima
|||| - 11.12.2008. - 13:05
Potpredsednik Vlade Srbije Mlađan Dinkić izašao je danas sa svojim timom iz Radne grupe koja pregovara o prodaji Naftne industrije Srbije (NIS), rečeno je u Vladi Srbije.

SPORAZUM Oni su napustili Radnu grupu zbog toga što nema čvrstih pravnih garancija da će biti izgrađen gasovod Južni tok koji će prolaziti kroz Srbiju.
Vlada Srbije nije podržala svoj pregovarački tim koji smatra da bi NIS trebalo prodati samo ako istovremeno Srbija i Rusija potpišu i ugovore o izgradnji gasovoda i podzemnog skladišta gasa Banatski dvor.
Tim su pored Dinkića napustili i državni sekretar u Ministarstu ekonomije Nebojša Ćirić i predstavnik Agencije za privatizaiciju Branislab Zec.
Ranije danas, u izveštaju srpskog pregovaračkog tima o kom Vlada danas raspravlja navedeno je da ruski pregovarači ne pristaju na potpisivanje krovnog ugovora o energetskom sporazumu. Takav stav ruski pregovarača obražložili su time da je energetski sporazum, potpisan krajem januara u Moskvi, dovoljna garancija da će biti realizovano sve što je navedeno u tom dokumentu.
Energetski sporazum predviđa, pored prodaje 51 odsto kapitala Naftne industrije Srbije (NIS) za 400 miliona evra ruskom Gaspromu, izgradnju podzemnog skladišta gasa Banatski dvor i izgradnju gasovoda Južni tok.
Rusi traže da se do kraja godine potpiše samo ugovor o prodaji NIS-a i ne prihvataju, kako je navedneo u izveštaju srpskog tima u koji je Beta imala uvid, "uzajamnu povezanost" tri projekta, poredviđena energetskim sporazumom.
Rusi, stoji u izveštaju, ne žele da daju garancije za ispunjavanje obaveza iz ugovora o prodaji NIS-a, a istovremeno insistiraju da se na taj ugovor ne primenjuju odredbe Zakona o privatizaciji, koji se odnose na raskid ugovora.
Zahtev ruske strane je da NIS ima puni monopol na uzvoz i preradu nafte i naftnih proizvoda u Srbiji, uz mogućnost da se uzvozi samo gorivo koje ispuanjava euro 5 standard.
Gasprom, ukazuju srpski pregovarači, zahteva i da se eventualne ekološke štete koje prouzrokuje NIS, nadoknađuju iz budžeta Srbije, a srpski eksperti su predložili da se iz budžeta pokriva maksimalno pet odsto od prodajne vrednosti NIS-a.
Rusi nemaju nameru da počnu ulaganja u NIS do 2011. godine i traže da se rok za završetak investicija u modernizaciju produži do 2014. godine.
Gasprom će, kako predlaže ruska strana, investicije finansirati zaduživanjem NIS-a komercijalnim kreditima, koje će obezbediti do 2012. godine. Taj kredit za investicije u vrednosti od 500 miliona evra bi se otplaćivao u roku od deset godina, sa grejs periodom do 2013. godine.
Prema predlogu ruskih pregovarača, NIS bi isplaćivao dividende u iznosu od najmanje 10 odsto od ostvarene dobiti, ali tek posle isteka grejs perioda za otplatu kredita.
Zahtev ruske strane je da samostalno imenuje direktora i predsednika Uporavnog odbora NIS-a, kao i kompletan izvršni odbor direktora, a Srbija da imenuje samo predsednika Skupštine NIS-a.

Predlažem da nekoliko forumaša definiše svoje želje po pitanju ovakvog sporazuma.
Da se udružimo, podignemo kredit na račun NIS-a, zagađujemo Srbiju do mile volje i da nam se niko ne meša u posao!!! :study:

NIS najviše prihodovao, „Delta “ prva među konglomeratima
Autor: J. Aleksić | 13.12.2008. - 08:25

Naftna industrija Srbije je prošle godine ostvarila 252,8 milijardi dinara poslovnih prihoda i time postala apsolutni titular u konkurenciji od 300 preduzeća koja su se našla na listi top 300 objavljenoj u izdanju „Ekonomist medija grupe”.

