BG Aerodrom - AERO 3. deo

Al Kapone ::

3. AERO ce biti dat u koncesiju onome kome je i bio namenjen, samo cemo mi to saznati za koju nedelju (mesec).

I zaboravio sam da kažem: Ovde se obožavaju teorje zavere!

Ako već znaš kome će biti dat AERO reci i nama, da znamo, a i ako može zbog čega baš njima?

Teško je živeti normalno u zemlji u kojoj svi misle da ništa nije onako kako jeste, već da je sve suprotno od onoga što zvaničnici kažu!

Zato su Veliki brat i Parovi tolko omljeni, njma se veruje...

P.S. kada su Merkelovoj pomenuli referendum kao demokratsko izjašnjavanje naroda (ja jesam za što više referenduma kao u Švajcarskoj) ona je rekla da "referendum nije demokratka kategorija već ČIST POPULIZAM"!!
Šta na to reci?

P.P.S. U Švajcarskoj kad se jednom gradjani izjasne o nekom pitanju, 4 (ČETIRI) godina se više to pitanje nigde, ni u tabloidima ne pominje!
Bojim se da je to nemoguće u Srbiji.

Još jedan citat čuvene Angele: "Nama je narod dao mandat i nije potreban referendum jer je nama poverio upravljanje našom zemljom!"

Jel vam to ne deluje demokratski?

Zato na izborima pazite za koga glasate, ali ako vaša opcija ne pobedi, budite patrioti i prihvatite poraz vaše opcije, podržavajući onoga ko je dobio većnu, pa makar on bio Čanak ili Čeda!

Smile ::

Al Kapone ::

3. AERO ce biti dat u koncesiju onome kome je i bio namenjen, samo cemo mi to saznati za koju nedelju (mesec).

I zaboravio sam da kažem: Ovde se obožavaju teorje zavere!

Ako već znaš kome će biti dat AERO reci i nama, da znamo, a i ako može zbog čega baš njima?

Teško je živeti normalno u zemlji u kojoj svi misle da ništa nije onako kako jeste, već da je sve suprotno od onoga što zvaničnici kažu!

AERO ide Arapima ili Kinezima...

P.S. Politicari ne zele referendume jer bi ih to omelo u ostvarivanju njihovih interesa, koji ne moraju biti isti kao i interesi gradjana.

citat ::

Kako je novinarima u Vladi Srbije rekao pomoćnik ministra za vazdušni saobraćaj Zoran Ilić, sve u svetu poznate kompanije će biti zainteresovane za ovaj posao.

"Reč je o dvadesetak svetski poznatih igrača, kada je ovaj posao u pitanju", rekao je Ilić i dodao da se vlada opredelila za koncesiju, pošto su postojeći kapaciteti aerodroma skoro dostigli svoj maksimum.

On je podsetio da su neke od najpoznatijih firmi u toj oblasti "Ferrovial Hoh Tif", "Aerports de Paris", "Schipol" i druge.

Koncesionar će, prema njegovim rečima, morati da uloži nekoliko stotina miliona evra u razvoj aerodroma.

On je istakao da su "aerodromi dobar posao" i da vlada ne bi ni pokušala da pronađe koncesionara da nema zainteresovanih.

Sta vam je ljudi?
Bolje gledajte sta ce biti s akcijama...

Mislim da ih treba sada prodati, pa sacekati koncesiju i onda odluciti dal da se ponovo udje.
Hrabriji mogu i da ne prodaju, pa sta bude...
I jedna i druga opcija su sada u igri.

BTW: Ja mislim da ce Nemci ovde da udju. Zasto?
Zato sto su  vec uzeli sve areodrome u Grckoj...

Jos bolje ako se potuku s Arapima  Kinezima
A kolko vidim tu su i Francuzi!!

Zasto neko misli da je sve namesteno, nije mi bas jasno, odnosno ne vidim logiku?

Ars Vivendi ::

Sta vam je ljudi?
Bolje gledajte sta ce biti s akcijama...

