Da li porez u Srbiji mora da se plat?

U zemlji Srbiji, za razliku od uredenih pravnih država, poreska obaveza ne važi za sve. Poreska uprava je ponovo na stub srama stavila skupinu tajkuna koja ne samo da godinama ne placa porez i druge dažbine, nego koja je toliko zadužena da država nema iz cega ni da im naplati dugove. Za razliku od tajkuna, gradanima se promptno oduzimaju cak i kuce u kojima žive ukoliko ne izmire svoje obaveze prema državi.
 
Grupa od samo desetak tajkuna državi duguje 100 miliona evra. Medu njima su, naravno, usual suspects – Dragan Tomic, prvi covek „Simpa“, Miroslav Bogicevic, vlasnik „Farmakoma“, Milan Beko, posednik „Luke Beograd“, Predrag Rankovic Peconi, vlasnik „Monusa“ Dragan Đuric, koji stoji iza „Zekstre“, „Optike“ i „Veterinarskog zavoda“ i drugi. Samo Tomic, Bogicevic i Peconi duguju oko 70 miliona evra.
 
Poreska uprava je objavila novi spisak dužnika, prema kojem se dug 482 firme popeo na nadrealnih 513 miliona evra.
 
I dok poreznici prosipaju šuplje fraze o poreskoj netoleranciji, vajkaju se da ne mogu da naplate dugove jer su tajkunske firme prezadužene, ali na jedno pitanje ne odgovaraju.
 
To pitanje je, naime, pitanje svih pitanja, a glasi: zašto su dozvolili da se tajkunima ovoliko nagomilaju dugovi? I da li je na njih vršio politicki pritisak da ne diraju odabrane tajkune?

http://www.slobodnaevropa.org/content/srbija-poreski-raj-za-tajkune/25327356.html

Vest iz Blica, mada bi glatko mogla da bude na njuz.net

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/457679/Djuricu-oduzeli-jugo-vozi-se-u-mercedesu

Pa nece valda velikom privredniku da uzmu mercedes a da se on mora lomatati i voziti Jugom, ipak je ovo Srbija ovde je normalno što nigde nije normalno.   

To s porezom će teško da ide.
Samo ono što je vlasništvo firme može da se zapleni, a lično vlasništvo ostaje ako ne može da se dokaže da je stećeno na kriminalan način...
Takav je zakon.

„Ja mogu da kažem da povećanja poreza neće biti, možda će negde biti, možda i neće biti, zavisi od kojih zona, a gde god bude neće biti više od 80 posto.“
Predsednik Privremenog organa Beograda o povećanju poreza na imovinu. (Skupština grada, 8. 2. 2014. godine)
http://www.istinomer.rs/izjava/porez-povecanje/

Ako osnujem firmu i imam firmu koja dobro zarađuje i ima puno para, ja ne mogu da raspolažem svojim parama jer treba da platim dažbine koje su prilično velike i ljudi nađu paušalnu firmu koja im jednostavno odradi neki posao, kaže računovođa Jovan Beara.

Da bi se iz firme izvukao maksimum profita, na osobu od poverenja osniva se drugo preduzeće koje nije u sistemu PDV. Takozvana fantomska izdaje fiktivne fakture, odnosno naplaćuje nepostojeću robu ili usluge.

Tako se izvlači gotovina sa računa prve firme i izbegava plaćanje poreza na dobit i dodatu vrednost. Tim kešom plaćaju se neprijavljeni radnici na ruke i izbegavaju se porezi i doprinosi na rad.

Poreska policija 2013. otkrila je da je utajen porez u iznosu od gotovo 12 milijardi dinara. Procenjuje se da se od države sakrije bar nekoliko puta više novca.

Tužilaštvu je podneto oko 1.000 krivičnih prijava za 1.500 osoba zato što su izvršile ili pomogle u izvršenju poreskih krivičnih dela. U toku prošle godine novčano je kažnjeno 39, kaznom zatvora 57 ljudi.

Tužilaštvo je u 263 slučaja podnelo žalbe, što govori da nije bilo zadovoljno kako kaznom, tako i ishodom prvostepenog sudskog postupka koje je rezultiralo oslobađajućom presudom, rekao je Goran Ilić iz Udruženja tužilaca Srbije.

Poreska uprava treba da proverava podizanje gotovine sa računa (kao što su to uveli sa platama), pa onda će neko teško da utaji porez (Pare uglavnom podižu autoprevoznici i SUR bez ikakve kontrole). 

Naravno činovnici u poreskoj upravi moraju da ustanu i protegle noge (krenu da rade) na TERENU, što im do sada nije padalo na pamet. 

Direktorka Poreske uprave: Ne plaćaju porez i kriju imovinu

Koliki je poreski dug firmi koje danas rade?

- Dug aktivnih poreskih obveznika je oko 107 milijardi dinara. Od toga, oko 25 milijardi duguju građani i preduzetnici.

Kako je moguće da veliki poreski dužnici masovno rade preko drugih firmi?