Na glavnoj listi koja srpske firme rangira prema visini poslovnih prihoda, drugo mesto pripalo je još jednom javnom preduzeću, i to EPS-u koji je prošle godine ostvario dvostruko manji prihod od NIS-a, ali više od svih ostalih preduzeća, i to 120,5 milijardi dinara. Borba za drugo mesto bila je žestoka budući da je „Delta holding” prihodovo nešto manje, odnosno 120,2 milijarde dinara. Četvrti po redu je „Telekom Srbija” sa prošlogodišnjim poslovnim prihodom od 84,5 milijardi dinara, a peti „US steel”. U borbi za prvo mesto prema visini dobiti pre oporezivanja situacija je nešto drugačija budući da je „Telekom” sa 12,9 milijardi dinara daleko ispred drugoplasiranog NIS-a čija je dobit pre oporezivanja bila 6,71 milijardu dinara.

Makedonska berza na tenderu!!

Zainteresovane Zagrebačka i Bečka berza.
Cena: oko deset miliona evra.
Kupci tvrde da je i to MNOGO !!
:drunken:

Rusi uzeli NIS i dali nam časnu reč da će graditi gasovod
I. Jovanović - 25.12.2008. - 03:47
U Moskvi potpisan ugovor o prodaji 51 odsto srpske kompanije za 400 miliona evra...
Ekonomista Miroslav Prokopijević upozorava da politička garancija za gradnju gasovoda i skladišta nemaju preveliku težinu. „Rusija je takav sistem u kom se ni pisani ugovori ne poštuju, a kamoli data reč. Ovo je napravljeno samo da se kupi vreme i ublaže odjeci katastrofalnog aranžmana”, kaže za „24 sata” Prokopijević, komentarišući činjenicu da će studija o Južnom toku biti završena tek 2010. godine.

Mislim da je pojava ovog sajta vest

Najava početka rada

Formular je projekat Centra za razvoj Interneta koji čine Zoran Torbica, Miljana Stefanović, Milan Stanojević - David, Marko Kostić, Vladimir Aleksić - Valeks, Vladimir Trkulja, Dragana Petković, Nemanja Vladisavljević, Veroljub Zmijanac i Vukašin Stojkov. Cilj projekta je da olakša gradjanima Srbije one procese i aktivnosti koje zahtevaju interakciju sa birokratijom.

Osnovna ideja iza Formulara je da posetioci mogu naći informaciju o uslugama koji pruža državni organ ili organ lokalane samouprave i da može da skine odgovarajući formular, od vadjenja lične karte do osnivanja firme.

Na ovaj način ćemo, posredno, dovesti na drugi nivo eUpravu i doprineti unapredjenju razvoja Informacionog društva u Srbiji.

Kako funkcioniše

Sajt funkcioniše po principu wikija i koristi MediaWiki softver (Wikipedija je najpoznatiji primer primene ovog paketa). Svaki posetilac koji se registruje će moći (što ohrabrujemo) da unese informacije o nekom državnom servisu koji poznaje odnosno sa kojim je imao iskustva.

Verujemo da neće proći mnogo vremena nakon što kroz participaciju kako pojedinih institucija tako i regularnih korisnika ova baza informacija postane relevantan i nezaobilazan resurs svim gradjanima kojima zatreba neki od javnih servisa.

http://www.formular.rs/wiki/Glavna_strana

31. Decembar 2008.

Odložena primena Prelaznog trgovinskog sporazuma

Primena Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Evropskom unijom neće poceti 1. januara kao što je bilo planirano, rekao je danas predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković.

Srećna Nova Godina!

Muke strateškog partnera
Sub, 03. 01. 2009. 00:00
KLECANJE GASPROMA

Suočen sa dugom od 38 milijardi dolara i ratom od 10,6 milijardi koja dospeva u junu 2009, najveći ruski izvoznik gasa Gasprom, bio je primoran da pozajmicom od 403 miliona dolara refinansira dug prema Deutsche Bank.


Iako iskazani dobitak u trećem kvartalu pokazuje rast od 83%, na 19,5 milijardi dolara, finansijska situacija u Gaspromu, vodećem ruskom izvozniku prirodnog gasa, nije ružičasta koliko bi se moglo učiniti na prvi pogled. Gasprom grupa je, zapravo, bila prinuđena da u poslednja dva meseca pozajmi 403 miliona dolara kako bi uspela da do juna 2009. otplati kreditnu ratu od 10,6 milijardi dolara.


Gasprom je u decembru pozajmio 153 miliona dolara od ruske Vnesheconombank, institucije koja u okviru plana pomoći ruskoj privredi finansira posrnule firme. Kod banke Société Générale ruski izvoznik gasa je podigao kredit od 250 miliona dolara. Gasprom je bio prinuđen na ovaj kreditni salto zbog duga prema Deutsche Bank koji je nastao 2004, u iznosu od ukupno 38 milijardi dolara i čija rata u visini 10,6 milijardi dospeva do kraja juna 2009.

