INFO - Berza, Ekonomija...

LONDON - Investitori se vraćaju akcijama, zaključak je danas objavljenih podataka u Financial Timesu a koje prenosi CNBC.

Prošle sedmice u američke akcionarske fondove ušlo je svežih 2,7 milijardi dolara, dok je u evropske fondove pristiglo 840 miliona dolara, kažu podaci EPFR-a. Odvojeni podaci Investment Company Institutea pokazuju pristizanje gotovine u akcije u poslednja dve sedmice (prvi put u šest meseci).

- Investitori su možda na prekretnici, možda osećaju kako je bilo dovoljno ulaganja u obveznice i počinju više da se izlažu riziku, kaže Brad Durham, direktor EPFR-a

http://www.seebiz.eu/sr/berze/povratak-akcijama-u-akcionarske-fondove-prosle-sedmice-uslo-3%2c5-milijardi-dolara!,96884.html

Regionalna konferencija tržišta kapitala sutra u Beču

Tanjug | 08. 11. 2010.

Regionalna konferencija tržišta kapitala Jugoistočne Evrope biće održana sutra u Beču, a tržište Beogradske berze predstaviće četiri listirane kompanije: Energoprojekt holding, Sojaprotein, Tigar i Komercijalna banka, saopštila je danas Berza.

Pored Beogradske berze, na skupu će učestvovati berze iz Ljubljane, Zagreba, Skoplja, Sarajeva, Banjaluke, Podgorice, Sofije i Bukurešta.

Na konferenciji će učestvovati i 21 listirana kompanija i 65 institucionalnih investitora iz Austrije i drugih evropskih država.

Jedan od glavnih razloga održavanja konferencije je snažan interes kompanija sa područja Jugoistočne Evrope za uspostavljanje kontakata sa investitorima, navedeno je u saopštenju, uz napomenu da je planirano 170 individualnih sastanaka sa austrijskim i međunarodnim investitorima.

BEČ, 09.11.2010 TANJUG
Veliko interesovanje austrijskih investitora za Srbiju

Bivši ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić ocenio je u Beču da će Sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja između Austrije i Srbije, povećati interesovanje potencijalnih austrijskih investitora.

On je sinoć na "7. Bečkom ekonomskom forumu" istakao da je stanje privrede Srbije malo bolje nego u drugim zemljama regiona, "zbog toga što su druge negde na nuli u privrednom rastu, dok Srbija pokazuje tendenciju rasta od jedan odsto u ovoj godini, a očekuje za iduću godinu rast od tri procenata.

"Novi sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja između Austrije i Srbije će bitno poboljšati profite koje austrijske kompanije ostvaruju u Srbiji", ukazao je Parivodić.

On je objasnio da novi zakon predviđa da će se porez na dividende ostvarene u Srbiji, oporezivati u Srbiji samo pet odsto, umesto sadašnjih 20 procenata. Takođe, porez po zadržanju kamate se spušta na pet, umesto aktuelnih 20 odsto, kao i porez na prihode od intelektualne svojine.

"Mislim da će to uticati na privlačenje investicija. Pored toga, postoje znatne subvencije koje srpska država iz budžeta izdvaja za privlačenje stranih investitora koji otvaraju nova radna mesta i to u iznosu od 2.000 do 10.000 evra po radnom mestu", naglasio je Parivodić, ističući da je to izuzetno povoljna kombinacija za investitore.

Parivodić je rekao da postoji veće interesovanje za investiranje u Srbiju nego prošle godine, kada su investitori bili još u šoku zbog globalne krize.

Blic" saznaje
MMF sprečio državu da prebije dug sa tri preduzeća
S. Bojadić | 17. 11. 2010. - 00:02h
“Železnice Srbije”, “Energoprojekt holding”, EPS i država, po svemu sudeći, neće uspeti u nameri da prebiju međusobna dugovanja.
Ministarstva ekonomije, finansija i infrastrukture bila su saglasna da se novac za naplatu potraživanja ovih kompanija nađe u predlogu rebalansa budžeta za tekuću godinu, ali se sa dolaskom MMF od toga odustalo, saznaje “Blic”.
Rebalansom budžeta, “Železnice Srbije” dobile bi 3,7 milijardi dinara, čime bi platile dugove za gradnju Prokopa i putnih prelaza.
Ovim sredstvima, “Železnice” bi izmirile dug prema EPS od 2,4 milijarde dinara i “Energoprojekt holdingu” kome za radove na Prokopu duguje 1,2 milijarde
Državna Agencija za osiguranje depozita od “Energoprojekta” dobila bi 6,1 milion evra, koliko joj kroz Pariski klub duguje “Energoprojekt Niskogradnja”.
Korist bi imale sve četiri strane: potraživanja bi naplatili Agencija za osiguranje depozita, “Železnice”, EPS i “Energoprojekt”.
Svi bi uglavnom i vratili dugove, a “Energoprojektu” bi i ostalo oko šest miliona evra.