- Uočena je pojava da vlasnici pojedinih firmi osnivaju, najčešće preko drugih, privredna društva na koja prenose određena potraživanja, obaveze ili poslove. Na taj način nastavljaju da rade poslove koje su obavljali preko preduzeća koje je zbog poreskog ili drugog duga, najčešće blokadom računa, onemogućeno da nastavi da posluje. Pitanje koje ste postavili zadire u sistemska rešenja. Normativni okvir kojim je uređeno ovo pitanje upućuje na sudski postupak, pre svega krivični.

Zašto se onima koji duguju ogroman novac za porez ne oduzima imovina?

- Naplata iz imovine je najneefikasniji oblik naplate. Veliki dužnici su često firme koje su ranije imovinu opteretile hipotekama i ručnim zalogama. To sužava mogućnost naplate duga iz imovine dužnika.

citat ::

Hoćete li ući u obračun sa krupnim kapitalistima koji ne plaćaju poreze i doprinose, ne plaćaju dobavljače, ne plaćaju radnike?

Sa svima koji ne plaćaju radnicima takozvane radne poreze i doprinose, sa svima koji ne plaćaju električnu energiju. Iznenadili biste se kada biste videli koliko velikih zvezda i poznatih ljudi, vlasnika od restorana do fudbalskih klubova ne plaća električnu energiju ili se služe trikovima da kada im dođe 5.000 cena struje na mesečnom nivou daju onom radniku Elektrodistrbucije da prespoji da bi ispalo 500 evra. Dakle, tu će država biti rigorozna jer država mora da zaštiti pravni poredak.

Kada već govorimo o Zakonu o radu i o svim reformama takođe moramo da radimo na tome da i radnik bude zaštićen. Tačno je, privatnik ima punu slobodu da posluje u skladu sa zakonima, ali izvinite, i privatnik ima obavezu da poštuje tog radnika, da plaća poreze i doprinose, i ima druge obaveze prema državi koji neki ne ispunjavaju uvek.

Vucicev intervju...

http://www.kurir-info.rs/vucic-stednja-i-odgovornost-prema-narodnom-novcu-clanak-1348401

Poreska kontrola `iz svih uglova`

Nakon što stupi na snagu novi Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, krenuće beskompromisna borba sa sivom ekonomijom, a svaki poreski obveznik će biti kontrolisan dva puta mesečno, kaže ministar finansija Lazar Krstić.

Krstić je na konferenciji koju organizuje Savet stranih investitora (FIT) rekao da će dve-tri nedelje nakon usvajanja ovog zakona država krenuti u beskompromisnu borbu protiv sive ekonomije.

Ovaj zakon će omogućiti mnogo fleksbilniju borbu protiv sive ekonomije, što znači da će se doneti zakonski osnov kojim će Poreska uprava biti mnogo fleksibilnija u toj borbi, rekao je Krstić.

On je precizirao i da su do sada samo oni koji su imali fakultetsku diplomu mogli da idu u kontrolu poreskih obveznika, a da će od sada veliki broj ljudi i bez visoke stručne spreme moći to da radi.

Krstić je istakao i da ovaj zakon predviđa elektronsko podnošenje prijava u svim oblicima, što će doprineti smanjenju diskrecionih prava poreskih službenika da menjaju iznose na nekim poreskim prijavama.

Pored fiskalne konsolidacije, kako je dodao, druga dva stuba reformi su reforma javnog sektora i reforma privrednog ambijenta.

Istakao je i da veliki problem predstavlja i kontrola malverzacija u bilo kom obliku i kao dokaz naveo to što budžetska inspekcija ima svega šest članova koji bi trebalo da kontrolišu budžetske rashode.

"Privatnici ovo neće preživeti"

Na adrese hiljada paušalnih poreskih obveznika u Srbiji stižu nova poreska rešenja s porezom uvećanim u rasponu do 50 do 150 procenata.

Ako je zanatlija imao radnju s jednim zaposlenim, u zavisnosti od opštine, plaćao je mesečno na ime poreza i doprinosa od 27.000 do 43.000 dinara, a sada će plaćati dvostruko.

Poreske uprave udvostručuju paušalne poreze, a porez na imovinu je pre nekoliko meseci podignut prosečno 400 do 500 odsto

Male i srednje firme čine 90 odsto srpske privrede.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2014&mm=06&dd=05&nav_id=857174

Nikom se neće isplatiti da izbegava porez

Novi poreski zakon predstavlja početak agresivne borbe protiv sive ekonomije i utaje poreza, izjavio je ministar finansija Lazar Krstić, predstavljajući predlog izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Ovim izmenama, kako je naveo, otklonili smo preklapanje propisa, tako da ne postoji mogućnost za nekonzistentno primenjivanje propisa, ali i povećali efikasnost rada Poreske uprave, dodajući da su ovo najsveobuhvatnije izmene ovog zakona u poslednjih desetak godina.

