Da li porez u Srbiji mora da se plat?

http://startit.rs/zakon-paypal-50-obaveze-porez-drzava/

A sto bi isao preko Paypala?
Lepo ti posalju cek i gotova stvar....

Meni su neki cak placali i na devizni racun, popuni se upitnik kod banke, koja ne prijavljuje poreskoj upravi taj prihod jer nisu u obavezi, plati se proviyija banci i to je to..

Osim ako ne primas vise od 10000 evra i sl.

Ko kaze da se ne prijavljuje poreskoj? Jeste da se ni zaposleni na visim polozajima "ne razumeju" u proceduru,ali svakako poreska bi trebalo da ima uvid u to koliko novca je pristiglo. Nije pitanje da li poreska MOZE, vec da li HOCE da te nagazi zbog izbegavanja placanja poreza. Drugi problem je krivicna odgovornost za to i prag od 150.000din za zaprecenu kaznu od 6 meseci do 5 godina i naravno novcanu kaznu. Kako mi rece neko iz poreskog, oni mogu da se "prave" da nisu videli jednom, dva puta, ali sigurno ce reagovati kada su uplate ucestale i prevazilaze tih 1.500.000 godisnje kada ces sigurno dobiti obracun i to sa odgovarajucim kamatama a mozda i nekom kaznom

Takodje, zakon o porezu na dohodak gradjana ne razlikuje paypal od primanja uplate na devizni racun i svaki prihod JE oporeziv.

Narocito si interesantan ako ti kao fizickom licu novac uplacuje pravno lice iz inostranstva. Na sve moze da se progleda kroz prste kada je uplata od fizickog lica.

Ti si teoretski u pravu i postoji zakon. Imamo mi puno dobrih zakon, ali je stvar u tome što se ne primenjuju. Da sad ne navodim sve...

I meni je jedna firma iz inostranstva po osnovu pruženih usluga uplatila novac na devizni račun. Ja sam i poslao račun kao samostalni delatnik.

Pare su stigle, šef filijale me je pitao po kom osnovu su mi pare uplaćene, ja sam rekao iz autorskih i drugih prava, on je to upisao u neki formular i rekao mi da oni neće obavestiti poresku, jer to je posao države, a ne privatne banke.
Možda on krši zakon, možda ja kršim zakon, ne znam.
Uglavnom nikakav porez nisam platio a banka je uzela bogami 0,5% od sume koja mi je pristigla.

Evo ti još jedan primer:

citat ::

Što se tiče saveta oko poreza, to ti niko od zaposlenih u ministarstvima i poreskim upravama neće dati.
Ne zato što ne žele, nego zato što su većinom retardirani i/ili se ne razumeju u svoj posao.
Svojevremeno sam radio za stranu firmu, ali sam boravio u Srbiji, gde su mi oni zaradu uplaćivali iz inostranstva na moj devizni račun.
Bio sam dužan da plaćam i poreze i doprinose. Zakon baš nije predvideo ovakvu situaciju, pa je bio podložan tumačenjima, a podzakonski akti su bili još i gori, ili nepostojeći ili kontradiktorni sa zakonom.

Razgovarao sam sa šeficom poreske uprave u mojoj opštini, sa jednom od šefova u PIO fondu. Zvao sam centralu Poreske uprave, oni me preusmerili na Ministarstvo finansija, u Ministarstvu finansija me preusmerili na Ministarstvo ekonomije, a ovi poslednji me preusmerili na Poresku upravu.

Žena iz Ministarstva finansija mi direktno rekla, smejući se, da ne plaćam poreze nego da zadržim sve pare.

Znam i ljude koji trguju na Belexu i ni jednom nisu prijavili kapitalnu dobit, niti platili ikakav porez.

Država jednostavno nema dovoljno obrazovanih u poreskoj i opštinama koji bi se time bavili.
Često čitam ovde na forumu kako opštinari i ne shvataju o kakvo se tu porezu radi.

Zato država sada pokušava da naplati koliko god može više poreza, jer je u vreme Dinkića i pre njega, bio uspeh kada naplate 60% poreza od onoga što smatraju da bi trbalo.

Jednom će sve biti OK i tak kako ti sada pišeš, sada se sve zasniva na dobroj volji pojedinaca.
Naravno da velike sume ne mogu tek tako da prodju, ali uvek može novac da ide na račun nekog prijatelja ili da im tražiš čekom da ti plate, a njega možeš, ako nije neka velika suma da naplatiš i u inostranstvu ako već imaš strah to ovde da o beviš.

Ne misliš valjda da pare od reklama na raznim privatnim forumima i sajtovima vlasnici ne dobijaju u obliku čeka na svoje ime? I naravno da ne plaćaju nikakav porez na tu zaradu - tek to bi preopteretilo i onako nesposobnu poresku upravu uSrbiji.

Ali, svakako pozdravljam to što ti plaćaš redovno porez - tako i treba!

I da dodam: pričalo se da će svaki gradjanin dobiti svoj poreski broj, kako bi se već jednom uveo red, ali ništa se nije desilo, nema toga.
Pošto Evropa to ima, umesto poreskog broja ukucaš u to polje svoj matični broj. I sve ide kao što sam ti gore objasnio.
I nisam još čuo da je nekom fizičkom licu poreska zakucala na vrata jer je od neke firme primio 3000 evra na račun, ili što je unovčio ček na svoje ime od firme iz inostranstva...

