Da li porez u Srbiji mora da se plat?

Vucic ::

"Možete da me volite ili ne volite, ali mislim da me u ovoj zemlji svi doživljavaju kao ozbiljnog i odgovornog čoveka. Pitao me je Simič hoće li biti nulta tolerancija ili ne, daleko od toga da je u našoj zemlji uvek bila nulta tolerancija, ja sam mu rekao biće nulta tolerancija, radite svoj posao", dodao je prvi potpredsednik vlade.

S obzirom na to da Vlada Srbije nije donela odluku da konvertuje poreski dug „Simpa“ vredan preko 40 miliona evra, u vlasništvu države, naredne nedelje sledi blokada računa te firme. Sličnu sudbinu imaće i „Galenika“.

Kako konverzija duga u 66 odsto kapitala države u „Simpu“ nije završena, a pronalaženje strateškog partnera za zemunsku fabriku lekova ostalo bez uspeha i ove firme će doživeti sudbinu ostalih kompanija koje su aktivne, a dužnici su za poreze i doprinose.
BEOGRAD - Poreska uprava uputila je opomene pred blokadu računa kompanijama Simpo i Galenika, saopštilo je danas Ministarstvo finansija i privrede.

Ministarstvo je dalo rok Simpu da se najkasnije do četvrtka, 22. avgusta, javi Poreskoj upravi sa zahtevom za pretvaranje poreskog duga u kapital države ili da svoj poreski dug od 5,76 milijardi dinara izmire na drugi način, u skladu sa zakonom.

Ukoliko kompanija Simpo i ovaj put ne izvrši svoju zakonsku obavezu, Poreska uprava će već u petak, 23. avgusta, blokirati njihov račun i prinudno naplatiti poreski dug.

Gooospodineee Vučiću
preoštro ste krenuli sa tom Vašom nultom tolerancijom ! ?
Da li ste pre toga porazgovarali sa Vašim koalicionim partnerom SPS-om kako se došlo do tih 5 milijardi poreskog duga ( SIMPO ) ili ovih 200 milona duga Galenike .Ni Dragan Tomić ni Ognjenović nisu tek tako propustili da uplate porez nego im je ''neko'' naredio da porez malo odlože jer ima '' važnijih stvari ''. Bar Vi bi to trebalo da znate jer ste onako strasno, u predizbornom zanosu objašnjavali kako se odigrava ''velika državna pljačka DRŽAVE''.Javna je tajna da su kompanije primoravane da plaćaju sve i savašta i da pri tom sebi tovare dugove za porez, struju ,gas , Telekom. Pokušajte Gospodine da budete zaista hrabri ozbiljni i odgovorni pa objavite ko je naterao Galeniku da umesto svog duga za struju plati struju ''jednom košarkaškom klubu '' ? ? ? ili da umesto uplate značajnog dela poreskog duga novac hitno transferišu na ''račune sa ONE liste '' ? ? ?
Eeeee Gospodineee , rekoste NULTA TOLERANCIJA!! !!

My name is Simič, Ivan Simič:

Bookmaker ::

Gooospodineee Vučiću
preoštro ste krenuli sa tom Vašom nultom tolerancijom ! ?
Da li ste pre toga porazgovarali sa Vašim koalicionim partnerom SPS-om kako se došlo do tih 5 milijardi poreskog duga ( SIMPO ) ili ovih 200 milona duga Galenike .Ni Dragan Tomić ni Ognjenović nisu tek tako propustili da uplate porez nego im je ''neko'' naredio da porez malo odlože jer ima '' važnijih stvari ''. Bar Vi bi to trebalo da znate jer ste onako strasno, u predizbornom zanosu objašnjavali kako se odigrava ''velika državna pljačka DRŽAVE''.Javna je tajna da su kompanije primoravane da plaćaju sve i savašta i da pri tom sebi tovare dugove za porez, struju ,gas , Telekom. Pokušajte Gospodine da budete zaista hrabri ozbiljni i odgovorni pa objavite ko je naterao Galeniku da umesto svog duga za struju plati struju ''jednom košarkaškom klubu '' ? ? ? ili da umesto uplate značajnog dela poreskog duga novac hitno transferišu na ''račune sa ONE liste '' ? ? ?
Eeeee Gospodineee , rekoste NULTA TOLERANCIJA!! !!

Ne vidim šta je loše u nultoj toleranciji za naplatu poreza?! I kakve veze ima plaćanje bilo čega sa isplatom poreza? Ono kao - platili struju za njih, a sad nema za porez. To su nebuloze, jer je količina para koju su pojedinci i stranke izvukli iz tih firmi mnogo veća. Nije problem u par donacija za klubove, nego izvlačenju novca za stranku i pojedince. Godinama unazad navedene firme su pod rukovodstvom SPS. Način upravljanja i razmišljanja nije ni za jotu evoluirao od vremena Miloševića. Da se nije uzimalo koliko se htelo, da se nisu zapošljavali partijski kadrovi, da je menadžment bio profesionalniji i fokusiran na tržište mogućnosti imalo bi i za poreze državi i donacije. Ovako, porezi su se prelili u ruke stranke i pojedinaca, a dugove će da plate građani Srbije. Dokle više da se te firme i pojedinci kriju iza nekih viših interesa. Dajte Simpo nekom sposobnom da vidite šta može da se uradi, a ne sto godina priča "mi čuvamo jug Srbije" i zato nikom ništa ne plaćamo. Pogledajte malo šta ima dinastija Tomić & co pa stavite prst na čelo i setite se poreskog duga.