“Raspoloženje je postojalo na svim stranama, ali se sa dolaskom MMF od toga odustalo”, kaže naš izvor.

Cena rada povećana sa 90 na 95 dinara
18.Nov.2010, 16:55, Izvor: Beta Cena rada povećana sa 90 na 95 dinara

BEOGRAD, 18. novembra 2010. (Beta) - Vlada Srbije u četvrtak je povećala minimalnu cenu rada po satu sa 90 dinara na 95 dinara, što je povećanje od 5,5 odsto, izjavio je ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić.

On je rekao da će minimalna neto zarada sada iznositi 16.530 dinara, umesto dosadašnje 15.660, što je povećanje od 870 dinara.

"U ovom momentu to je maksimum koji se mogao učiniti", rekao je Lajić i podsetio da je zahtev sindikata bio da se cena rada poveća na 100 dinara po satu, a da su poslodavci bili spremni da daju 93 dinara.

Ministarstvo rada predložilo je Vladi kompromisnu varijantu - da cena rada po satu iznosi 95 dinara, što je Vlada i prihvatila, rekao je Ljajić.

Regionalni podaci

U skladu sa Pismom o saradnji u vezi podataka iz trgovanja, naredne stranice omogućavaju vam uvid u dnevne podatke i racio pokazatelje za najlikvidnije hartije sa sledećih berzi:

http://www.belex.rs/o_berzi/regionalni_podaci

Mak. berza - promet 304k, Bugarska berza - promet 8,9 mil eur

Može li Srbija sada da ubedi parisku arbitražu

Iako se ugovorom o kupoprodaji obavezala da je odluka arbitraže u Parizu konačna, neoboriva i obavezujuća, država Srbija nezadovoljna presudom ponovo traži arbitražu od iste institucije. – Američki OPIK savetuje kompanijama iz te države da u ugovore bude upisano da je u slučaju spora nadležan samo američki sud, nikako međunarodna arbitraža
Ni „Putnik” nije što je nekad bio

Ako se neka američka kompanija ubuduće odluči da investira u Srbiju, u ugovoru kao obavezna klauzula biće upisano da je za eventualni spor isključivo nadležan – američki sud, a ne bilo koja međunarodna arbitraža. Taj predlog svim američkim investitorima uputila je jedna državna agencija iz Vašingtona – Korporaciji za osiguranje privatnih investicija (OPIK) – posle iskustva koje je kompanija „Univorld” imala u Srbiji prilikom kupovine tadašnje turističke agencije „Putnik”.

Slučaj američkog biznismena srpskog porekla Srbe Ilića izazvao je velike „šumove” na američko-srpskim poslovnim vezama koji traju već godinu i po dana. Taj spor trajaće sve dok država Srbija ne isplati OPIK-u sumu novca koju je ta agencija „pokrila” Iliću na ime odštete koju Srbija nije želela da isplati njegovoj kompaniji a po presudi arbitraže Međunarodne trgovinske komore u Parizu. Kao svojevrsna „politička arbitraža” ocenjen je i zahtev američke državne sekretarke Hilari Klinton koja je u Beogradu od premijera Cvetkovića zatražila da Srbija ne okleva u izvršavanju odluka arbitraže.

Slučaj „Putnik” ponovo je aktuelizovan u utorak kada je otvoren hotel „Tulip in Putnik” koji je renovirao novi vlasnik, ruska kompanija „Metropol”. Novinari su na otvaranju pitali ministra ekonomije Mlađana Dinkića šta će država da uradi po zahtevu Srbe Ilića, bivšeg vlasnika „Putnika”, u čiju je korist presudila arbitraža. Dinkić je tim povodom rekao „da nije siguran da je postupak okončan”.

Iako se ugovorom o kupoprodaji obavezala da je odluka arbitraže u Parizu konačna, neoboriva i obavezujuća, država Srbija nikako neće da se pomiri s takvom odlukom i nastoji svim raspoloživim pravnim „silama” da izađe kao pobednik u sporu s „Univorldom” i američkom Korporacijom za osiguranje privatnih investicija.

Arbitražna odluka (po kojoj je Srbija izgubila spor) uručena je strankama u sporu (kompaniji „Univorld” i srpskoj Agenciji za privatizaciju) 3. maja 2007. godine. Božidar Đelić 2007. potpisuje zaključak vlade da se izvrši isplata presuđenog duga iz izvora koji su za to određeni. Ali, agencija pokreće osporavanje arbitražne odluke kod domaćeg suda, novac se zamrzava, a država Srbija od tada ne dozvoljava da američka kompanija naplati štetu nastalu jednostranim raskidom ugovora o kupoprodaji „Putnika”.