Redefinisanje kaznene politike, prema njegovim rečima, podrazumeva stvaranje pravila koja će obeshrabriti preduzeća da održavaju poslovnu likvidnost tako što ne plaćaju poreze.

Često se dešavalo da privredni subjekti koji imaju problema sa likvidnošću, odluče da ne plaćaju porez i taj novac koriste da održe poslovanje. što praktično znači da država, odnosno poreski obveznici kreditiraju one kojima posao ne ide dobro.

Jedan od načina da se taj problem otkloni biti taj što će kamata za neblagovremeno plaćanje poreza biti 10 procentnih poena veća od referentne kamatne stope. "Tako nikome neće bi ekonomski isplativo da ne plaća porez", rekao je Krstić.

I na sve ovo je opozicija rekla da ne podržava izmenu zakona i velike kazne za one koji ne plaćaju porez !!!   
Prosto čovek da ne poveruje da je neko protiv takvih kazni i mera, ali eto...  

Krstić se dobro snašao i poručio opoziciji:
"Ako smo i gurnuli ruku u džep koji je prazan i probušen, to je zato što ga je neko drugi probušio i ispraznio, ali izmene ovog zakona imaju suprotan cilj od onoga što ste govorili. Ovaj zakon ne definiše poreske stope, već poreski postupak i administraciju, njime se ne guše preduzetnici, niti će za posledicu imati bežanje u sivu ekonomiju", kategoričan je Krstić.

Bravo mališa !!!
  

SMPO, LKBG, OPTK: Oni najviše duguju za porez

Listu poreskih dužnika i dalje predvodi Zastava oružje, čiji je dug za tri meseca porastao za oko 400 miliona dinara i sada iznosi 7,11 milijardi dinara.

Kako je objavila Poreska uprava Srbije (PURS), druga kompanija na listi poreskih "neplatiša" je Simpo iz Vranja sa dugom od 5,7 milijardi dinara, što je povećanje od oko 700 miliona dinara u odnosu na prethodnu listu od pre tri meseca.

Treći najveći dužnik je Krušik Valjevo koji duguje za poreze 2,38 milijardi dinara.

Iako je formalno četvrta na listi kompanija PTT namenska iz Trstenika sa dugom od 1,94 milijarde dinara, praktično je četvrti najveći dužnik Miroslav Bogićević, čiji koncern Farmakom državi na ime poreza nije platio 2,08 milijardi dinara.

Firme Dragana Đurića, koji je trenutno pod istragom zbog sumnje da je učestvovao u malverzacijama u vezi sa Azotarom i Veterinarskim zavodom, ukupno za poreze duguju 434,69 miliona dinara.
Najviše duguje Durićeva Zekstra, 264,36 miliona, Veterinarski zavod oko 170 miliona, pa Optika 63,47 miliona dinara.

Luka Beograd, biznismena Milana Beka za poreze duguje 729,93 miliona dinara.

Monus Predraga Rankovića Peconija duguje 483,53 miliona.

Trgovinski lanac IDEA koji posluje u okviru Agrokora za poreze duguje 30 miliona dinara.

Veliki poreski dužnici su i fudbalski klubovi, pa tako Crvena zvezda duguje 25,5 miliona dinara, Partizan 24 miliona, Vojvodina 33 miliona dinara, a Radnički 29 miliona dinara. Najveći dužnici među klubovima su FK Smederevo sa dugom od 278 miliona dinara, Hajduk sa 132 miliona i OFK Beograd sa dugom od 90 miliona dinara.

Na listi poreskih dužnika našla se i Nacionalna služba za zapošljavanje sa dugom od 96 miliona dinara, dok Robne rezerve za poreze duguju 36 miliona.

Poreska uprava objavila je danas na sajtu www.poreskauprava.gov.rs spisak najvećih poreskih dužnika na dan 31. jun 2014. godine, na kome se ne nalaze dužnici koji su u postupku reprograma dugovanja.

SPISAK PORESKIH DUŽNIKA:
http://www.poreskauprava.gov.rs/biro-za-informisanje/novosti/1018/spiskovi-najvecih-duznika-na-dan-30062014-godine.html

Ni sam ne znam koji je ovo, po redu, akt organa državne uprave sa besmislenim greškama: ovaj put je objavljena lista najvećih poreskih dužnika na nepostojeći, 31.jun 2014.godine. Diletantski!

Greška je novinarska, na sajtu pu je sve ok.

Poreznici pozvali građane u pomoć

Poreska uprava pozvala je danas građane da pomognu u borbi protiv sive ekonomije i uvođenju fiskalne discipline, saopštila je danas ta institucija ukazujući da će od toga celo društvo da ima korist.

"Za one koji i dalje kriju svoje poslovanje, ovo je prilika da ga legalizuju, a nedavno su uvedene olakšice na poreze i doprinose za novozaposlene radnike. To je prilika poslodavcima da one koji za njih vredno rade omoguće da ostvare sva svoja prava - zdravstveno, penzijsko i socijalno osiguranje", navedeno je na sajtu Poreske uprave.