U Americi je stopa naplate poreza nesto preko 99.7% velikim delom zato i imaju pare za ogromnu i skupu vojsku, policiju, ambasade, donacije itd cime shire uticaj u svetu.

Kamo srece da je kod nas slicna situacija, naravno uz veliku promenu u trosenju tog skupljenog poreza kroz budzet, a za to je potrebna bezkompromisna borba protiv korupcije i lopova, efikasan javni sektor, apsolutna transparentnost svih izvestaja, bilansa, ugovora itd koji se tichu poslovanja i trosenja drzavnih firmi i zvanicnika.

Cucla ::

U Americi je stopa naplate poreza nesto preko 99.7% velikim delom zato i imaju pare za ogromnu i skupu vojsku, policiju, ambasade, donacije itd cime shire uticaj u svetu.

Kamo srece da je kod nas slicna situacija, naravno uz veliku promenu u trosenju tog skupljenog poreza kroz budzet, a za to je potrebna bezkompromisna borba protiv korupcije i lopova, efikasan javni sektor, apsolutna transparentnost svih izvestaja, bilansa, ugovora itd koji se tichu poslovanja i trosenja drzavnih firmi i zvanicnika.

Kod nas je bila slična situacija: u vreme SDK/ZOP stepen naplate je bio preko 97% i to ne samo poreza već i (međusobnih) plaćanja firmi. ZOP je uništen čuvenom G17 operacijom "uđeš, izađeš i gotovo". Danas se stepen naplate poreza/plaćanja procenjuju na oko 50% (?).

Sistem ZOP se može restaurisati i nije skupo, "virtuelizacijom": obavezan e-banking firmi preko jedinstvenog državno-poreskog IT sistema (DPIT) koji transakcione naloge prosleđuje poslovnim bankama na dalju realizaciju.

Drastično umanjenje lopovluka i arčenja sredstava javnog sektora, a i poboljšanje naplate poreza, može se obezbediti na veoma jeftin način: svaki subjekt javnog sektora dužan da do 15. u mesecu za prethodni mesec objavi na sajtu DPIT kompletan, izvoran analitički bilans, uključujući eventualne pomoćne knjige i obračune plata. Recimo format naziva fajla: YYYY.MM.DD-MB-PIB, Print to csv.txt strukture.

Preko DPIT, mogu se obavljati i sve javne nabavke, prodaje sredstava firmi u stečaju, privatizaciji, restrukuriranju i dr., sa svim podacima u izvornom obliku.

Svim podacima DPIT može svako pristupiti, pa o javnom sektoru je reč.

Kakva borba protiv K & K, kakvi bakrači, informatizuj tokove  i to je, uglavnom to. Ako se hoće, jel ?

Mislim da bi ovo trebalo da bude prvo,pa onda kresanje troskova....Ovo moze i na temu Laza,da se prenese.

Voiceoflaw :: @ Akcije - NIS

Iz jucerasnjih vecernjih novosti intervju Jorgovanke Tabakovic: ZAŠTO NIS NE ULAŽE U DRŽAVU? * KOJI su još pritisci na kurs? - Kao jedan od razloga zabeležena je i isplata dividendi NIS. Zanimljivo je da je NBS uplatila u budžet Srbije tri milijarde dinara, a NIS 3,7 milijardi. Za isplatu dividendi ostalim akcionarima kupovali su devize. Postavlja se logično pitanje - zar ni NIS nema interes da ostatak zarađenog profita investira u svoj posao u ovoj zemlji?

Pa ne reinvestira u svoj posao jer možda čita "Zakon o porezu na dobit pravnih lica" i neobične regule kojih tu ima ("Poreski podsticaji ...").  Možda, radi poneke milijardice ušteda na exportu dobiti, neko smisli malo suvislije i podsticajne norme ?

Neobično je da se poreskim zakonom (o dobiti) regulišu i pitanja NVO, zapošljavanja, socijale i sl.; da je zakon tako extremno extenzivan, a da bude još lepše - ojačan  "Pravilnikom o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dobit pravnih lica", koji ni Gogoljev Čičikov ne bi mogao da smisli.

Možda bi Mr.Simič, Ivan Simič, mogao da pogleda te tekstove. Ako je redizajnirao sajt PU tako da bude jasan (sa sve "Srdačnim pozdravom" :), bilo bi zgodno da predloži izbacivanje iz poreskih zakona svih nepotrebnih i ružnih odredbi.

DOSIJE SIMPO ::

Pitam se kako se zovu oni koji izbegavaju plaćanje poreza državi i doprinosa svojim zaposlenima, krijući se ispod partijskog kišobrana Ivice Dačića?
„Simpo“ danas čini 80 preduzeća i proizvodnih celina, a raspolaže i sa 63 maloprodajna objekta.
U slučaju „Simpa“, dakle, ne postoji niti jedno ekonomsko opravdanje zbog nagomilanog duga, posebno imajući u vidu što alternativa nije bilo gašenje kompanije niti stečaj, već pretvaranje poreskog duga u kapital države.

