Da li porez u Srbiji mora da se plat?

https://www.mfin.gov.rs/propisi/nacrt-zakona-o-izmenama-i-dopunama-zakona-o-porezima-na-imovinu/

Povodom nedoumica i tumačenja u javnosti poslednjih dana o tome da li je i naša dijaspora obavezna da plaća porez na dohodak građana Milan Trbojević, poreski savetnik kaže da su obveznici svi koji su rezidenti Srbije.

Dakle i naši građani u inostranstvu ukoliko ispunjavaju uslove da se mogu smatrati rezidentima, a po Zakonu o porezu na dohodak građana, rezidenti Srbije su građani koji na teritoriji Srbije borave 183 ili više dana, ili ovde imaju prijavljeno prebivalište ili im se ovde nalazi centar poslovnih i životnih aktivnosti.

"Srpski rečeno ako ovde ima stan, porodicu ili firmu“, pojašnjava Trbojević.

Prema njegovim rečima u obe ove situacije građanin je obavezan da plaća porez na dohodak građana kao i doprinose za socijalno, tj. penzijsko-invalidsko i zdravstveno osiguranje. Poreze i doprinose može da plaća po osnovu autorskog ugovora ili ostalih prihoda, a potencijalno, zavisno od visine prihoda, i godišnji porez na dohodak građana.

Trbojević naglašava da ovde nije reč ni o kakvom novom zakonskom rešenju, jer ono godinama postoji u našoj zakonskoj regulativi, samo je sada aktuelizovana priča o njemu, zbog sličnosti sa obavezama influensera.

Tako navodi da se recimo postavljalo pitanje da li je građanin Srbije koji ode na brod 10 meseci, dužan da plaća porez u Srbiji. Odgovor je da jeste, jer iako boravkom u Srbiji dužim od 10 meseci ne ispunjava prvi uslov o rezidentnosti, time što ima prebivalište u Srbiji, porodica mu je tu, ispunjava drugi uslov i dužan je da plaća porez.

Trbojevic međutim, navodi da naši građani koji rade u inostranstvu mogu biti oslobođeni od plaćanja poreza na dohodak građana ili dela tog poreza ovde, ukoliko je u zemlji gde žive plaćen porez na njihovu platu, a Srbija sa tom zemljom ima ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.

No i tada, ukazuje on, doprinosa za socijalno osiguranje ne mogu da se oslobode i dužni su da ih plate u obe zemlje.

„U slučajevima kada ne ispunjavaju uslove za oslobađanje od plaćanja poreza, u zemlji gde rade plate porez na platu koju primaju. Ono što im ostane u Srbiji se računa kao bruto zarada i na nju se plaća porez i doprinosi za penzijsko - invalidsko i zdravstveno osiguranje", objašnjava Trbojević.

Neka oporezuju i estradu zadnjih 5 godina i neka naplate onima koji nisu plaćali TV pretplatu pa su im oprostili.

Gastarbajteri ne moraju da plaćaju porez na dohodak građana. Imaju više opcija da to izbegnu, ali frilenseri ne mogu izbeći. 
Sad se radi kampanja preko medija da se što  više gradjana uplaši od ovog poreza(istinama i poluistinama) i dodje na protest zakazan za sutra ispred vlade.
Naravno ovo je samo moje mišljenje a vreme će pokazati da li sam u pravu.

boban75 ::

Gastarbajteri ne moraju da plaćaju porez na dohodak građana. Imaju više opcija da to izbegnu, ali frilenseri ne mogu izbeći. 
Sad se radi kampanja preko medija da se što  više gradjana uplaši od ovog poreza(istinama i poluistinama) i dodje na protest zakazan za sutra ispred vlade.
Naravno ovo je samo moje mišljenje a vreme će pokazati da li sam u pravu.

Delim ovo misljenje.
Gastarbajteri placaju sve po redu u drzavama gde rade i plus salju novac porodicama u Srbiji.
Da nije bilo njihovih 3-5 milijardi Evra godisnje prethodnih decenija, Srbija ne bi mogla da prezivi, a ne samo njihove porodice.
Njihove doznake iz inostranstva su bile glavni oslonac Srbije godinama, kada su prakticno odrzavali likvidnost drzave Srbije.
S te strane oni su svoj dug posteno platili.

Ne slažem se sa vama. Srbija ima pravo da potražuje porez od svakog ko ima prebivalište ovde bez obzira gde privremeno radi. Tako je svuda u svetu. I Nemačka duži za poreze naše gastarbajtere koji se ne odjave i dođu ovde na 15-tak dana NPR.......

