INFO - Berza, Ekonomija...

Plata šefa Blekstona 702 mil. USD

15. avgust 2009. | 12:37 | Izvor: business.hr

Njujork -- Najbolje plaćeni menadžer u SAD-u i na svetu u prošloj godini je bio je Stiven Švarcman sa ukupnim primanjima od 702 miliona dolara.

Čelnik i suosnivač najvećeg svetskog „private equity“ fonda Blekstoun je prošle godine primio 2,3 miliona dolara kao platu i još 699,8 miliona dolara bonusa. On je bonus primio na osnovu ugovora koji je potpisao nakon što je Blekstoun izašao na berzu, a sličan iznos će dobiti i u naredne četiri godine pa bi njegov primat na prvoj poziciji mogao duže da potraje.

Na drugom mestu najplaćenijih svetskih menadžera sledi šef kompanije Orakl Lari Elison, koji je izgubio prvo mesto iz 2007. godine. Uprkos rastu primanja koja su dostigla 557 miliona dolara u 2008. godini zahvaljujući prodaji opcionih deonica u vrednosti od 543 miliona dolara, Elison je „tek“ drugi.

Među sedmoricom koji su zaradili više od sto miliona dolara dominiraju čelnici energetskih kompanija. Rej Irani iz „Occidental Petroleum Corpa“ zaradio je 222,6 miliona dolara, Džon Hes iz „Hess Corpa“ primio je 159,6 milijuna, a Majkl Votford iz „Ultra Petroleum Corpa“ 116,9 miliona dolara plate.

Navedeni menadžeri, prenosi agencija Blumberg, su izbjegli sudbinu mnogih američkih kompanija koje su tokom krize primile državnu pomoć, a koje zbog toga za plate svojih 25 najplaćenijih menadžera moraju dobiti dozvolu administracije SAD.

UniCredit Bank: Serbian GDP Slides by 4.8%

17.8.2009.


In 2009, Serbia is to record a decline in GDP equaling 4.8%, estimated the analytics at Italian UniCredit Group. According to the study on the influence of the global downturn on the economy and banking sector of Central and Eastern European Countries, Serbia’s GDP slide should slow down by 0.7% in 2010, while the country’s economy should record an expansion at 1.3% in 2011.

UniCredit’s economists see positive signals providing hope in recovery of global economy, which will, consequently, push towards recovery in CEE sector. After a significant slowdown in economic activities this year and with a GDP fall at 5.5% CEE region should, according to expectations, record a GDP growth of 1.1% in 2010.

Skupo zemljište prepreka za Ikeu
19. avgust 2009. | 11:00 | Izvor: Beta
Ljubljana -- Širenje švedskog proizvođača nameštaja Ikea na tržišta Srbije, Hrvatske i Slovenije ide prema planu, ali se firma susreće se određenim problemima.

Prepreku za širenje Ikee u Srbiji i Sloveniji predstavljaju pre svega visoke cene zemljišta, koje je u Hrvatskoj već kupljeno, rekao je za slovenačke medije regionalni direktor Ikee za Sloveniju, Hrvatsku i Srbiju Dragan Skalušević.

U Srbiji problem je, kako je kazao, i birokratska procedura, dok u Hrvatskoj u kojoj su troškovi razvoja visoki Ikea traži zemljište sa uređenom infrastrukturom.

U Hrvatskoj bi to preduzeće moglo dobiti gradjevinsku dozvolu do proleća 2010. godine tako da bi trgovina mogla biti otvorena tek godinu dana kasnije.

"Širenje na tržišta bivše Jugoslavije deo je planova za period od 2010. do 2020. a Ikea u Sloveniji neće moći da otvori trgovine pre 2010. godine i kada bi to želela", prenosi slovenačka štampa navode Skaluševića.

Pregovori o kupovini zemljšta u Ljubljani su još u toku, jer su cene previsoke, "najniža cena iznosi izmedju 500 i 550 evra za kvadratni metar što je preskupo", rekao je još predstavnik Ikee.

Realizovani krediti od 742 mil. €

20. avgust 2009. | 08:36 | Izvor: Tanjug

Beograd -- Do sada je realizovano 27.420 subvencionisanih kredita, a njihova vrednost je dostigla 741,9 miliona evra.

Krediti za likvidnost odobreni su u vrednosti 23,8 miliona evra.

Podaci Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja pokazuju da su do sada primljeni zahtevi za ukupno 36.715 subvencionisanih kredita u okviru mera Vlade Srbije za ublažavanje efekata svetske ekonomske krize, ukupne vrednosti 1,12 milijardi evra.

Od početka odobravanja subvencionisanih kredita, realizovano je 7.306 kredita za likvidnost, od ukupno 9.683 zahteva, a njihova vrednost dostigla je 639,9 miliona evra.

