INFO - Berza, Ekonomija...

Može biti!
Ponedeljak...
Rekao bi da bi to bila kratkorocna korekcija, povoljna za dokupljivanje jer srednjoročno cenim rastuci trend. Mada to nije moja strategija...

slow down...moglo se pretpostaviti...ne zbog ovih dijagarama, nego zbog kompletne ponude i traznje...

Nikada nije zbog dijagrama...! (-:

Nemački diskontni lanac Lidl registrovao preduzeće u Srbiji
Autor/izvor: SEEbiz/Tanjug
BEOGRAD - Nemački internacionalni diskontni lanac Lidl registrovao je svoje preduzeće u Srbiji, krajem 2010.godine, što verovatno znači najavu poslovnih aktivnosti te kompanije na ovdašnjem tržištu.

Pomoćnica ministra trgovine Ljiljana Stanković je u intervjuu za Tanjug ukazala da Ministarstvo trgovine podržava dolazak trgovaca iz regiona i šire, a pre svega diskontnih lanaca koji bi doneli novi nivo i stila konkurencije na tržištu Srbije, i to putem cena, što zemlji najviše i treba u ovim uslovima.

"Ukoliko bi oni zaista počeli poslovanje u Srbiji bilo bi jako dobro da to urade punom snagom, što bi nateralo postojeće trgovce da se opredele za cenovnu borbu i konkurentnost i traženje pogodnijih izvora nabavke, kao i veće razmišljanje o efikasnosti, kako bi potrošačima, mogli da priušte niže cene", rekla je Stanković.

Dobra vest.
Valjda računaju da Mišković pošto prodaje Maxi neće praviti probleme...
Samo neka im neko javi da nikako ne uzimaju za savetnike Danka Djunića i M. Beka!!

Lidl“ ispituje tržište Srbije
BLIC ONLINE

BEOGRAD - „Lidl“ trenutno ispituje uslove i šanse u mnogim zemljama, između ostalih i u Srbiji, a odluku o dolasku na srpsko tržište donećemo kad završimo s analizama - rekao je za „Blic” Štefan Krikel iz centrale „Lidla” u Nemačkoj, odgovarajući na pitanje kada će ovaj trgovinski lanac početi da radi u našoj zemlji i hoće li biti jeftiniji od konkurencije što je slučaj u Evropi.

„Lidl” je registrovao poslovanje u Srbiji 22. decembra 2010. godine. Osnivač firme je „Lidl Srbija supermarketi”, a osnivački kapital je 20.000 evra.

Ovi podaci iz Agencije za privredne registre su Ministarstvu trgovine omogućili najavu dolaska nemačkog trgovinskog lanca na srpsko tržište.

Sudeći po ranijim najavama, dolazak „Lidla” bi mogla da preduhitri konkurencija. Prodaja „Delta maksija” je najavljena za početak ove godine, a najozbiljniji kupac, prema spekulacijama, je belgijski „Delez”.

Američki BDP porastao 3,2 odsto u četvrtom kvartalu

28. januar 2011. | 17:33

Izvor: Beta
Grad: Vašington

Privredni rast Sjedinjenih Američkih Država se u poslednjem tromesečju 2010. ubrzao, iako nešto ispod očekivanja, pokazali su danas najnoviji podaci, ali najveći rast potrošnje u više od četiri godine i snažan izvoz predstavljaju dosad najjasniji signal da je u SAD u toku održivi ekonomski oporavak.

Američko Ministarstvo trgovine je saopštilo da je u četvrtom kvartalu lani ostvaren rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 3,2 odsto na godišnjem nivou, nakon rasta iz trećeg tromesečja od 2,6 odsto, preneo je Rojters.

Povećanje je ipak nešto slabije od očekivanja analitičara od 3,5 odsto. Podaci za čitavu 2010. pokazali su rast od 2,9 odsto, koji je najveći još od 2005. godine. Radi poređenja, 2009. je zabeležen negativan rast BDP-a od minus 2,6 odsto.

"Nažalost, rast bi trebalo da bude mnogo veći da bi stopa nezaposlenosti samo počela da pada. Trenutno se otvara tek toliko novih radnih mesta da nezaposlenost, koja je u decembru iznosila 9,4 odsto, ostane na istom nivou", izjavio je viši ekonomista konsultantske firme Moody's analytics Rajan Svit.

Izveštaj Ministarstva je takođe pokazao da je potrošnja, koja čini čak dve trećine američke ekonomske aktivnosti, porasla u poslednjem tromesečju 2010. za 4,4 odsto, što je najveći rast od prvog kvartala 2006.

Privredni rast je takođe podržalo jačanje izvoza, usled čega je smanjen trgovinski deficit. Trgovina je doprinela rastu BDP-a sa 3,44 odsto, što je prvi pozitivan doprinos u proteklih godinu dana, navodi se u izveštaju.