Mislim da je priča o 3-5 milijardi evra medijski spin. Mislim da nema ni približno tolikog priliva.... Ali ajde da uzmemo da je to tačno, mada nije ali ajde da uzmemo da jeste. To je sića, evo NPR: sada tog priliva nema.... naprotiv imamo priliv naših ljudi iz inostranstva koji povećavaju statistiku nezaposlenosti i šta se je desilo????? Dinar je i dalje stabilan, plate i penzije idu, tržište se zatrpava novcem, pljušte pomoći ugorženim delatnostima, plate rastu itd........

Svakako da svaka država ima pravo da naplati porez ljudima koji su zvanično rezidenti te države.

U Nemačkoj možeš d plaćaš porez u Monaku ili bilo gde, ali ako u Nemačkoj provedeš više od 6 meseci, plaćaš porez u Nemačkoj.
Tako su tenisera Bekera, jer je u Nemačkoj proveo samo 6 dana više od 6 meseci, a inače je poreski obveznik u Monaku, kao i Nole.

Treba i u Srbiji uvesti red u tome. Ko je rezident Srbije i ovde provodi recimo više od 6 meseci ima ovde da plati porez.
To treba uvesti i za Miškovića i sl. koji su ovde po celu godinu a plaćaju porez na Kipru?

Porez je prihod za održavanje države i tu nema ništa sporno. Ali država koja ne polaže račune o trošenju novca poreskih obveznika gde se predsednik i ekipa po pitanju poreza ponašaju kao da je to njihov džeparac. Netransparentnost od vrha do lokalnog nivoa. Da li takva država ima pravo da bilo šta traži??? SRAMOTA! Presušila kasa od bahaćenja, lopovluka i rasipništva pa bi sada da pljačkaju sve što se može kroz poreze

Pa najbolje da ukinemo poreze!!

Šta misliš odakle se plaćaju učitelji po školama, lekari, sudije, policajci?
Od kojih pada se finasira odvoženje djubreta, popravku puteva, pranje ulica, gradski saobraćaj?
Itd...

Pa upravo to i pišem to je javni novac i mora da bude transparentan na šta se troši. Ne mogu da se ponašaju kao da je to njihov novac i njihov dežeparac pa hajde ću da dam ovde neću onde. Kupujem avione, pravim spomenike... Pa posle e pa nema para udri po narodu, izmišljaj dažbine.. a o krađi državnog novca neću da pričam. Ne treba ukinuti poreze treba smeniti nesposoban i lopovski režim.

marjanovicgane ::

Ne slažem se sa vama. Srbija ima pravo da potražuje porez od svakog ko ima prebivalište ovde bez obzira gde privremeno radi. Tako je svuda u svetu. I Nemačka duži za poreze naše gastarbajtere koji se ne odjave i dođu ovde na 15-tak dana NPR.......

Mislim da je priča o 3-5 milijardi evra medijski spin. Mislim da nema ni približno tolikog priliva.... Ali ajde da uzmemo da je to tačno, mada nije ali ajde da uzmemo da jeste. To je sića, evo NPR: sada tog priliva nema.... naprotiv imamo priliv naših ljudi iz inostranstva koji povećavaju statistiku nezaposlenosti i šta se je desilo????? Dinar je i dalje stabilan, plate i penzije idu, tržište se zatrpava novcem, pljušte pomoći ugorženim delatnostima, plate rastu itd........

STIGLO ZVANIČNO OBJAŠNjENjE IZ MINISTARSTVA FINANSIJA:

DOPRINOSE NE MORAJU DA PLAĆAJU

GASTARBAJTERE plaćanja doprinosa za socijalno osiguranje, a to su i penzijsko, zdravstveno i za slučaj nezaposlenosti, amnestiraju zakoni koji uređuju ovu oblast.
- Državljani Srbije zaposleni u inostranstvu kod stranog poslodavca nisu osiguranici na obavezno socijalno osiguranje po osnovu zarade koju ostvaruju od tog stranog poslodavca - ističu u Ministarstvu finansija.
- Za lica koja nisu osiguranici prema domaćim propisima, ne postoji obaveza obračunavanja i plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Shodno navedenom, naši državljani zaposleni kod stranih poslodavaca u inostranstvu nemaju obavezu plaćanja doprinosa.
https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/941787/stiglo-zvanicno-objasnjenje-ministarstva-finansija-evo-gastarbajteri-moraju-placaju-porez

Nisam mislio na doprinose oni su plaćeni u NPR: Nemačkoj, imamo ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja koji se odnose na dohodak što je decidirano navedeno i to je to. 

Međutim, ključno pitanje je da li će se doznake naših ljudi iz inostranstva oporezivati ? Kako sam načuo hoće jer će se tretirati kao poklon..... (dakle po osnovu ugovora o poklonu).

Tekstovi koji su uplašili gastarbajtere su se odnosili na kategoriju "Ostali prihodi" gde je država mogla da strpa sve što u zakonu nije decidno precizirano NPR: KRIPTOVALUTE, FOREX, FRILENCERE ITD.... Neko je možda nenamerno a možda i namerno uplašio gastarbajtere.....Naravno tu je porez preteran i iznosi 45% (poreos za PIO i zdravstveno osiguranje), da sada ne objašnjavam strukturu... 