Boranija ::

I nisam još čuo da je nekom fizičkom licu poreska zakucala na vrata jer je od neke firme primio 3000 evra na račun, ili što je unovčio ček na svoje ime od firme iz inostranstva...

verovatno nece ako primi jednom, dvaput 3000.... ali ako 12 puta u godini primi po 3-4k evra verovatno nece ni tada, ali ajd spavaj mirno onda...

http://www.draganvaragic.com/blog/placanje-poreza-gradjani-fizicka-lica/

evo jos jednog slikovitog citata:

budifreelancer ::

Zaradu iz inostranstva dobijam preko banke, ali ne plaćam nikakav porez. Fizičko sam lice, tj nezaposlena. Da li će država na bilo koji način da primeni sankcije prema meni?
Ako posao po ugovoru obavljate za inostrano lice, onda imate obavezu da sami obračunate, platite i prijavite porez na dohodak i odgovarajuće doprinose, za svaki pojedinačni prihod koji ostvarite (Član 107 Zakon o porezu na dohodak građana - najkasnije u roku od 15 dana od dana kada je prihod primljen (stav 3)).

Ako  ovo ne uradite napravili ste prekršaj (Član 168). Zakon o porezu na dohodak građana stav  1. tačka 2) i Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara, kazniće se za prekršaj obveznik fizičko lice.

Kada devizna uplata stigne, vaša banka stavlja na raspolaganje Poreskoj upravi podatake o transakciji. Kada, i da li će PU pokrenuti postupak zavisi od ažurnosti nadležne PU.

Od kada je ukinut SDK-a, ekipa Djindjic-Dinkic-Djunic, od tada ova država nema kontrolu tokova novca, posebno ne u privatnim bankama. Koje se uporno opiru da izigravaju policajca ili SDK. Izuzimajuci velike transfere.

Meni je još pre nekoliko godina šefica jedne banke na moje pitanje da li bi i ja morao da pišem izjavu odakle i zašto mi se šalje 10.000 evra, odgovorila, uz namigivanje, da to ja, kao stari klijent ne bih morao da uradim jer bismo te pare stavili odmah na štednju (3 meseca) a posle toga bi sve  bilo ok.

Da je poreska efikasna i da država stvarno želi da naplaćuje porez, ne bi se dešavalo da tajkuni duguju čiteve milijarde dinara za porez?

Zar ne?

Lako bi se taj dug dao konvertovati u vlasništvo firmi tih tajkuna, da se hoće...

Ali ako bi bilo maltretiranja od strane poreske uprave gradjjana onda novac nebi isao vise preko banke nego preko prijatelja i steta bi bila velika. Veliki novac iz inostranstva a da je prljav nebi ni prosao kod strane banke oni bi to stopirali verovatno .

citat ::

Топ-менаџмент „Дојче банке“ забринут је што банка може бити кажњена са 4 милијарде долара по предмету прања новца у Русији, као и због операција са земљама којима су САД увеле санкције, пише „Шпигл“ позивајући се на изворе.

„Дојче банка“ може бити кажњена истовремено у више земаља. Према мишљењу извора „Шпигла“, у Великој Британији казна може достићи више стотина милиона евра.

У другом кварталу ове године „Дојче банка“ је издвојила за судске трошкове 3,8 милијарде долара. Сума неплаћених казни до 30. јуна процењује се на 3,2 милијарде долара.

Саопштено је раније да је британски орган за финансијски надзор иницирао истрагу против „Дојче банке“ по предмету кршења закона о борби против прања новца.

Ради се о клијентима лондонске и московске филијале банке које су, према подацима регулатора, изводиле операције пребацивања новца из Русије уз помоћ продаје деривата ван берзе, током којег су рубље преводили у фунте.

Američki i britanski regulatori odrezali su u četvrtak Deutsche Banku novčane kazne u ukupnom iznosu od rekordnih 2,5 milijardi dolara zbog manipulacije kamatnim stopama.
Prema odluci američkih regulatora najveća njemačka banka mora platiti kaznu od 2,175 milijardi dolara dok su britanski regulatori zatražili kaznu od 227 miliona funti (341 milion dolara) zato što DB nije spriječio manipulacije visinom kamatnih stopa LIBOR i EURIBOR, važnih za stotine milijardi dolara financijskih proizvoda i kredita diljem svijeta.

citat ::

BANKARSKA AFERA Srbin u koferu doneo 20 miliona evra u švajcarsku banku

Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara objavio je juče tajnu prepisku službenika HSBC banke. Njome se dokumentuje ono o čemu svetska javnost godinama priča: deo švajcarskih banaka živi od onih koji su spremni da plate visoke provizije bankara kako bi utajili porez u svojim državama.
uznemirenje kada im je, u želji da položi 20 miliona evra, došao jedan građanin Srbije.

Prema jednom od objavljenih dokumenata, službenik HSBC banke opisuje
- Zamolili smo ga da se pri budućim posetama banci ponaša manje upadljivo. Rekli smo mu da se dosad nismo mešali u njegove transakcije, ali da bismo više cenili kada bi se iznosi koje donosi smanjili. Odgovorio je da razume našu zabrinutost i poručio da će ubuduće koristi manje iznose - kaže se u jednoj od beleški službenika zaduženog za misterioznog srpskog državljanina.

Toliko o poštenju stranih banaka, posebno iz zemalja o kojima Srbi misle da su savršene pravne države i da u njima vlada savršena demokratija, he, he....

A setite se samo koliko su se Djindjic i Dinkic hvalili kolika suma maraka je promenjena u evre, a da pri tome niko nije pitao odakle vam marke!

I koliko je silnih kioska za menjacke poslove Dinkic postavio po ulicama Srbije?

Nikog nije bila briga odakle te pare, zar ne mislite da su i stranci ovde menjali marke u evre i prali pare?
Uz proviziju...

Ako ova vlast iole uvede u red pranje para, SVAKA JOJ ČAST, ne plaćanje poreza, posebno PDV, jer i sami znate da fiskalne retko dobijate u kaficima i kafanama, možda samo "predračun" koji je samo izdat kao pokriće kupcu, a PDV nije naplaćen.

Samo pravi fiskalni znači da PDV ide državi, ali Srbi neće da se zameraju kafedjijama i tolerišu kradu od 20% !!! Mentalitet?
Grčki mentalitet?