Sledeći po vrednosti su krediti za kupovinu automobila, sa 8.708 primljenih zahteva, u vrednost 59 miliona evra, a realizovano je 6.577 tih kredita, u vrednosti oko 45 miliona evra. rimljena su i 54 zahteva za investicione kredite, ali je realizovano samo 11, u vrednosti 2,2 miliona evra.

Od 1.380 zahteva za subvencionisane kredite za kupovinu traktora realizovano je 982, u vrednosti 7,8 miliona evra, dok je za turističke kredite bilo 18 zahteva, a realizovano je 13, u vrednosti 6.088 evra. Za ostale potrošačke kredite primljeno je 16.607 zahteva, a realizovano je 12.349, čija je vrednost dostigla 23,1 miliona evra.

Što se tiče dinarskih kredita za likvidnost, primljeno je 265 zahteva, a realizovana su 182 kredita, čija je protivvrednost u evrima 23,8 miliona.

U vrhu po broju realizovanih zahteva za subvencionisane kredite su Banka Inteza, Komercijalna, Unikredit, Sosijete ženeral, Prokredit i Hipo alpe adrija banka.

Bernanki: Globalna ekonomija se oporavlja

Autor: Tanjug </SPAN>| 21.08.2009. - 18:38

Globalna ekonomija se izgleda oporavlja od duboke krize, ali će oporavak najverovatnije biti spor i uz rizike, izjavio je danas predsednik američke Uprave federalnih rezervi Ben Bernanki.

"Posle oštrog negativnog rasta u poslednjih godinu dana, ekonomska aktivnost se izgleda uravnotežava, kako u SAD, tako i u svetu, a izgledi za povratak rasta u bliskoj budućnosti su dobri", izjavio je Bernanki na godišnjoj konferenciji američke centralne banke.
On je, međutim, upozorio da, "iako je najgore izbegnuto, još uvek predstoje teški izazovi" i da će "oporavak najverovatnije biti relativno spor u početku, uz samo postepen pad nezaposlenosti".

Bernanki je rekao da je kriza ukazala na potrebu da se hitno izađe na kraj sa strukturalnim slabostima finansijskog sistema, pre svega sa načinom na koji vlade postavljaju pravila i nadziru njihovo sprovođenje.
Rojters podseća da su Nemačka, Francuska i Japan izašli iz recesije, a da se ekonomija SAD stabilizuje posle razarajuće finansijske i ekonomske krize, koja je rezultirala ukidanjem gotovo sedam miliona radnih mesta.

Američka centralna banka je u decembru smanjila baznu kamatu na gotovo nulti nivo i "upumpala" gotovo bilion (hiljadu milijardi) dolara na finansijsko tržište kako bi se izborila sa krizom i podstakla ekonomski rast. Potrošačka tražnja je, međutim, u SAD još slaba, a nezaposlenost i dalje raste.

Bernanke ponovo na čelu Federalnih rezervi

Beta pre 1 sat

VAŠINGTON, 25. avgusta 2009. (Beta-AP) - Šefa američkih Federalnih rezervi Bena Bernankea, kome se pripisuje ofanzivni pristup u izbegavanju ekonomske katastrofe posle finansijskog kraha prošle jeseni, predsednik Barak Obama imenovaće ponovo za prvog čoveka centralne banke, saznaje agencija AP.
Bernanke je osmislio ono što se sad pokazalo kao uspešna strategija u izvlačenju ekonomije iz recesije, ponovnom pokretanju kredita i stabilizaciji finansijskih tržista, delom koristeći neuobičajene i do danas nepoznate programe pozajmljivanja.
Mnogi na Vol Stitu i u akademskim krugovima veruju da će Bernanke biti najbolji izbor za uvođenje SAD u održiv oporavak i da će biti u najboljoj poziciji da smisli kad i kako povratiti hiljade milijardi dolara koje su ubačane u privredu da bi se pobedila kriza.
Obama planira da objavi odluku kasnije danas na ostrvu Martin Vinograd (Martha's Vineyard) gde se sa porodicom nalazi na jednonedeljnom odmoru.
Bernankea (55) je na mesto šefa Federalnih rezervi postavio predsednik Džordz Buš februara 2006. godne, posle šesnaestogodišnjeg mandata Alena Grinspana (Alan Greenspan).


(Beta, 25.08.2009)



function fbs_click() {u=location.href;t=document.title;window.open('https://www.facebook.com/sharer.php?u='+encodeURIComponent(u)+'&t='+encodeURIComponent(t),'sharer','toolbar=0,status=0,width=626,height=436');return false;}

July average take home salary in Serbia amounted to RSD 32,553; it was 3.4% higher than net wage in June in real terms, announced yesterday the Statistical Office. Average July gross wage (with taxes and contributions) amounted to RSD 45,307, i.e. it is 2.5% higher in real terms against the same month last year.