„Svetska kreditna kriza bi mogla nepovoljno uticati na naše kapacitete u dobijanju novih pozajmica. Od danas, rukovodstvo Gasproma neće biti u mogućnosti da na pouzdan način procenjuje uticaj svih budućih padova likvidnosti na poslovanje Gasproma”, bilo je priznanje iz vrha grupe koje prenosi Bloomberg.

Izvor: Bloomberg, Echos

Spoljnotrgovinska razmena Srbije
Objavljeno: Ned, 04. 01. 2009. 11:23 Beta
POZITIVNO JEDINO SA CRNOM GOROM, BIH I MAKEDONIJM

Srbija je za zemljama CEFTA sporazuma u prvih 11 meseci ove godine ostvarila suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni od 1,7 milijardi dolara, objavio je Republički zavod za statistiku.

Kako se navodi, suficit je uglavnom rezultat izvoza poljoprivrednih proizvoda, odnosno žitarica i proizvoda od žitarica i pića.
Izvoz Srbije, za posmatrani period, iznosi 3,4 milijarde dolara, a uvoz je 1,7 milijardi dolara. Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 200,8 odsto.

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije dostigla je 21,3 milijarde evra, što je za 17,7 odsto više nego za 11 meseci 2007. godine.
Spoljnotrgovinski deficit Srbije u prvih 11 meseci ove godine iznosio je 7,5 milijardi evra, odnosno 18,5 odsto više nego u istom periodu 2007.
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa članicama Evropske unije, sa kojima je ostvareno više od polovine ukupne razmene, ističe se i dodaje da je suficit u razmeni ostvaren sa BiH, Crnom Gorom i Makedonijom.

Najvechi deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbija ima sa Rusijom zbog uvoza energenata, pre svega nafte i gasa.

Čestitka za Božić!

| 06.01.2009 | 17:00 UTC
Prekinuta isporuka gasa Srbiji

Isporuka prirodnog gasa Srbiji u potpunosti je prekinuta. Potpuni prekid isporuke gasa usledio je nakon što su isporuke, koje Ukrajine i Mađarske stižu u Srbiju, tokom pre podneva prepolovljene. Direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović istakao je da je isporuka gasa prekinuta u 15.30 sati i od tada Srbija nema snabdevanje prirodnim gasom. "Srbijagas“ upozorava da su raspoložive količine gasa dovoljne samo za nekoliko narednih sati i treba ih iskoristiti za bezbedno zaustavljanje postrojenja i da se očekuje da će prvi kupci ostati bez gasa u toku noći. Do jutarnjih časova se očekuje da će Srbija ostati potpuno bez snabdevanja gasa, pošto količine domaćeg gasa ne mogu da održe gasovodni sistem u funkciji, zaključuje se u saopštenju "Srbijagasa".

Ist Point - Drakulić, planiraju ove godine da investiraju oko 60 milona eura u Srbiji.
Od toga oko 30 miliona u pekarstvo (grade novu pekaru na putu za Pančevo), a oko 10 mil.
u lanac malih prodavnica i kafiće "Point Kafe".
Tu je i oko 17 mil. za JRB, a planira se i ulaganje u Novkabel N. Sad (oko 20 mil.)

Valjaonica bakra Sevojno je zbog krize imala pad proizvodnje u novembru (oko 10%), a u decembru
celih 15% i kako se čuje iz Ist Pointa očekuje se pad i u prva 2 q 2009-te....

Od danas se primenjuje Prelazni trgovinski sporazum
U prvoj godini primene sporazuma carine na sirovine i repromaterijale su smanjene na 70 odsto onih iz prošle godine, dok su na proizvode više faze prerade carine smanjene na 80 odsto, odnosno 85 odsto od carinske stope u 2008, naveli su ranije u kabinetu potpredsednika Vlade Srbije Božidara Đelića. Ukinute su carina na žive životinje za uzgoj i priplod i na neke poljoprivredne proizvode koji se ne proizvode u Srbiji, kao što su tropsko voće, začini i neke vrste semenske robe, ali su carine na te proizvode do sada bile simbolično male.

Carinske stope na ostale poljoprivredne i prehrambene proizvode u prvoj godini su između 80 i 95 odsto od postojeće carine, istakli su u kabinetu potpredsednika Srbija zaduženog za evropske integracije. Izmenama Zakona o carinskoj tarifi carinska stopa za uvoz automobila iz EU smanjena je sa 20 odsto na 12,5 odsto.