Izložba NBS "Angažovani kapital - hartije od vrednosti"
Istorija HOV-a u Srbiji

Narodna banka Srbije (NBS) je saopštila da će od 8. aprila do 30. septembra trajati izložba "Angažovani kapital - hartije od vrednosti na finansijskom tržištu Srbije u 19. i prvoj polovini 20. veka", u Centru za posetioce NBS, u Ulici kralja Petra 12 u Beogradu. Izložba ima cilj da putem originalnih primeraka, pre svega akcija akcionarskih društava i obveznica zajmova, ali i knjiga, fotografija i drugog materijala, prikaže bogatstvo hartija od vrednosti koje su cirkulisale na teritoriji današnje Srbije do početka Drugog svetskog rata. Takođe, kao prilog izložbi, skeniran je i obrađen veći broj hartija od vrednosti, koje daju potku pratećim tekstovima na tri velika i 12...
Izvor

DIB SAVETUJE FIRMAMA DA PROVERE KUPCE U SRBIJI
(0) Ponedeljak, 11. April, 2011.| Autor: Agencija BETA

BEOGRAD - Međunarodna agencija za utvrđivanje rejtinga Dan i Bredstrit (Dun&Bradstreet) preporučila je kompanijama koje posluju sa firmama u Srbiji da prethodno dobro provere kreditne informacije za svakog potencijalnog kupca.

U aprilskom izveštaju DiB i dalje svrstava Srbiju u grupu zemalja sa umerenim rizikom poslovanja, saopštila je danas bonitetna kuća Rating, zastupnik DiB za Srbiju.

DiB navodi da izveštaj udruženja sindikata ukazuje na slabu kulturu plaćanja u Srbiji jer pokazuje da samo 17 odsto poslodavaca redovno isplaćuju plate zaposlenima a da ostali ne uspevaju da isplate redovno i u potpunosti plate za čak 650.000 zaposlenih.

Studije takođe ukazuju, navodi dalje DiB, da vlada uspeva da prikupi tek oko 30 odsto poreskih obaveza, što doprinosi fiskalnom deficitu i potencijalnim problemima u novčanim tokovima čak i kod državnih preduzeća.

Kompanijama koje posluju sa firmama u Srbiji DiB zbog toga savetuje da prethodno preko bonitetnog izveštaja dobro provere kreditne informacije za svakog potencijalnog kupca ili dobavljača. Uzimajući u obzir te faktore, DiB preporučuje i dalje korišćenje potvrđenog akreditiva prilikom trgovine sa srpskim kompanijama.

U novom izveštaju DiB se ocenjuje da ekonomski izgledi u Srbiji ostaju neizvesni, ne samo zbog nastavljenog pada prihoda po domaćinstvu, već i zbog skorašnjeg ponovnog rasta cena hrane i goriva na globalnom nivou.

To, kako se naglašava u izveštaju, dalje doprinosi smanjenju poverenja potrošača, ali i odvraća kompanije od investicionih projekata.

DiB je u izveštaju za Srbiju takođe povećao prognozu prosečne inflacije na deset odsto u 2011. i osam odsto u 2012. sa rizikom koji teži povećanju. Istovremeno DiB ocenjuje da bi reforme, uključujući privatizaciju i restruktuisanje preduzeća, trebalo da pomognu održavanju konkurentnosti srpskog izvoza i pored visoke inflacije.

Rejting koji DiB daje nekoj zemlji ukazuje na rizik poslovnog okruženja u toj zemlji i pruža informaciju o efikasnosti plaćanja ka inostranstvu, kao i o isplativosti potencijalnih investicija.

Pokazatelji koje DiB koristi u određivaju rejtinga zemlje su politički rizik, poslovni rizik, makroekonomski i spoljni rizik. U regionu najveći rejting ima Slovenija a slede Hrvatska, Bugarska, Rumunija, Albanija, Mađarska, Makedonija i Grčka. Niži rejting od Srbije u regionu ima samo Bosna i Hercegovina.

Međunarodna kompanija Dan i Bredstrit, sa sedištem u SAD, prva je i najveća bonitetna kuća na svetu, osnovana pre više od 160 godina.

http://www.b92.net/biz/fokus/intervju.php?yyyy=2011&mm=04&nav_id=508994

Skupština usvojila Zakon o tržištu kapitala

05/05/2011 16:54:00 Beta

Skupština Srbije usvojila je u četvrtak nekoliko zakona iz oblasti finansija, medju kojima i Zakon o tržištu kapitala, koji bi trebalo da doprinesu boljem uredjenju i liberalizaciji finansijskog tržišta i većoj zaštiti investitora. Usvojene su izmene zakona o platnom prometu, o finansijskom lizingu, o deviznom poslovanju, visini stope zatezne kamate, o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima, kao i izmene Zakona o investicionim fondovima. Novi Zakon o tržištu kapitala trebalo bi da omogući da više domaćih i stranih investitora učestvuje u trgovini i razvoju srpskog tržišta kapitala, kako bi ono u značajnijoj meri postalo izvor finansiranja domaće ekonomije. Zakon o tržištu kapitala, kako je obrazložila Vlada Srbije, trebalo bi da doprinese i suzbijanju zloupotreba u trgovanju hartijama od vrednosti. Izmenama Zakona o deviznom poslovanju omogućeno je da inostrane finansijske institucije izdaju u Srbiju dugoročne dinarske obveznice, što bi trebalo da poveća ponudu kredita u dinarima i stimuliše ulaganja u Srbiji.