Suprotno ugovoru i načelu arbitraže, država Srbija (odnosno Agencija za privatizaciju) obratila se Trgovinskom sudu tražeći da poništi odluku pariske arbitraže. Sud je tada doneo privremenu meru kojom je zabranjeno raspolaganje spornim novcem i od onda devet miliona dolara (što je zbog kursnih kretanja sada manja svota, pošto se novac drži u dinarima) leži na računu u Rajfajzen banci, a da niko ne može da ga podigne. Ipak, posle brojnih odlaganja, beogradski Trgovinski sud konačno je presudio u korist „Univorlda”, ali je država i tada odbila da plati i žalila se Višem trgovinskom sudu koji nije prihvatio tu žalbu. Na kraju, Agencija za privatizaciju žalila se i Apelacionom sudom. Svi domaći sudovi obavestili su državu (agenciju) da odluke međunarodne arbitraže ne mogu da se poništavaju u Beogradu.

Ignorišući sve ove odluke država je pokrenula novu, drugu po redu arbitražu pred istom institucijom – Međunarodnom trgovinskom komorom u Parizu po istom pitanju, ovog puta tražeći odštetu od „Univorlda” i njegovo kažnjavanje zbog neizvršavanja obaveza iz ugovora. Komora u Parizu prihvatila se ponovo arbitraže jer svaki ovakav spor donosi i dobru zaradu. Istovremeno, Agencija za privatizaciju je zatražila da domaći sud ponovo odobri privremenu meru zabrane raspolaganja novcem koji po prvoj arbitraži pripada „Univorldu”, jer je država kao argument iznela da u slučaju pobede na drugoj arbitraži neće imati odakle drugde da se naplati. Kao kontrapotez „Univorld” je zahtevao oko 60 miliona dolara od države, pošto je ona prodala „Putnik” za toliko novca posle raskida ugovora, iako su akcije te firme do okončanja arbitraže pripadale „Univorldu”.

U međuvremenu, u Beograd je stiglo četvrto po redu pismo OPIK-a u kome se, između ostalog, naglašava da će svi budući američki investitori u ugovorima priznavati nadležnost samo američkih sudova.

Prema informacijama dobijenim iz krugova bliskih arbitraži, „Politika” saznaje da je presuda već napisana ali još nije predata strankama u sporu. Vlasti u Beogradu veruju da će presuda biti pozitivna za Srbiju.

To uverenje, međutim, narušeno je odlukom advokata srpske Agencije za privatizaciju da preduhitri slanje odluke arbitraže tako što je zatražio izuzeće (i promenu) članova Arbitražne komisije. Kao razlog navedeno je kako je, navodno, jedan od članova nekome „otkucao” sadržaj arbitražne odluke pre nego što je ona dostavljena strankama u sporu. U pariskim arbitražnim krugovima može se, međutim, čuti da uz taj zahtev nije priložen nikakav dokaz.

Miša Brkić
objavljeno: 02.12.2010.

Upola smanjen priliv stranih direktnih investicija.
Srbiji treba sedam milijardi evra

BEOGRAD - Umesto oko dve milijarde evra direktnih stranih investicija, koliko su zvaničnici planirali, ove godine će iznos biti gotovo za polovinu manji. S velikom preciznošću je već sada, mada godina nije okončana, moguće konstatovati da će ukupna suma koja je ušla spolja biti svega 1,1 milijardu evra.

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/223366/Srbiji-treba-sedam---milijardi-evra

Promet na Berzi gotovo dvostruko manji u 2010. godini

Tanjug | 28. 12. 2010.

BEOGRAD - Obim prometa na Beogradskoj berzi iznosio je u 2010. oko 22,5 milijardi dinara, što je za 46 odsto manje nego u prethodnoj godini, saopštila je danas Berza, na osnovu prvih analiza tržišta kapitala za godinu na izmaku.

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/226415/Promet-na-Berzi-gotovo-dvostruko-manji-u-2010-godini

U 2011. godini se očekuje rast dobiti po akcijama iz CIE

10.01.2011
Novosti iz banaka izvor: Erste group

• Analitičari Erste Grupe preporučuju biranje akcija umesto alokaciju po sektorima
• Očekuje se da će akcije kompanija u cikličnim sektorima i u oblasti produkata (posebno nafte i gasa) zabeležiti solidne rezultate; underweight za defanzivne sektore (telekomunikacije i komunalne usluge)
• Poboljšani sentiment investitora prema CIE; očekuje se da će 2011. godina biti pozitivna za investicije u vlasničke instrumente

Analitičari Erste Grupe predviđaju da će “2011. godina biti pozitivna godina za ulaganja u akcije na osnovu pozitivnih rezultata kompanija, atraktivnih vrednosti akcija, niskih prinosa na obveznice i pada averzije prema riziku koji će stvoriti pozitivno okruženje za rizičniju aktivu. Postoji opšta saglasnost u pogledu očekivanja da će EPS (dobit po akciji) porasti u 2011. godini za oko 23% u regionu CIE”, komentariše Hening Eskuhen, jedan od direktora istraživačkog tima za tržišta vlasničkih instrumenata CIE.