Bar da vam vrate 10% od tog ukradenog novca jer ste i vi saučesnici u kradji države.
To bi još i imalo smisla....

Jedan namet odnese 8,5 milijardi dinara godišnje

Privreda plaća 384 neporeska nameta, od čega su gotovo dve trećine parafiskalni, a za 20 najvećih građani i privreda izdvojili su prošle godine 76,3 milijarde dinara, odnosno preko 600 miliona evra.

Najviše novca otišlo je na republičku sudsku taksu – više od 8,5 milijardi dinara, što je neznatno manje nego 2013. godine, pokazuje analiza Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj.

Privreda plaća 384 neporeska nameta, od čega su gotovo dve trećine parafiskalni. Zbog toga, u NALED smatraju da je neophodno što pre usvojiti pravilnik s jasnim kriterijumima za određivanje visine taksa koje bi bile u skladu s realnim troškovima države.

Predsednik UO NALED Vladan Atanasijević kaže da u suštini niko nema problem da plati 100 dinara, 1.000 ili 2.000 dinara ukoliko zna šta dobija zauzvrat. U Uniji poslodavaca Srbije kažu da kriterijumi na osnovu kojih se određuje visina nameta najčešće nisu precizno utvrđeni.

Nebojša Atanacković iz Unije kaže da, između ostalog, lokalne samouprave naplaćuju neke svoje usluge i ono što nije usluga, zavisno od toga koliko im treba novca.

"Posebno naglašava nepredvidivost tih nameta koji, kako kaže, mogu da budu zaista različiti, da se uvedu u toku godine tako da privrednici zaista ne mogu da unapred očekuju koji je to trošak koji može da ih zadesi u toku jedne poslovne godine."

Do kraja godine očekuje se Nacrt zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara. Posle javne rasprave i usvajanja primenjivao bi se od 2016. godine, saznaje RTS u Ministarstvu finansija. Prema istraživanju NALED, čak 72 odsto neporeskih nameta je u nadležnosti republičkih organa.

*Izvor: RTS

Zašto Crkva ne plaća porez?

Država godišnje izdvaja oko osam i po miliona evra za crkve i verske zajednice.

To se uglavnom daje za isplatu penzijsko-invalidskog i zdravstvenog osiguranja sveštenika i verskih službenika. Istovremeno, Crkva je izuzeta iz poreskog sistema Srbije. Država i crkva su Ustavom razdvojene kategorije, ali to ne mešanje ne bi trebalo da znači i potpunu ekonomsku i finansijsku nezavisnost verskih zajednica od srpskih poreznika. Čak i tradicionalno verski konzervativne države odnedavno su prekinule sa takvom praksom.

Kako je ranije pisano, stotine miliona evra moglo bi se dodatno sliti u republičku kasu, kada Crkva ne bi bila oslobođena određenih poreskih davanja - poreza na dobit, imovinu, PDV i ostalih nameta. Ta oslobađanja prema slovu zakona, važe samo za one usluge, odnosno objekte, koje služe za bogoslužbene delatnosti.

Nadležne inspekcije nikada nisu kontrolisale rad bilo koje verske zajednice. Zato nije poznato ni koliko crkve izmiruju one obaveze kojih po zakonu nisu oslobođeni - poreza na imovinu koja ne služi ispovedanju vere (zgrade, šume, zemljište...) ili PDV-a na prodaju stvari koji nemaju bogoslužbeni karakter, na primer crkvenih kalendara, privezaka i sličnih suvenira.

Gruba procena, izvedena na osnovu izjava crkvenih velikodostojnika, ukazuje da bi samo od PDV-a na prodaju knjiga i ostale robe u crkvenim prodavnicama, kao i od poreza na dobit SPC, državna kasa mogla da bude bogatija za oko 10 milijardi dinara. Kada bi kojim slučajem crkvama bio uveden i porez na svu imovinu, dakle i na bogomolje, praznina u državnoj kasi bila bi još manja.

Kod nas crkve raspolažu i objektima koje rentiraju, kao i zemljištem. Koliko novca zarađuju govore i izgled voznog parka vladika, kao i raskošni enterijeri vladičanskih dvorova. Problema sa kontrolom crkvenih finansija, ima i sama SPC. Ni unutar Crkve ne mogu da utvrde da li sve eparhije izmiruju "crkveni porez" od četiri odsto eparhijskih prihoda koji odlazi u patrijaršijsku kasu.

Porezi i crkve u svetu

- Od 2013. godine u Italiji crkva plaća porez na nekretnine koje imaju nekomercijalnu svrhu.

- U Hrvatskoj je od početka ove godine uvedeno plaćanje poreza za sve necrkvene prihode, kao što su prihodi od iznajmljivanja prostora, trgovinske ili hodočasničke delatnosti.

- Nemačka praktikuje da crkva plaća porez državi, ali istovremeno crkva uzima obavezan porez od vernika.

- Sjedinjene Američke Države smatraju crkve za neprofitne organizacije i za njih ne postoji institucija poreza

Prema procenama, u Srbiji se izdaje skoro 260.000 stanova, samo u Beogradu oko 74.000. Tek za 1 odsto izdatih stanova postoji i ugovor o zakupu. Na taj način vlasnici stanova izbegavaju plaćanje poreza. Istraživali smo ko ima koristi, a ko štetu od ugovora o zakupu i poreza na taj ugovor.

Samo onaj ko je bio podstanar zna kako je živeti u tuđem stanu. Jelena ni to nije uspela da sazna jer je predhodno prevarena.

“Početkom februara, zapravo prvog, platila sam kiriju, a dan kasnije me je žena zvala da mi kaže da moram da se iselim. I morala sam, a kiriju mi nije vratila.. oko 130 evra”, navodi studentkinja Jelena.

“Dešavaju se različiti slučajevi nasilja, bezakonja, zamene brave na vratima, isključivanje električne energije, pa čak i fizički napadi”, ističe Mirko Mirković iz udruženja podstanara Velegrad.