Već 40 godina „Simpo“ sarađuje sa švedskom kompanijom „Ikea“, koja je krajem juna ove godine zatražila raskid ugovora o saradnji zbog slabog kvaliteta nameštaja za rusko i ukrajinsko tržište. Najsporniji su zapravo bili metalni mehanizmi koji se ugrađuju u „Simpove“ garniture.

Prema saznanjima „Aktera“, na kraju prošle godine čak 2.000 garnitura bilo je predmet reklamacije, a skoro polovina, 922, odnosila se na metalne mehanizme.

Javnosti je malo poznato da su sporni mehanizmi proizvedeni u „Unisu“ iz Dervente, fabrici u vlasništvu Gorana Tomića, starijeg sina predsednika „Simpa“ Dragomira Tomića.
„Simpo“ je ranije te mehanizme nabavljao u Italiji, u proseku 22.000 komada za oko 2,2 miliona evra godišnje, a onda su izračunali da će im jeftinije biti da ih uvezu iz Bosne.

Pored sina, u privatnom biznisu je i snaja Dragana Tomića. Ona je još 1997. godine osnovala u Švajcarskoj firmu „Food industries“. Kapitalom od 100.000 švajcarskih franaka raspolagala je dotična Džejn Saksonska, a zanimljivo je da tada ta firma nije imala ni prostorije u Švajcarskoj. Tek je 2003. godine otvorena i to u Parizu kancelarija kompanije „Food industries“, gde se povremeno pojavljivala i Dragana Tomić. Inače, „Food industries“ je većinski vlasnik „Simke“, fabrike za proizvodnju čokolade u vlasništvu porodice Tomić, dok je istovremeno manjinski vlasnik „Simpo“.

Ivica Dačić se suprotstavio poštovanju zakona, odnosno blokadi računa kompanije iz Vranja, tvrdeći da odlazeći ministar finansija Mlađan Dinkić ne može da predlaže mere koje imaju politički karakter. Prema Dačićevom mišljenju, to je moralo da sačeka novog ministra i novo ministarstvo.
U čemu je razlika? Ako je reč o poštovanju zakona, ne bi trebalo da bude važno ko je ministar.

 

Evropa bi da počisti 'mračne kutke'

Evropska komisija će primenjivati pravila koja važe za banke u EU i na druge institucije, u pokušaju da uredi ‘mračne kutke finansijskog sistema u Evropi’. Nacrt novog zakona biće predstavljen 4. septembra.

Novi propisi su urađeni u koordinaciji sa G20, na čijem će samitu takođe biti predstavljeni novi predlozi i nova pravila koja bi trebalo da obuzdaju trenutnu situaciju u svetskim tokovima novca, i spreče da velike korporacije ‘digitalnim poslovanjem’ izbegavaju poreze.

Rojters, koji je imao uvid u nacrt zakona, ističe da se reforme bave regulacijom ‘sivog bankarstva’, odnosno slabije nadgledane mreže institucija za trgovinu kapitalom, kroz koje se generišu milijarde evra pre nego što novac konačno stigne do bankara. Naravno, u sve su umešane i same banke.

‘Nije moguće da govorimo o 'sivom bankarstvu' ako se ne proširi delovanje ovih zakonskih regulativa na institucije koje nisu samo banke’, piše u dokumentu.

Tržište ‘sivog bankarstva’ prema nekim procenama vredi 45 biliona evra, od čega je 23 biliona samo u Evropskoj uniji.

Temeljno češljanje ovog sektora traje od marta, kada je Evropska komisija pokrenula i javnu raspravu sa namerom da konačno uokviri ovo takozvano ‘bankarstvo iz senke’.

‘Ono što ne želimo jeste da finansijske aktivnosti i entiteti zaobilaze postojeća i predviđena pravila, čime bi dozvoljavali da se u finansijskom sektoru gomilaju novi izvori rizika’, poručeno je tada iz EK.

Kako je objašnjeno, EK će pažljivo razmotriti rizike ‘pojedinih investicionih tehnika i strategija’, a biće uzeto u obzir mišljenje da ‘sivo bankarstvo’ predstavlja koristan alternativan izvor prihoda za ekonomiju, ali i izvor rizika i zabrinutosti za finansijsku stabilnost.

PDV - javni dug - naplata poreza

Najupečatljiviji primer veze PDV i zaduživanja je zakon Poljske, koji predviđa automatsko svakogodišnje povećanje PDV-a za po 1% ukoliko stepen državnog zaduživanja pređe 55%.