Poreznici su podsetili da su kazne za neprijavljivanje radnika, kao i za neizdavanje fiskalnih računa oštrije, a uključuju i zabranu obavljanja delatnosti.

Zabrana će se, kako navode, dosledno sprovoditi, najpre na nedelju dana, a zatim i na 15, 30 i 60 dana.

Poreska uprava zatvorila "Maderu" zbog hostese!

Firma Čede Jovanovića i prijatelja danas zatvorena....

Objekat je obeležen crvenom trakom, a na vidno istaknutom obaveštenju piše da je objekat zatvoren zbog nepoštovanja poreskih propisa.

Beograd - Promena u vrhu Poreske uprave nije bila baš dobrovoljna niti motivisana „ličnim razlozima“, kako je naveo u obrazloženju sada već bivši direktor Aleksandar Miljković, već mu je rečeno „podnesi ostavku ili ćemo te smeniti“, saznaje Danas iz izvora bliskih Vladi.

Njegovu funkciju već desetak dana obavlja novoimenovani zamenik Marko Marinković. Time je nastavljen talas oslobađanja od kadrova koje je doveo bivši ministar finansija Lazar Krstić, započet neposredno po njegovom odlasku, već početkom jula kada su razrešeni svi državni sekretari i pomoćnici iz tog resora.

Ipak, slučaj Poreske uprave nije samo kadrovska vrteška već ranije smišljen potez nakon koga se očekuje da ta institucija počne daleko efikasnije da radi.

- Miljković je bio na godišnjem odmoru kada je Vlada 18. avgusta odlučila da njegovog zamenika Miodraga Pavićevića, dugogodišnjeg rukovodioca u PU, razreši te funkcije i na njegovo mesto je imenovan Marinković, koji je inače radio u Bezbednosno- informativnoj agenciji na suzbijanju korupcije. Pavićević je bio iznenađen odlukom vlade o kojoj je saznao tek kada se novi zamenik, dan po imenovanju pojavio u njegovoj kancelariji, a o promenama nije ništa znao ni Miljković. Ipak, nije prekidao odmor pa je novoimenovani zamenik praktično odmah stupio na dužnost i za manje od nedelju dana pokazao prve efekte - zatvoreno je 140 kladionica koje nisu bile prijavljene ili su radile sa nelegalnim softverima i neprijavljenim radnicima.

On tvrdi da novi direktor ima podršku Vučićevog kabineta, ali i odrešene ruke da se obračuna sa korupcijom i da zavede red u Poreskoj upravi, ali je i signal da je Vlada uslišila višegodišnje zahteve privrednika koji su tvrdili da poreznici vrše selektivne kontrole, da su mnogi među njima nestručni za posao koji rade kao i da se propisi tumače različito, često ne iz neznanja kao i da je jedan broj inspektora sklon korupciji. „To potvrđuju i ljudi u samoj Poreskoj upravi, oni čestiti, koji su došli kao stručnjaci i koji su željni reda. Očekivali su da to uradi Miljković, ali su već posle nekoliko dana shvatili da on neće ništa da izmeni“, kaže naš izvor i dodaje da će novoimenovani direktor imati podršku upravo iz tog dela zaposlenih koje je uspeo da „kupi“ prvim potezima. Među njima je za neupućene i pomalo neobična odluka da se u službene prostorije PU zabrani ulazak nezaposlenim licima. Ipak, u toj instituciji kažu da su mnogu bivši funkcioneri, posebno oni iz okruženja Mlađana Dinkića često dolazili u posetu poreznicima, a i nakon njegove ostavke neki su ostali u nedefinisanom statusu u ministarstvu, ali su više vremena provodili, čak značajno i kadrirali u Poreskoj upravi. Navodno, čak je i portirima skrenuta pažnja na ljude zbog kojih je zabrana i izrečena.

Previd

Iako se u predstavljenoj biografiji odlazećeg direktora navodi da je u Poresku upravu došao iz poznate konsultantske kuće Prajsvoterhaus Kupers, Aleksandar Miljković je zapravo u toj kompaniji proveo oko 11 meseci ali četiri godine pre nego što je postavljen na funkciju. U Poresku upravu došao je sa mesta konsultanta iz Balkan real estate, ćerka firme MPC properties čiji je vlasnik Petar Matić

Srbija nije Amerika i ne znam ko je srpski Al Kapone, ali znam da su poreski inspektori u kontroli poslovanja nekih firmi čiji su vlasnici zvučna imena srpskog biznisa, ili kako ih javnost naziva - tajkuni, naišli na neke nepravilnosti, koje su suprotne zakonu. O kojim je imenima i firmama reč, javnost će biti obaveštena jer ne može više Poreska uprava da bude sigurna kuća za pojedince, koji se na štetu države bogate - kaže u intervjuu direktora Poreske uprave Marko Marinković.