Postoji li pravnik na forumu koji bi mogao da nam protumaci bitne promene ?
Unapred zahvalna.

Nemački FAZ: Primamljiva zarada na Beogradskoj berzi

Izvor: Danas četvrtak, 09 jun 2011 12:45

U analizi aktuelnih kretanja kurseva na svetskim berzama, nemački dnevnik Frankfurter Allgemeine Zeitung skreće pažnju na Beogradsku i Mongolsku berzu.

Frankfurter Allgemeine Zeitung (FAZ) objavio je juče tabelu prema kojoj je za investitore najprimamljiviji rast kurseva u proteklih šest meseci imala Beogradska berza, ako se rast kurseva izražava u evrima, dok je na drugo mesto potiskuje Mongolska berza, ako se rast kurseva izražava u nacionalnoj valuti. U analizi se fokusiraju na berze država u tranziciji i razvoju, kao i izgledima da se na tim kursevima zaradi.

Autor FAZ-a kritički se osvrće na trenutno preovlađujuće mišljenje berzanskih stratega i investicionih savetnika da bi investitori trebalo da ulažu u sirovine i akcije država u razvoju i tranziciji i tvrdi da se ulaganjem u ove akcije može zaraditi samo uz mnogo berzanske veštine. Pa, savetuje oprez.

"Kursna dobit od gotovo celih 30 procenata može se ostvariti investiranjem u srpsko tržište akcija. To tržište profitira, između ostalog, posle hapšenja i izručivanja navodnog ratnog zločinca Ratka Mladića, od jedne opšte fantazije o članstvu u EU i ostalim fantazijama konvergencije. To se iskazuje, između ostalog, u formi jakog rasta kursa akcije mlekare Imlek i proizvođača stočne hrane Sojaprotein, čije akcije su na godišnjem nivou porasle za 71 procenat odnosno 31 procenat“.

Autor navodi da su kursnu dobit ostvarili i oni koji su se na vreme kladili na ugljani bum u Mongoliji, čija berza je glavni konkurent našoj Beogradskoj berzi. Pošto su velike kiše potopile rudnike uglja u Australiji i ugrozile kinesku tražnju, kursevi akcija mongolskih firmi iz sektora proizvodnje uglja probili su plafon. Ali, euforija se sad smiruje i kurs MSE Top20 Index je u padu.

Ekonomski institut (Danko Djunić) organizovao je okrugli sto na temu "20 godina ekonomskih promena u Srbiji ". Ni ugledni gost Stiv Henke, profesor primenjene ekonomije na univerzitetu Džons Hopkins u Sjedinjenim Američkim Državama, nije mogao da im pomogne. Rekla bih da NAŠA VLADA NEMA NIKAKVU IDEJU KUDA I KAKO DALJE! a, pretpostavke na kojima se osniva sadašnja ekonomska politika (suludu i preskupu ideju o regionalizaciji Srbije neću ni da uzimam u obzir) potpuno su neodržive.


http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/sta_je_jos_ostalo_za_prodaju.4.html?news_id=218289

Katić: Politika NBS razara privredu
(POLITIKA)

Monetarna politika Narodne banke Srbije razara privredni sistem, ocenio je ekonomski konusltant Nebojša Katić .

"Stalno se govori da imamo najstabilniji finansijski sistem, onda se postavlja pitanje zašto su kamate u Srbiji najveće u Evropi",kazao je on.

Stabilan i efikasan finansijski sistem ne mogu rezultirati najvećim kamatama, koje ne mogu da izdrže ni građani ni privreda. Kamatno opterećenje je nastalo zbog toga što država pokušava da reši problem inflacije, isključivo putem kamata, a finansijska nedisciplina je jedan od generatora inflacije, istakao je Katić.

On je naveo da je od 2006. godine u zemlju ušlo četiri milijarde dolara špekulativnog kapitala za kupovinu hartija od vrednosti Narodne banke Srbije, što je praktično bio imobilisan novac, koji je zakočio srpsku privredu.

Katić je objasnio i da sa subvencionisanjem privatnog sektora,država povećava javnu potrošnju, dodajući da sa budžetskim deficitom država ne ulazi u krizu, već sa kontinuiranim deficitom tekućeg bilansa - odnosno robne razmene sa inostranstvom.

On kao rešenje predlaže donošenje Zakona o obezbeđenju plaćanja i obustavljanje keš kredita građanima, koje oni troše po inostranstvu.

datum 11.jul 2011.