Zakon o stanovanju propisuje 90 dana kao otkazni rok, ali kako zakupac i vlasnik gotovo nikada ne potpisuju ugovor taj rok se ne važi.

Ugovor o zakupu značio bi sigurnost i za onog ko stan iznajmljuje i za vlasnika.

“Na taj način bismo mi bili sigurni da nas neće izbaciti, a i vlasnik bi bio siguran da ćemo mi platiti kiriju i sve ostalo”, ističe studentkinja Jelena.

Međutim, korist od ugovorenog pravnog odnosa o zakupu imao bi i svaki građanin Srbije jer bi se na taj način plaćao i porez na najam stana.

Poreska uprava najavljuje strožu kontrolu od jeseni. Vlasnici stanova se bune i prete 20% većom kirijom. To neće moci, poručuju iz udruženja – zvaćemo inspekciju.

“To znači da ako podstanar plaća 200 evra, on mu kaže sledeći put kada ja budem plaćao porez ti ćeš platiti 240 evra. Prvo, zakon o zakupu kaže da se plaća porez od ostvarene, a ne povećane zakupnine. Drugo, ne može ni jedan zakupac da na taj način uvećava cenu jer bi to bio tržišni prekršaj”, navodi Mirko Mirković.

Iznajmljivanje stanova je postao ozbiljan biznis.

“Ovaj porez će da zahvati i one koji imaju više stanova pa ih iznajmljuju, ali neće one koji žive u svom stanu”, ističe Neven Cvetićanin iz Instituta za društvene nauke.

“Mi kada izdajemo neki stan tražimo dokaze o vlasništvu tražimo kopiju lične karte i onog ko izdaje i onog ko zakupljuje stan. Takva dokumentacija se uredi i preda”, kaže Katarina Lazarević iz agencije za nekretnine.

Filip to dobro zna, on 17 godina živi u Roterdamu. Tamo se plaćanje poreza na najam stana podrazumeva, a na stan bez ugovora niko ne pristaje.

“U Holandiji se sve dogovoriš i staviš na papir, tu ide sve i voda i struja i to platiš. Mislim da je to bolje jer onda imaš na papiru šta sme, šta ne sme i šta se očekuje”, ocenjuje Filip.

“Zamisao je da država uzme, to je uopšte zamisao poreskog sistema, da država ima svoju poresku politiku kako bi obezdila građanima škole, puteve, bolnice…”, navodi Cvetićanin.

Procenjuje se da zbog neplaćanja poreza vlasnika stanova država godišnje gubi oko 50 miliona evra, a obični građani zbog toga ostaju bez 10 kilometara auto-puta, 20 obdaništa, 20 škola ili 250.000 prosečnih penzi

BEOGRAD - Premijer Srbije Aleksandar Vučić najavio nagradnu igru kao meru protiv sive ekonomije. Spreman bogat nagradni fond. Bonusi i lokalnim samoupravama gde se najviše izdaju isečci.

Uz pomoc NALED-a za to će biti zadužena ministarka Ana Brnabić. Naći će se način da se naprave lutrija na kojoj bi građani bili nagrađivani tako što umesto loza predaju fiskalne račune", potvrđeno je Kuriru u Vladi Srbije.

U kolu su robne nagrade, a premija bi mogla biti i stan u Beogradu! I lokalne samouprave će moći da se "igraju". I za njih su spremne vredne nagrade, a u opticaju su internet-parkovi, teretane na otvorenom, dečja igrališta i drugi sadržaji.

Promena loših navika

Da će ova ideja uskoro zaživeti je na skupu Nordijske poslovne alijanse napomenuo i premijer Aleksandar Vučić. On je, negodujući zbog gradonačelnika Niša, koji se izvinjavao ugostiteljima koje su kaznili poreski inspektori, istakao važnost izdavanja fiskalnih računa.

U Slovačkoj prihodi veći za 500 miliona evra

Organizacija će biti poverena Ministarstvu finansija, a već je formirana Radna grupa u kojoj su i predstavnici "Lutrije Srbije", Američke privredne komore, Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj i Poreske uprave.

Lutrija je jedna od mera koje je NALED predložio u svom Nacionalnom programu za suzbijanje sive ekonomije. Vodili su se činjenicom da su u Slovačkoj, u sličnoj akciji, za četiri meseca poreski prihodi porasli za oko 500 miliona evra.

Bilo je predviđeno da akcija sakupljanja računa počne još u januaru, ali je zbog izbora ceo posao odložen. Očekuje se da će do kraja godine početi njeno sprovođenje.

Preporodio je slovačku privredu, a evo šta savetuje Srbiji

“Što se tiče progresovnog oporezivanja mislim da je to lažna dilema. U Slovačkoj smo imali jednu od najuspešnijih poreskih reformi. Mi smo uveli proporcionalno oporezivanje, a to znači da imate istu poresku stopu, tada je bila 19 odsto, za prihode privrede i građana. Stopa je ista za sve, ali mi smo utrostručili iznos zarade koji je neoporeziv. Što u praksi znači da siromašni, oni sa minimalnim zaradama, nisu uopšte plaćali porez na zaradu. Efektivna kamatna stopa je za njih nula, generalno ta stopa se kretala od nula do 19 odsto. To je dakle bila progresivnija poreska stopa od prethodne, prema kojoj se zarada oporezivala po pet različitih osnova od 5 odsto do 38 odsto”, objašnjava bivši slovački ministar.

Na pitanje da li bi subvencije trebalo dati domaćim privrednicima, koji kažu da bi se time postigao privredni rast koji vlada želi da postigne subvencionisanjem stranih investitora, Mikloš navodi da su oni u pravu i ponavlja da treba napraviti izuzetak kada su u pitanju velike kompanije, značajni ulagači, čiji dolazak predstavlja dobar signal ostalima, ali i razvija niz povezanih delatnosti. On naglašava i da je najvažnije stvoriti povoljno poslovno okruženje.

