INFO - Berza, Ekonomija...

Za samo godinu, Rusija je smanjila je dug za 12,4 odsto i to je najniži nivo od aprila 2009. godine, navodi se u podacima centralne banke Rusije.

Ruski inostrani dug opada od sredine 2014. godine, kada je dostigao svoj vrhunac od oko 733 milijarde dolara, nakon što su SAD i EU uvele sankcije prema Moskvi, prenosi Raša tudej.

Od tada, Rusija je uspela da smanji dug za skoro 280 milijardi dolara, spustivši njegov nivo na sadašnji desetogodišnji minimum. Samo u četvrtom kvartalu 2018. godine, spoljni dug je, kako je saopšteno u ponedeljak iz centralne banke, smanjen za više od 16 milijardi dolara ili za oko 3,5 procenata.

Ranije ove godine, centralna banka je saopštila da devizne rezerve beleže rast treću godinu zaredom, i da su tokom 12 meseci, zaključno sa početkom januara 2019., uvećane za 8,3 odsto. Rezerve su u tom periodu skočile na preko 468 milijardi dolara sa nivoa od 432 milijarde dolara koliko su iznosile na početku prošlog januara.

Moskva se kontinuirano oslobađa oslanjanja na američki dolar, navodi RT i dodaje da poslednji kvartalni izveštaj centralne banke pokazuje da je Rusija srezala udeo američke valute u deviznim rezervama na istorijski minimum nakon što je konvertovala skoro 100 milijardi dolara u evre, japanski jen i kineski juan.

Dok se ovih dana očekuje odluka o implementaciji poslednje faze nagodbe Agrokora, odnosno formiranje nove grupe koja bi preuzela imovinu i biznis hrvatskog giganta, kuju se planovi šta će biti nakon restrukturiranja kompanije, kada poverioci krenu u rasprodaju nekada najvećeg koncerna na Balkanu.

Kako se na prošlonedeljnom sastanku menadžmenta Merkatora-S sa dobavljačima iz Srbije, kom su prisustvovala i dva ministra srpske vlade, moglo čuti, „idealan scenario bio bi da srpske firme budu deo većeg, regionalnog konzorcijuma koji bi otkupio ili ceo Agrokor ili njegov deo, jer bolje poznaju ovo tržište od investicionih fondova“. Ove reči ministra trgovine Rasima Ljajića podsećaju na nekadašnji propali projekat „Herkul“ Miroslava Miškovića, vlasnika Delte, u čijem sastavu je bio i Maksi, zatim Ivice Todorića, vlasnika Agrokora, i Milana Jankovića, tada generalnog direktora Merkatora, po kome je trebalo da naprave regionalni maloprodajni gigant koji bi se suprotstavio zapadnoevropskim trgovinskim lancima.

Ipak, izvesnije je da će nakon tri do pet godina restrukturiranja koncerna poverioci koje predvodi Sberbanka rasprodati pojedinačne kompanije, a već sada biznismena zainteresovanih za kupovinu ne nedostaje. Na prodaji bi se u Srbiji tako mogle naći firme Merkator-S, Dijamant, Frikom, Mivela i Kikindski mlin.

Takođe, u medijima se još 2017. godine pojavila spekulacija da bi Delta u ime ruskih banaka Sberbanke i VTB banke, koje su potraživale blizu milijardu evra, mogla restrukturirati Agrokorove kompanije u Srbiji u zamenu za pravo preče kupovine kada se poverioci odluče na prodaju ovih preduzeća.

Drugi srpski biznismen koji je pokazao interesovanje za neku od Agrokorovih kompanija je Miodrag Kostić, vlasnik MK grupe. Još od 2017. on u izjavama daje nagoveštaje da bi mogao preuzeti neku od kompanija, ali je učinio i više od toga. Naime, Kostićeva AIK banka od izbijanja krize u Agrokoru dala je 75 miliona evra kredita Merkatoru. Takođe, slovenački mediji pisali su da je Kostić zainteresovan za preuzimanje ovog trgovinskog lanca, kao i da je od međunarodnih banaka otkupljivao dugove Merkatora u iznosu od oko 40 miliona evra.