Da li bi to moglo da se shvati kao da će uskoro i Srbija da dobije svog Al Kaponea, odnosno da će najzad neko veliki pasti „zbog utaje poreza“?
- Moglo bi, ali ne želim da kažem o kome je reč. Država više ne može da se pljačka jer plaćanje poreza je obaveza.

Da li to znači da i vi uvodite pravilo kao u Americi da su samo smrt i plaćanje poreza izvesni i da je ta izvesnost ista i za smrtnike i tajkune?
- Ako vi smatrate da su kontrolne aktivnosti Poreske uprave uvođenje straha, ja to ne vidim tako i stanovništvo ne treba da se plaši jer mi samo delujemo u okviru svojih zakonskih aktivnosti vezanih za naplatu poreza za sve, pa i ljude koje vi nazivate tajkunima.

Dobro, da preformulišem pitanje, da li će papiri tajkuna biti „pretreseni“ kao što su bili i papiri ugostitelja i kladioničara?
- Mi ne radimo pretres, već obavljamo kontrolu njihovog poslovanja. Da bismo to uradili, razgovaramo sa njima i pokušavamo da definišemo način plaćanja njihovog duga. Kada to ne uspe, blokiramo njihove račune.

Ali, oni su uspeli da probiju blokadu jer otvore novu firmu i tako posluju, iako im zakon to ne dozvoljava. Koliko je takvih slučajeva i da li su se gurali u fioku?
- Moramo da razgraničimo period od pre dva meseca i sada.

Dakle, sada toga nema?
- Ne mogu da kažem da toga sada sigurno nema. Mogu da kažem da smo pozornost podigli na najvišu lestvicu i da su oni službenici koji se bave proverom PIB rizičnih preduzeća upozoreni da moraju da postupaju u skladu sa zakonom i interesima Republike Srbije jer će u suprotnom to biti protumačeno kao njihova zla namera da se ošteti budžet.

Da li to znači da je bilo kontrole firmi Miroslava Bogićevića, Gorana Perčevića, Miroslava Miškovića, Dragana Đurića, Milana Beka, koji se tretiraju kao najveći poreski dužnici?
- Shodno Članu 7 o poreskom postupku, ne bih smeo da odgovorim na to pitanje. Mogu da kažem da je trenutno oko 20 poreskih inspektora u „Koncernu Farmakom“, koji obuhvata više povezanih firmi. Kada kažem povezanih, mislim na povezanost kapitala i poslovnog odnos. Službenici Poreske uprave u „Farmakomu“, narodski rečeno, treba da raščivijaju poslovne aktivnosti koje su tamo sprovođene dugi niz godina.

Da li to raščivijanje radite samo u „Farmakomu“?
- Ušli smo i u druge firme, ali ne mogu vam pričati o njima jer me na to obavezuje zakon. Utvrdili smo da te firme, uprkos tome što se zna ko ih drži i što su bile na spisku za kontrolu, duže vreme nisu kontrolisane, nego su zaobilažene, a to je pravdano nedostatkom kadrova. Obavljene su određene kadrovske promene i sada toga više nema. Imamo i saradnju sa drugim organima i počeli smo ukrštanje podataka, pa kom obojci, a kom opanci.

Pretpostavljam da ćete tim ukrštanjem podataka naići na velike nelogičnosti na estradi, odnosno nesrazmere prijavljenih prihoda i imovine?
- U prethodnom periodu Poreska uprava je kontrolisala neke estradne ličnosti. To nije dalo neke rezultate ne zbog toga što je neko bio korumpiran, već zbog toga što estradne zvezde dobro znaju, a bogami imaju i sredstva da plate dobre poreske konsultante. Isti ti poreski konsultanti, od kojih su neke kolege iz PU, edukovali su estradne zvezde da prijavu poreza obavljaju u stranim zemljama. Mi ćemo u narednom periodu kontrolisati fizička lica koja prihode ostvaruju javnim umetničkim nastupima. Posebnu pažnju, sem prihoda, obratićemo i na njihovu imovinu i način na koji je ona stečena u odnosu na zvanično prijavljene prihode.

http://www.kurir-info.rs/vesti/drustvo/prvi-poreznik-srbije-za-kurir-cesljamo-estradu-i-tajkune-padace-na-porezu-clanak-1581666

Proverava se zašto nije naplaćen porez na ekstradobit biznismenima, ali i državnim preduzećima

BEOGRAD - Prvi koji će se naći na udaru naplate poreza na ekstraprofit su „Lutra“ bivšeg ministra policije Dušana Mihajlovića, Milan Beko zbog firme „Dibek“ i kompanija „Invej“ Predraga Rankovića Peconija, saznaje Kurir.

- Češljaju se i papiri drugih kompanija koje su imale finansijske transakcije s Beogradskom bankom na Kipru, a osim Mihajlovića, Beka i Peconija, te pretrage neće biti pošteđene ni neke u to vreme velike državne kompanije poput „Progresa“ - tvrdi naš izvor iz Vlade Srbije i dodaje da je poreznicima sada posebno zanimljivo to što porez nikada nije naplaćen „Dibeku“, kao ni „Lutri“, i to baš u vreme kad je Mihajlović bio na čelu policije.