" Kao investicionu strategiju, preporučujemo biranje akcija, a ne alokaciju po sektorima. Preferiramo kompanije u cikličnim sektorima sa dinamičnim razvojem prodaje na tržištima u razvoju, koje će tako osetiti pozitivne efekte privrednog rasta u tim regionima. Očekujemo i da kompanije iz sektora nafte i gasa pokažu dobre rezultate u prvom kvartalu. Sveukupno, trebalo bi da rezultati u oblasti produkata budu dobri, likvidnost bi trebalo da zadrži cene na visokom nivou”. Analitičari Erste Grupe preporučuju i underweight u defanzivnim sektorima kao što su telekomunikacije i komunalne usluge, s obzirom na njihova jasno opadajuća očekivanja u pogledu dobiti.
Investitori podižu sentiment prema CIE zbog ponovnog akcenta na fundamentalnim pokazateljima Izgleda da se sentiment ponovo oporavio. Fundamentalna perspektiva je ponovo počela da utiče na tržišne rezultate zajedno sa pozitivnim kretanjima sentimenta i opadajućim izbegavanjem rizičnije aktive. Pozitivan sentiment za CIE je ponovo potvrđen ZEW-Erste indikatorom sentimenta1. Mada se procena aktuelnih ekonomskih uslova u regionu CIE i Austriji poboljšala u decembru 2010. godine, indikator za evrozonu je opao za 7,2 poena na minus 1,7 poena.

U 2011. godini region CIE bi trebalo da ubrza, ali to će znatno zavisiti od nivoa privatne potrošnje. Na tržištima CIE postaje sve važnija domaća potrošnja, kompenzujući potencijalno slabljenje tražnje nemačke izvozno orijentisane privrede. Mada ne pokazuju nikakav jasan zaokret naniže, stope nezaposlenosti su već neko vreme stabilne, što je smanjilo neizvesnosti sa kojima se suočavaju domaćinstva i trebalo bi da poboljša sentiment potrošača. Stoga "treba imati na umu činjenicu da na tržištu i dalje postoje rizici. Dva najveća rizika su verovatno budući razvoj dužničke krize u južnoj Evropi i mogući problemi, naročito u Kini", zaključuje Eskuhen.

Privreda do guše u dugovima
12. januar 2011. | 13:30 | Izvor: Tanjug
Beograd -- Dugovi privrede domaćem bankarskom sektoru na kraju novembra prošle godine iznosili su 9,88 milijardi evra.

Ratifikacija SSP odložena za sutra

18. januar 2011. | 07:42 -> 13:02 | Izvor: B92, Tanjug
Brisel -- Evropski parlament odložio ratifikuju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije i EU za sutra, koja je bila planirana za danas.

Glasanje je odloženo iz tehničkih razloga.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=01&dd=18&nav_id=486513

Drakulić napušta agrobiznis
Beograd - Holding Ist point u suvlasništvu srpskog biznismena Zorana Drakulića prodala je Agri point, svoju ćerku-firmu koja se bavi međunarodnom trgovinom žitaricama kompaniji CHS, potvrđeno je Danasu u ovom holdingu. Dogovor dveju kompanija obuhvata Agri pointove operacije u Rumuniji, Bugarskoj, Mađarskoj i Srbiji, odnosno „prodajnu mrežu i silose za žito u Mađarskoj i u Konstanci u Rumuniji“.

Tokom prošle godine objavljeno je da je Drakulić prodao većinski udeo u Ist pointu investicionim fondovima Darbi i Rekonstrakšn kapital II, posle čega je njegov udeo u holdingu pao na 33 odsto, po koliko imaju i druga dva partnera.

Pre toga, u 2008. godini, Drakulić je Rekonstrakšn kapitalu II prvi put prodao deo svoje kompanije, tačnije 21,33 odsto Ist pointa, ali je tada još držao većinski deo vlasništva. Ovaj biznismen je početkom 2007. godine kupio Austrijsko rečno brodarstvo za 100 miliona evra, a kasnije je svojoj grupi pridodao i Jugoslovensko rečno brodarstvo, od kojeg je na kraju, zbog ekonomske krize, ipak morao da odustane.

Konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija smatra da je Drakulić sada bio primoran na prodaju dela kompanije zbog velikih problema sa kojima se Ist point suočava u poslovanju i podseća da on nije zapravo prodao većinski udeo u Ist pointu, već su Darbi i RC2 otkupili dugove te kompanije i tako stekli vlasnička prava.