Ko su najveći poreski dužnici

Poreska uprava Srbije objavila je spisak najvećih poreskih dužnika na kraju juna ove godine, na kojem je 358 aktivnih preduzeća, 917 firmi koje su u stečaju i 96 firmi u privatizaciji. "Zastava oružje" iz Kragujevca je sa dugom od 8,19 milijardi dinara najveći dužnik među preduzećima koja su u postupku konverzije vlasništva.

Slede "Krušik" iz Valjeva (2,55 milijardi), "PTT Namenska" iz Trstenika (2,25 milijardi) i "Sloboda" iz Čačka (1,60 milijardi).

Javno preduzeće za podzemnu eksploataciju uglja "Resavica", sa dugom od 6,45 milijardi dinara, najveći je dužnik među firmama koje su u postupku privatizacije.

Na toj listi su i "Zastava kamioni" iz Kragujevca (2,58 milijardi), "Jumko" iz Vranja (2,03 milijarde), "Industrija obuće Beograd" (1,21 milijarda), "Lasta" iz Beograda (1,09 milijardi), "Grupa Zastava vozila" iz Kragujevca (1,06 milijardi).

Beogradska "Mostogradnja" je najveći dužnik na spisku preduzeća koja su u postupku reorganizacije i ima neizmirene obaveze od 4,05 milijardi dinara, zatim "Fabrika automobila Priboj" (3,39 milijardi), "Industrija motora Rakovica" (3,10 milijardi), "Trajal korporacija" iz Kruševca (2,19 milijardi), "Rudnici bakra RTB Bor" (1,30 milijardi).

Najveći poreski dužnik među aktivnim preduzećima na kraju juna bila je kompanija "Borba", čiji je dug 1,96 milijardi dinara. Sledi "Lola livnica" iz Beograda (1,05 milijardi) i "Mera invest" iz Beograda (952 miliona).

Među najvećim dužnicima su i preduzeća "Navip", "Komgrap", "Novosti", "Ratko Mitrović", "Rudnap".

Najveći dužnici među preduzećima u stečaju su "Beobanka", čiji je dug 31,57 milijardi, i "Investbanka", sa dugom od 23,68 milijardi dinara. Na toj listi su i "Magnohrom", "Farmakom", "BIP", "Beohemija", "Zekstra", "Agroživ".

Na spisku poreskih dužnika je 1.181 preduzetnik, a najveći dug ima Dragana Čičić, vlasnica proizvodno-trgovinske radnje "Drvoplast" iz Kraljeva, čiji je dug 123,6 miliona dinara.

Poreskih muka pored Lazarevića nisu se ratosiljali ni Miroslav Bogićević, Željko Žunić, Dragan Đurić... Oni su sada u grupi stečajaca. Iako su grupu promenili, praksa da se ne plaćaju dugovi je ostala, pa tako Bogićevićeve firme iz “Farmakomovog” carstva ukupno duguju 3,4 milijarde dinara. Đurićeva “Zekstra” i Veterinarski zavod nešto su bolje jer su uskratile državi 630 miliona. Žunićeva “Beohemija” nije platila porez u visini od 552 miliona.

Firma “Delta legal” nije izmirila dug od 334 miliona dinara. Ipak, i pored ovolikih dugovanja, oni u kategoriji stečajaca znatno zaostaju za prvoplasiranom “Beobankom”, koja godinama drži rekord duga koji je ove godine narastao na 31 milijardu dinara.

Beograd -- Prva verzija Zakona o poreklu imovine već je spremna i uskoro se očekuje javna rasprava o tom važnom dokumentu.

Iako najavljivan više puta u poslednjih 15 godina, nijedna vlast do sada nije donela zakon kojim bi se proveravala imovina stečena poslednjih decenija.

Svi vi koji ste na sumnjiv način stekli bogatstvo, pripremite se. U stvari, budite bar na oprezu, jer je provera imovine najavljivana bar desetak puta od 2000. godine.

Svi, od demokratskih prosvetitelja posle 5. oktobra, preko zbratimljenih demokrata i socijalista kasnije, pa do naprednjaka poslednjih godina, najavljivali su zakon. I za sada nista. Ministarka pravde Nela Kuburovic sada kaže - Zakon će biti donet.

“Vršiće se unakrsno ispitivanje, odnosno da li imovina koju posedujete odgovara vašim prihodima u toku godine i onome što ste prijavili Poreskoj upravi”, objašnjava Kuburović.

“Zakon jeste pre svega poreski, odnosno sankcija je veći porez nego da ste uredno prijavljivali sve ono što imate”, objašnjava ona.

Luksuzni Audi, kuća kojom se ne bi postideo ni neki uspešni poslovni čovek na Zapadu, a kad pogledate zaradu - minimalac. I tako godinama.

Nekadašnji član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Zoran Stojiljkovic kaže da se to pitanje već nekoliko puta sa negativnim predznakom nalazilo u izveštajima Evropske komisije o Srbiji.

“Tu će se nešto doneti, to znači da mi nismo imali snage da sami rešimo taj sopstveni koruptivni demokratski deficit nego nam treba učiteljica”, kaže Stojiljković.

Ministarka kaže da se sada ide do kraja i da neće prolaziti trik sa prebacivanjem imovine na druga lica. Ako ne prijavite imovinu, računajte na porez od 50 ili čak 75 odsto na takvu imovinu.

“Imate i povezana lica, naravno, kod kojih se vrši provera imovine. Da li su to najuži članovi porodice, tako da i ta imovina će svakako biti predmet posmatranja”, ističe ministarka.

Istraživač Transparentnosti Srbija Zlatko Minić, medjutim, upozorava da su i postojeći zakon bili dovoljni, ako postoji odlučnost države da istraži poreklo imovine.