Mislim da ih treba sada prodati, pa sacekati koncesiju i onda odluciti dal da se ponovo udje.

Slazem se sa ovim - najbitnije je sta ce biti sa akcijama (i cenom).

Moje misljenje je da treba sacekati objavu rezultata pa tek tada prodavati. Do tada ima potencijala za rast.

Sindikati „Nikole Tesle“: Za koncesiju smo saznali iz ugovora na neodređeno; Aerodrom: Rešavamo ono što niko pre nije ni pokušao

Zapošljavanje oko 600 radnika Aerodroma Nikola Tesla na neodređeno vreme u tri etape, koje je najavljeno krajem 2016. godine, zapelo je na drugoj. Naime, ugovore je dobilo za sada samo 200 zaposlenih, a vest da druga grupa ipak neće dobiti posao za stalno došla je u subotu ujutru zbog čega su svi reprezentatitvni sindikati zajedno organizovali miran protest na beogradskom aerodromu uz najavu da će, ukoliko ne dobiju odgovore na njihove zahteve u roku od pet dana, stupiti u štrajk.

– Ako bude potrebe za generalnim štrajkom – ići ćemo do kraja. Ovaj problem ne sme da se stavi pod tepih, on mora da bude rešen na način na koji je dogovoren sa resornom ministarkom, Zoranom Mihajlović. – objašnjava Dejan Popović iz Nezavisnog sindikata Aerodroma Nikola Tesla za Tango Six i dodaje:

– Ovo je bio miran protest, rad Aerodroma nije ometan. Po mojoj proceni okupilo se između 300-400 ljudi i ovo je prvi korak u rešavanju statusa zaposlenih koji rade ovde 15-20 godina, a poslednje dve godine to čine uz ugovore na određeno vreme.

Umesto ugovora na neodređeno, drugu grupu od 200 radnika sačekao je 11. februara ugovor „do dolaska koncesionara“. Vesna Vilotić u ime sindikata „Zajedno“ objašnjava da su radnici tek na osnovu prvog člana ugovora zaključili da je doneta odluka o koncesiji, kao i da je većina zaposlenih to saznala putem medija, o čemu je Tango Six prvi izvestio.

– U prvom članu ugovora stoji: Zaposleni zasniva radni odnos na određeno vreme za rad na projektu za strateški razvoj Aerodroma „Nikola Tesla“ izborom privatnog partnera sa elementima koncesije radi nesmetane realizacije projekta odobrenog od strane Vlade Republike Srbije zaključkom […] od 9. februara 2017. godine. Zaposleni zasniva radni odnos na određeno vreme, počev od 13. februara, a najduže do završetka projekta iz stava jedan ovog člana. – navodi Vilotić i dodaje da je sporno to što je u celokupni proces restruktuiranja „Nikole Tesle“ trebalo da budu uključeni i radnici:

– Na sastanku koji smo imali sa ministarkom Mihajlović nama je rečeno da ćemo biti uključeni u čitav proces i da država još uvek nije odlučila koji će model da primeni – to je poslednje zvanično obaveštenje koje smo dobili od strane državnih institucija. –

„Koncesija kao Beograd na vodi“
U razgovoru za Tango Six Vilotić navodi da je prilikom potpisivanja ugovora u kontekstu člana 1 pominjan i termin „državna tajna“ od strane „nadležnog lica koje je bilo na potpisivanju ugovora“:

– Pitali smo kako nam dajete da potpišemo nešto sa čime nismo upoznati i ne znamo sadržaj. Ona je rekla da ne možemo ni da budemo upoznati jer je proglašeno državnom tajnom. –

Dejan Popović dodaje da ovakvo formulisanje koncesije podseća na projekte koje Vlada sprovodi, takođe, pod velom tajne.

– Meni to liči na Beograd na vodi, na Fijat i slične ugovore koje nikada nismo videli. – prokomentarisao je Popović za Tango Six.