- Pre toga se smatralo da je visina kapitala Ist pointa 450 miliona evra, ali su onda ova dva američka investiciona fonda konvertovala 100 miliona evra dugova u dvotrećinski kapital, što znači da je kapital firme samo oko 150 miliona evra. Očigledno da ni to nije pomoglo, pa je sada Drakulić morao da proda neki profitabilan deo preduzeća kako bi došao do novca. Setićete se da je on pokušao da kupi i JRB, ali na kraju nije imao dovoljno novca da plati prvu ratu za tu firmu, iako mu je dva puta produžavan rok. Stoga je verovatno da njegova kompanija ima ozbiljan problem sa likvidnošću, bilo zbog ranijeg preinvestiranja ili iz drugih razloga, koji sada pokušava da reši - kaže Bušatlija za Danas, dodajući da je situacija u sektorima hrane i metala, u kojima posluje Ist point veoma dobra, tako da nije u pitanju sektorski problem.

http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/drakulic_napusta_agrobiznis.4.html?news_id=208018

Slovenci, Hrvati, Bugari i Mi

svi down a belex15 up, mozda je ovo dobar signal da ce sad malo down...

Može biti!
Ponedeljak...
Rekao bi da bi to bila kratkorocna korekcija, povoljna za dokupljivanje jer srednjoročno cenim rastuci trend. Mada to nije moja strategija...

slow down...moglo se pretpostaviti...ne zbog ovih dijagarama, nego zbog kompletne ponude i traznje...

Nikada nije zbog dijagrama...! (-:

Nemački diskontni lanac Lidl registrovao preduzeće u Srbiji
Autor/izvor: SEEbiz/Tanjug
BEOGRAD - Nemački internacionalni diskontni lanac Lidl registrovao je svoje preduzeće u Srbiji, krajem 2010.godine, što verovatno znači najavu poslovnih aktivnosti te kompanije na ovdašnjem tržištu.

Pomoćnica ministra trgovine Ljiljana Stanković je u intervjuu za Tanjug ukazala da Ministarstvo trgovine podržava dolazak trgovaca iz regiona i šire, a pre svega diskontnih lanaca koji bi doneli novi nivo i stila konkurencije na tržištu Srbije, i to putem cena, što zemlji najviše i treba u ovim uslovima.

"Ukoliko bi oni zaista počeli poslovanje u Srbiji bilo bi jako dobro da to urade punom snagom, što bi nateralo postojeće trgovce da se opredele za cenovnu borbu i konkurentnost i traženje pogodnijih izvora nabavke, kao i veće razmišljanje o efikasnosti, kako bi potrošačima, mogli da priušte niže cene", rekla je Stanković.

Dobra vest.
Valjda računaju da Mišković pošto prodaje Maxi neće praviti probleme...
Samo neka im neko javi da nikako ne uzimaju za savetnike Danka Djunića i M. Beka!!

Lidl“ ispituje tržište Srbije
BLIC ONLINE

BEOGRAD - „Lidl“ trenutno ispituje uslove i šanse u mnogim zemljama, između ostalih i u Srbiji, a odluku o dolasku na srpsko tržište donećemo kad završimo s analizama - rekao je za „Blic” Štefan Krikel iz centrale „Lidla” u Nemačkoj, odgovarajući na pitanje kada će ovaj trgovinski lanac početi da radi u našoj zemlji i hoće li biti jeftiniji od konkurencije što je slučaj u Evropi.

„Lidl” je registrovao poslovanje u Srbiji 22. decembra 2010. godine. Osnivač firme je „Lidl Srbija supermarketi”, a osnivački kapital je 20.000 evra.

Ovi podaci iz Agencije za privredne registre su Ministarstvu trgovine omogućili najavu dolaska nemačkog trgovinskog lanca na srpsko tržište.

Sudeći po ranijim najavama, dolazak „Lidla” bi mogla da preduhitri konkurencija. Prodaja „Delta maksija” je najavljena za početak ove godine, a najozbiljniji kupac, prema spekulacijama, je belgijski „Delez”.

Američki BDP porastao 3,2 odsto u četvrtom kvartalu

28. januar 2011. | 17:33

Izvor: Beta
Grad: Vašington

Privredni rast Sjedinjenih Američkih Država se u poslednjem tromesečju 2010. ubrzao, iako nešto ispod očekivanja, pokazali su danas najnoviji podaci, ali najveći rast potrošnje u više od četiri godine i snažan izvoz predstavljaju dosad najjasniji signal da je u SAD u toku održivi ekonomski oporavak.

Američko Ministarstvo trgovine je saopštilo da je u četvrtom kvartalu lani ostvaren rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 3,2 odsto na godišnjem nivou, nakon rasta iz trećeg tromesečja od 2,6 odsto, preneo je Rojters.

Povećanje je ipak nešto slabije od očekivanja analitičara od 3,5 odsto. Podaci za čitavu 2010. pokazali su rast od 2,9 odsto, koji je najveći još od 2005. godine. Radi poređenja, 2009. je zabeležen negativan rast BDP-a od minus 2,6 odsto.