Osnovna stopa PDV-a kod nas je 20%, što je na nivou oko trećine od 28 zemalja EU - ostale imaju više stope, uglavnom oko 23-24%, a Mađarska ima najvišu stopu - 27%.
http://ec.europa.eu/taxation_customs/resources/documents/taxation/vat/
how_vat_works/rates/vat_rates_en.pdf

Simpatični Mr. Ivan Simič ovih dana je rekao da će lično(!) obučiti prvih 8 (osam) inspektora kako bi radili unakrsnu proveru prihoda i imovine. Pri tome je konstatovao da je samo oko 650 lica prijavilo imovinu veću od 350.000 evra. Po mojoj, možda preslobodnoj proceni, radi se o barem 20 puta većem broju, ali neka bude oko 1.500 do 3.000 lica. Ako uzmemo da je neplaćen porez od oko 100.000 evra po licu i da ga nije platilo barem 1.500 ljudi, onda je reč o oko 150.000.000 (stopedeset miliona) evra. Ovo je samo deo sume nenaplaćenih poreza koju pojedini procenjuju na više milijardi evra godišnje.

Ukoliko bi se po svakoj opštini (150) obučilo po 10 novih inspektora, tj. njih 1.500, koji godišnje koštaju oko 1.500 miliona dinara, tj. oko 13 miliona evra ima li tu nekog računa? Obaška što se šalje jasna poruka da sa neplaćanjem poreza i državom nema šale. Priča o nultoj toleranciji u ovom kontekstu, a naročito kada se javno oglašava i javno prodaje neocarinjena/švercovana roba, deluje - subverzivno. Ili će se ujurivati vašarski kafanjerosi što izbegoše po koju stotku?

I to je prvorazredno pitanje u svakom smislu.

Unakrsna provera prihoda i imovine nije narocito dobro resenje za sprecavanje utaje poreza.

Prvo, verovatno 90% utaje poreza potice od neuimucnih ljudi, njih u startu otpisujemo jer oni nemaju imovinu koja iskace.

Ostali, izuzetno imucni ce lako da se snadju. Kad imate milion evra sa neobjasnjivim poreklom, necete moci da kupite nekretninu u Srbiji, samo cete kupiti nesto drugo ili negde drugde. Ionako je bolje drzati pare u Singapuru nego u Srbiji.
Ako vas bas nesto privlaci, kupicete preko pravnog lica sa Kipra ili Belizea.

Na kraju krajeva, uvek mozete postati izbeglica u Monaku, kao sto je uradio onaj nas teniser kad su hteli da zaradjene pare solidarno deli sa nama koji imamo losiji bekend.

Па том тенисеру и пре него што види чек, одма цепну порез на лицу места. И сад замисли он освојио Вимблдон и ова га одмах ребнули са 40%, и колико би требало да плати још у Србији. Или рецимо Видић, све порезе поплаћао тамо где је најскупље, и сад треба да плати овде. Како да не. Треба овде да се пеглају и да доносе потврде и да му Мица каже ФТЈП. Порез се плаћа само једном, а све остало је само цимање. Тамо где си зарадио, ту ти цео свет и наплаћује. Само што се то овде изгледа тешко схвата.

Pa plate im se oporezuju, to je jasno. Novak plaća porez u Monaku.
Ovde se misli na čuvene "transfere" igrača gde se ne zna ni kome se sve plaćaju provizije i kako...

Ovde treba konačno uvesti da ko u Srbiji provede više od 6 meseci bude dužan da u Srbiji plaća porez, kao što je to uredjeno zemljama EU.
Onda bi i razni "tajkuni" bili obavezni da bez obzira što su im sedišta firmi u Luksemburgu ovde plaćaju porez ako više od 6 meseci, ukupno, tokom jedne kalendarske godine borave u Srbiji.

Kako bi upratio ko boravi više od 6meseci? Ako bi se po pasošu gledalo,opkladio bih se da bi gro slučajeva boravilo 5 meseci+29dana odnosno 6meseci+01dan-zavisno od toga gde je manji porez...Srbin je to-bre!!!

Па онда му културно објасниш да му је боље да сам навуче тај дан у Србији, него да му га неко из полиције навлачи, нпр седењем на аеродрому и пропуштањем летова и сл, репертоар огроман. То се тако и решава у свим земљама света, где си, ту плаћаш и порез. Прецизније, ту где зарадиш. ту плаћаш и порез. Па ево пример немаца и амера, и њихови побегли по швајцарскама и слично, ови се докопали података, и сви платили порез, а чак су и банке платиле казне иако су у Швајцарској, а платиле су банке у тим државама. Дакле све по закону и све може, једино код нас то иде тешко и адвокати до миле воље смишљају рупе у закону. Што опет нигде на свету не постоји, једино код нас пошто мисле да смо индијанци.

Pre nekoliko godina je Boris Beker ulovljen da je duže od 6 meseci boravio u Nemačkoj iako je poslovao u Monaku i tamo plaćao porez.
Kazna je bila preko 2 miliona evra....

Poreska uprava je objavila pet spiskova sa 1.500 preduzeća koja su najveći dužnici. U protekla tri meseca, ukupan dug je smanjen i iznosi 378 milijardi dinara.

Međutim, dug preduzeća koja su aktivna je uvećan, delom zbog prošrenog spiska dužnika, a delom i što su na listu vraćena preduzeća iz namenske, u kojima u međuvremenu nije došlo do planirane reorganizacije.