Rok od pet dana
U pismu koje su reprezentativni sindikati zajedno sa zaposlenima poslali v.d. generalnog direktora beogradskog aerodroma, Saši Vlaisavljeviću, zahteva se:

– obrazlaganje člana 1 ugovora o radu od 11. februara

– davanje ugovora na neodređeno vreme radnicima koji su sada zaposleni na određeno

– davanje ugovora na neodređeno vreme radnicima koji imaju ugovore o privremenim i povremenim poslovima (pp ugovore)

– hitan sastanak sa predsednikom države, Tomislavom Nikolićem, premijerom Aleksadnrom Vučićem i resoronom ministarkom, Zoranom Mihajlović

– Predlаžemo dа nаs u roku od pet dаnа obаvestite o odgovoru nа nаše zаhteve i predloge, jer ćemo u suprotnom orgаnizovаti štrаjk i primeniti sve ostаle zаkonske mogućnosti do ispunjenjа trаženih uslovа rаdi ispunjenjа zаkonskih i ustаvnih prаvа zаposlenih. – stoji u Protokolu upućenom rukovodstvu Aerodroma.

Ne dajući objašnjenje o spornom članu 1 novog ugovora na određeno vreme, sa aerodroma poručuju da „kontinuirano već duže vreme rešavaju nasleđeni problem dela zaposlenih, koji su godinama, čak i po 15 godina, angažovani preko agencija na specifičnim poslovima“.

– Naglašavam i, važno je istaći, da na aerodromu nema viška zaposlenih, odnosno i da nakon eventualnog dolaska koncesionara očekuje se da će svi zaposleni biti zaštićeni, a sindikati blagovremeno informisani o pregovorima i uključeni u sam proces koncesije. Dakle, država brine i nastaviće da brine o svim zaposlenima na beogradskom aerodromu, a od budućeg koncesionara se očekuje da preuzme sve zaposlene. – navodi v.d. generalnog direktora aerodroma, Saša Vlaisavljević i podseća da ovo preduzeće zapošljava samo uz saglasnost Vlade:

– U poslednje dve godine Vlada Republike Srbije dala je saglasnost za zasnivanje radnog odnosa na aerodromu za preko 600 ljudi koji su radili preko omladinskih zadruga 15 ili 20 godina bez prava na godišnji odmor, regres, topli obrok, pravo na bolovanje, na zaštitu za negu deteta, bez prava na kreditno zaduženje, pravo na slobodan dan zbog obeležavanja slave. Dakle, rešavamo ono što niko pre toga nije ni pokušao da reši gotovo dva desetljeća u korist naših zaposlenih. Početkom ove godine Vlada Republike Srbije je dala saglasnost da 200 zaposlenih koji su bili angažovani na određeno vreme dobiju ugovore o radu na neodređeno vreme. Zahtev sindikata je da pored navedenih 200 još 400 zaposlenih dobiju ugovore na neodređeno vreme. –

Radnici i ranije reagovali
Podsetimo, reagovajući na pisanje sajta „Pištaljka“ u maju prošle godine, svih pet reprezentativnih sindikata radnika aerodroma „Nikola Tesla“ podržalo je odluku Saše Vlaisavljevića o zapošljavanju 778 radnika u 2015. godini bez konkursa navodeći da među njima ima i ljudi koji 20 godina rade na Aerodromu preko uslužnih organizacija ili omladinskih zadruga.

Pre toga, Aerodrom „Nikola Tesla“ demantovao je navode „Pištaljke“ i saopštio da je za sve novozaposlene dobio saglasnost Vlade Srbije, kao i da je tom preduzeću potrebno još najmanje 60 radnika u ovoj godini.

Nezavisni Sindikat Aerodroma Nikola Tesla reagovao je u avgustu prošle godine povodom izjave premijera Srbije, Aleksandra Vučića, da je vlast od beogradskog aerodroma napravila „zlatnu koku Balkana“ spremnu za koncesiju.