Zato se donosi zakon o digitalnoj imovini a nakon toga ide i poreski zakon gde će se mnoge stvari precizirati i verovatno definisati da gastarbajteri plaćaju porez na doznake (kao da se radi o poklonu). 

Na kraju sačekaćemo da se dim rasčisti i videti o čemu se radi..... Lično, mislim da treba da se oporezuju sve ove stvari o kojima se govori ali po stopama koje su razumne a ne da se sve strpa u kategoriju Ostali prihodi gde je stopa 45%.

Pravo bogatsvto dolazi iz onoga što dajemo zemlji, a ne iz onoga što od nje uzimamo.

Kad smo kod poreza, nezaposlena lica, koja nemaju prihode, treba osloboditi poreza na imovinu, na primer za nasledjenu nekretninu kucu/stan od roditelja.

Gocili ::

Kad smo kod poreza, nezaposlena lica, koja nemaju prihode, treba osloboditi poreza na imovinu, na primer za nasledjenu nekretninu kucu/stan od roditelja.

Navedite samo jednu drzavu, neku od razvijenih, gde je neko oslobodjen placanja poreza na imovinu po osnovu nezaposlenosti.
Sama nezaposlenost ne moze biti razlog za oslobadjanje od poreza na imovinu.
Privatna imovina je kod nas veliki potencijalni poreski prihod za drzavu.
Trenutno je porez na imovinu simbolican.
To ne sme da ostane tako.
Porez na imovinu je jedan od znacajnijih ekonomskih poluga pod kontrolom drzave.

Citat: ::

Navedite samo jednu drzavu, neku od razvijenih, gde je neko oslobodjen placanja poreza na imovinu po osnovu nezaposlenosti.
Sama nezaposlenost ne moze biti razlog za oslobadjanje od poreza na imovinu.

U razvijenim drzavama, svaki nezaposlen gradjanih ima pravo na naknadu za svo vreme trajanja nezaposlenosti, ili ima pravo na socijalnu pomoc. Ovde kod nas toga nema. 
Ovim sto si napisao, ti si prakticno rekao da svi oni koji nemaju odakle da plate porez na imovinu,  i treba da ostanu bez krova nad glavom.

Sama logika poreza na imovinu je pogrešna i nepravedna. Zašto bi neko plaćao porez na kuću ili stan koje već poseduje? Ukoliko se npr.ne plati porez na kuću, mogu ti kuću i oduzeti, pa proizlazi da je neko samo uslovni vlasnik kuće, a država stvarni? Ako se plaća porez na imovnu-stan ili kuću, da li je logično da plaćamo porez i na ostalo naše vlasništvo: TV, Frižider, šporet, nameštaj, tepih, knjige...Možemo i kola da registrujemo svaki mesec?!

Čini mi se da u okruženju čak negde i ne postoji porez na imovinu u smislu stana, kuće, ali i ako postoji davno su pominjali da je taj porez npr.u Sloveniji, za stan u centru Ljubljane znatno niži od poreza za stan na periferiji Beograda. Kod poreza treba gledati i visinu prosečnih plata, pa to dovesti u vezu, a ne samo npr.isticati da je struja kod nas među jeftinijim, ali šta je sa drugim izdacima-grejanje, mobilni telefoni, pa i taj porez na imovinu nipošto nije mali, imajući u vidu naš standard.

Druga je stvar što je moguće da kod nas ima dosta imovine koja nije uknjižena, evidentirana i slično. Ali opet kažem, sam pojam poreza na imovinu je logički sporan i nepravedan-porez treba da bude što posredniji, indirektniji.

Nema tu leba sestro Gocili i brate Dragivoje, svuda postoji taj, zli porez na imovinu (čak i u Nemačkoj = ideal svih Srblja) samo su morali da redizajniraju procente, jer nije isti porez za isti stan koji je uz tramvajsku stanici i onaj koji nije, samo je dva ćOškadealje...

A za nezaposlene: svaka imovina veća od 16 k eur se smatra kao velka i nema soc. pomoći.
RAzumljivo: ako imaš kuću prodaj je i kupi mali stan, pa traži soc. pomoć.

O da, i u Srbiji se deli soc. pomoć, uslove ne znam ali to postoji, samo treba ispuniti neke uslove.
NARAVNO da neko ko ima kuću od 100-200 qa ne može da dobije soc pomoć - to je valjda svima jasno...

Citat\" ::

A za nezaposlene: svaka imovina veća od 16 k eur se smatra kao velka i nema soc. pomoći.
RAzumljivo: ako imaš kuću prodaj je i kupi mali stan, pa traži soc. pomoć.