Sa više od šest milijardi dinara neplaćenih poreza i doprinosa, listu dužnika sada predvodi Zastava oružje. Simpo je i dalje na nepopularnom spisku, jer konverzija kapitala u državnu svojinu još nije završena.

Slede Sloboda Čačak i Krušik Valjevo sa dugovanjima od više od dve milijarde dinara. Nešto manje duguje PPT Namenska iz Trstenika.

Oko 300 preduzeća i institucija sa tog spiska poreznicima je dužno 44,5 milijarde dinara. Više od 90 odsto njih je već blokirano, a takvu sudbinu fabrike iz sektora namenske industrije trebalo bi da izbegnu.

Pomoćnik direktora Poreske uprave Rada Kostić kaže da je Vlada odlučila da se dug tih fabrika reši ili konverzijom ili na neki drugi način.

Ukupan broj preduzeća iz javnog sektora, pa čak i institucija na novom spisku je veći. U Poreskoj upravi veruju da su domovi zdravlja, bolnice pa čak i Ministarstvo inostranih poslova, na njega dospeli zbog sopstvene loše administracije.

Ekonomista Mališa Đukić procenjuje da će naplata poreza biti sve teži posao, ali bi nultu poresku disciplinu trebalo zadržati. Na državi je da nađe način kako da pomogne preduzećima, bilo kroz fiskalnu ili monetarnu politiku.

Poseban problem su firme u stečaju, koje duguju najviše, čak 235 milijardi dinara. Predvode ih banke u stečaju, koje su u tom statusu duže od decenije.

Većina klijenata Fonda na listi najvećih poreskih dužnika
http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/vecina_klijenata_fonda_na_listi_najvecih_poreskih_duznika_.4.html?news_id=269759

Direktor Poreske uprave Ivan Simič obratio se pismom jednom beogradskom restoranu brze hrane, koje glasi ovako:

Od mnogo ljudi sam čuo da prodajete najbolje pljeskavice u gradu. Zato sam se odlučio da i sam proverim da li je to istina. Tako sam u juče svratio u vaš lokal. Čekajući da dođem na red, primetio sam da nikome pre mene niste izdali fiskalni račun. Takođe, račun nisam dobio ni ja, već ste ga izdali tek na moj zahtev.

Čekajuči u redu izračunao sam, da u deset minuta prodate oko četiri pljeskavice, što znači u jednom satu 24 pljeskavice, za deset sati 240 pljeskavica, a u jednom mesecu oko 6.000 pljeskavica sa lepinjom. Pošto jedna košta 230 dinara to mesečno iznosi 1.380.000 dinara, odnosno godišnje više od 15.000.000 dinara.

Ne želim i neću da proveravam koliko prihoda prijavite godišnje i koliko poreza bi trebalo da platite jer nije naša namera da samo kaznimo poreske obaveznike, nego je naša želja da poreske obaveznike naučimo poreskom moralu.

Zato od vas očekujem da ćete ubuduće izdavati račune svakom kupcu vaših fantastičnih pljeskavica, te na taj način dati svoj doprinosom budžetu Srbije. Morate da znate, da se ti poreze koriste i za uređenje ulice u kojoj imate svoj lokal, za škole koje posećuju vaša deca ili unuci, te za zdravstvene ustanove u kojima ste se ili ćete/ćemo se možda nekada lečiti. U nadi da ćete u buduće izdavati fiskalne račune, srdačno vas pozdravlja, Ivan Simič

Simič: Pismo vlasnici lokala nije bio lični PR

Gostujući u Dnevniku RTS-a, Ivan Simič, direktor Poreske uprave Srbije, rekao je da pismo koje je napisao jednoj vlasnici ugostiteljskog objekta u Beogradu, nije lični PR i kaže da je to pokušaj da se kod ljudi razvije neka vrsta "poreskog morala".

Navodi i primer lokala u kojem je tražio i nije dobio fiskalni račun, posle čega su dva inspektora poslata u "provokativnu kupovinu" - jedan je dobio račun, drugi nije. Tek potom, lokal je zatvoren. Naknadno je ustanovljeno da je vlasnik tog lokala poslednji put Poreskoj upravi poslao podatake još 2005. godine.

"Znači, sedam godina nam neko nije slao podatke i niko se zbog toga nije bunio, a sada nekom smeta što sam nekog samo opomenuo, a ne poslao inspekciju. Ja kažem da je to najbrži način da neko počne da plaća porez i kad bi svi na osnovu opomene počeli da plaćaju porez, mi bismo vrlo brzo rešili taj problem", ističe Simič.

On je gostujući na Javnom servisu ponovio da će novi sistem fiskalizacije doneti budžetu Srbije milijardu evra.

A mogao bih da se slozim,medjutim, napisacu moje iskustvo koje je potpuno sveze.a pokazuje da nije sve crno -belo.

Naime, kao sto neki i znaju ja sam vlasnik polj. gazdinstva koje je u sistemu pdv-a, imao sam predhodni kvartal preplatu pdv-a 500hiljada, knjigovodja je preknjizavao na doprinose, ali oni u tom preknjizavaju ne zure, pa mi posalju opomenu zbog duga od 10 puta manjeg iznosa nego sto je njihov dug prema meni.