Agencija za privatizaciju obaveštava sve zainteresovane da će se uključiti u trgovanje akcijama i otpočeti sa prodajom akcija Akcionarskog fonda i PIO fonda na Beogradskoj berzi, po metodu preovlađujuće cene, sledećih emitenata:


1. 7.juli a.d. Čačak
Broj akcija Akcionarskog fonda: 1.064

2. Galenika fitofarmacija a.d. Zemun
Broj akcija Akcionarskog fonda: 5.472

3. Igma a.d. Uljma
Broj akcija Akcionarskog fonda: 119
Broj akcija PIO fonda: 567

4. Inex Divčibarea.d. Kosjerić
Broj akcija Akcionarskog fonda. 1.758

5. Nišauto holding a.d. Niš
Broj akcija Akcionarskog fonda: 11.218

6. Ribar a.d. Novi Kneževac
Broj akcija Akcionarskog fonda: 360

7. Sila a.d. Stara Moravica
Broj akcija Akcionarskog fonda: 6.381


Trgovanje će se odvijati u skladu sa Pravilima poslovanja Beogradske berze i Zakonom o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata.

Glavni izvozni partner Srbije u prvih sedam meseci ove godine bila je Italija, a najveći uvozni partner Rusija.

U Italiju je izvezena roba vredna 824,7 milion dolara, dok je iz Rusije uvezena roba za 1,59 milijardi, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, posle Italije, bile su Nemačka sa 773,8 miliona i Bosna i Hercegovina (BiH) sa 656,3 miliona dolara.

Glavni spoljnotrgovinski partneri u uvozu, posle Rusije, bile su Nemačka sa 1,23 milijarde i Italija sa 940,3 miliona.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini.

Zemlje članice Evropske unije (EU) čine više od polovine ukupne razmene.

Drugi po važnosti partner Srbije su zemlje-članice Zone slobodne trgovine u Centralnoj Evropi (CEFTA), sa kojima ima suficit u razmeni od 851,7 miliona dolara, rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda, kao i izvoza gvožđa i čelika.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa Crnom Gorom, BiH, Makedonijom i Albanijom.

Najveći deficit javlja se u trgovini sa Rusijom zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa. Sledi deficit u razmeni Srbije sa Kinom, Nemačkom i Mađarskom.

Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije, u izvozu najveće učešće imali su gvožđe i čelik sa 673 miliona dolara, obojeni metali - 560 miliona, žitarice i proizvodi od njih - 439 miliona, električne mašine i aparati - 425 miliona i povrće i voće - 340 miliona.

Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu bili su nafta i naftni derivati sa 1,18 milijardi dolara, prirodni gas - 681 miliona, obojeni metali - 471 miliona, industrijske mašine za opštu upotrebu - 461 milion i drumska vozila - 431 milion.

Drugi Dan listiranih kompanija na Belexu 21. Septembra

Drugi Dan listiranih kompanija odrzace se 21. septembra 2011. godine u prostorijama Beogradske berze, a investicionoj i medijskoj javnosti Srbije svoje poslovne rezultate i planove za naredni period predstavice celnici kompanija sa zvanicnog listinga. Nakon sto je NIS, krajem avgusta, predstavio poslovne rezultate za prvih sest meseci tekuce godine, to ce uraditi i menadzeri emitenata: Energoprojekt holding, Alfa plam, Aerodrom „Nikola Tesla“, Tigar, Komercijalna banka i Sojaprotein. Uprkos losem privrednom ambijentu, sve spomenute kompanije, osim građevinara Energoprojekta, su zabelezile rast poslovanja mereno glavnim poslovnih performansama, a ostaje da se vidi da li ce ovaj trend glavni emitenti sa domaceg trzista uspeti da zadrze do kraja godine.

www.sinteza.net/vesti/belex/drugi_dan_listiranih_kompanija_na_belexu_21_septembra.html

Citat :

Stari RTB Bor u stečaj, niče novi
Rudarsko-topioničarski basen do kraja avgusta odlazi u stečaj. Otvara se nova kompanija koja će biti oslobođena dugova od oko 600 miliona evra.

RTB "Bor" od 2014. na Londonskoj berzi - Registracija posle izgradnje topionice bakra

Nebojša Ćirić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja izjavio je da će se kao firma Rudarsko-topioničarski basen "Bor" registrovati na Londonskoj berzi po završetku izgradnje nove topionice bakra u Boru 2014. godine.

- Jedna od mogućnosti je, ukoliko se RTB kao kompanija registruje na Londonskoj berzi po okončanju izgradnje nove topionice bakra, da bi se tada objavila inicijalna ponuda za prodaju 20-30% kapitala borskog giganta, a ta sredstva bi se uložila u nove investicije ili za vraćanje starih dugova - rekao je Ćirić.

On je naglasio da se reorganizacija RTB u jedinstveno preduzeće očekuje do kraja godine, s tim da bi većinski deo akcija novog RTB ostao u državnom vlasništvu. Na ovaj način, reorganizacijom četiri preduzeća iz sastava RTB u jednu kompaniju, dodatno će se uštedeti na troškovima, jer će biti manja administracija i jedan sistem nabavke, što će doprineti efikasnijem poslovanju kompanije u budućnosti.