Srpski potrošači očekuju da će kriza u Srbiji trajati najmanje tri godine i po tome su izjednačeni sa očekivanjima potrošača u starim članicama EU, rekla je na Konferenciji agencija GFK - “Potrosac i kriza – opasnost i(li) šansa” Snežana Delić istraživač ove agencije. Ona je navela da prema rezuiltatima istraživanja ove agencije, najveći deo srpskih potrošača već ima mikrostrategiju borbe protiv krize. Niže socijalne kategorije, rekla je Delić, smanjuju obim kupovine, više se okreću privatnim trgovačkim markama i ukidaju velike kupovine u hipermarketima. Srednje platežne kategorije potrošača, navela je Delić, štede na većim izdacima kao što su odmori, garderoba ili automobili ali i oprezniji su prilikom velikih kupovina dok platežno najsposobniji potrošači i dalje se teško odriču obima kupovine i kvaliteta proizvoda pa ako već moraju da štede kupuju kvalitetne proizvode ali u nešto nižim kategorijala proizvoda ...




.

http://www.naslovi.net/2008-12-15/biznis-novine/pet-vojvodjanskih-preduzeca-u-programu-20-kljuceva/960157

Prodaja punta od ponedeljka, 23. februara

21. februar 2009. | 09:00

Izvor: Beta

Od ponedeljka, 23. februara počinje prodaja vozila "zastava 10" po ceni od 6.999 evra sa PDV-om, saopštila je Informativna služba kompanije Zastava iz Kragujevca.

Kako se navodi u saopštenju, Grupa Zastava vozila sa svojom prodajnom mrežom spremna je da od 23. februara, kako je i najavilo Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, počne prodaju "zastave 10" po modelu potrošačkih kredita, uz subvenciju države.

Kupcima će najpre biti punuđen kontigent od oko 500 automobila modela "zastava 10" koji je identičan Fijatovom "puntu", a zatim i vozilo "punto 188" čija će proizvodnja početi u Kragujevcu u drugoj polovini marta.

Emportal

Nemačka pokrajina pred bankrotom

(BIZNIS)

ал` зато:

Cvetković: U Srbiji neće biti recesije

(BIZNIS )


:lud: :wall:

Istorijski gubitak Royal Bank of Scotland

London -- Rojal Benk of Skotland (Royal Bank Scotland) objavila je gubitak od 24,1 milijarde funti (34,3 milijarde dolara) za 2008. godinu.

To je najveći gubitak u istoriji privrede Velike Britanije tako da ta banka planira da stavi imovinu u vrednosti od 325 milijardi funti u novu državnu šemu osiguranja.

Banka kaže da je rekordni manjak odraz otpisa 16,2 milijardi funti potrošenih za kupovine, uključujcući preuzimanje holandskog rivala ABN Amro 2007. i operativnih gubitaka od 7,9 milijardi funti.

Cvetković: Dobra reakcija na krizu

17:41 | Izvor: Beta

Beograd -- Premijer Srbije Mirko Cvetković kaže da je Vlada Srbije pravovremeno preduzela mere za ublažavanje posledica ekonomske krize.

On je rekao da su direktno iz budžeta privredi obezbeđeni podsticaji za ublažavanje posledica krize u vrednosti 2,18 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Veća izdvajanja u odnosu na svoj BDP obezbedila su samo Kina i SAD, rekao je Cvetković.

_____________________________

Svaka im čast! :zszz:

Deficit trgovine Srbije 277 mil. €

14:08 | Izvor: Beta

Beograd -- Spoljnotrgovinski deficit Srbije u januaru iznosio je 276,7 miliona evra, što je za 49,3 odsto manje nego u istom mesecu prošle godine.

Kako se navodi u saopštenju Republičkog zavoda za statistiku, izvoz robe i usluga iz Srbije u januaru je smanjen za 23,8 odsto, na 360 miliona evra, dok je uvoz smanjen za za 37,5 procenata na 636,8 miliona evra. Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije iznosila je 996,8 miliona evra, što je pad od 33,1 odsto u odnosu na januar 2008. godine.

Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 56,7 odsto i veća je nego u januaru 2008. godine kada je bila 46,4 odsto.

BEOGRAD, Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva u Srbiji raspisala je konkurs za dodjelu 60.000.000 dinara bespovratne finansijske pomoći malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima, poslovnim inkubatorima i klasterima za jačanje konkurentnosti i inovativnosti.

Mala i srednja preduzeća i preduzetnici, poslovni inkubatori i klasteri pojedinačno mogu dobiti od 50.000 do 600.000 dinara pri čemu ostvaruju pravo na povrat do 50 odsto troškova odobrenog projekta, saopštila je ova agencija.

Sredstva mogu biti odobrena za pripremu poslovnih planova, uvođenje novih sistema kvaliteta, standardizaciju i sertifikaciju, poboljšanje postojećih i razvoj novih tehnoloških procesa, proizvoda i usluga.