Napisi to na srpskom.Ja ne razumem?

Pevod :
Јули се просечна зарада у кући Србија је износио 32,553 динара, то је 3,4% већи него нето плата у јуну реално, саопштио је јуче Завод за статистику. Просечна бруто зарада јул (пореза и доприноса) износила је 45,307 динара, односно било је 2,5% већа у реалним условима у односу на исти месец прошле године.

kada hoces nesto da prevedes koristi ovaj link:

http://www.prevodjenjeteksta.com/sa-engleskog-na-srpski.php

Ovaj prevod je tako uradjen ima malo nedostataka ali prilicno je koristan link !

Hvala dobar je.

Mala pomoc za one koji zele u realnom vremenu pratiti USA I EU indexi, futuresi itd
http://www.batstrading.com/home/
(ima i dubinu)

Da vidimo kako će ovakve vesti da se odraze na rad i cene akcija ostalih uljara u Srbiji.

LONDON, Bivše socijalističke zemlje srednje i istočne Evrope, koje su postale članice Evropske unije, izbegle su kolektivnu ekonomsku katastrofu koja se činila mogućom pre samo šest meseci, ali je razvoj situacije i dalje neizvjestan, upozorava britanski “Fajnenšel tajms”.

List britanske poslovne elite kao kao zemlju čija se privreda drži iznenađujuće dobro izdvaja Poljsku, za koju najnoviji statistički podaci ukazuju da će najverovatnije izbjeći recesiju.
Poljska privreda je, baš kao i češka, slovačka i mađarska, imala koristi od programa nemačke vlade koji građanima nudi subvencije za zamenu starih automibila za nove, ekološki prihvatljivije.

Situacija se, međutim, nastavlja list, bitno razlikuje od zemlje do zemlje - dok Poljska bilježi privredni rast, u Litvaniji je bruto društveni proizvod, samo u drugom tromesečju ove godine, opao za 20 odsto, prenio je BBC.
Čak i ako region kao cjelina izbjegne veliku finansijsku krizu, pojedine zemlje je možda neće izbeći, upozorava “Fajnenšel”.

U Mađarskoj bi, na primer, banke mogle da se nađu u teškoćama jer veliki broj onih kojima su dale kredite možda neće biti u stanju da te zajmove vrati.
List svima koji prate ekonomsku situaciju u istočnoj Evropi savetuje da i dalje budu na oprezu.

BEOGRAD - Moskovska banka, kako „Blic” saznaje, zainteresovana je da učestvuje na javnim nabavkama koje država planira da raspiše kako bi izabrala najpovoljniju ponudu za uzimanje dugoročnog kredita za pokriće budžetskog deficita i refinansiranje dugova.
Za sada se ne zna koliki će iznos kredita za ovu namenu država da se zaduži kod banaka pošto se rade preračuni o tome koliki će manjak u budžetu biti pokriven iz drugih izvora.

Vlada je na sednici usvojila odluku po kojoj bi po sistemu javne nabavke izabrala najpovoljniju ponudu banke za uzimanje dugoročnog kredita. Inače, nedavno je skupštinsku ratifikaciju prošlo zaduživanje države za budžetski deficit u iznosu od 90 miliona evra, kod tri banke - „Alphe”, „Piraeus” i „Vojvođanske”, članice Nacionalne banke Grčke. Očekuje se da ratifikaciju prođe i kredit koji je odobrila „Marfin banka”, tako da bi ukupno zaduženje države za pokriće budžetskog deficita do sada bilo 140 miliona evra.

Municipalne obveznice od 2010.

5. septembar 2009. | 11:26 | Izvor: Beta

Beograd -- Vlada Srbije bi do kraja godine trebalo da usvoji promenu zakonske regulative koja bi omogućila da lokalne samouprave počnu emitovanje svojih obveznica.

Državni sekretar Ministarstva finansija Slobodan Ilić očekuje da do kraja godine Vlada Srbije usvoji zakon o javnoj svojini, kao i promenu Zakona o javnom dugu, te Zakona o tržištu hartija od vrednosti.

Naveo je da se na stvaranju uslova za emitovanje municipalnih obveznica radi više od godinu dana i odbacio sumnje da je u pitanju pritisak Međunarodnog monetarnog fonda ili očekivanje smanjenja finansijskih sredstava iz budžeta namenjenih opštinama.