Ali spekulacije se na zaustavljaju na Merkatoru, pa je hrvatski RTL preneo sledeću Kostićevu izjavu: „Agrokor svakako neće ostati u obliku jedne kompanije. Pratimo nagodbu, i u skladu s tim sigurno će doći do prodaje. U onom delu prerade poljoprivrede, bićemo veliki investitor“ i protumačio je kao zainteresovanost za Dijamant i Frikom.

U javnosti se kao pretendent na neku od Agrokorovih kompanija svojevremeno predstavio i Rodoljub Drašković, vlasnik Svislajona, s idejom da dobije na upravljanje i restrukturiranje Agrokorov biznis u Srbiji u zamenu za 35 odsto vlasništva u kompanijama.

Ekonomisti ističu da bi preuzimanje Agrokorovih kompanija od strane domaćih biznismena bila dobra stvar, samo je pitanje koliko je to izvesno. Recimo, pitanje je da li Miroslav Mišković ima neku klauzulu u ugovoru sa Delezom koja mu brani da razvija veliki maloprodajni lanac.

U svakom slučaju Frikom i Dijamant su dobra preduzeća, bolja od Agrokorovih firmi u Hrvatskoj i BiH.

Ministarstvo privrede podseća da su početkom ove godine stupile na snagu izmene i dopune Zakona o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika privrednih društava.

Rok za prijavu stvarnih vlasnika u Centralnu evidenciju ističe 31. januara ove godine, a Ministarstvo privrede ukazuje da će protiv pravnih lica koja ne ispune tu obavezu biti podnete prekršajne prijave.

Zahteve za pokretanje prekršajnog postupka podnosiće Agencija za privredne registre (APR) po isteku propisanog roka, saopšteno je iz Ministarstva privrede.

Indeks cijena za šećer pao je na najniži nivo u proteklih 13 godina, za 14,6 odsto u odnosu na mart pošto je pandemija virusa korona pogodila potražnju i uzrokovala pad cijena nafte na svjetskom tržištu.

BEOGRAD - Investitori koji kupe kompanije Ledo i Frikom, koje posluju u sastavu hrvatske Fortenova grupe, steći će kontrolu nad celim tržištem regiona, procenjuje Drago Munjiza, osnivač i menadžer konsultantske kompanije "Jakov Viktor" u Zagrebu.
"Te kompanije su 'zlatna koka' bivšeg koncerna Agrogor, a grupa koja proizvodi smrznute proizvode i grupa za proizvodnju pića kontroliše preko 500.000 'frižidera' u regionu ex Jugoslavije. Zato, onaj ko kupi te dve kompanije, on kontroliše celo tržište ili barem pola, ako kupi samo grupu Smrznuto", kaže Munjiza.

Očekuje da će kupac biti investicioni fond sa Zapada u saradnji sa najvećim multinacionalkama koje su i pre pokazivale interesovanje za te kompanije.

Fortenov grupa, naslednik koncerna Agrokor, oglasila je početkom novembra prodaju fabrika smrznutog programa i sladoleda Ledo u Hrvatskoj Ledo Čitluk u BiH i Frikoma u Srbiji.

Prema procenama Munjize, cena ovih kompanija mogla bi da dostigne 10 do 12 puta EBTIDA marže (dobit pre poreza, kamata deprecijacije i amortizacije), a novac će verovatno biti upotrebljen za restrukturiranje finansijske pozicije grupe, koja je, po njemu, sada potcenjena.

"Ja lično bih voleo da vidim kupce iz regiona, jake hrvatske, srpske i slovenačke kompanije kao što su, na primer, Podravka ili Polimark", kaže Munjiza za Magazin Biznis.