– I u ovim, otežanim uslovima poslovanja, Aerodrom Nikola Tesla godinama beleži odlične finansijske rezultate i veliki deo profita uplaćuje u budžet Republike Srbijie. Ostanemo li bez „zlatne koke“, ostaćemo i bez „zlatnih jaja“!!! – stajalo je, između ostalog, u saopštenju ovog sindikata koje smo preneli u celosti.
[You must be registered and logged in to see this link.]

Ars Vivendi je u pravu da vidimo šta ćemo sa akcijama. Lično se slažem sa mišljenjem da ih treba sada prodati. Šta ako pobedi neko ko će da uradi sve da umanji dobit ili je stalno kao TGAS do prošle godine ( i ako je u nekim godinama pre SEKE imao velike profite) redovno reinvestira? Koliko može da padne cena akcija ako nema dividende ili bude mala? Ako od likvidne akcije postane ona koja se zaobilazi? Šta tad? Da čekamo 25 godina ili da je prodamo za par stotina dinara? A na suprotnoj strani kolika je potencijalna dobit za one koji se odluče na rizik i zadrže akciju?

Kao prvo nas belex nije Wall Street i nikada nece ni biti  pa ulaganja tipa Warren Buffet ne piju vodu.Belex se jos nije oporavio od prethodne krize a onaj ko je ostao u istim akcijama verovatno je jos uvek u gubitku.Ovde dugorocno ulaganje podrazumeva najduze godinu dve. Sta ce se desiti ako nas zadesi nova ekonomska kriza a verovatno hoce na kojim nivoima ce biti belex??? Ja tipujem na jos nizim nego 2008..

Dragan555 ::

Ars Vivendi je u pravu da vidimo šta ćemo sa akcijama. Lično se slažem sa mišljenjem da ih treba sada prodati. Šta ako pobedi neko ko će da uradi sve da umanji dobit ili je stalno kao TGAS do prošle godine ( i ako je u nekim godinama pre SEKE imao velike profite) redovno reinvestira? Koliko može da padne cena akcija ako nema dividende ili bude mala? Ako od likvidne akcije postane ona koja se zaobilazi? Šta tad? Da čekamo 25 godina ili da je prodamo za par stotina dinara? A na suprotnoj strani kolika je potencijalna dobit za one koji se odluče na rizik i zadrže akciju?

IMPL gotovo svu dobit reinvestita pa cena nije pala vec skace.

Dividende ce ovde uvek biti. Veca ili manja,zavisi od dobiti.

O davanju aerodroma pod koncesiju

Uz reči da je sada napadan zbog koncesije za Aerodrom "Nikola Tesla", Vučić je naveo da je prošle godine broj putnika dupliran, a da je koncesija data na 25 godina, što je inače kratak rok.

- Uzeli smo pravnog konsultanta, firmu "Lazar", tamo je i onaj Boža Đelić. Mi računamo da unaprad možemo da uzmemo 350 do 400 miliona evra, što ovako ne bismo mogli da uzmemo za 14 godina - naveo je Vučić.

Izletelo perje iz jastuka...
[You must be registered and logged in to see this link.]

Haaalllooo, rodjače, rodjakinjo, ovo je vest iz 2014. godine?!!! Svi to znamo ali DANAS je 2017. godina!!!
Halo!!
Hajde se malo uozbiljte što reče kolega Ars Vivendi.

A i sajt je s "jakom" karmom: As a global non-profit, The Open Source Initiative (OSI) protects and promotes open source software, development and communities, championing software ...

OSI is comprised of investigative journalists, researchers, fact-checkers, activists and data experts who have teamed up to provide in-depth research behind political stories.


Ni jedno ime ni jedna adresa, niišta! Prozorna karma, "američki" sajt koji se bavi Srbijom?! To ne biva... ali Soroš biva.

Dalaj Lama ::

.....

Ni jedno ime ni jedna adresa, niišta! Prozorna karma, "američki" sajt koji se bavi Srbijom?! To ne biva... ali Soroš biva.