"Obezbeđenje sredstava preko emisije municipalnih obveznica je novi i izvanredan resurs koji do sada lokalne samouprave nisu koristile", kazao je Ilić. Prema njegovim rečima, lokalne samouprave moraju da se osposobe i spreme za pronalaženje finansijskih sredstava za projekte koje misle da realizuju, kao i da imaju obučene kadrove koji će biti u situaciji da upravljaju lokalnim resursima i zaduženjima.

Ilić kaže da ne treba gajiti iluzije da će sve opštine i gradovi od 2010. početi da izdaju te hartije od vrednosti za finansiranje projekata na svojoj teritoriji i dodaje da bi "realno bilo očekivati da će se na tržištu pojaviti najviše pet municipalnih obveznica". Ipak, on ističe da je bitno da se počne sa onim opštinama koje po svom kapacitetu to mogu kako bi počeo razvoj tog tržišta.

Beograd je poslednji put koristio obveznicu kao izvor finansiranja pre više od 30 godina i to decembra 1977. za potrebe završetka Centra Sava. Tada je država izdala srednjoročne obveznice u ukupnom iznosu od 16,4 miliona dolara, sa rokom dospeća od sedam godina, ta hartija od vrednosti je bila garantovana od Beogradske banke, a pokrovitelji emisije bile su četiri inostrane banke.

Stručnjak Mega programa za investicije javnog sektora USAID-a Ljiljana Brdarević naglasila je da su municipalne obveznice sa stanovišta plasmana i rizika veoma atraktivan za ulaganje, ali da u Srbiji još nema odgovarajućeg pravnog okvira koji bi omogućio njihovo emitovanje.

U Srbiji u ovom trenutku municipalne obveznice mogu da se emituju samo putem privatnog plasmana, odnosno ograničenom broju ulagača kao što su država i institucionalni investitori, što po njenim rečima, ograničava korišćenje potencijala individualnih investitora, kao što su građani, čija se štednja procenjuje na pet milijardi evra.

Pomoćnik generalnog sekretara Stalne konferencije gradova i opština Aleksandar Bućić kazao je da municipalne obveznice nose mali rizik za investiranje, da njima tržište kapitala dobija novi instrument koji utiče na njegovu dubinu i likvidnost, a građani mogu da investiraju u te hartije od vrednosti koje u idealnom slučaju nose veću likvidnost nego depozit u banci.

Bućić je ocenio da zaduživanje na nivou lokalne samouprave u Srbiji još nije iskorišćeno na pravi način, što bi mogao da popravi razvoj tržišta municipalnih obveznica.

Ove obveznice su dobre.Ali tesko ce da se ,odluce da ih puste.

Kraft Foods ponudio 16,7 milijardi dolara za Cadbury
Objavljeno u kategoriji:Vijesti iz svijeta dana 07.09.2009

VAŠINGTON, Američki prehrambeni div Kraft Foods ponudio je danas 10,2 milijardi funti (16,7 milijardi dolara) za preuzimanje britanskog proizvođača slatkiša Cadburyja.
Međutim, Cadbury je odmah poslao odbijenicu. Kako navodi Bloomberg, Kraftova ponuda u gotovini i akcijama vrednuje britansku kompaniju na 745 penija po akciji, što predstavlja 31 odsto premije u odnosu na zaključnu cijenu njezinih akcija od petka. Kraft pritom procjenjuje da bi povezivanje dviju kompanija dovelo do ukupnih godišnjih prihoda u visini 50 milijardi dolara. Nakon što je Cadbury pružio otpor, analitičari očekuju da će Kraft Foods vrlo vjerojatno poboljšati ponudu, dok neki čak smatraju da bi se sa svojom ponudom mogao pojaviti i švicarski Nestle. Poslovni.hr

FED: Recesija ja završena, gospodarstvo ponovno raste

Autor/izvor: SEEbiz / Hina NEW YORK - Recesija u SAD-u je završena i gospodarstvo ponovo bilježi rast, pokazuje posljednje istraživanje američke središnje banke - Federalnih rezervi (FED), u kojem se tvrdi da se gospodarska aktivnost stabilizira ili poboljšava u većini američkih regija, izvješćuje u četvrtak ABC News.

http://www.seebiz.eu/sr/makroekonomija/svijet/fed-recesija-ja-zavrsena%2c-gospodarstvo-ponovno-raste,55670.html

UPOZORENJA


Alan Greenspan: Svijet će zahvatiti još jedna kriza

Autor/izvor: SEEbiz NEW YORK - Bivši čelnik Federalnih rezervi Allan Greenspan predviđa da će svijet zahvatiti još jedna financijska kriza.
http://www.seebiz.eu/sr/makroekonomija/svijet/alan-greenspan-svijet-ce-zahvatiti-jos-jedna-kriza,55643.html

Ma, citao sam i slusao to na BBC-u, ali koliko shvatam on je u razgovoru pricao da ce ta kriza biti drugacija od ove i da se svaka kriza razlikuje. Verovatno je na umu imao veci rizik od inflacije zbog ogromnih stimulativnih paketa koje je U.S ubacila. Rast cena hrane, povecanje siromastva i sl.