Takođe predviđa da će u budućnosti biti prodavane i ostale jake kompanije iz sastava Fortenove.

"Kompanije će se prodavati 'u paketu', kao što se prodaje i Ledo grupa. Očekujem prodaju Jamnica grupe posle Ledo grupe, a nakon toga i maloprodajnih lanaca.. Alternativa je da vlasnici odluče da ojačaju i maloprodaju i da Fortenova postane de facto maloprodajna grupa koja se širi u regiji. Ne verujem da je sada ikome jasno koji će od ta dva puta na kraju izabrati", dodaje Munjiza.

Smatra da je Merkator jedna od najboljih kompanija unutar Fortenova okruženja, te da je za očekivati da će biti meta konkurencije i potencijalnih investitora.

Cene poljoprivrednih i ribarskih proizvoda u Srbiji u julu ove godine povećane su za 30,7 odsto u odnosu na isti mesec 2020. godine, navodi se na sajtu Republičkog zavoda za statistiku.

Najveći rast cena, u odnosu na isti mesec prethodne godine, zabeležen je kada je reč o voću 84,2 odsto, industrijskom bilju 55,2 odsto i žitu 16,9 odsto.

Cene poljoprivrednih i ribarskih proizvoda u julu ove godine, u odnosu na jun iste, u proseku su povećane za 0,9 odsto. Najveći rast cena zabeležen je kod krompira 51,2 odsto i voća 15,6 odsto.

Kada je pak reč o cenama tih proizvoda u periodu januar – jul tekuće godine, u odnosu na isti period prošle, one su u proseku povećane za 15,2 odsto. Najveći rast zabeležen je kod voća 57,5 odsto, bilja 39,4 odsto i žita 25,4 odsto.

citat ::

- Pričali smo o energetskoj krizi, nafti, gasu… Kako da rešavamo taj problem, a to je i jedan od razloga zašto smo obezbedili ovakvu vrstu podrške - rekao je Vučić novinarima u Abu Dabiju.

Dodao je da su razgovarali i o dodatnim ulaganjima UAE u Srbiji, uz primedbu da su Emirati u svojoj zemlji uspeli sva javna preduzeća da podignu i da ih “izbace” na berzu, da zarađuju novac.

- Od njih možemo da steknemo iskustva, da vidimo šta možemo da naučimo…

Sta li je Predsenik oim hteo da nam kaze, mozda da EPS i Mobtel izlaza na berzu....

„Beogradsku berzu nisu voleli ni kapitalisti, ni država“
Da bi se napravilo zajedničko tržište, kako je rekao Gujaničić, trebalo bi prvo napraviti domaću berzu, ali to nije jednostavno, čak i da postoji politička volja, a ne postoji jer ni političari ne vole da se kontrolišu preko držvnih kompanija, pa stoga „treba dosta kockica da se složi“.

„Beogradsku berzu nikad nisu voleli ni domaći kapitalisti ni država, koja i dan danas izbegava da listira kompanije u kojima je dominantan akcionar ili stopostotni vlasnik. I multinacionalne kompanije u Srbiji preuzimaju stopostotnu kontrolu, a to je posledica lošeg domaćeg privrednog ambijenta gde je poštovanje manjinskih akcionara na niskom nivou i samim tim kapitalisti znaju da posedovanje manjinskog paketa za njih ništa ne znači“, rekao je Gujaničić.

Berza je, prema njegovim rečima, bila mesto gde su kupovane kompanije jer je reprivatizacija bila po što je moguće nižoj ceni, a sada bi ti vlasnici kompanija možda i želeli da iskoriste prednosti koje berza daje, ali nažalost sada je urušena i na gorom je nivou nego pre 20 godine.