 

Da, da , tako je.

ovo open source investigation znači da prepisuju objavljene tekstove samo uz prevod na engleski

Ajde da podelim , par misli i da se malo naglas preslišam, jer viđah da ovde ima dobrih ljudi.  ;)

Kako vidim na AERO cena je probila MA ( 20) svi indikatori lepo stoje za rast jedino mi nedostajo
jači obimi. Stohastik blizu 80  ima prostora za rast a nije ni bitan stohastiik ako je akcija u trendu, RSi probio vrh koji je bio 1.02..
Jsno se vidi da je akcija od jula 2016 godine u lepom up trendu i da je akocija sada u kosolidaciji 0d 1060 din do prethodnog vrha 121o dunara.

Ko ima akciju ne bih prodavao, a ko nema zavisi od strategije i kako krene u ponedeljak.

Smer i snaga kupovine u ponedeljak će reči naga pokreta u ponedeljak mozda ce

He, he... Kako se neko baš trudi da podigne cenu......

Tehnički gledano indikatori lepo stoje pogotovu cenovnu, tu je i danasnja bela sveca,
samo u celoj prici nema potvrde u obimima. Tek sada je nedlejni  MFI malo zokrenu blago navise ali ispod je oko 40 a dnvni MFI je 50.  Nedeljni OBV je ravan a dnevni je zaokrenuo navis.

Nedostaju obimi koji bi potvrdili jači rast.

Nezavisni sindikat „Nikole Tesle“: Rok za pregovore o ugovorima do petka – posle toga generalni štrajk

Nezavisni sindikat Aerodroma Nikola Tesla doneo je odluku o stupanju u generalni štrajk ukoliko nadležni do petka ne počnu pregovore sa njima o zapošljavanju radnika beogradske vazdušne luke na neodređeno vreme, potvrdio je Dejan Popović u ime ovog sindikata za Tango Six......

[You must be registered and logged in to see this link.]

Молим да ми неко одговори да ли мали акционари имају нека права ако се уговара цена концесије? Мислим на евентуалну понуду за продају по истој цени по којој се даје концесија_ Хвала унапред и не замерите ако је питање глупо. 

Mali akcionari (ako se ne donese opet neki lex specialis) nemaju ništa sa akcijama države.
Ona svoj deo daje u koncesiju (mada je pitanje da li će dobiti željenu cenu).
Mali mogu da dobijaju samo deo dobiti ili deo godišnje naknade koju isplaćuje koncesionar.
To znači da i dalje mogu da trguju svojim akcijama, koje mogu da dobiju na vrednosti ako koncesionar bude ulagao u aerodrom i time mu povecavao vrednost (porast KKV).

Pitanje prodaje po istoj ceni je glupo jer se ovim ništa ne prodaje. Država ne prodaje svoje akcije, shodno tome nema obaveze davanja ponude za preuzimanje.
A i kad bi bilo neke prodaje najveca cena od 3 kpoje dolaze u obzir je ova koja je trenutno na berzi.

I NIN se bavio temom koncesije AERO:

[You must be registered and logged in to see this link.]

Produžen rok za prijave potencijalnih koncesionara Aerodroma Nikola Tesla u Beogradu

Vlada Srbije produžila je rok za podnošenje prijava za učešće u postupku odabira koncesionara beogradskog Aerodroma Nikola Tesla.

Odabir koncesionara bi, podsetimo, trebalo da se odvija u dve faze. U prvoj fazi dostavljaće se neobavezujuće ponude dok će se u drugoj fazi dostavljati obavezujuće ponude. Svi zainteresovani će, najpre, morati da predaju zahtev za učestvovanje u postupku, a upravo je taj rok sada produžen - do 10. marta 2017. godine (prvobitno je objavljeno da je rok 15 dana počev od 10. februara 2017. godine).

- Rok za podnošenje prijava je produžen kako bi se što većem broju potencijalnih ponuđača omogućilo da pribave sva neophodna dokumenta i podnesu kompletne prijave - navedeno je u obrazloženju Vlade Srbije. Odluka o produženju objavljena je juče u Službenom glasniku.