DAKLE, DUZNI , SPORI ALJKAVI I JOS SVOJU ALJKAVOST HOCE MENI DA NAPLATE, sta cemo s tim mister Simic.

Boby ::

A mogao bih da se slozim,medjutim, napisacu moje iskustvo koje je potpuno sveze.a pokazuje da nije sve crno -belo.

Naime, kao sto neki i znaju ja sam vlasnik polj. gazdinstva koje je u sistemu pdv-a, imao sam predhodni kvartal preplatu pdv-a 500hiljada, knjigovodja je preknjizavao na doprinose, ali oni u tom preknjizavaju ne zure, pa mi posalju opomenu zbog duga od 10 puta manjeg iznosa nego sto je njihov dug prema meni.

DAKLE, DUZNI , SPORI ALJKAVI I JOS SVOJU ALJKAVOST HOCE MENI DA NAPLATE, sta cemo s tim mister Simic.

Boby, 

jesi li mu poslao email sa istim pitanjem?  http://www.poreskauprava.gov.rs/kontakt.html

Baš me zanima kakav ćeš odgovor dobiti.

Podržavam ideju kolege Fmember!

Boby, mislim da bi trebalo da mu pošalješ pitanje preko e-maila, jer on se hvalio kako svakome ko mu piše odgovori lično !

Иван Симич директор Пореске управе Републике Србије
e-mail: kabinet@purs.gov.rs
е-mail: direktor@purs.gov.rs

Simpo duguje 3,8 milijardi dinara, Galenika 259 miliona, Inter-kop 281 milion, Zekstra 205 miliona dinara, dok se koncern Farmakom pojavljuje sa više rudnika i firmi koje pojedinačne dugove mere u stotinama miliona dinara, a listu predvodi Zastava oružje sa čak 6,2 milijarde dinara duga.

Koja konkretno firma među najvećim dužnicima je podnela zahtev za reprogram duga, i kojoj od njih je odobren, u Poreskoj upravi ne mogu javno da saopšte.

Sigurno je samo da su prinudne naplate trenutno pošteđene fabrike iz sektora namenske industrije, jer je država odlučila da se dug tih fabrika reši ili konverzijom duga u vlasništvo, ili na neki drugi način, poput Simpa.

Podaci Poreske uprave kazuju da su za prvih devet meseci ove godine dužnici podneli ukupno 4.830 zahteva za reprogram, od čega je 3.421 zahtev odbačen ili odbijen.

Na ime neplaćenih poreza i doprinosa državi se duguje tačno 601,4 milijarde dinara. Kako je Novostima potvrđeno u Poreskoj upravi Srbije, u ovom trenutku naplativo je jedva sedam odsto ovog iznosa.

Strah od Poreske zatvorio Kineze?
IZVOR: TANJUG
Beograd -- Poreska uprava potvrdila je Tanjugu da lokali u dva kineska tržna centra u Novom Beogradu, u bloku 70, i treći dan za redom ne rade.

Od subote na ovim lokalima su istaknuta obaveštenja: direktor na putu u Kinu, godišnji odmor, bolest... a kao datum ponovnog otvaranja objekata naveden je 23. novembar.

Odluka vlasnika ovih radnji usledila je čim je Poreska uprava najavila kontrole fiskalnih računa kineskih radnji u Srbiji.

Tanjugu su u Poreskoj upravi rekli da će sutra, u utorak, i narednih dana kontrolisati oko 300 kineskih prodavnica, koliko ih ima u ta dva tržna centra.

Mobilne ekipe će biti spremne da izađu na teren u roku od sat vremena po otvaranju kineskih radnji, i od tih kontrola Poreska uprava neće odustati, naglašeno je u PU.

Kontrole će biti nastavljene i u drugim gradovima Srbije, i biće pojačane sve do Nove godine, jer je zakonska obaveza kineskih radnji da izdaju fiskalne račune, a posao Poreske uprave, da u skladu sa Zakonom, kontroliše da li se ti računi zaista i izdaju.

U Poreskoj upravi su podsetili da su i ranije najavljivali koje će kontrole sprovoditi, kao što je bilo u slučajevima Egzita, Guče, Roštiljijade u Leskovcu, vašara Tresije, Smotre zaprega u Bečeju, Sajma kozmetike ...

Ove godine ukupno je obavljeno više od 20.000 kontrola. Osim velikih manifestacija, posebno su po grupama kontrolisane mesare, ugostiteljski objekti, splavovi, pekare i objekti brze hrane.

http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/simic-i-kineske-radnje-moraju-da-postuju-propise_438947.html

Poreska uprava odgovara na pitanja i putem Facebooka i Twittera

Sve pritužbe na rad Poreske uprave, ali i pitanja, možete da pošaljete čelnicima ove institucije i preko Twittera i Facebooka. Preko društvenih mreža, poreznici odgovaraju i na dileme i tehnička pitanja, a kako kažu, na obe mreže im svaki dan stiže stiže oko 20 pitanja građana.