Dodao je da berza ne trpi anomalije koje postoje u poslovnom ambijentu Srbije, a to je pre svega nejednakost svih tržišnih učesnika, nedostatak institucija koje bi obezedile njeno funkcionisanje, a i bočnih institucija, kao što su sudstvo i policija.

Promet akcija na Beogradskoj berzi je prošle godine, naveo je Gujaničić, bio 40 odsto niži nego za vreme pandemije „kada je promet bio katstrofalan“, na nivou kladionica i iznosio 26-27 miliona evra, a 2007. godine promet je bio 1,8 milijardi evra i na nivou stranih investicija.

Dodao je da je tržište akcija u goroj situaciji nego 2001. godine na početku privatizacije jer je gomila korporativnih prevara, a nekoliko desetina hiljada akcionara je oštećeno zbog čega je u njega izgubljeno poverenje. Zbog takvog stanja i malog prometa ni cena akcije, kako je rekao, Naftne industrije Srbije od 800 dinara, nije realna

Gujaničić je rekao da je akcionarsko društvo, kao obik organizovanja trebalo da podrazumeva da je firma kotirana na berzi, a u Srbiji postoji anomalija da su svi građani akcionari Telekoma, a ta kompanija nije na berzi, kao ni EPS, koji je akcionarsko društvo, samo na papiru.

Nije loše odgledati ni ceo razgovor.

Koje su najveće kompanije listirane na regionalnim berzama

https://forbes.n1info.rs/novac/ulaganje/koje-su-najvece-kompanije-listirane-na-regionalnim-berzama/?ref=danas

Nisam još uvek pogledao ali znam da je gospodin uvek do sada bio objektivan u oceni.
https://www.youtube.com/watch?v=61RVh6ds4wI
Blanko preporuka

https://forbes.n1info.rs/novac/najveca-preuzimanja-na-beogradskoj-berzi-jos-malo-pa-nestalo/

Ispovest nekadasnjeg vlasnika brokerske kuce SENZAL


.

Ima li Beogradska berza ikakvu budućnost i šta njeno stanje govori o domaćoj ekonomiji

https://forbes.n1info.rs/novac/ima-li-beogradska-berza-ikakvu-buducnost-i-sta-njeno-stanje-govori-o-domacoj-ekonomiji/

Bond ::

Ima li Beogradska berza ikakvu budućnost i šta njeno stanje govori o domaćoj ekonomiji

https://forbes.n1info.rs/novac/ima-li-beogradska-berza-ikakvu-buducnost-i-sta-njeno-stanje-govori-o-domacoj-ekonomiji/

istakao bih oda dva pasusa:

Citat :

Citat :

Nasuprot društvima i ekonomijama koje počivaju na profitu, stoje one koje su zasnovane na renti, odnosno na eksploataciji stečenog položaja. Stanje na Beogradskoj berzi pokazatelj je zastoja i neuspeha naše tranzicije u građansko društvo, njenog povratka, posle početnog poleta, na prethodne pozicije dogovorne ekonomije. Samo postojanje berze, na žalost, ne znači da je tržište izgrađeno, i da će pokretač ekonomije biti mreža interesa mnoštva anonimnih igrača.

Citat :

Ekonomija zasnovana na renti, na crpenju prihoda iz položaja, stagnantna je, i ne dozvoljava neposredno uključenje malih i sitnih igrača u privredne tokove. Imamo, na primer, investicione fondove, osnovane po zakonu usklađenom sa zakonodavstvom Evropske Unije, ali oni su daleko od svog razvijenog oblika. Svrha investicionog fonda jeste da prikuplja rasuta sitna sredstva i da ih usmerava ka berzi, gde ih obrtom kapitalizuje, tako što ulaže u različita preduzeća kupovinom hartija od vrednosti koje su ona emitovala.

Edit: Hajde mlo po rekl. s desne strane ekrana, dobro bi došlo Forumu!!
Pokažite se kao patriote Foruma!!
Mod.D.

Lelex dobio novog direktora i sve se zeleni :)