"Nažalost, rast bi trebalo da bude mnogo veći da bi stopa nezaposlenosti samo počela da pada. Trenutno se otvara tek toliko novih radnih mesta da nezaposlenost, koja je u decembru iznosila 9,4 odsto, ostane na istom nivou", izjavio je viši ekonomista konsultantske firme Moody's analytics Rajan Svit.

Izveštaj Ministarstva je takođe pokazao da je potrošnja, koja čini čak dve trećine američke ekonomske aktivnosti, porasla u poslednjem tromesečju 2010. za 4,4 odsto, što je najveći rast od prvog kvartala 2006.

Privredni rast je takođe podržalo jačanje izvoza, usled čega je smanjen trgovinski deficit. Trgovina je doprinela rastu BDP-a sa 3,44 odsto, što je prvi pozitivan doprinos u proteklih godinu dana, navodi se u izveštaju.

Izložba NBS "Angažovani kapital - hartije od vrednosti"
Istorija HOV-a u Srbiji

Narodna banka Srbije (NBS) je saopštila da će od 8. aprila do 30. septembra trajati izložba "Angažovani kapital - hartije od vrednosti na finansijskom tržištu Srbije u 19. i prvoj polovini 20. veka", u Centru za posetioce NBS, u Ulici kralja Petra 12 u Beogradu. Izložba ima cilj da putem originalnih primeraka, pre svega akcija akcionarskih društava i obveznica zajmova, ali i knjiga, fotografija i drugog materijala, prikaže bogatstvo hartija od vrednosti koje su cirkulisale na teritoriji današnje Srbije do početka Drugog svetskog rata. Takođe, kao prilog izložbi, skeniran je i obrađen veći broj hartija od vrednosti, koje daju potku pratećim tekstovima na tri velika i 12...
Izvor

DIB SAVETUJE FIRMAMA DA PROVERE KUPCE U SRBIJI
(0) Ponedeljak, 11. April, 2011.| Autor: Agencija BETA

BEOGRAD - Međunarodna agencija za utvrđivanje rejtinga Dan i Bredstrit (Dun&Bradstreet) preporučila je kompanijama koje posluju sa firmama u Srbiji da prethodno dobro provere kreditne informacije za svakog potencijalnog kupca.

U aprilskom izveštaju DiB i dalje svrstava Srbiju u grupu zemalja sa umerenim rizikom poslovanja, saopštila je danas bonitetna kuća Rating, zastupnik DiB za Srbiju.

DiB navodi da izveštaj udruženja sindikata ukazuje na slabu kulturu plaćanja u Srbiji jer pokazuje da samo 17 odsto poslodavaca redovno isplaćuju plate zaposlenima a da ostali ne uspevaju da isplate redovno i u potpunosti plate za čak 650.000 zaposlenih.

Studije takođe ukazuju, navodi dalje DiB, da vlada uspeva da prikupi tek oko 30 odsto poreskih obaveza, što doprinosi fiskalnom deficitu i potencijalnim problemima u novčanim tokovima čak i kod državnih preduzeća.

Kompanijama koje posluju sa firmama u Srbiji DiB zbog toga savetuje da prethodno preko bonitetnog izveštaja dobro provere kreditne informacije za svakog potencijalnog kupca ili dobavljača. Uzimajući u obzir te faktore, DiB preporučuje i dalje korišćenje potvrđenog akreditiva prilikom trgovine sa srpskim kompanijama.

U novom izveštaju DiB se ocenjuje da ekonomski izgledi u Srbiji ostaju neizvesni, ne samo zbog nastavljenog pada prihoda po domaćinstvu, već i zbog skorašnjeg ponovnog rasta cena hrane i goriva na globalnom nivou.

To, kako se naglašava u izveštaju, dalje doprinosi smanjenju poverenja potrošača, ali i odvraća kompanije od investicionih projekata.

DiB je u izveštaju za Srbiju takođe povećao prognozu prosečne inflacije na deset odsto u 2011. i osam odsto u 2012. sa rizikom koji teži povećanju. Istovremeno DiB ocenjuje da bi reforme, uključujući privatizaciju i restruktuisanje preduzeća, trebalo da pomognu održavanju konkurentnosti srpskog izvoza i pored visoke inflacije.

Rejting koji DiB daje nekoj zemlji ukazuje na rizik poslovnog okruženja u toj zemlji i pruža informaciju o efikasnosti plaćanja ka inostranstvu, kao i o isplativosti potencijalnih investicija.

Pokazatelji koje DiB koristi u određivaju rejtinga zemlje su politički rizik, poslovni rizik, makroekonomski i spoljni rizik. U regionu najveći rejting ima Slovenija a slede Hrvatska, Bugarska, Rumunija, Albanija, Mađarska, Makedonija i Grčka. Niži rejting od Srbije u regionu ima samo Bosna i Hercegovina.