Ne pridajem neku vaznost ovom clanku, jer ce kriza naravno da se javi, ali je pitanje za koliko godina.

Tako ja mislim.

MilanLaki ::

Ma, citao sam i slusao to na BBC-u, ali koliko shvatam on je u razgovoru pricao da ce ta kriza biti drugacija od ove i da se svaka kriza razlikuje. Verovatno je na umu imao veci rizik od inflacije zbog ogromnih stimulativnih paketa koje je U.S ubacila. Rast cena hrane, povecanje siromastva i sl.

Ne pridajem neku vaznost ovom clanku, jer ce kriza naravno da se javi, ali je pitanje za koliko godina.
Tako ja mislim.

ovde je objašnjeno:
https://www.aikb.net/edukacija-f6/ko-je-kriv-za-krizu-t701.htm#26663

Da je bar jedna akcija na nasoj berzi kao ova:

VERICHIP CORP CHIp ( +175.65% ) :cheers:

as of 02:28 PM EDT on 09/21/2009 in USD (NASDAQ Delay: 15 mins.)
http://finance.aol.com/quotes/verichip-corporation/chip/nas

Možda bi i bila da nemamo ograničenja u trgovanju :D

Kod rasta treba ukinuti ogranicenja, a kod pada da ostane sve po starom! :)

Rast vrijednosti dolara u odnosu na evro i jen

Objavljeno u kategoriji:Tržište kapitala, Vijesti iz svijeta dana 21.09.2009

LONDON, U petak se u prvom dijelu trgovinskog dana na inostranim deviznim tržištima dolar pomaknuo s najniže visine u godinu dana u odnosu na jedinstvenu evropsku valutu podstaknut zabrinutošću kako je globalni finansijski sastav još uvijek “ranjiv” što je podstaknulo investitore na smanjenje imovine s visokim prinosima.
U nastavku dana kurs EUR/USD je ponovo rastao te je na kraju dana trgovanje zatvoreno na visinama od oko 1,47 dolara za evro. Tokom današnjeg jutra dolar je zabilježio rast vrijednosti u odnosu na evro i jen podstaknut špekulacijama da će kreatori privrede u SAD-u ove sedmice opozvati mjere stimulacije privrede što je povećalo sklonost nacionalnoj valuti. Tako smo u jutarnjim satima zabilježili trgovanje na visinama od oko 1,465 dolara za evro. Poslovni.hr

MEDIJI
Handelsblatt: Kina projektima u Srbiji podriva MMF
Autor/izvor: SEEbiz / Beta
BERLIN - Kina sve odlučnije nastavlja ekspanziju u Evropi, a damping-ponudama i jeftinim kreditima za infrastrukturne projekte u manjim zemljama kao što su Moldavija ili Srbija uklanja zapadnu konkurenciju i jača politički uticaj, piše vodeći nemački privredni list Handelsblatt.

Kina ovim, kako se navodi u analizi ovog lista, istovremeno podriva i rad Međunarodnog monetarnog fonda koji po pravilu dodelu kredita uslovljava konsolidacijom državnog budžeta zemalja koji ih traže.

"U Evropi kineski državni koncerni napadaju sa periferije. Sa Moldavijom i Srbijom je vlada u Pekingu upravo sklopila takozvane strateške ugovore. Moldavija u okviru toga treba da dobije kineski povoljni kredit od jedne milijarde, a za uzvrat će najveći kineski građevinski koncern China Overseas Engineering (Covec), dobiti ogromne narudžbine", navodi Handelsblatt.

List podseća da je Kina proteklih godina takođe "milijardskim kreditima obezbedila sebi pristup sirovinama u zemljama Afrike, Azije i Latinske Amerike, što su stručnjaci za pomoć zemljama u razvoju nazvali kineskim neokolonijalizmom". Na meti kritike je pre svega to što "Peking, dajući povoljne kredite bez ikakvih refomskih preduslova, zanemaruje nužnost privrednih i društevnih reformi u tim zemljama".

"Umesto toga, zemlje kao što su Kostarika ili Makedonija za uzvrat su morale da obustave veze sa Tajvanom da bi dobile kinesku pomoć", navodi nemački list.

Dodaje se da Kina sada "nastavlja ekspanziju u Evropi" i da "posle sporazuma srpskog predsednika Borisa Tadića i šefa kineske države Hu Jintaoa o strateškoj saradnji, dve zemlje pregovaraju o gradnji mosta preko Dunava, o proširenju luka, izgradnji specijalnih privrednih zona i projektima naoružanja".