Građani postavljaju pitanja non-stop, mahom da im se razjasne procedure,šta da rade u konkretnom slučaju i slično. Na sva pitanja i sugestije odgovaramo najbrže moguće, a najkasnije za 24 sata, ako recimo pravna služba mora da spremi odgovor - kaže za list “24 sata” Gorana Mirković iz Poreske uprave, koja je zadužena za društvene mreže.

Obraćaju nam se kad god ne znaju koga nešto da pitaju, kaže ona. Najčešća su pitanja o proceduri, ali stižu i žalbe na rad filijala i zaposlenih.

- I putem društvenih mreža nam ukazuju na greške Poreske uprave. Žale se da su na neki način oštećeni ili na neljubaznost nekog iz osoblja na šalteru ili inspektora. Na takvu žalbu odmah reagujemo, to ide u kabinet direktora i ljudi na koje su se žalili se odmah zovu na razgovor. Ne može preko noći da se dovede u red cela Poreska uprava, ali trudimo se koliko možemo - navodi Mirković.
Prema njenim rečima, ni poreski obveznici nisu uvek u pravu.

- I građani nekad ostave dramatičnu poruku, a ispostavi se da ni oni nisu uvek korektni. Možda je to posledica toga što smo bili na lošem glasu, pa se sada žale i na banalne stvari. Nekad i građani pogreše i neosnovano se žale, pa im i tada objasnimo o čemu se radi. Mada ubedljivo najviše ima servisnih pitanja oko procedura. Na primer, neko je kupio auto na Kosovu, pa ne zna kako da ga uveze, kome da plati porez i slično - kaže ona.

Korisnici društvenih mreža, tviteraši, ali i oni koji upotrebljavaju Facebooka, ne mogu da komuniciraju s inspektorima direktno, objašnjava Gorana, ali nema razloga za brigu jer će pitanje svakako stići do nadležne službe.

Na sastanku sa predstavnicima Poreske uprave dogovoreno je da će od sada Kinezi poštovati zakon, izdavati fiskalne račune i prijavljivati radnike. Čak će zapošljavati naše ljude za dnevnicu od 1.000 dinara, piše Blic.

Predstavnici prodavaca iz Kine sastali su se sa inspektorima, a Poreska uprava izašla im je u susret i dala im nekoliko dana da srede poslovanje i počnu da primenjuju zakon.

Predsednik Udruženja kineskih trgovaca Đin Dongrong smatra da je sastanak sa PU bio uspešan i da su već počeli da obučavaju kineske privrednike kako da se ponašaju u skladu sa srpskim zakonima i poreskim propisima, a ispred tržnog centra na Novom Beogradu okačeno je obaveštenje da svi moraju da poštuju zakon.

U Srbiji ni lepa reč ne pomaže: Poreznici zatvorili kiosk Mara

Vlasnica beogradskog kioska brze hrane Mara, Milka Cvijetić, očigledno nije ozbiljno shvatila sugestiju koju joj je lično dao direktor Poreske uprave Ivan Simič, pa joj je lokal zatvoren na sedam dana.

Simič je početkom novembra pismom upozorio vlasnicu da mušterijama izdaje fiskalni račun prilikom kupovine pljeskavica, a tada je dobio i obećanje ’Mare’ da se sličan propust neće ponoviti. Kako je ’Mara’ to obećanje prekršila - PU je juče zatvorila lokal na sedam dana, piše Blic.

Prilikom kontrole inspektori PU utvrdili su da mušterije u ’Mari’ ponovo ne dobijaju fiskalne račune. Na napisano rešenje o zatvaranju radnje ’Mara’ se žalila, pošto je žalba odbijena juče su na kiosk stavljeni pečat i katanac.

Najveći poreski dužnici u Srbiji su

Beograd -- Poreska uprava Srbije objavila je spisak najvećih poreskih dužnika, koji predvodi Zastava oružje iz Kragujevca sa 6,48 milijardi dinara duga.

Na drugom mestu je Simpo iz Vranja koji duguje 3,98 milijardi dinara, navodi se na sajtu Poreske uprave.

Od trećeg do desetog mesta na lisit najvećih dužnika rasporedili su se:

Sloboda iz Čačka (2,54 milijarde dinara)
Krušik iz Valjeva (2,19 milijardi)
Namenska u okviru Prve petoletke iz Trstenika (1,79 milijardi)
Borba iz Beograda (1,72 milijarde)
Lola livnica iz Beograda (834 miliona)
Mera invest iz Beograda (829 miliona)
Simeks iz Subotice (809 miliona)
Montera iz Beogada (807 miliona)
Hemijska industrija Zorka iz Subotice (768 miliona)
Luka Beograd (667 miliona).


Među najvećim poreskim dužnicima su Fudbalski klub Crvena zvezda sa 438 miliona dinara, kao i Farmakom, Industrijski kombinat Guča iz Lučana, Veterinarski zavod iz Zemuna, medijska kuća Pink internacional, Fudbalski klub Vojvodina, Omladinski fudbalski klub (OFK) Beograd, Novosti.

U listu najvećih dužnika prema podacima do 20. decembra 2013. godine uvršćeni su i Ministarstvo zdravlja, Republički geodetski zavod, PIO fond, Republički fond za zdravstveno osiguranje i Železnice Srbije.