Pomoć će se odobravati i za izradu specijalizovanog softvera koji je u funkciji unapređenja poslovanja, za obrazovanje menadžmenta i zaposlenih putem specijalističke obuke i unapređenje bezbjednosti i zdravlja na radu u okviru zaštite na radu i procjenu rizika radnih mjesta.

Rok za podnošenje prijava je 6. april.

Zainteresovani se za dodatne informacije mogu obratiti Republičkoj agenciji za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva i regionalnim agencijama, centrima i kancelarijama širom Srbije.

BEOGRAD - Jedan od zahteva MMF-a Srbiji je zamrzavanje plata i penzija u narednih 18 meseci, a Fond predviđa da će pad privredne aktivnosti u 2009. biti minus dva odsto...

Od novog aranžmana sa MMF-om čekuje se pozitivan signal prema inokreditorima, koji bi mogli da odobre nove zajmove za razvoj privrede i infrastrukture u Srbiji i omogućiti Srbiji da traži reprogram duga privatnog sektora od oko 5,5 milijardi evra.

Aranžman neodhodan, ali nedovoljan

Aranžman Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom bio je neminovan, smatra profesor Ekonomskog fakultetu u Beogradu Miomir Jakšić i dodaje da su "te mere bile neophodne, ali one traže da se dugoročno pokreće proizvodnja sa nekim velikim investicionim ulaganjima".

Ekonomista Miodrag Zec smatra da će aranžman sa MMF-om samo privremeno smanjiti finansijske probleme Srbije. On je ocenio da najavljeni pad privrede u Srbiji u 2009. godini nije posledica svetske ekonomske krize, već unutrašnjih problema Srbije i nedostatka reformi, a kriza u svetu je, kako je naveo, samo pogoršala situaciju.

”Srbija je partiokratska država u kojoj je svaka partija dolaskom na vlast zapošljavala nove ljude. Čujemo podatak da postoje 102 paradržavne institucije i agencije i one su formirane samo zato da bi se ljudima iz partija našao posao. A ekonomski je dokazano da one samo produkuju trošak”, kaže profesor ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić.

Ekonomista Miroslav Prokopijević ocenio je da je aranžman MMF-om loš za Srbiju i da će pad privrede biti veći od procenjenih dva odsto. On je rekao da će dodatni porezi "ubiti privredu", dok će pozajmica od tri milijarde evra usloviti povećanje poreza u budućnosti. Kako je naveo, te dve odredbe sporazuma su "katastrofa”.

Forbesova lista:
Na listi američkog nedeljnika Forbes, koji je rangirao 127 zemalja prema uslovima za poslovanje u ovoj godini, Danska je, drugi put uzastopno, proglašena najboljom državom za biznis, drugo mesto pripalo je Sjedinjenim Američkim Državama, a treće Kanadi, dok je Srbija na 82. mestu.

Prema ovoj listi Makedonija je na 51. Crna Gora je 74., Albanija je 77., Bosna Hercegovina čak 119., Hrvatska na 50., a Slovenija je na 36. mestu. Među prvih deset najprivlačnijih zemalja za biznis, prema Forbesu, su i Velika Britanija, Švedska, Hong Kong, kao i Australija, Novi Zeland i Norveška, koji su se prvi put našli među top deset zemalja. Forbes četvrtu godinu sprovodi istraživanje pod nazivom Najbolje zemlje za biznis.

Ekstremno neoliberalni koncept reformi doveo je Srbiju na ivicu sloma kakav su doživeli Meksiko, Rusija i Argentina", izjavio je profesor univerziteta i redovni član Akademije ekonomskih nauka Mlađan Kovačević.
On je, u intervjuu koji danas objavljuje Blic nedelje, podsetio da je dinar, po računici Narodne banke, septembra 2008. realno vredeo 108 odsto više nego krajem 2000. i ocenio da je tolika precenjenost domaće valute dovela do enormnog uvoza i gušenja domaće proizvodnje. Od 2001. u Srbiju je, po njegovim rečima, ušlo preko 62 milijarde dolara u neto iznosu i sve je to pojeo ogroman uvoz, a imao je i odgovor na pitanje kako je došao do sume od 62 milijarde?

"Po osnovu novih zaduživanja od 1. januara 2001. ostvaren je devizni priliv od 21 milijarde dolara u neto iznosu. Po osnovu doznaka, iz inostranstva došlo je oko 26 milijardi, a oko 15 milijardi su prihodi od privatizacije, greenfield i portfolio investicija", sabrao je Kovačević. "Banke i preduzeća dugovale su krajem 2000. godine oko dve milijarde, a krajem prošle godine njihov inostrani dug premašio je 21 milijardu dolara. Ludilo olakog zaduživanja potpuno je prevladalo", dodao je on.