- Cilj je da se deo obaveza RTB otpiše, dok bi se ostatak konvertovao u kapital novog preduzeća. Ideja je da pošto RTB duguje više od 100 mil EUR Standard i Euroaksis banci i grčkoj kompaniji "Mitileneos" najpre uslede pregovori sa ovim komercijalnim poveriocima. Nakon toga otpočeće razgovori i sa državnim poveriocima. Dugovanja RTB-a NIS-u su oko 20 mil EUR, a "Gazprom Neft" za ta potraživanja može da dobije do 2% akcija u budućoj kompaniji. Radi formiranja profitabilne kompanije, transformacija RTB u jedinstveno preduzeće obaviće se, najverovatnije kroz 24-časovni stečaj, a obaveza države je da svi radnici ostanu u novoj kompaniji - dodao je ministar ekonomije.

Ćirić je podvukao da su u toku pregovori sa tri renomirane svetske firme o njihovom ulaganju u izgradnju postrojenja u gradu bakra.

- U izgradnju pogona u Srbiji, jedna od ovih firmi želi da uloži oko 70 mil EUR, druga oko 200 mil EUR, a treća oko 400 mil EUR - dodaje Ćirić.


Najveći inostrani poverilac RTB je grčka kompanija Mitilineos, kojoj se duguje 16,9 miliona dolara i četiri hiljade tona bakra. Predsednik te firme, Evangelos Mitilineos, koji je po magazinu Forbs 218. na listi najbogatijih ljudi na svetu, podneo je Arbitražnom sudu u Cirihu tužbu protiv države Srbije zbog duga borske kompanije.

Londonska Standard banka, koja je otkupila dug koji je Basen imao prema švajcarskom Glenkoru, od borske kompanije potražuje 26 miliona američkih novčanica, ali i dodatnih 11 miliona dolara na ime „penala“. Ruska Euroaksis, nekadašnja Veksim banka, od RTB potražuje osam miliona dolara, dok Basen švajcarskoj Trafiguri, Anglojugoslav banci i Frankojugoslav banci duguje oko 10 miliona dolara.

Ovo mora da je predlog G 17+ takva genijalnost samo njima može da padne na pamet !

Kakav pokušaj prevare, kakav pokušaj zataškavanja ogromne kradje...
jadna nam majka ko ce da plati te silne obaveze prema stranim kompanijama,naravno svi gradjani srbije a ko ce da odgovara zbog toga sto je fierma u stecaju,naravno niko.

Kako da se ja oslobodim mojih dugova ? Je li treba da promenim ime ?

2 000 milijardi za jedan evroSeptember 14, 2011 Posted by under David Bajić

Evropska monetarna unija i njena valuta nalaze se danas u ubedljivo najvećoj krizi od osnivanja. Situacija je gora i od one kada je sve počelo 2008. godine, a najveća razlika u odnosu na onda je potpuno srozan nivo poverenja na relaciji investirori – evropski političari po pitanju finansijske stabilnosti. Došlo se i do toga da političari sada investitore nazivaju nezajažljivim profiterima (zbog podizanja kamata na državne obveznice), a zaboravlja se da su do pre samo par meseci ti isti investitori bili poželjni tržišni igrači kada su kupovali obveznice i omogućavali državama da se zadužuju do besvesti. O kojoj visini dugova je reč možda najbolji uvid daju podaci da recimo Francuska godišnje samo na ime kamate mora da plati 50 milijardi evra a Italija preko 60. Italijanski dug je dostigao neverovatnih 1.87 hiljada milijardi evra !, tj 1.87 biliona, pa sada godišnje otplate oko 5% svog BDP-a na ime kamata(bez glavnice). Italijanski BDP inače već skoro deceniju stagnira, ova zemlja je odavno izgubila trku sa globalizacijom a članica je G7 i ima AAA rejting. Ništa bolje nije ni u Francuskoj koja je najslabija AAA država, gde je ukupan dug na “podnošljivih” 83% BDP-a. Francuska je pod lupom međunarodnih rejting agencija (S&P, da budem tačan) jer će buduće mere štednje sigurno izazvati ogromne proteste u najrigidnijoj članici EU kada je reč o pravima zaposlenih u javnom sektoru. Dovoljno je da se podsetimo kakve ulične nemire je izazvala vlada 2005. godine kada su hteli da uvedu mogućnost davanja otkaza zaposlenom bez unapred utvrđenog vremenskog roka. I naravno nisu uspeli. Dakle, ako investitori definitivno izgube poverenje u centralne članice evrozone (npr. Italiju) da mogu da servisiriju svoje obaveze, kamate mogu bukvalno da skoče za par procenata u roku od nekoliko dana na sekundarnim tržištima (berzama) a to bi značilo da je kriza prešla sa periferije (Grčka, Irska i Portugal) u centar (npr. Italija, Francuska itd) a zatim i sigurno kraj evra.