Peconiju, koji je stvorio agrarnu imperiju, takođe nije naplaćen porez na ekstraprofit.

Naplaćeno 990 milijardi dinara poreza

Za prvih devet meseci Poreska uprava Srbije naplatila je ukupno 990 milijardi dinara poreza i doprinosa, a ukupan dug za neplaćene poreze iznosi 694 milijarde dinara, od čega je 62 odsto nenaplativo.

Kako je Novostima potvrđeno u Upravi, u iznos naplaćenih dažbina, uključeni su i prihodi od uvoznog poreza na dodatu vrednost i od akciza pri uvozu.

Uprkos rastu naplate, ukupan dug po osnovu javnih prihoda i dalje je ogroman. Poslednjeg dana septembra iznosio je 694 milijarde dinara, od čega je, zbog zakonskih "zabrana" nenaplativo čak 62 odsto.

Od tog iznosa nenaplativo je 418,79 milijardi dinara, jer je reč o preduzećima u stečaju, privatizaciji, likvidaciji, kao i onima koji su ugašeni ili brisani iz registra, ističu u Poreskoj upravi.

U poslednje vreme poreski inspektori sve češće posećuju splavove, kockarnice, kafiće, pekare i sva druga prodajna mesta na kojima se obrće gotovina, u cilju kontrole evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa. Analizom rezultata tih kontrola utvrđeno je da oko jedne trećine poreskih obveznika ne evidentira promet na propisani način.

U tim slučajevima poreski ispektori, bez obzira na to da li je u pitanju preduzeće ili preduzetnik, izriču meru privremene zabrane obavljanja delatnosti, u trajanju do 60 dana.

To, praktično znači privremeno zatvaranje prodajnog mesta. Uz to sledi i prekršajna prijava, za šta kazne za firme idu do dva miliona, a za preduzetničke radnje do 500.000 dinara. Kažnjava se i direktor firme, od 5.000 do 150.000 dinara.

Poreska policija bavi se otkrivanjem poreskih krivičnih dela. Prema podacima Poreske uprave, za prvih devet meseci ove godine podneta je 861 krivična prijava i 18 dopuna krivičnih prijava, protiv 1.187 osoba, za 999 krivičnih dela, sa ukupnim iznosom izbegnutog poreza od 6,5 milijardi dinara.

"Najbogatiji u Srbiji rade na crno"

Kao primer navodi turizam i ugostiteljstvo gde se utaji oko 300 miliona evra jer većina turističkih agencija radi ilegalno, ne izdaje račune, prevozi turiste van zemlje na crno. "U ugostiteljstvu imate restorane koji imaju više desetina radnika, koji ne prijavljuju promet, a nisu ni u sistemu PDV-a", ističe on.

Proizvodnja i prodaja alkohola se prema njegovim rečima čak 80 odsto odvija u crnoj zoni jer su ogromne akcize i porezi, pa utaje u toj branši donose veliku korist utajivačima. On kaže da je u Srbiji zvanična prodaja 12 miliona litara rakije, a prodaja zapravo iznosi 60 miliona litara.

Govoreći o pekarskoj industriji, Radović kaže da čak 70 odsto pekara u Srbiji nije u sistemu PDV-a, što znači da se preko milion vekni dnevno proda na crno. "Čak i kada je granica za ulazak u PDV bila četiri miliona dinara, pekare ni tada nisu bile u sistemu PDV-a, a taj promet bolje pekare ispune za svega dva meseca rada. Zanimljivo je da se i brašno, koje ima akcizne markice, prodaje na crno".

Radović se pita i da li se išta u građevinarstvu radi legalno jer niko ne kontroliše izgradnju zgrada po Srbiji. "Imate objekat na Zlatiboru gde se prave zgrade sa 50 apartmana. To mora da košta najmanje tri miliona evra, a niko nije došao da pita investitora da mu da račune za blokove, cement, isplaćene zarade za radnike", navodi Radović.

Na igrama na sreću, kako dodaje, godišnje se utaji oko 100 miliona evra i Radović kaže da je država sada shvatila da tu leže veliki budžetski prihodi i prvi rezultati u borbi protiv sive ekonomije u kladionicama su već zabeleže

BEOGRAD, 17. decembra 2014. (Beta) - Sistem oporezivanja u Srbiji je neefikasan, jer veliki značaj daje indirektnom oporezivanju, zaključeno je u sredu na konferenciji "Poreski sistem i politika, neformalna ekonomija i korupcija u Srbiji".

Na skupu je rečeno da je neformalna ekonomija u svim njenim pojavnim oblicima jedan od najvećih problema i izazova s kojima se suočava privreda Srbija.