:titanic:

Deficit budžeta 13,5 milijardi RSD

12:20 | Izvor: B92, Beta

Beograd -- Deficit budžeta Srbije je u prvom kvartalu bio 13,5 milijardi dinara, jer su prihodi bili 141 milijardu, a rashodi 154 milijarde dinara.

Prema metodologiji koja je usklađena sa Međunarodnim monetarnim fondom, a koja u budžetske prihode uključuje sve izvore finansiranja, budžetski deficit je 11,2 milijarde dinara, objavilo je Ministarstvo finansija.

Najaviše prihoda, 69,4 miliajrde dinara, prikupljeno je naplatom poreza na dodatu vrednost (PDV).

Prihodi od carina na kraju prvog kvartala iznosili su 11,5 milijardi dinara, a od akciza 21,9 milijardi dinara.

U rashodima budžeta najveće stavke su isplata organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja - 60 milijardi i troškovi za zaposlene - 43,7 milijardi dinara.

Zakonom o budžetu za 2009. godinu planirani su prihodi od 698,8 milijardi, a rashodi od 748,7 milijardi, tako da bi budžetski deficit iznosio 49,9 milijardi dinara. Vlada Srbije trebalo bi ove nedelje da usvoji rebalans budžeta kojim će deficit biti povećan na 90 milijardi dinara.

Javni dug Srbije na kraju februara ove godine iznosio je 8,8 milijardi evra, od čega je 3,2 milijarde unutrašnji, a 4,7 milijardi spoljni dug, dok su indirektne obaveze 929 miliona evra. Na kraju 2000. godine javni dug je iznosio 14,2 milijarde dolara.

13. April 2009.

Kineska ekonomija pokazuje znake oporavka

Kineska ekonomija pokazuje neke znake oporavka od globalne finansijske krize, rekao je kineski premijer Ven Žibao. Ekonomija pokazuje pozitivne promene, ali još uvijek je suočena s veoma velikim problemima, istakao je kineski čelnik na marginama otkazanog azijskog samita.
Kina je nedavno prihvatila 585 milijardi dolara težak stimulativni paket za oživljavanje ekonomskog rasta.Kineski premijer Ven Žibao Premijer Ven Žibao najavio je i dodatni paket ako bude potrebno.

Uprkos problemima, kineska ekonomija, treća po veličini u svetu ove godine bi trebalo da raste po stopi od pet odsto za razliku od većine velikih ekonomija koje će u ovoj godini pretrpeti pad BDP-a.

poslovnimagazin.biz

Privreda pod pritiskom poreskih uprava


Kazne za sve i svašta

Unija poslodavaca Srbije je u prve dve nedelje aprila primila ukupno 125 pritužbi direktora velikih, malih i srednjih preduzeća i preduzetnika iz svih delova Srbije na rad inspekcijskih organa poreske uprave. U očajničkim pokušajima da nakupe što više novca u budžet Republike i budžete lokalnih samouprava predstavnici vlasti su dali nalog nadležnim poreskim upravama da krenu u rigorozno „češljanje” preduzeća i preduzetnika širom Srbije. Finansijska policija, komunalne, tržišne, ekološke i sanitarne inspekcije krenule su u masovne kontrole poreskih obveznika i postoji mnogo slučajeva u kojima su izdaju rigorozne i nesvakidašnje kazne i tako otežava već teška finansijska situacija u preduzećima širom Srbije koja već jedva opstaju zbog opšteg prosečnog pada prometa od 19,3% na nivou Republike (istraživanje UPS od 1. do 5. aprila 2009. godine, na uzorku od 213 MSP i 96 preduzetničkih radnji u 28 gradova Srbije).

Opet se ponavlja praksa da pored hiljada preprodavaca koji svakodnevno nelegalno prodaju robu na ulicama gradova Srbije i kineskih centara koji takođe prodaju robu bez fiskalnih računa poreski organi i inspekcija odlaze kod privrednika i preduzetnika koji posluju legalno i redovno isplaćuju svoje obaveze prema državi i od njih naplaćuju kazne umesto da gone one koji radeći na crno prave nelojalnu konkurenciju regularnim firmama.

Poreski organi traže bilo kakav razlog da kazne preduzeća i preduzetnike. Tako je u Bečeju izrečena kazna mnogim preduzetničkim radnjama koje su radile 15. februara za Dan državnosti Republike Srbije, što je direktan prekršaj konvencija o pravu na rad Međunarodne organizacije rada koje garantuju pravo na rad svakom pojedincu ili preduzeću koje svojevoljno na to pristane neradnim danima. Ozlojađenim preduzetnicima izricane su kazne u iznosu od 4 do 40 000 dinara prema broju njihovih zaposlenih. Preduzetnici su radili praznikom zato što u situaciji opšteg pada prometa nemaju dovoljno novca za isplatu dobavljačima, zaposlenima i za sva izdvajanja državi. Srbija je jedina zemlja u Evropi u kojoj se kažnjava rad u periodu ekonomske krize.