Kako je ranije objavljeno, nakon podnošenja prijava, ponuđači će imati rok od 60 dana da predaju svoje neobavezujuće ponude u sklopu Faze 1. Otkup tenderske dokumentacije košta 1.000 EUR.

Više detalja o javnom pozivu za izbor koncesionara, koji bi ugovor trebalo da dobije na 25 godina, pročitajte OVDE.

Podsetimo, državni vrh je ranije objavio da se za ovaj posao očekuje interesovanje više od 20 poznatih svetskih aviokompanija. Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je i kako bi beogradski aerodrom trebalo da dobije privatnog partnera, koji bi obezbedio veće prihode i bolja ulaganja, do kraja 2017. godine.
[You must be registered and logged in to see this link.]

Trade Now ::

[You must be registered and logged in to see this link.]

Jel to praktično znači veća izdvajanja za plate zaposlenih? Tvrdili su da je većina preko zadruga....

Vladulns ::

Trade Now ::

[You must be registered and logged in to see this link.]

Jel to praktično znači veća izdvajanja za plate zaposlenih? Tvrdili su da je većina preko zadruga....

Da tako je, sada imaju obavezu da ih svaki mesec isplaćuju, pa i kada su na odmoru, bolovanju i slično. Ipak to sada nije toliko važno...

Gledam cene AERO .

Zastoj rasta i mnogo upozoravajucih signala pre svega momentuma, od cega bih
izabrao bearish divergenciju na MACD i RSI. Dosta snazan proboj RSI  svog trenda.

Ocito onaj nedostatak potvrde cenovnih signala rasta u obimima na koje sam ukazao sada dolazi do izrazaja.

Sta kazu iskusniji a dobronamerni.

Spsak aerodroma kojima upravlja FRAPORT AG
[You must be registered and logged in to see this link.]

Zagonetka poziva za koncesiju beogradskog aerodroma
Čak 75 odsto uvećanja broja putnika sa 3,2 na 4,92 miliona i profita sa 5,5 na 25 miliona evra tokom tri poslednje godine potiče iz taksi i nadoknada ER Srbija, pa je naglo poboljšanje poslovnih parametara umnogome posledica rasta i razmaha poslovanja domaćeg nacionalnog prevoznika, u kojem je pre nepune tri godine ER Etihad postao manjinski vlasnik sa većinskim upravljačkim pravima.

Gde je granica u broju putnika

Uobičajeno je da osnovni biznis manjih evropskih aerodroma zavisi od lokalnog prevoznika. Ipak, čini se da je u slučaju Beograda zavisnost veća nego što se očekivalo.

Dok ER Srbija širi posao i ostvaruje dobit, preterana oslonjenost na letačku kompaniju donosi dobru zaradu. Međutim, neophodno je da aerodrom bude spreman i za drugačiji vid biznisa. Jeste da je bazična vrednost svake vazdušne luke položajna renta (prirodni monopol), ali da bi pare pristizale u većoj količini valja korisnicima pružiti širok spektar raznovrsnih i kvalitetnih usluga.

Stoga su neophodna modernizacija i proširenje kapaciteta sa 5,5 na bar 8,5 miliona putnika. Pomoćnik ministra za sabraćaj Zoran Ilić zaprepastio je nedavno javnost procenjujući da će za desetak godina broj putnika dostići i svih 17 miliona. Ipak, premijer Vučić, mada sklon uveličavanju, bio je oprezniji držeći se skromnije vizije aerosaobraćaja u glavnom gradu.

Politički kolor

Dobro poslovanje i fakat da je preko četiri miliona građana Srbije dobilo po jednu aerodromsku akciju, zbirno 17 odsto udela, doveli su letilište u fokus javnosti. Kada je Vlada Srbije raspisala javni poziv za učešće u koncesiji aerodruma, strasti su rasplamsale.

Aktuelna kampanja za izbor predsednika države je dodatno povisila ton i raspravu obojila političkim kolorom. Premijer pokušava da od koncesionog izdavanja napravi veliku investicionu priču, čemu u prilog ide i prebacivanje 600 radnika do sada angažovanih putem privremenih ugovora u status zaposlenih "za stalno".