Osnovni uzroci za pojavu neformalne ekonomije u Srbiji, kako su kazali eksperti iz EU koji su govorili na skupu, jesu neuskladjenost ponude i potražnje za radnom snagom, nefleksibilnost radne snage, neuskladjenost potreba privrede za pojedinim kadrovima i obrazovnog sistema, visoki stepen otvorene i prikrivene nezaposlenosti, kao i neproduktivno zapošljavanje posebno u javnom sektoru.

Naglašeno je da na pojavu neformalne ekonomije i "njeno duboko ukorenjivanje u Srbiji" utiče i niska cena rada na formalnom tržištu, jer se zaradama ne mogu pokriti ni minimalni egzistencijalni troškovi, odnosno minimalna zarada koju je Vlada Srbije utvrdila za 2015. za 15 odsto je niža od trenutnog iznosa "linije siromaštva" za tročlanu porodicu.

Na neformalnu ekonomiju utiče i neefikasna poreska administracija i inspekcijske službe, kao i direktno uplitanje politike u ekonomiju i svesno tolerisanje te pojave iz političkih razloga, preciznije očuvanja socijalnog mira, složili su se svi učesnici na skupu.

Direktor Poreske uprave Marko Marinković izjavio je danas da je kontrola plaćanja poreza obuhvatila sve veće estradne umetnike i njihove aktivnosti od 2011. do 2014. godine.

"Obuhvatili smo ih uz kontrolu većih ugostiteljskih objekata od avgusta do decembra. U skladu sa prikupljenim podacima, započeta je temeljna kontrola estradnih umetnika na području Srbije", rekao je Marinković u Dnevniku Radio-televizije Srbije (RTS).
On je naveo da će se na udaru Poreske uprave naći svi koji podstiču sivu ekonomiju na području Srbije.
"Nadam se da je primećeno da Poreska uprava ne kontroliše samo male privrednike, nego svoj akcenat stavlja na velike privredne sisteme", rekao je Marinković.
Prvi čovek Poreske uprave kazao je da je kontrola u jeku zimske turističke sezone pojačana na Zlatiboru i Kopaoniku.

Zakon o poreskom postupku Srbije, ne samo da nije predvideo kazne i veće kamate za one koji godinama nisu plaćali porez, već je najvećim poreskim dužnicima omogućio da obaveze plaćaju na rate, pa i da im se otpiše kamata.

Zakon iz 2012. im je prvi put stavio na sto ponudu da redovnim plaćanjem tekućih poreskih obaveza steknu pravo na otpis celokupne kamate na dotadašnji dug. Propisi su išli i dalje, pa im je ponuđeno jednokratno odlaganje plaćanja, što je iskoristio Mitrović, ali i otplatu duga na 24 rate. Zakon je propisao i kamatu tokom reprogramiranja duga od oko 20 odsto, koliko je tačno i kamata za refinansiranje kredita u bankama.

Ovakve uslove nije iskoristio Miroslav Bogićević. Svoja dugovanja od 347 miliona dinara, prema poslednjim podacima Poreske uprave, nije platio ni Vidoje Vućić. Poreske obaveze delimično je refinansirao i otplaćivao vlasnik „Zekste” Dragan Đurić

Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da nije korektno da najveći dužnici dobijaju pogodnosti, ali da je država mnogo puta, u mnogo čemu, izlazila u susret.

- Odstupanje od pravila i izmišljanje beneficija postala je naša opšta slabost. Odlagana je i legalizacija, pa se ispostavilo da su bolje prošli oni koji je nisu na vreme platili - podseća Madžar. Dodaje i da je država uvođenjem poreskih pogodnosti verovatno htela da poštedi biznis u Srbiji, ali da treba videti i da li je postigla cilj.



Kao što neko reče: najbolji su zakoni koji nemaju kaznene odrdbe....  

Dragana Marković imenovana za v.d. direktora Poreske uprave

Vlada Srbije imenovala je Draganu Marković za vršioca dužnosti direktora Poreske uprave Srbije, potvrđeno je danas Beti u Vladi.

Ona je do sada radila u Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA).

Dosadašnji v.d. direktora Poreske uprave Marko Marinković biće zamenik direktora te službe. I on je pre dolaska u Poresku upravu, avgusta 2014. godine, bio zaposlen u BIA.

Vučić i Janković oči u oči: Poštovanje zakona su dužni da obezbede državni organi, a ne građani

Vučić i Janković su, kako se ističe, kao jedan od prioriteta odredili unapređivanje rada nadležnih organa i organizacija – pre svega Poreske uprave, zdravstvenog i penzionog fonda, radi efikasnije kontrole uplata zakonom utvrđenih doprinosa za zdravstveno i penzijsko osiguranje radnika.

Državni organi, a ne građani, dužni su da obezbede poštovanje zakona, a ako to nije slučaj štetu ne sme da snosi radnik, ocenjeno je na sastanku. Takođe, zaključeno je, državni organi i organizacije ne mogu da posluju sa pravnim licima koja redovno i u punoj meri ne izvršavaju svoje obaveze prema radnicima.