Uloga evropske centralne banke (ECB) i evropskog fonda za stabilnost (EFSF- European Financial Stability Fund)

Ove dve institucije će do kraja ove godine ili spasiti monetarnu uniju ili će se ona raspasti, sada više nema dilieme. Dakle, uloga ECB će biti da otkupljuje obveznice Grčke, Irske, Portugala, a naročito Italije i Španije, na aukcijama i na berzama, i tako smiruje strah investitora obaranjem kamata i ubrizgavanjem likvidnosti, a naročito da izbaci iz trgovanja privatne investitore koji traže sve veće prinose. ECB je to i uradila tokom prošle nedelje sa otkupom od oko par milijardi evra dnevno (tačne cifre nisu dostupne javnosti, Royal Bank of Scotland je dao procenu između 2 i 10 milijardi evra dnevno) i nastaviće sve dok ne uspe tu obavezu da svali na EFSF. Inače posao ECB i nije da se bavi ovim stvarima nego monetarnom politikom unije. Zato je i osnovan EFSF, sa ciljem da pomogne Grčkoj, Irskoj i Portugalu čiji su dugovi minorni u odnosu na recimo Italiju (ima veći dug od Gr, Ir, Pr i Španije zajedno). EFSF raspolaže sa 400 milijardi evra, a te pare nisu ni blizu dovoljne za otkup obveznica ovih razmera. Da bi ovaj fond mogao da izvede posao do kraja potrebne su mu 2 hiljade milijardi evra, 5 puta više nego što sada poseduje, tj dodatnih 1.8 biliona(hiljdadu milijardi) ili 10% zajedničkog BDP-a najveća dva donatora Nemačke i Francuske. Upravo o ovim brojevima je reč na sastancima Merkelove i Sarkozija tokom prošle i ove nedelje, odnosno kako nabaviti ove pare. Kako ubediti Nemce i Francuze da je još jedna runda podizanja poreza neminovna da bi se spasla unija? I Merkel i Sarkozi imaju izbore sledeće godine, a sentiment prema EU unutar samih članica nikada nije bio na nižem nivou. Takođe, da bi EFSF moga da se dokapitalizuje i krene u akciju, svih 17 članica evrozone moraju da ratifikuju to u svojim skupštinama. Holanđani su za sada izgleda najveći protivnici, Finci odmah iza njih. Kako će se sve ovo završti još je rano nagađati, pa da se vratimo onome što možemo da predpostavimo, a to je, kako će izgledati unija, ako preživi.

Monetarna unija zahteva i fiskalnu uniju

Sada je jasnije nego ikada da ako žele da održe evro kao zajedničku valutu, zemlje članice će morati da sinhronizuju svoje finansije. Dakle neće više biti moguće da se svaka zemlja jednostavno zadužuje onoliko koliko joj treba, već će zaduživanje biti odobreno i nadgledano od svih ostalih članica zajedno (neka vrsta evropskog monetarnog fonda). To praktično znači zajedničko zaduživanje, odnosno prodaja zajedničkih obveznica (eurobonds). Druga opcija je da neke članice jednostavno napuste evro i vrate svoje stare valute, ali mislim da se to neće dogoditi, prvo zato što bi to bila preskupa opcija, i drugo, jer bi to značilo propast jednog decenijskog projekta ujedinjene Evrope. Investitori već oberučke prihvataju predlog eurobonds, barem zvanično; iako znaju da će imati drastično sužen prostor za manipulaciju cenama i kamatama (prinosima), rizici bi barem teoretski trebalo drastično da se smanje. Glavni problem koji će ovde morati da se premosti su kamate koje će eurobonds plaćati investitorima, dakle kako će uticati na finansijske obaveze svake zamelje članice. Koju kamatu će nostiti eurobonds? Jednostavno, nosiće onu kamatu koja će odbraniti periferne člancie od bankrota, a u isto vreme naće biti mnogo veća od one koju sada plaćaju Nemačka i Francuska (2.74% i 3.4%), jer ove dve zemlje nemaju nikakvu nameru da sebi drastično podižu obaveze ako ne moraju. Tako recimo Nemačka godišnje plati 57.2 milijarde evra kamate (2.088.354.000.000*2.74%), a sa kamatom od recimo 4% bi plaćala 83.5 milijardi. Zato je nemački ministar finansija Šojbl veliki protivnik zajedničkih obveznica i u stalnom sukobu sa Merkelovom, mada ni njena pozicija na ovu temu nije skroz jasna.

Najzaduženije članice EU i godišnje kamate na kraju prvog kvartala 2011


Interesantan predlog zajedničkog zaduživanja izneo je u skorije vreme Bruegel Institut iz Brisela. On predviđa model “plavo- crvenih” obvezncia. Po ovom modelu države mogu same da prodaju obveznice po zajednočkoj nižoj kamati dok dug ne dostinge 60% Bdp po članici, koji se smatra primeren po Mastrihtu(Grčka je prošle godine dostigla 143% Bdp-a). Ukoliko moraju da se zadužuju preko 60% bdp-a, onda prodaju crvene obveznice sa većom kamatom. Postoje i druge solucije, međutim ono što je zajedničko svakoj je da ne postoji rešenje po kome jače ekonomije neće izdvajati dodatne pare za pomoć slabijim. U suprotnom rezultat će biti ili izlazak nekoliko članica iz evorzone ili potpun raspad zajeničke valute.

DA LI JE IKAD IKO PRONAŠAO PODATAK KO SU POVERIOCI-KOME DRŽAVE TOLIKO DUGUJU???