"U okviru te saradnje dogovoreno je da Kina ne prizna Kosovo, kao ni da Srbija ne prizna Tajvan koji Kina smatra delom svoje teritorije", piše list i navodi da i Ukrajina sa Kinom pregovara o dodeli povoljnih kredita, a šefica vlade u Kijevu Julija Timošenko o saradnji sa Komunističkom partijom Kine.

"Povlašćeni krediti Srbiji i Ukrajini pikantni su zato što su upravo te dve zemlje sa MMF-om dogovorile programe pomoći za koje je od odlučujućeg značaja da budu praćeni programom štednje u državnom budžetu", ističe Handelsblatt.

Šef Nemačkog instituta za bezbednost i spoljnu politiku Volker Poertes ocenio je da "ovakvi koraci podrivaju MMF", jer Kina, "kao i u Africi, deli velike kredite ne uslovljavajući ih ispunjenjem ekonomski smislenih zahteva".

To, kako smatra Poertes, "MMF-u, Svetskoj banci i drugima, koji se na zapadu bave politikom pomoći zemljama u razvoju, otežava posao".

A kao oni daju kredite bez političkih uslova.

Ma daj.

LONDON, Sept 24 (Reuters) - European shares fell in early trade on Thursday, with lower crude prices weighing on energy stocks and banks under pressure.

By 0710 GMT, the pan-European FTSEurofirst 300 .FTEU3 index of top shares was down 1 percent at 995.68 points.

The index has soared 54 percent since tumbling to a record low last March, but is still down 39 percent for a multi-year peak reached in mid-2007.

"It's a dose of reality. Although there is cash out there, investors are saying no thank you, we have gone high enough and want to take money out of the market," said Justin Urquhart Stewart, director at Seven Investment Management.

Banks took the most points off the index. HSBC (HSBA.L), Standard Chartered (STAN.L), BNP Paribas (BNPP.PA) and Banco Santander SANMC> were down 0.6 to 1.7 percent.

Energy stocks were lower as crude CLc1 extended losses and fell towards $68 a barrel. BG Group (BG.L), Repsol (REP.MC), Cairn Energy (CNE.L) and Total (TOTF.PA) were down 0.5 to 1.5 percent.

Across Europe, the FTSE 100 .FTSE index was down 0.8 percent, Germany's DAX .GDAXI was 1.3 percent lower and France's CAC 40 .FCHI slipped 1.1 percent. (Reporting by Joanne Frearson)

Eksplozija tražnje za vlasničkim hartijama srpskog bankarskog sektora podigla je ukupan promet na Beogradskoj berzi u sredu na 322 miliona dinara, što je tri puta više nego prethodnog dana. Glavni akteri jučerašnje trgovine u prvom redu, bile su akcije niške AIK banke kojima je poklonjena pažnja u vrednosti od preko 203 miliona dinara, a zatim i vlasničke hartije Komercijalne banke Beograd čija kupovina donosi promet od 44,3 miliona dinara. Obe banke pri tom neznatno povećavaju tržišnu kapitalizaciju

Daleko niža suma (7,9 miliona dinara), kao i pad cene od 3,32 odsto obeležila je promenu vlasništva nad akcijama pirotskog Tigra, dok je na hartije od vrednosti Energoprojekt holdinga uz poskupljenje od 2,93 odsto potrošeno 5,7 miliona dinara. Poslednja dva mesta jučerašnje liste traženijih, zauzele su akcije koncerna Bambi-Banat iz Požarevca i Agrobanke iz Beograda kojima je trgovano za 4,2, odnosno 2,4 miliona dinara. Solidna prodaja za Agrobanku obezbedila je rast cene njenih akcija za preko šest odsto.

Pomenuti rast, kao i drugih 24 poskupljenja ubrzali su oporavak svih indeksnih vrednosti. Opšti indeks BELEXline svoj nivo popravlja za 1,55 odsto, dok su pokazatelji BELEX15 i SRX sa rastom od 2,09 i 3,5 odsto bili uspešniji.

Investitori su za obveznice stare devizne štednje Republike Srbije izdvojili ukupno 251.279 evra, od toga najviše za serije koje na naplatu dospevaju 2015. (162.045 evra) i 2016. godine (41.464 evra). Napomenimo da su se juče u porastu našle i aktivnosti stranih investitora koje su rezultirale njihovim učešćem u prometu od 44,39 odsto.

BEOGRAD, Konditorska industrija Srbije u prvih sedam mjeseci ove godine proizvela je 69.000 tona slatkiša, što je za 10,7 odsto manje nego u istom periodu 2008. godine, saopšteno je danas u Privrednoj komori Srbije.