Međunarodna kompanija Dan i Bredstrit, sa sedištem u SAD, prva je i najveća bonitetna kuća na svetu, osnovana pre više od 160 godina.

http://www.b92.net/biz/fokus/intervju.php?yyyy=2011&mm=04&nav_id=508994

Skupština usvojila Zakon o tržištu kapitala

05/05/2011 16:54:00 Beta

Skupština Srbije usvojila je u četvrtak nekoliko zakona iz oblasti finansija, medju kojima i Zakon o tržištu kapitala, koji bi trebalo da doprinesu boljem uredjenju i liberalizaciji finansijskog tržišta i većoj zaštiti investitora. Usvojene su izmene zakona o platnom prometu, o finansijskom lizingu, o deviznom poslovanju, visini stope zatezne kamate, o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima, kao i izmene Zakona o investicionim fondovima. Novi Zakon o tržištu kapitala trebalo bi da omogući da više domaćih i stranih investitora učestvuje u trgovini i razvoju srpskog tržišta kapitala, kako bi ono u značajnijoj meri postalo izvor finansiranja domaće ekonomije. Zakon o tržištu kapitala, kako je obrazložila Vlada Srbije, trebalo bi da doprinese i suzbijanju zloupotreba u trgovanju hartijama od vrednosti. Izmenama Zakona o deviznom poslovanju omogućeno je da inostrane finansijske institucije izdaju u Srbiju dugoročne dinarske obveznice, što bi trebalo da poveća ponudu kredita u dinarima i stimuliše ulaganja u Srbiji.

Postoji li pravnik na forumu koji bi mogao da nam protumaci bitne promene ?
Unapred zahvalna.

Nemački FAZ: Primamljiva zarada na Beogradskoj berzi

Izvor: Danas četvrtak, 09 jun 2011 12:45

U analizi aktuelnih kretanja kurseva na svetskim berzama, nemački dnevnik Frankfurter Allgemeine Zeitung skreće pažnju na Beogradsku i Mongolsku berzu.

Frankfurter Allgemeine Zeitung (FAZ) objavio je juče tabelu prema kojoj je za investitore najprimamljiviji rast kurseva u proteklih šest meseci imala Beogradska berza, ako se rast kurseva izražava u evrima, dok je na drugo mesto potiskuje Mongolska berza, ako se rast kurseva izražava u nacionalnoj valuti. U analizi se fokusiraju na berze država u tranziciji i razvoju, kao i izgledima da se na tim kursevima zaradi.

Autor FAZ-a kritički se osvrće na trenutno preovlađujuće mišljenje berzanskih stratega i investicionih savetnika da bi investitori trebalo da ulažu u sirovine i akcije država u razvoju i tranziciji i tvrdi da se ulaganjem u ove akcije može zaraditi samo uz mnogo berzanske veštine. Pa, savetuje oprez.

"Kursna dobit od gotovo celih 30 procenata može se ostvariti investiranjem u srpsko tržište akcija. To tržište profitira, između ostalog, posle hapšenja i izručivanja navodnog ratnog zločinca Ratka Mladića, od jedne opšte fantazije o članstvu u EU i ostalim fantazijama konvergencije. To se iskazuje, između ostalog, u formi jakog rasta kursa akcije mlekare Imlek i proizvođača stočne hrane Sojaprotein, čije akcije su na godišnjem nivou porasle za 71 procenat odnosno 31 procenat“.

Autor navodi da su kursnu dobit ostvarili i oni koji su se na vreme kladili na ugljani bum u Mongoliji, čija berza je glavni konkurent našoj Beogradskoj berzi. Pošto su velike kiše potopile rudnike uglja u Australiji i ugrozile kinesku tražnju, kursevi akcija mongolskih firmi iz sektora proizvodnje uglja probili su plafon. Ali, euforija se sad smiruje i kurs MSE Top20 Index je u padu.

Ekonomski institut (Danko Djunić) organizovao je okrugli sto na temu "20 godina ekonomskih promena u Srbiji ". Ni ugledni gost Stiv Henke, profesor primenjene ekonomije na univerzitetu Džons Hopkins u Sjedinjenim Američkim Državama, nije mogao da im pomogne. Rekla bih da NAŠA VLADA NEMA NIKAKVU IDEJU KUDA I KAKO DALJE! a, pretpostavke na kojima se osniva sadašnja ekonomska politika (suludu i preskupu ideju o regionalizaciji Srbije neću ni da uzimam u obzir) potpuno su neodržive.


http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/sta_je_jos_ostalo_za_prodaju.4.html?news_id=218289

Katić: Politika NBS razara privredu
(POLITIKA)

Monetarna politika Narodne banke Srbije razara privredni sistem, ocenio je ekonomski konusltant Nebojša Katić .

"Stalno se govori da imamo najstabilniji finansijski sistem, onda se postavlja pitanje zašto su kamate u Srbiji najveće u Evropi",kazao je on.