Nemački proizvođač lekova Štada (STADA Arzneimittel AG), vlasnik kompanije Hemofarm u Vršcu, odlučio je da otpiše nenaplativa potraživanja u Srbiji od ukupno 97 miliona evra.

Upravni odbor Štade ocenio je da su potraživanja Hemofarma "verovatno u velikoj meri nenaplativa", saopštila je danas kompanija sa sedištem u nemačkom gradu Bad Vilbel, u pokrajini Hesen.

Kako se navodi u saopštenju, nadzorni odbor Hemofarma juče je održao sednicu na kojoj je razmotreni uticaj ekonomske krize na srpsku privredu, problemi sa likvidnošću koje imaju Republički zavod za zdravstveno osiguranje i srpski veletrgovci lekovima, kao i za 2012. planirano pooštravanje zakona o nesolventnosti u Srbiji.

Štada je saopštila da je u kontaktu sa svim lokalnim učesnicima na tržištu u Srbiji.

Posle današnje odluke, prihodi Štade u trećem kvartalu biće manji za oko 85 miliona evra.

Akcije Štade danas su do ranih popodnevnih sati na frankfurtskoj berzi zabeležile i oštar pad vrednosti od 15 odsto, odnosno za 3,50 evra, na 19,75 evra.

beta

Rang lista regiona: “Delta“ na 6. mestu

D. M. | 28. oktobar 2011. 06:50 |

Na listi 100 vodećih kompanija u „Adrija” regionu, 19 je iz Srbije. Najbolji plasman imaju „Delta grupa” na šestom, NIS na sedmom, EPS na osmom i EFT grupa na 10. mestu


MEĐU 100 najvećih kompanija u „Adrija“ regionu, plasiralo se 19 firmi iz Srbije, od kojih su četiri među deset najvećih. Najbolji plasman na osnovu prihoda ima „Delta grupa“, koja je zauzela šesto mesto sa ostvarenih 1,67 milijardi evra u 2010. godini, objavila je revizorska kuća „Dilojit“.

Najbolje plasirane domaće firme u „Adrija“ regionu posle „Delte“ su energetski giganti - Naftna industrija Srbije NIS na sedmom mestu i „Elektroprivreda“ Srbije na osmom mestu, a sledi EFT grupa na 10. poziciji.

Najuspešnija srpska kompanija po neto profitu je „Telekom Srbija“, koji je ujedno i četvrta najprofitabilnija kompanija u regionu, sa ostvarenih 165 miliona evra neto profita. NIS je zauzeo 10. mesto među deset najprofitabilnijih firmi, sa ostvarenih 162 miliona evra profita.

Od ostalih srpskih kompanija, najbolje plasirane po rastu prihoda su „Telekom Srbija“ na 13. mestu, „Ju-Es stil“ na 18. mestu. „Srbijagas“ je rangiran kao 19, „Jugorosgas“ kao 28, dok je „Viktorija grupa“ zauzela 32. mesto, a „Tarket“ 36. mesto.


NA VREME

DrŽavni sekretar u Ministarstvu finansija Dušan Nikezić rekao je u četvrtak da se očekuje da svi pripadajući porezi za transakciju „Delta Maksija“ plate u definisanim rokovima, kao i da je procedura te naplate u toku.

Da li ima Galeb grupa.

Postoji lista iz 2010 god.
http://www.deloitte.com/assets/Dcom-Serbia/Local%20Assets/Documents/2011/Adria_top_100_sr.pdf

Hvala.

rade li sutra berze napolju?

Boby ::

rade li sutra berze napolju?

Mislim da ne. Znam da ino fondovi sutra praznuju

EKONOMSKA KRIZA

Dun & Bradstreet: Vidi se dno svetske krize

Autor/izvor: SEEbiz / Beta
Datum objave: 17.11.2011. - 14:42:05

BEOGRAD - Međunarodna rejting agencija Dun & Bradstreet ocenjuje da je ekonomska kriza u svetu "dostigla dno" i da se mogućnost za nastanak globalne recesije smanjuje.
Kako se navodi u saopštenju, ta procena je zasnovana na indeksu nabavke industrijskih proizvoda u svetu (JP Morgan Global All-Industry Output), koji je u septembru povećan za pola poena, na 52 poena pokazujući porast nabavke, naročito u SAD, Kini i Velikoj Britaniji.

Firma Dun & Bradstreet ipak naglašava da recesiji još nije kraj pošto je privredni rast, usled smanjene potrošnje stanovništva i kompanija zaustavljen u Nemačkoj, Rusiji, Irskoj, Francuskoj i Indiji, dok je industrijska proizvodnja smanjena u Brazilu, Italiji, Španiji i Japanu.

Naglašava se da su i dalje visoki rizici koji su nastali kao posledica kreditinih zaduživanja vlada i centralnih banaka u Evropi i SAD. Rizici su porasli u Francuskoj, Kini, Nemačkoj, Grčkoj, Italiji, Portugaliji, Španiji i SAD, dok su smanjeni u Angoli, Čileu, Estoniji, Gruziji, Libiji, Sijera Leone, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Zambiji.