Takođe postoje brojne pritužbe preduzetnika i privrednika iz Arilja, Sremske Mitrovice, Mladenovca, Knjaževca, s Voždovca i Palilule, iz novosadskih i zrenjaninskih opština da su predstavnici komunalnih inspekcija pisali kazne za to što table sa natpisima firmi na javnim mestima ne stoje pravilno ili ih je pomerio vetar, što predstavlja krajnji cinizam i bezobrazluk.

Posebno su česti slučajevi da inspekcija nadležna za proveru softvera na računarima po beogradskim, novosadskim, vršačkim i kragujevačkim kancelarijama ispostavlja kazne preduzetnicima za open source (besplatne) programe kao što je internet browser Firefox Mozilla, a traže se i posebne potvrde o originalnom softveru za Microsoft Office iako su preduzeća za prodaju računarske opreme Office prodavale u integrisanom paketu sa Windows Vistom ili Windows XP za šta preduzeća korisnici ne mogu biti odgovorna.

Inspekcijske službe Republike Srbije veoma su agilne kada treba da udare po džepu privatne firme, ali s druge strane Unija poslodavaca Srbije svakodnevno prima obaveštenja da tim istim inspekcijama u Kruševcu, Užicu ili Zrenjaninu treba preko 310 dana da izađu na teren i izdaju dokumente koji bi investitorima omogućili legalnu gradnju na terenu. Kada treba omogućiti privredi da podigne nove objekte, započne proizvodnju i poveća zaposlenost ovih istih državnih činovnika nigde nema, a u svakoj drugoj opštini u Srbiji investitorima se „ispod žita” traži mito kako bi čitav proces izdavanja dozvola bio ubrzan.

Unija poslodavaca Srbije još jednom obaveštava javnost o ovim bezobzirnim postupanjima i upozorava da će takav tretman privrede samo otežati očuvanje preduzeća i radnih mesta u periodu ekonomske krize. Ovakvi upadi u firme praktikovani su u vreme Josipa Broza Tita kada je svaki privatni preduzetnik bio državni neprijatelj koga je trebalo što više oglobiti i nikako ne mogu biti primer za državu čiji glasnogovornici zagovaraju poštovanje principa liberalne i tržišne ekonomije.

WWW.poslovnimagazin.biz

23. April 2009. Izvor: SEEbiz

Srbiji treba zajam od milijardu evra

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić upozorio je danas da će pad ekonomske aktivnosti u ovoj godini verovatno biti veći od očekivanih dva odsto, ako Srbija ne Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić povuče zajmove od međunarodnih finansijskih institucija vredne milijardu evra.

On je na konferenciji za novinare istakao da je, prema procenama NBS, u prvom tromesečju ekonomska aktivnost u Srbiji u značajnom padu od pet do sedam odsto, kao i da su osnovni uzroci za to pad domaće i svetske tražnje, i likvidnosti domaće privrede. Jelašić je naveo i da je posle znatnog povećanja devizne štednje početkom februara, u martu i aprilu povučeno oko 55 miliona evra, naglasivši da bi bilo dobro da se povučenih milijardu evra štednje vrati u banke jer bi tako bili obezbeđena sredstva za nove kredite privredi.

23. April 2009. Izvor: www.poslovnimagazin.biz

Završen katastar nepokretnosti u više od 87% opština

Republički geodetski zavod izradio je katastar nepokretnosti za 87 odsto katastarskih opština u Srbiji, a za područje celokupne teritorije Srbije katastar nepokretnosti biće izrađen tokom 2010. godine.
Prema rečima direktora Republičkog geodetskog zavoda, Nenada Tesle, formiranje katastra nepokretnosti biće završeno tokom 2010, prema planiranim rokovima. „Čitav projekat izrade katastra nepokretnosti sprovodi se zahvaljujući sredstvima kredita dobijenog od Svetske banke za realizaciju projekta ”Izrada katastra nepokretnosti i upis prava u Srbiji” i sredstvima obezbeđenim iz budžeta Republike Srbije i planirano je da tokom 2010. godine za svaku nepokretnost bude definisana nepokretnost položajem, veličinom i adresom sa upisanim nosiocem prava, kao i upisani postojeći tereti i ograničenja. Nakon izvršenog upisa, građanima će biti omogućeno da svoja prava dokazuju na najlakši i najpouzdaniji način, putem lista nepokretnosti, koji se kao dokaz izdaje iz digitalne baze podataka katastra nepokretnosti. Time se omogućava brže ostvarivanje hipotekarnih kredita, kao i upis hipoteka, čime se povećava sigurnost pa i tržišna vrednost nepokretnosti i olakšava eventualna prodaja“, kaže Tesla.