Među preduzećima koja su u stečaju, najveći dužnik je Beobanka, čiji je dug 30,1 milijardu dinara, Astra banka sa 19,6 milijardi dinara, Beogradska banka sa 16,4 milijarde dinara. Sartid ima dug od 6,84 milijarde.

Među preduzećima u restukturiranju najveći dužnik je preduzeće Zastava automobili iz Kragujevca sa 5,3 milijarde dinara duga. Objavljivanje spiska najvećih poreskih dužnika u Srbiji propisano je Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Bilo bi dobro kada bi poreska uprava dala pored sume dužnika i vreme od kad dug datira.  Onda bi smo znali da li je dug naplativ ili zastareo.

Ako bi izbacili sav nenaplativ deo mislim da bi iskočila interesantna lica....
  

A ako bi proveravali i ko je privremeno zatvorio a radi....    e tu bi se skupila dobra para.
  

Ovako poreskoj upravi ostaje samo da....
 

GIZ: Bolja naplata, a ne veći porezi

Rešenje za reformu poreskog sistema nije u povećanju poreza, već u efikasnijoj naplati na lokalnom nivou, kaže Alexander Grunauer iz Nemačke organizacija za međunarodnu saradnju GIZ.

Lokalne samouprave imaju sve više potrebe da se same finansiraju i da će ubuduće zbog toga imati i veći interes da prikupe poreze na lokalu, rekao je Grunauer za RTS.

Fondom od milion franaka GIZ podstiče opštine da poboljšaju efikasnost naplate poreza, a u projekat je uključeno devet opština u istočnoj Srbiji, od Velikog Gradišta, Kladova, Donjeg Milanovca, Negotina, Sokobanje, Knjaževca i Boljevca.

Pomažemo im da prošire bazu podataka, poresku registraciju, nemaju sve kuće sve nekretnine u svojim bazama podataka. Jedna analiza je pokazala da jedna petina, oko 20, 25 odsto nekretnina nije u evidenciji opštinskih poreskih registracija.

Mi im pomažemo tako što smo im dali 40 osoba koje do sada nisu imale posao, a koje su prijavljene u biroima u tim opštinama da idu na teren i popisuju imovinu kako bi proširili bazu podataka, objasnio je Grunauer.

Kaže da rešenje nije predlog da se porez poveća, već da se proširi baza podataka, to jest da više ljudi plaća manji porez, umesto da manje ljudi plaća veći porez. To je prvi uslov, a drugi je efikasnija naplata, sa fokusom na fizička lica, kod kojih je bilo najviše problema sa naplatom.

Taj milion koji su dale švajcarska i nemačka vlada biće podeljen između pet najboljih opština, a za one koji naprave najveći napredak u 2014. godini, slede nagrade, kaže Grunauer i dodaje da je prva nagrada 400.000 švajcarskih franaka, koji će morati da ide u razvojne svrhe.

Na upravo objavljenom spisku Poreske uprave, nalaze se tačno 482 aktivne firme, od kojih prva na listi, Zastava oružje državi duguje 6,7 milijardi dinara, a poslednja, JKP Niskogradnja iz Užica „samo“ 16,4 miliona dinara.

Nešto više duguju preduzeća u postupku restrukturiranja i privatizacije, njih 185 duguje 62,76 miliona dinara, dok najveći dug, što je i očekivano, imaju firme u postupku stečaja i likvidacije. Njih 847 nije platilo ukupno 237,5 milijardi dinara poreza i doprinosa.

Ipak, iz ugla poreznika, interesantni su samo dugovi koje je moguće naplatiti. A to su upravo oni od aktivnih firmi. Poredak vodećih kompanija na ovom spisku zaduženih tek se delimično promenio.

Na drugom mestu, odmah iza Zastava oružja i dalje je Simpo sa dugom koji je od početka godine porastao sa 3,98 na 4,26 milijardi dinara, dok je čačanska Sloboda skliznula za tri meseca, sa trećeg na 68. mesto, a dug joj je sa 2,5 milijardi pao na 145,9 miliona dinara.

U vrhu su i Krušik iz Valjeva, Namenska iz Trstenika. Više od milijardu dinara duga, prema podacima Poreske uprave, ima i kablovski operator SBB, koji je na 7. mestu na ovoj listi.

Za razliku od aktivnih poreskih obveznika, kod kojih nema pravnih smetnji za naplatu duga, prinudna naplata nije moguća kod preduzeća u restrukturiranju, među kojima najviše duguju Zastava automobili 5,4 milijarde dinara.

Dug nije moguće naplatiti ni od ugašenih preduzeća, koja nisu imala ni sredstava ni imovine za namirenje poverilaca. Ova lista je „teška“ čak 40 milijardi dinara, a predvodi je Centrokop u stečaju, sa 4,9 milijardi dinara duga.

Na listi poreznika postoje čak 84 firme kojima je oduzet poreski identifikacioni broj PIB i od kojih je takođe nemoguća prinudna naplata. One duguju oko 5,5 milijardi dinara, a među njima ima i „fantoma“ i perača novca, ali i onih preduzeća kojima je PIB oduzet privremeno.