Kako je rečeno na sjednici Grupacije proizvođača konditorskih proizvoda, najveći pad proizvodnje je kod vafla, ostalih čokoladnih proizvoda, ratluka i alve, dok se najbolje održala proizvodnja biskvita i čokolade.

Spoljnotrgovinska razmjena konditorskih proizvoda je u prvih sedam mjeseci ove godine za 14 odsto manja nego u istom periodu 2008.

Zabilježeno je da je uvoz u značajnijem padu od izvoza, tako da je ostvaren suficit od 28,4 miliona dolara, što je povećanje od 16 odsto.

Potrošnja konditorskih proizvoda je za sedam mjeseci opala za 19 odsto i iznosila je oko 55.700 tona. U ukupnoj potrošnji u Srbiji, domaći konditorski proizvodi imaju udio od 81 odsto, a strani 19 odsto.

Predsjednik Grupacije proizvođača konditorskih proizvoda Miroljub Aleksić ocijenio je da su konditori u Srbiji u lošem položaju i da država treba da obezbjedi iste uslove poslovanja kao u Evropi i ravnopravan tretman sa
evropskim proizvođačima.

Kako je rekao, problem je netržišna i nerealna cijena sirovina.

Grčki Alapis uvećao kapital
Objavljeno u kategoriji:Privreda dana 30.09.2009
BEOGRAD, Grčka kompanija Alapis je dokapitalizacijom povećala vrijednost kapitala za 451 milion evra i saopštila da je spremna da nastavi da investira u Srbiji.

Apalis je vodeća farmaceutska kompanija u Grčkoj, a u Srbiji je vlasnik Šumadijaleka. Njeni predstavnici su najavljivali učešće na tenderu za prodaju beogradske Galenike, koji je odložen za iduću godinu.

U vlasništvu Alapisa su četiri fabrike za proizvodnju lijekova, jedna fabriku za proizvodnju kozmetike i jedna za proizvodnju vetrinarskih lijekova, kao i crčka kompanija za veleprodaju lijekova Marinopoulos.

Šumadijalek je među prvih osam veleprodaja lijekova u Srbiji.

Generalni direktor Šumadijaleka i član uprave Apalisa Janis Georgakopulos je izjavio da će novac od dokapitalizacije Alapisa biti upotrebljen za djelimičnu otplatu kratkoročnog kredita, finansiranje likvidnosti kompanije, kao i investicije u Grčkoj i Jugoistočnoj Evropi.

“Galenika nije naš jedini cilj u Srbiji, jer smo čvrsto uvjereni u perspektive ove zemlje. Investirali smo i nastavljamo sa našim dugoročnim investicijama u Srbiji, a s obzirom na izraženu likvidnost, pogotovo poslije dokapitalizacije, u prilici smo da ovakvu komparativnu prednost svakako iskoristimo ukoliko se pojavi dobra prilika za investiranje”, naveo je Georgakopulos.

Grupacija Alapis zapošljava 2.500 radnika. U 2008. godini imala je promet od 1,1 milijarde evra, a dobit od 277,9 miliona evra, što je dvostruko više nego prethodne godine. Beta

Rusija: Milijarda dolara za Srbiju

5. oktobar 2009. | 14:02 | Izvor: Beta

Istanbul -- Rusija će Srbiji odobriti kredit od najviše milijardu dolara za finansiranje budžetskog deficita i infrastrukturne projekte.

Ministar finansija Rusije Aleksej Kudrin.je u Istanbulu kazao da će se za popunjavanje budžetskog deficita Srbije izdvojiti 350 miliona dolara, a preostali iznos će se koristiti za infrastrukturne projekte, pre svega za metro i obilaznicu oko Beograda, preneo je AFP pozivajući se na rusku agenciju Interfaks.

Kudrin je naveo da će iznos i uslovi kredita biti precizirani u naredne dve sedmice.

Kako je ranije saopštilo Ministarstvo finansija Srbije, ministarka finansija Diana Dragutinović je sa Kudrinom u nedelju u Istanbulu razgovarala o ruskom kreditu Srbiji i tada je dovoreno da će se pregovori voditi ovog meseca, posle Godišnje skupštine Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke u Istanbulu 6. i 7. oktobra.

Pomoć bi, kako je navedeno, mogla da bude odobrena ove godine.

Ruski dnevnik Komersant preneo je danas da je ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić kazao da očekuje da Rusija odobri finansijsku pomoć Srbiji.

"Očekujemo pozitivan odgovor Moskve. Tokom predstojeće posete predsednika (Rusije Dmitrija) Medvedeva razgovaraćemo o konkretnim načinima da se ta pomoć primeni, posebno u domenu ulaganja u infrastrukturu u Srbiji", rekao je Jeremić.