Due to the reversal of the economic cycle, we are currently witnessing a sharp unwinding of the macroeconomic imbalances that some of the Eastern European economies have been accumulating over the recent years of rapid economic expansion. In our view, the implications are at least twofold: on the one hand, the shrinkage of, for example, trade deficits, points to a deterioration of economic activity, while on the other hand, declining deficits result in lower financing needs.

Although virtually all the Eastern European economies have been running current account deficits in recent years, there were large discrepancies between the sizes of these deficits. The Baltic economies, Romania, Bulgaria and Serbia stood out among the countries in the region, with current account deficits at double digit levels (as a percentage of GDP). Central European economies had current account deficits of low to mid single digit levels, while Turkey’s deficit was at 5%-6% levels. One of the main reasons behind the sizeable current account deficits in the economies mentioned above was the increase in trade deficits on the back of rapid economic expansion and the surge in commodity prices.

Southeastern Europe
The economies in Southeastern Europe are lagging behind the developments in the Baltic region. While, for example, the Baltic region had already entered the recession, Romania, Bulgaria and Serbia were all experiencing positive economic growth in 4Q08, with the economies expanding by 2.9% in Romania, 3.5% in Bulgaria and 2.8% in Serbia. Nevertheless, although still positive in the last quarter of the previous year, economic growth is declining rapidly in Southeastern Europe as well; and the countries in Southeastern Europe are expected to experience a year of negative economic growth in 2009.

The trade deficit has already contracted sharply over recent months, due to the weakening economic activity and the depreciation of the local currencies. In Romania, the trade deficit came down by as much as 54.9% y-o-y in January (expressed in local currency terms), while Serbia’s trade deficit declined by 54.0% y-o-y during the same month. Bulgaria’s trade deficit declined by 44.2% y-o-y in the first month of the year. As in the case of the Baltic economies, both exports and imports are coming down. However, the rate of decline in imports exceeds that of exports. We believe that the correction in the trade deficits will continue in the upcoming months and will lead to a sharp adjustment in the current account deficits.

Heder Vulf najbolji analitičar Wall Streeta

NJUJORK, Heder Vulf, ekspert kompanije “Bank of America Securities-Merrill Lynch Research”, proglašena je za najboljeg finansijskog analitičara na Wall Streetu u posljednje tri godine.
Pozivajući se na istraživanje konsultantske kuće “Zacks Invesment Research” iz Čikaga američki poslovni magazin “Forbes” navodi da je Vulfova davala najtačnije prognoze o kretanjima cijena akcija na Wall Streetu u vidu preporuka investitorima koje hartije od vrijednosti da kupuju, a koje da izbjegavaju.
Kao najveći uspjeh Vulfove navodi se njena preporuka vlasnicima hartija banke Huntington da svoje akcije prodaju po cijeni od 12,33 dolara, koja je važila 14. januara 2008. godine.

Akcije te banke su, potom, od sredine januara prošle, do kraja marta ove godine, pojeftinile na svega 1,66 dolara. Svi koji su se, prema savjetu Vulfove, na vrijeme riješili akcija Huntigtona, izbjegli su ogromne gubitke. Nosilac titule najboljeg analitičara Wall Streeta bila je uspješna i prilikom procjene kretanja cijena akcija još dvije kompanije čije su hartije od početka kriznog perioda u finansijskom sistemu SAD do kraja prošle godne takođe drastično pojeftinile.

Vulfova je, ipak, uprkos ogromnom uspjehu, napravila i neke pogrešne procjene, a jedna od najvećih grešaka bila je njena preporuka u vezi s trgovinom akcijama regionalne banke Marshal Ilsley iz države Viskonsin. Ona je savjetovala investitorima da kupuju akcije banke 5. aprila 2007. godine, kada je njihova cijena bila 38,55 dolara. Dan prije nego što je Vulfova promijenila opciju za hartije banke, 23. januara 2008. godine, njihova cijena pala je na 22,42 dolara.

U grupi finansijskih organizacija, vodeće mjesto među davaocima brokerskih usluga pripalo je njenoj kompaniji “Bank of America Securities-Merrill Lynch Research”, u kojoj radi više od 40 najboljih finansijskih analitičara u SAD, koji su dali najtačnije prognoze u raznim sferama biznisa. Forbes