Opozicija, načelno zaljubljena u tržište, odjednom naglašava kako aerodrom i u državnom vlasništvu profitno posluje, da je unazad pet godina uložio 45 miliona evra, te da je godišnji profit sa 7,5 narastao na 25 miliona. Zalaže se za opstanak državnog vlasništva, uz iznajmljivanje profesionalnog menadžemnta, te naglašava da bi tako bila obezbeđena mnogostruko veća dugoročna dobit.

Šokantan investicioni zahtev

Zaboravlja se da isti aerodrom decenijama nije ništa ulagao, da je bezbroj afera upravo oko partijskog grebanja za punu kasu državnog preduzeća i za partijska zapošljavanja. Predizborno skupno upošljavanje 600 radnika, od kojih bar za polovinom nema potrebe, podseća kako se ovdašnja država odnosi prema javnoj imovini.

Poziv je šokantan, najviše usled izuzetno jakih i, po opoziciji, nerealnih uslova. Pošlo se od 25 miliona evra profita u svakoj od dve poslednje sezone, te se za koncesiju dugu 25 leta zahteva 350, potom i godišnja naknada od 10 miliona evra.

Zbirno 600 miliona, čemu valja dodati i ulaganja od 715 miliona, ukupno milijardu i 315 miliona evra. Ako se zna da koncesionaru pripada 83 odsto profita, sledi da svake godine u narednih četvrt veka valja profitirati po 68 miliona evra, dva i po puta više nego danas, a čak osam puta više pre nego što je nekadašnji gubitaš Jat privatizacijom preoblikovan u dobro i preduzeće koje podstiče matični aerodrom.

I to samo da se vrati uloženo, a ako bi se računali i cena kapitala i inflacija, sezonski profit bi morao dostizati i 77 miliona. Decenijama je bilo obrnuto, a ni pomoć vazdušne luke letačima nije bila dovoljna, te je država iz budžeta popunjavala rupe

Poređenja sa susedima

Investiciona očekivanja u pozivu su i u stručnoj javnosti ocenjena kao preterana, sa sumnjom da će koncesionar nešto ućariti na precenjenim vrednostima novog terminala, sortirnice, gaupa, hotela... Napadajući odluku Vlade Srbije o razvoju aerodroma putem koncesije, opozicija insistira na poređenju sa susedima, pa se ističe da je Ljubljana prodala u celosti luku Brno za 234,5 miliona evra, da su u Skoplju broj putnika udvostručili sa samo pedesetak miliona evra ulaganja, dok se Budimpešta uzima za primer loše sklopljenog ugovora, po kome je država koncesionaru platila nadoknadu kada nacionalni prevoznik nije bio solventan.

Gradske vlasti u Sofiji već godinu dana odlažu izbor koncesionara za svoj aerodrom, koji je sa 4,98 miliona putnika prošle godine uporediv sa beogradskim. Rok izdavanja je čak 35 godina, a cena 281 milion evra, uz godišnju nadoknadu od 5,1 milion i 300 miliona evra vredna ulaganja. Cirka upola manje za osetno duži rok upravljanja.

Posebno je poređenje sa zagrebačkim aerodromom, nekad "Pleso", odnedavno "Franja Tuđman". Reč je o glavnom rivalu za sticanje uloge regionalnog centra, koji je sjajan projekat dugogodišnjeg direktora Matkovića upropastio lošim aneksima naknadno pridodatim koncesionom ugovoru. Tako je Hrvatska koncesionaru precenila radove znatno manjeg obim nego što je planirano, a i nadoknadila je izostanak prihoda nastao stečajem nacionalnog prevoznika.

Odabir koncesionara

Izgleda da je po nas zanimljivija i greška Hrvatske u odabiru koncesionara. Ciljnim vođenjem postupka izdavanja u koncesiju, eliminisani su kandidati potencijalno najprimereniji upravljači i zagrebačkim i beogradskim aerodromom.