Jeremić boravi u Moskvi u okviru priprema posete Medvedeva Srbiji, zakazane za 20. oktobar.

ZSE ne radi "8. i 9. listopada – Dan neovisnosti".

Erste preporučuje: Prema dionicama zauzmite neutralan stav!

Business.hr


„Trenutno ne možemo zapravo reći je li kriza u potpunosti riješena i srezana u korijenu“, istaknuo je Fritz Mostböck, direktor istraživanja Erste grupe, govoreći kako se prema procjenama čini da su globalna i ekonomska kriza zaustavljene, što je rezultat mjera koje su poduzele središnje banke i vlade uspjele zadržati krizu.


U svakom slučaju, raspoloženje kompanija i sudionika na tržištu znatno se poboljšalo, smatraju u Ersteu. No mora se pričekati i vidjeti jesu li globalne mjere likvidnosti i činjenica da su razne središnje banke smanjile kamatne stope bile uspješne. U nekim područjima ekonomije, trend se ponovno umjereno kreće na bolje, dok u drugima kriza jedva jenjava. Analitičari Erste grupe stoga preporučuju pridržavanje selektivne strategije na financijskim tržištima te zasad daju pozitivnu preporuku za gotovinu.

Industrijska proizvodnja i privatna potrošnja već su izvukle korist od mjera potpore vlade, kao što su potpore za osobne automobile. Prema raspoloženju i vodećim indikatorima, očekuje se da će ekonomije u eurozoni izaći iz recesije već u trećem kvartalu. Ipak, ovaj ekonomski oporavak ne bi trebalo precjenjivati. Ekonomija je još uvijek blizu dna i još se treba vidjeti hoće li se potražnja značajnije popraviti, a prema prognozama analitičara Erste grupe, BDP od -3,6% za cijelu 2009. ostaje netaknuta.

„Nesigurnost vezana uz točan utjecaj recesije na tržište rada odrazit će se na sklonost potrošnji još neko vrijeme“, objašnjava Rainer Singer. Stope iskorištenosti nižeg kapaciteta te slaba zarada kompanije sugeriraju samo slabu dinamiku za kapitalne troškove u korporativnom sektoru. Prognoza za rast BDP-a u euro zoni u 2010. još je uvijek oprezna i stoji na +0,4%. Prema tome, inflacija bi trebala ostati niska u doglednoj budućnosti. Može se pretpostaviti da će Europska središnja banka (ECB) postupno povećavati ključne stope kreditiranja tek u drugoj polovici 2010. Analitičari Erste grupe očekuju rast prinosa na desetogodišnje obveznice njemačke Vlade zbog rasta stupnja zaduženosti.

Europska tržišta kapitala nastavila su bilježiti snažne rezultate u prošla tri mjeseca. Financijski sektor još je jednom ostvario najbolje rezultate (+30%), dok je industrijski sektor također zabilježio veliku dobit u prošlom kvartalu te se povećao za izvanrednih 26%. Proizvođači robe (+20%) uživali su pogodnosti tržišne okoline, kao i većih udjela cikličnih dionica u portfeljima ulagača u sve boljoj ekonomskoj situaciji. Napokon, slabiji rezultati obrambenih sektora nastavili su se u trećem tromjesečju. Jedan od glavnih razloga trenutnog oporavka tržišta kapitala jest globalno niska razina prinosa državnih obveznica. Krivulja kamatnih stopa trenutno pada strmo kao što je posljednji puta zabilježeno 1998. Gledajući unatrag, strme krivulje kamatnih stopa imale su vrlo pozitivne učinke na dobiti burzi.

„Mi podižemo našu globalnu ocjenu za Europu kao regiju na pozitivnu preporuku i uglavnom preporučamo 'neutralni' stav prema dionicama. To znači da smo oprezno pozitivni prema kupovini dionica“, kaže Hans Engel, analitičar Međunarodnih tržišta kapitala u Erste grupi. Prema mišljenju analitičara Erste grupe, dionice se pravedno u ovoj trenutku ekonomskog ciklusa. Pozitivna preporuka za Europu uglavnom se temelji na činjenici da je američko tržište skuplje. Dionicama indeksa S&P 500 trenutno se trguje po omjeru ciljane/uknjižene vrijednosti od 2,2x, dok je isti omjer za Euro Stoxx 1,45x. Posrijedi je razlika od preko 50%. Čak i kad se usporedi PERs odnosno obrnuti omjer cijena i dobiti (prinos dobiti) i prinose od obveznica na navedenim tržištima, situacija za europske dionice je mnogo vedrija, poručuju iz Erste grupe.