“Za te četiri i po godine Zakon o poreklu imovine se nije našao ni u jednom strateškom aktu ili Akcionom planu koji su u medjuvremenu usvajani, koji se tiču borbe protiv korupcije i evropskih integracija”, kaže Minić.

S druge strane, za Stojiljkovića je sporno pravilo o obrnutom teretu dokazivanja.

“Mi vas osumnjičimo, da ne kažem optužimo, a vi onda dokazujete da ste nevini u čitavoj priči, sto je suprotno klasičnoj pravnoj procedure”, rekao je Stojiljković.

Javna rasprava o zakonu o poreklu imovine trajaće 45 dana, nakon čega se očekuje da ga Vlada usvoji i pošalje predlog Skupštini Srbije.

BEOGRAD - Ministarka pravde Nela Kuburović najavila je da će to ministarstvo predložiti da se imovina ispituje pet godina unazad, te ukoliko se utvrdi nesrazmera između nečijeg načina života i prihoda, predložiće da se takvima odredi porez i do 50 odsto procenjene vrednosti imovine.

http://www.kurir.rs/vesti/drustvo/nema-vise-dzipom-u-vrtic-a-placaju-povlascenu-cenu-ko-sakrije-imovinu-platice-porez-i-do-50-odsto-clanak-2603189

Sličan tekst ima i u štampanom izdanju Novosti od petka.

Marina Grković iz Debrca je dobitnica stana u Beogradu!
Marina Grković iz Debrca, dobitnica stana u Beogradu u nagradnoj igri 'Uzmi račun i pobedi' rekla je u kratkom telefonskom razgovoru da ni najmanje ni očekivala da će baš ona dobiti nagradu.
- Nisam ni želela da šaljem račune, ali sam na insistiranje moje ćerke Svetlane to na kraju i učinila. Nadali smo se da ćemo dobiti auto - kad, eto, dobili smo stan! - navela je ona.
Sagovornica otkrila je da nije sa pažnjom pratila izvlačenje na televiziji.
- Samo sam čula kada je ćerka rekla: 'Mama, ovo je tvoj rukopis'. I zaista videla da je rukopis moj. Još su pre toga dve koverte bile neregularne - nije krila oduševljenje...

Advokati opet kukaju na porez koji će platiti

Advokati će i po ovoj, izmenjenoj Uredbi, koju je donela Vlada, biti svrstani u petu grupu paušalaca, zajedno sa lekarima, stomatolozima, veterinarima, prevodiocima, inženjerima, arhitektama... Toj grupi polazna osnovica za utvrđivanje poreza, koja je do sada iznosila 120 odsto od prosečne zarade u Srbiji, biće uvećana za najviše 10 odsto. S druge strane, advokati kojima godišnji prihod prelazi osam miliona dinara biće, kao i do sada, u sistemu PDV-a i plaćati porez u visini od 20 odsto od ostvarenog prihoda.

Podsećanja radi, advokati su pre tri godine baš zbog paušalnog oporezivanja organizovali proteste i izazvali četvoromesečnu blokadu pravosuđa. Oni od tada nisu dobijali poreska rešenja, kao ni cela peta grupa paušalaca, ali su bili u obavezi da porez plaćaju na osnovu poslednjeg dobijenog rešenja. Postavlja se pitanje da li će sada, nakon izmene Uredbe, zbog većeg poreza, ponovo iskoristiti svoju ucenjivačku moć kako bi ostvarili svoje interese.

A šta da se pobune profesori i penzioneri?

Profesor na Ekonomskom fakultetu dr Ljubodrag Savić smatra da Vlada, ako želi da bude kredibilna i efikasna, mora da ostane dosledna u svojim odlukama bez obzira na negodovanje advokata.

- Kako bi bilo da su svi sa univerziteta ili penzioneri izašli na ulice zato što su im smanjene plate, odnosno penzije. Vlada mora imati razumnu politiku, imati poreske stope koje su predvidljive, relativno prihvatljive i jednake za sve. S druge strane, mišljenje advokata nije obavezujuće za Vladu - kaže Savić.

http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/advokati-opet-kukaju-na-porez-koji-ce-platiti/3xggg68

Sve više luksuznih automobila može da se vidi na ulicama, ali uvećanje njihovog broja nikako ne odgovara rastu naše privrede. Jedan pogled na ulice Beograda u saobraćajnom špicu dovoljan je da se jasno sagledaju srazmere sive ekonomije. Ovo zapažanje izneo je Miodrag Kostić, predsednik „MK grupe”, na panelu posvećenom unapređenju i reformi Poreske uprave na nedavno održanom „Kopaonik biznis forumu”.

– Da li taj broj automobila odražava realnu ekonomiju? Naravno da ne. Ja ne vidim srazmeru – konstatovao je Kostić i predložio:

– Pričamo o porastu BDP-a jedan ili dva odsto, a sivo tržište zauzima 30 odsto. Hajde da vratimo 10 procenata u legalne tokove. To je značajan rast i to je realno.

Na njegovo pitanje kada će Poreska uprava unakrsno da kontroliše prihode i imovinu građana Dragana Marković, direktorka Poreske uprave, odgovorila je da u prethodnih 20 godina to nisu radili na pravi način, iako im Zakon o poreskom postupku to omogućava. Jedan od razloga izostanka unakrsne kontrole je sistematizacija i složenost tog procesa.

–Želimo da se time bavimo u budućnosti. Do kraja godine ćemo doneti akt o sistematizaciji, pa ćemo moći da proširimo i taj deo – rekla je ona.

Poreska uprava mora da ima političku podršku kako bi mogla da radi svoj posao kako treba i da bi mogla da bude izvan uticaja različitih interesnih grupa, naglasio je Dalari Pietro, ekonomista MMF-a.

Prvi čovek „MK grupe” imao je zanimljivo pitanje za direktorku Poreske uprave. Njega je zanimalo da li ona zna ko plaća najveći porez u Srbiji, budući da se u javnosti govori samo o neplatišama.