U pitanju su operateri iz SAD, odnosno Južne Koreje, a dobit po manje luke sa oboda evropske periferije je što bi ovi operateri mnogo lakše i u kraćem roku obezbedili duge, interkontinentalne letove. Ovakve relacije čine osnov biznisa u današnjem aviosaobraćaju, regionalne i kontinentalne mreže se uspostavljaju prema "bazama" prekookenaskih letova.

Upravo od odziva i potonjeg odabira koncesionara zavisi uspeh. Stoga je realizacija koncesije ključna. Stvar je u celosti u rukama Vlade Srbije i veliki je test provere.

Potisnuta opozicija jednostranim kritičkim opaskama neće ni u javnosti ostaviti utisak. Mnogo veće nevolje po srpsku vladu, ovdašnje avioprevoznike i aerodrome mogu doći iz Er Etihada, suvlasnika i upravljača srpskom nacionalnom vazdušnom kompanijom.

Nezadovoljna rezultatima filijala Alitalija i ER Berlin, najavila je izlazak iz tamošnjih partnerstava. Smenjen je direktor Džejms Hogan, kreator širenja kompanije putem partnerstva sa lokalnim avioprevoznicima. Javnost nije upoznata kakve su namere u pogledu ER Srbija.

Potraga za dugim linijama

Eventualni odlazak bi bio poguban i po ER Srbija i po beogradski aerodrom. Međutim, ima najava da će se kompanija iz Dubaia upravo skoncentrisati na razvoj srpske filijale.

Moguće je i da manji broj međukontinentalnih letova čije su bazne stanice bile Berlin, Frankfurt, Milano i Rim prebaci na beogradsku destinaciju. Bila bi to prilika za dodatan i razvoj mnogo snažniji od dosadašnjeg. Možda se upravo na ovim očekivanjima zasniva i procena o 17 miliona putnika na Surčinu.

Na osnovu dosadašnjih ali i iskustava okolnih aerodroma, idealan budući operater ne bi trebalo da samo investira. Važnije je da donese mogućnost uključivanja letova sa "Nikole Tesle" u novu mrežu međukontinentalnih letova. To bi trebalo da bude važan kriterijum odabira.

Zagonetka javnog poziva

Naravno, u tom slučaju, razmah bi inicirao i razvoj infrastrukture, uključujući i potrebu izgradnje druge piste, daleko najveće investicije na svakom, pa i beogradskom aerodromu. Sve ostalo, sortirnica, terminali, mesta za parking i manevar aviona na zemlji, na "Nikola Tesla" mogu da se perfektno urade i udvostruče kapacitet za 250 miliona evra.

Izgleda da je rešenje u zagonetki čemu još 450 miliona evra ulaganja.
[You must be registered and logged in to see this link.]

Boranija ::

Spisak aerodroma kojima upravlja FRAPORT AG
[You must be registered and logged in to see this link.]

Premijer Aleksandar Vučić izjavio je da je sa premijerom nemačke Savezne pokrajine Hesen Folkerom Bufijeom razgovarao o mogućem učešću nemačke transportne kompanije Fraport u koncesiji za beogradski Aerodrom Nikola Tesla.

Vučić je, odgovarajući na pitanja novinara posle sastanka sa predsednikom vlade Hesena, rekao da bi dolazak Fraporta omogućio dodatni razvoj naše vazdušne luke i uvećavanje kargo saobraćaja. „To je od ogromnog značaja za Srbiju“, rekao je Vučić.

Nemačka transportna kompanija Fraport AG posluje na Frankfurtskom aerodromu, i na još nekoliko drugih aerodroma širom sveta.

Prema poslednjim zvaničnim podacima, Fraport je u 2015. godini zapošljavao oko 20 hiljada radnika, uslužio je 61 milion putnika na Frankfurtskom aerodromu, ostvarivši rast operativnog profita za 7,4 odsto, odnosno 848,8 miliona evra.