Poreska uprava Srbije je u prethodna tri dana kontrolisala poslovanje devet ekskluzivnih restorana i noćnih klubova-splavova u Beogradu, a osam lokala je privremeno zatvoreno.

Kako je saopštila Poreska uprava, prilikom kontrole je uočeno da određeni ugostitelji stavljaju u promet akcizne proizvode koji nisu obeleženi odgovarajućim markicama i za koje ne poseduju verodostojnu dokumentaciju o poreklu.

"Kod vlasnika jednog od kontrolisanih lokala zatečena su i oduzeta alkoholna pića nabavljena na „crnom tržištu" bez akciznih markica. U tom slučaju je u toku postupak za utvrđivanje postojanja osnova sumnje da je izvršio krivicno delo nedozvoljenog prometa akciznih proizvoda", piše u saopštenju.

Poreska policija, kako piše, proverava i osnovanost za podnošenje još tri krivične prijave zbog poreske utaje, s obzirom da je oduzet dokazni materijal o „crnom prometu koji nije evidentiran kroz fiskalnu kasu i na koji nije plaćen porez.

"Provere su još u toku, a dosadašnji rezultati ukazuju da vlasnici ugostiteljskih objekata i dalje ne poštuju propise izbegavajući obavezu evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa čime znatan deo gotovog novca iz prometa ostaje u sivoj zoni", piše u saopštenju.

Poreznici poručuju da će biti izrecena mera privremene zabrane obavljanja delatnosti i pokrenut postupak za utvrđivanje prekršajne odgovornosti za osam privrednih subjekata.


Prosli put je poreznicima bilo zamereno sto zatvaraju splavove u zimu kada oni i ne rade najbolje.
Sad su ih zatvorili usred sezone.
Koja ce sad biti zamerka Pescanika i ostalih?

citat ::

Novinare je interesovao i slučaj paraćinske staklare, na šta je premijer rekao da će država, ne plate li dug za struju, postupiti u skladu za zakonom.

"Šta to znači, kada imam da zarađujem pare onda mi je super i profit trpam u svoj džep, ali kada državi treba da platim ono što su moje obaveze onda neću da platim. Mi nemamo razvijenu kulturu, juče sam naručio nešto da pojedem, nisu me videli u kolima, i izdali su predračun, a ne fiskalni račun. Samo sam rekao-produžite, da ne bih pokazao sav svoj bes i gnev zbog toga", kazao je premijer.

Takvi ljudi, primetio je, ne potkradaju na taj način državu već kradu od sebe i svoje dece, koja kasnije neće imati za škole, bolnice i puteve i sve drugo.

Mnogi od njih, dodao je, zalažu se da se policajcima i vojnicima povećaju plate, što oni i zaslužuju, ali u isto vreme neće da plaćaju porez.

"I onda vi pitate šta ćemo da radimo sa staklarom - pa isključićemo im struju, pa nek Bugari skaču u nebo koliko hoće, šta me to briga, nek rade šta god hoće", naveo je Vučić.

To je, dodao je, privatna fabrika u kojoj je "Bugarin gazda na našem trudu i na našoj muci, dužan je za gas i struju ni sam ne zna koliko miliona evra i trpa profit u svoj džep".

U takvim situaciji, primetio je, samo je jedno rešenje moguće u tržišnoj ekonomiji.

"Neka rade šta god hoće, a da zauzimaju autoput - neće verujte mi. To neće niko da radi u Srbiji ili ako ne budem uspeo da sprečim bilo koga da zauzima autoput ne moram da budem na ovom mestu. Da zaustavljate Srbiju, turiste i one od kojih mi zarađujemo, e taj film nećete da gledate u ovoj zemlji, birajte nekog drugog", poručio je Vučić.

Da li večina vas i dalje misli da ON laže i da ne želi dobro ovoj državi?

Naravno da isto mislimo, sada još i više. Lupetanje o dugu Staklare slušamo već mesec dana, bez da smo videli neke rezultate. Možda su se vansudski nagodili, ako razumeš šta mislim.

Kad čitam takve postove vidim da je poverenje narušeno DS vladavinom strana reč u Srbiji.
Ispada da u Srbiji nema više nikoga ko nešto radi s dobrom namerom i da svu svi lopovi...

Zanimljivo stanje duha nacije.

Rešenja niko od vas ne nudi, valjda je najlakše kritikovati i mrezeti sve što neko uradi, opljunuti i nagrditi...

Bojim se i kada bi sam dragi Bog sišao s neba i postao premijer Srbije, opet ne bi valjalo....

Deluje ;)

Samo je nepristojno koliko se plaća državi koja ama baš ništa ne radi po pitanju angažovanja tih istih ljudi (na prvom mestu govorim o sebi) samo čeka svoj deo od 52,7%.

Koja to država preko oDesk-a traži 52,7%??

Nešto si pobrkao. idi na sajt oDesk i vidi koje su cene rada, na minut, sat ili sekudu....

Sve će ti biti jasno. pod uslovom da znaš engleski.