Dragana Marković rekla je da se to zna, ali da postoje zakonski okviri koji ovu službu ograničavaju da to javno objavi. Kostić je na to odgovorio da bi voleo da je on u javnosti poznat po tome koliko je poreza platio, a ne po čuvenoj kupovini šećerana:

– Ako biste pitali javnost ko je onaj Kostić, svi bi rekli da je to onaj što je kupio šećerane za tri evra. A ja bih voleo da im kažete da su od 2003. do sada te šećerane platile stotine miliona evra poreza. Meni je jasno da porez mora da se plaća, ako hoćete penziju, dobru socijalnu zaštitu, puteve bez rupa – rekao je prvi čovek „MK grupe” koja godišnje plaća oko 100 miliona evra raznih poreza.

Ministarstvo priprema ozbiljnu reformu poreskog tretmana fizičkih lica pružaoca usluga smeštaja do 30 ležaja. Ta reforma će obuhvatiti njihovo oporezivanje po niskoj stopi, prijavu i plaćanje boravišne takse, kontrolu plaćanja boravišne takse, sistem onlajn prijave i odjave gostiju i elektronski sistem u kojem je uvezan MUP, Poreska uprava, lokalna samouprava i Ministarstvo, precizirala je Pindžo sinoć na panelu „Uloga međunarodnih i lokalnih brendova hotela u razvoju destinacije” koji je organizovan na Ekonomskom fakultetu u Beogradu u okviru obeležavanja Dana fakulteta.

Ona očekuje da se taj proces završi za dve godine, jer je potrebno promeniti zakonski okvir, uraditi pilot, implementirati rešenje i sprovesti kampanju.

Pindžo je navela da izdavanje stanova turistima više nije usmereno na klijente koji traže samo jeftin smeštaj. Pojedinci čak iznajmljuju tuđe stanove da bi ih izdavali turistima, neće da se kategorišu kod lokalne samouprave i plaćaju porez, već sklapaju ugovore o izdavanju stana i plaćaju neke minimalne nadoknade, dodala je.
Prema njenim rečima, u poslednjih sedam-osam godina u Srbiji je zabeležen dvocifren rast boravka stranih turista i taj trend se nastavlja.

"Poreski dug preduzetnika i firmi u Srbiji od uvođenja portala e-porezi 2014. godine ne može aposlutno da zastari, budući da je prelazak sa "paprinih" na elektronske obrasce poreskih prijava omogućio mnogo bolju naplatu", smatra poreski savetnik Milan Trbojević.

Taj dug po zakonu zastareva za pet godina, odnosno apsolutna zastarelost nastupa posle 10 godina, ali ukoliko poreznici u međuvremenu ne pošalju opomenu dužniku, kaže Trbojević za Tanjug.

Međutim, kako je protekle četiri godine praksa da poreznici redovno šalju upozorenja, novi rok za plaćanje poreza se time automatski produžava i na taj način se, ustvari, rok za plaćanje poreza produžava – "zauvek".

Trbojević, pojašnjava da treba praviti razliku između dugovanja nastalih pre 2014. i posle te godine.

Postoji mogućnost da poreski dug zastari ali samo ako je reč o obavezama nastalim pre 2014. godine.

"Ključna godina kada zastarevanje prestaje da bude praksa je 2014. kada je Poreska uprava za preduzetnike i firme uvela portal e-porezi preko koga sada idu svi porezi koji se plaćaju", kaže Trbojević.

U slučaju neplaćanja poreza, Poreska uprava sada, ocenjuje Trbojević, brže reaguje i šalje opomene, a može da pokrene i prekršajni postupak.

Od 2014. godine maksimalan period za slanje opomene je mesec dana od dospeća obaveze za plaćanje poreza.

Prema Trbojevićevom mišljenju, gotovo je nemoguće da nastupi aposolutna zastarelost poreskog duga, osim ako nije moguće naplatiti porez jer nema odakle, čak ni u slučaju prinudne naplate.

Poreska uprava na svom sajtu objavljuje spisak najvećih dužnika, a poslednji je objavljen krajem decembra prošle godine.

Zakon o poreklu imovine najavljivan je godinama unazad. Inicijativa za donošenje Zakona o poreklu imovine u Srbiji prvi put je pokrenuta pre 17 godina, tačnije u januaru 2001. godine. Zvanične institucije i gotovo sve stranke na vlasti od tada su njegovo donošenje najavljivale najmanje deset puta.

PREDLOG NOVOG ZAKONA
Kako saznaje "Blic", resorna ministarstva završila su rad na zakonu koji će urediti naplatu poreza na neprijavljenu imovinu i koji će vrlo brzo ući u javnu raspravu. Njime je predviđena poreska stopa od čak 75 odsto vrednosti imovine za koju se utvrdi da nije bila prijavljena bez obzira na to da li je stečena na legalan ili nelegalan način.

- Nekad je ta imovina stečena i legalnim, zakonitim putem, ali se nije prijavljivala upravo iz razloga kako bi se izbegavali porezi koji tako visokoj imovini pripadaju. Sada ćete imati visoku poresku stopu, tako da pitanje da li će nekome ubuduće pasti na pamet da skriva imovinu. Ukoliko je utvrđeno da je nešto milion evra, 75 odsto poreza znači da ćete platiti 750.000 evra u budžet Srbije. A ako je imovina stečena na nelegalan način, ukoliko se utvrdi da postoje elementi krivičnog dela, tada će postupati nadležni organi i u sudskom postupku utvrditi o kojem krivičnom delu je reč, da li je bila zloupotreba položaja ili poreska utaja ili neko drugo krivično delo - kažu za "Blic" u Ministarstvu pravde koje zajedno sa Ministarstvom finansija radi na izradi zakona.