Stabilan i efikasan finansijski sistem ne mogu rezultirati najvećim kamatama, koje ne mogu da izdrže ni građani ni privreda. Kamatno opterećenje je nastalo zbog toga što država pokušava da reši problem inflacije, isključivo putem kamata, a finansijska nedisciplina je jedan od generatora inflacije, istakao je Katić.

On je naveo da je od 2006. godine u zemlju ušlo četiri milijarde dolara špekulativnog kapitala za kupovinu hartija od vrednosti Narodne banke Srbije, što je praktično bio imobilisan novac, koji je zakočio srpsku privredu.

Katić je objasnio i da sa subvencionisanjem privatnog sektora,država povećava javnu potrošnju, dodajući da sa budžetskim deficitom država ne ulazi u krizu, već sa kontinuiranim deficitom tekućeg bilansa - odnosno robne razmene sa inostranstvom.

On kao rešenje predlaže donošenje Zakona o obezbeđenju plaćanja i obustavljanje keš kredita građanima, koje oni troše po inostranstvu.

datum 11.jul 2011.

Agencija za privatizaciju obaveštava sve zainteresovane da će se uključiti u trgovanje akcijama i otpočeti sa prodajom akcija Akcionarskog fonda i PIO fonda na Beogradskoj berzi, po metodu preovlađujuće cene, sledećih emitenata:


1. 7.juli a.d. Čačak
Broj akcija Akcionarskog fonda: 1.064

2. Galenika fitofarmacija a.d. Zemun
Broj akcija Akcionarskog fonda: 5.472

3. Igma a.d. Uljma
Broj akcija Akcionarskog fonda: 119
Broj akcija PIO fonda: 567

4. Inex Divčibarea.d. Kosjerić
Broj akcija Akcionarskog fonda. 1.758

5. Nišauto holding a.d. Niš
Broj akcija Akcionarskog fonda: 11.218

6. Ribar a.d. Novi Kneževac
Broj akcija Akcionarskog fonda: 360

7. Sila a.d. Stara Moravica
Broj akcija Akcionarskog fonda: 6.381


Trgovanje će se odvijati u skladu sa Pravilima poslovanja Beogradske berze i Zakonom o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata.

Glavni izvozni partner Srbije u prvih sedam meseci ove godine bila je Italija, a najveći uvozni partner Rusija.

U Italiju je izvezena roba vredna 824,7 milion dolara, dok je iz Rusije uvezena roba za 1,59 milijardi, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, posle Italije, bile su Nemačka sa 773,8 miliona i Bosna i Hercegovina (BiH) sa 656,3 miliona dolara.

Glavni spoljnotrgovinski partneri u uvozu, posle Rusije, bile su Nemačka sa 1,23 milijarde i Italija sa 940,3 miliona.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini.

Zemlje članice Evropske unije (EU) čine više od polovine ukupne razmene.

Drugi po važnosti partner Srbije su zemlje-članice Zone slobodne trgovine u Centralnoj Evropi (CEFTA), sa kojima ima suficit u razmeni od 851,7 miliona dolara, rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda, kao i izvoza gvožđa i čelika.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa Crnom Gorom, BiH, Makedonijom i Albanijom.

Najveći deficit javlja se u trgovini sa Rusijom zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa. Sledi deficit u razmeni Srbije sa Kinom, Nemačkom i Mađarskom.

Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije, u izvozu najveće učešće imali su gvožđe i čelik sa 673 miliona dolara, obojeni metali - 560 miliona, žitarice i proizvodi od njih - 439 miliona, električne mašine i aparati - 425 miliona i povrće i voće - 340 miliona.

Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu bili su nafta i naftni derivati sa 1,18 milijardi dolara, prirodni gas - 681 miliona, obojeni metali - 471 miliona, industrijske mašine za opštu upotrebu - 461 milion i drumska vozila - 431 milion.

Drugi Dan listiranih kompanija na Belexu 21. Septembra

Drugi Dan listiranih kompanija odrzace se 21. septembra 2011. godine u prostorijama Beogradske berze, a investicionoj i medijskoj javnosti Srbije svoje poslovne rezultate i planove za naredni period predstavice celnici kompanija sa zvanicnog listinga. Nakon sto je NIS, krajem avgusta, predstavio poslovne rezultate za prvih sest meseci tekuce godine, to ce uraditi i menadzeri emitenata: Energoprojekt holding, Alfa plam, Aerodrom „Nikola Tesla“, Tigar, Komercijalna banka i Sojaprotein. Uprkos losem privrednom ambijentu, sve spomenute kompanije, osim građevinara Energoprojekta, su zabelezile rast poslovanja mereno glavnim poslovnih performansama, a ostaje da se vidi da li ce ovaj trend glavni emitenti sa domaceg trzista uspeti da zadrze do kraja godine.

www.sinteza.net/vesti/belex/drugi_dan_listiranih_kompanija_na_belexu_21_septembra.html