Podaci bonitetne kuće Dun & Bradstreet o kašnjenju plaćanja govore da je procenat kašnjenja u ukupnim plaćanjima u pet najvećih evropskih ekonomija u drugom kvartalu ove godine u poređenju sa istim periodom 2010. smanjen za 0,3 procentna poena, na 7,7 %.

To ukazuje na blagi oporavak evro zone, navodi se u saopštenju Dun & Bradstreet i dodaje da su u drugom kvartalu 2011. najveća kašnjenja pri plaćanju zabeležena u Španiji, Portugaliji, Italiji i Irskoj, dok su najmanja kašnjenja bila u Nemačkoj, Holandiji i Francuskoj.

Bonitetna kuća Dun & Bradstreet je upozorila i da postoji opasnost od novih valutnih manipulacija na svetskom tržištu i ocenila da će biti prisutne i u narednih 16 meseci.

Dun & Bradstreet je najveća i najstarija bonitetna kuća na svetu, koja sakuplja navike u plaćanju i u bazama čuva više od 200 miliona bonitetnih izveštaja kompanija iz sveta. U Srbiji Dun & Bradstreet usluge pruže preko partnerske bonitetne kuće Rating iz Beograda.

Miodrag Kostić: Nedopustivo da ovaj talas čekamo nespremni

nedelja, 27 novembar 2011
Izvor: Dnevnik.rs

Predsednik MK grupe Miodrag Kostić, kao i mnogi drugi srpski biznismeni, svestan je posledica ekonomske krize i nečinjenja srpskih vlasti da ih ublaži na pravi način i pomognu privrednicima da sa manje štete izađu iz nje....

Firme dati ozbiljnim privrednicima

On je ocenio da će problem nelikvidnosti preduzeća biti trajno rešen kada neiskorišćeni resursi budu u vlasništvu onih koji njima znaju da upravljaju.
Kostić je rekao da bi Vlada Srbije trebalo energičnije da donosi mere koje sama najavljuje i da brže reaguje na situacije na tržištu.
"Država u ovom momentu upravlja sa 270 firmi u stečaju za koje treba da nađe rešenje, a predlog koji stalno ponavljam je da bi te firme trebalo da budu ponuđene ozbiljnim privrednicima. Stečajni proces bi pritom trebalo definisati na 30 do 60 dana, ili 90 dana u izuzetnim slučajevima", rekao je Kostić.
On je dodao da bi se time onemogućilo odugovlačenje i gubljenje vremena koje zaposleni provode u neizvesnosti i bez posla, a preduzeće i proizvodnja "tavore".
"Međutim, svaka ideja spasavanja propalih preduzeća njihovim prebacivanjem u privatne ruke do sada je naišla na otpor, a do izražaja je došla jeftina politička demagogija", rekao je Kostić.

Kole bi izgleda uzeo još koju firmu za DŽ odnosno za 3 EU. Smeo bih se opkladiti da ga živo zanimaju poljoprivradna preduzeca sa po par hiljada hektara zemlje koje je upropastio onaj krimos Mile jerković.

26. 01. 2011.| 11:23
"Nestle" i "Dr. Oetker" kupuju "Centroproizvod"?
Izvor emg, 26. 01. 2011.


Za kupovinu "Centroproizvoda" zainteresovane su kompanije "Nestle" i "Dr. Oetker", piše NIN, pozivajući se na dobro obaveštene poslovne krugove.

Za deo "Centroproizvoda" koji proizvodi slatkiše zainteresovan je "Nestle", dok bi praškasti program kupio "Dr. Oetker". Prema nezvaničnim informacijama, pripreme za završetak transakcije su pri kraju, a ukupna prodajna cena bi trebalo da bude oko 90 mil EUR.

Olivera Papić, direktorka marketinga u "Centroproizvodu", navodi da je ta kompanija u procesu razvoja strategije i planova.

- Razmatramo različite mogućnosti, između ostalog strateška partnerstva, akvizicije i regionalizaciju. Sigurno je da ćemo izabrati ono što je najbolje za kompaniju i njen rast i razvoj. U kontaktu smo s više potencijalnih strateških partnera - rekla je ona.

"Centroproizvod" je privatizovan 2004, a kupac je bio Darko Bajčetić, koji je prethodno prodao "Doncafe" izraelskoj kompaniji "Elite". Za "Centroproizvod" je plaćeno oko 16 mil EUR, a prema evidenciji iz medija, u prošlih šest godina novi vlasnik je u modernizaciju uložio oko 20 mil EUR.

U asortimanu "Centroproizvoda" je oko 300 proizvoda iz pogona "Cipiripi" u Surčinu, "Aroma" na Čukarici i "Bilje" u Bavaništu kod Kovina, ukupne površine oko 35.000 kvadrata.

Kompanija ima oko 700 zaposlenih, 2008. je imala prihod od 43 mil EUR, a izvozi na tržišta Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Australije, Kanade, SAD, Švajcarske, Albanije, Rumunije i Bugarske.

Kompanija "Nestle" preuzela "Centroproizvod"
Beta | 05. 12. 2011. - 14:52h | Komentara: 11

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/293863/Kompanija-Nestle-preuzela-Centroproizvod