https://www.blic.rs/biznis/vesti/porez-od-75-odsto-drzava-resila-da-se-obracuna-sa-onima-koji-su-se-obogatili-na-crno/5495cxt

Potpisano: Srbija i SAD zajedno protiv utaje poreza
Beograd -- Ministar finansija Siniša Mali i ambasador SAD u Beogradu Kajl Skot potpisali su Sporazum između Vlade Sjedinjenih Američkih Država i Vlade Republike Srbije.

https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=04&dd=10&nav_id=1528290

Prozovite malo elitu kriminala,na primer advokate koji ne placaju ovoj drzavi nista pa estradu krimala sto se tice para i svega drugog.
Pa oni su pokrali pola drzave legalno. Niko ih ne tera da budu lojalni gradjani i plate drzavi u kojoj zive kao i sav drugi deo gradjana,seljaka.
Zamisli Borivoja Borovica koji uzme od kriminalaca 500.000 evra da bi ga oslobodio bez obaziira sto sudijama da 100.000 evra.

Najplaćeniji građanin u Srbiji ima bruto mesečnu zaradu od čak 249.000 evra ili oko 538 prosečnih plata, što znači da je svakog dana bogatiji za oko 8.300 evra. Taj građanin recimo sebi svakoga dana može kupiti jednu manju vikendicu na Staroj planini.

Prihodi 100 najplaćenijih građana kreću se u rasponu od oko 52 do 350 miliona dinara godišnje. Sudeći prema najčešće prijavljenim zanimanjima, najplaćeniji u našoj zemlji su i prošle godine, kao i ranije, bili menadžeri, direktori i inženjeri, dok je 86 odsto prijavljenih muškog pola.

Kako navode iz Poreske uprave, najviše prijava za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana podneto je na teritoriji koju obuhvata Odsek za koordinaciju poreske kontrole Beograd - ukupno 17.621. Zatim sa teritorije koju pokriva Odsek za koordinaciju poreske kontrole Novi Sad - 4.873 prijava i teritorije koju pokriva Odsek za koordinaciju poreske kontrole Kragujevac - 1.713 prijava.

Kao i prethodne godine, ubedljivo najviše prijava podneto je na Novom Beogradu - 4.757.

ŠTA PODRAZUMEVAJU MERE PORESKE POLITIKE?

Mere poreske politike podrazumevaju odlaganje plaćanja poreza i doprinosana zarade za preduzeća u privatnom sektoru, tokom trajanja vanrednog stanja, a u periodu od tri meseca, uz kasniju otplatu nastale obaveze u ratama sa početkom najranije od 2021. godine, navodi se u uredbama koje je Vlada Srbije danas usvojila.

Uz to, odlaže se i plaćanje akontacije poreza na dobit u drugom kvartalu 2020. godine za sva preduzeća, a vrednost ovih mera je 161 milijardi dinara.

Direktna pomoć privatnom sektoru podrazumeva direktnu pomoć preduzetnicima koji se paušalno oporezuju i koji plaćaju porez na stvarni prihod, mikro, malim i srednjim preduzećima u privatnom sektoru - uplata pomoći u visini od 3 minimalne zarade.

Direktna pomoć velikim preduzećima u privatnom sektoru - uplata pomoći u visini 50 odsto neto minimalne zarade (za vreme trajanja vanrednog stanja), a za zaposlene kojima je rešenjem utvrđen prestanak rada (član 116 i 117. Zakona o radu).

Vrednost tih mera je 97,3 milijarde dinara.

Kada je reč o merama za očuvanje likvidnosti, odnose se na Uredbu o utvrđivanju programa finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti i obrtna sredstva u otežanim ekonomskim uslovima, a njihova vrednost, kao što je najavljeno, iznosi dve milijarde evra.

Poreska uprava Srbije saopštila je da je utvrdila da poreski obveznici, fizička lica koja u inostranstvu ostvaruju prihod pružanjem usluga razvoja softvera, prevođenja, držanja časova stranog jezika, grafičkog dizajna, zatim jutjuberi, influenseri ne plaćaju porez i druge doprinose.

U saopštenju Uprava je navele da je na osnovu raspoloživih podataka o uplatama iz inostranstva i poređenjem tih podataka sa podnetim poreskim prijavama ustanovila visoku stopu nepoštovanja poreskih propisa i identifikovala ta fizička lica.

Kako se navodi, ti prihodi ostvaruju se po osnovu pružanja raznih vrsta usluga, a najčešće su to usluge razvoja softvera, prevođenja, držanja časova stranih jezika, promocije, grafičkog dizajna i druge vrste usluga.

Nepoštovanje poreskih propisa ustanovljeno je i kod fizičkih lica koja prihode ostvaruju na društvenim mrežama (jutjuberi, influenseri), internet klađenja i slično, kao i kod lica koja su izdavala sopstvene nepokretnosti do 30 dana (stan na dan).

Poreska uprava pozvala je sva fizička lica koja su propustila da podnesu poreske prijave da pre otpočinjanja poreske kontrole ili podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, samoinicijativno obračunaju porez i doprinose sa pripadajućom kamatom i izmire svoje zakonske obaveze, kako bi izbegla prekršajnu odgovornost.

Prema sadašnjem zakonu o porezu na dohodak građana, onima koji rade na ugovor o delu odbija se 20 odsto, a onima koji zarađuju od autorskog ugovora umanjenja su od 50 odsto na primer za vajare, 43 odsto na primer za prevodioce, kinematografiju i izvođenje umetničkih dela i na kraju 34 odsto za ostale, gde se u stvari nalazi većina frilensera.

Kada se ovi troškovi odbiju onda se od te osnovice plaća porez na dohodak od 20 odsto, zatim doprinos za PIO od 25,5 odsto, za zdravstveno osiguranje 10,3 odsto i za osiguranje za nezaposlene 0,75 odsto.

Situacija je razičita za one koji su zaposleni i one koji su nezaposleni, kao da li se radi o penzionerima.