Hocu, ali posle svih ovih koje drzava finansira da ne bi slucajno ostali bez posla, i uplacuje im  minimalac, a to su turisticki i ugostiteljski sektor, trgovine i ko zna ko sve ne. A mi koji smo dugorocno nezaposleni se tretiramo kao gradjani drugog reda, socijalni slucajevi bez prava na socijalnu pomoc.

Oko visine poreza na imovinu, koji kod nas nikako nije simboličan, treba reći da je pre neki dan vlasnica agencije za nekrenine u Beogradu kazala da za dvosoban stan na Lekinom brdu taj porez na imovinu iznosi 60.000 dinara. Lekino brdo nije baš centar Beograda a pročitah da je porez na stan od 80 kvadrata u centru Ljubljane 100 evra. Ako uzmemo razlike u visini plata između Srbije i Slovenije proizlazi da je kod nas porez na imovinu barem 10-15 puta viši nego u Sloveniji. 

Znam ljude koji plaćaju porez na vikendice od 40-50 kvadrata na Kosmaju ( koje imaju vrlo malu tržišnu vrednost) otprilike na nivou pomenutog stana od 80 kvadrata u centru Ljubljane.

Zavisi da li ti je to prva ili druga nekretnina, tj. da li ti je to nekretnina za zivot ili za odmor i relaksaciju.

Nakon što se Ilon Mask nedavno preselio u Teksas, sada sva trojica najbogatijih ljudi na svetu žive u američkim državama koje ne ubiru porez na dohodak.

Početkom decembra, Mask je napustio Kaliforniju kako bi otišao u Teksas, gde se gradi Teslina nova fabrika.

Najbogatiji čovek na svetu, Džef Bezos, koji ima neto vrednost veću od 183 milijarde dolara, živi u državi Vašington.

Treći na Blumbergovom indeksu milijardera je tvorac Majkrosofta Bil Gejts, koji takođe ima prebivalište u Vašingtonu.

Teksas i Vašington dve su od devet američkih država koje ne ubiraju porez na dohodak. Ostalih sedam su Aljaska, Florida, Nevada, Nju Hempšir, Južna Dakota, Tenesi i Vajoming.

Inače, za Maska je ova godina bila "unosna". Njegovo bogatstvo je u porastu kako Tesline deonice rastu. 18. decembra, deonice kompanije su narasle za 6 odsto, postavljajući novi najviši nivo od 695 američkih dolara.

U proteklih 12 meseci svojoj neto vrednosti dodao je više od 127 milijardi dolara. Prema mišljenju Forbsa, samo Maskova raketna kompanija Spejs Iks sada se procenjuje na 46 milijardi dolara.

Mali: Poreska politika prema gastarbajterima decenijama se nije menjala
Ministar finansija Srbije Siniša Mali ocenio je danas kao "maliciozne" tvrdnje dela medija o obaveznom plaćanju poreza svih državljana Srbije koji rade kod stranih poslodavaca u inostranstvu, i ukazao da to zbunjuje građane i istakao da nema potrebe da odjavljuju prebivalište u Srbiji.

Ministarsvo finansija je saopštilo da se "propisi u pogledu oporezivanja zarada koje naši građani ostvare u inostranstvu nisu menjali od početka ovog veka. Ljudi koji rade i žive u inostranstvu znaju gde treba da plaćaju porez", istakao je ministar Mali.

Objasnio je da su rezidenti Srbije obveznici poreza na zarade u Srbiji po osnovu zarada koje im isplaćuju strani poslodavaci u inostranstvu (tzv. gastarbajteri), ali se dvostruko oporezivanje ovih zarada otklanja u skladu s domaćim propisima, kao i po osnovu ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.

"Naši rezidenti uvek imaju pravo na poreski kredit po osnovu poreza koji je plaćen na zaradu koja im je isplaćena u inostranstvu, bez obzira na to da li Republika Srbija ima zaključen ugovor o izbagavanju dvostrukog oporezivanja sa državom u kojoj je naš rezident ostvario zaradu. S obzirom na to da je stopa poreza na zarade u Srbiji 10 odsto, po pravilu, pravo na poreski kredit će biti dovoljno da u potpunosti otkloni obavezu plaćanja poreza na zarade u Srbiji", naveo je ministar.

Ukazao je da ugovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanja predvidjaju pravila koja sprečavaju mogućnost da građani Srbije imaju istovremeno rezidentstvo Srbije i države u kojoj su zaposleni.

Po pravilu, po tim ugovorima oni će imati rezidentstvo države u kojoj su zaposleni, što rezultira time da neće imati nikakvu poresku obavezu u Srbiji po osnovu zarada koje su ostvarili po osnovu rada u inostranstvu.

Dodatno, u jednom broju ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja predvidjena je primena metoda izuzimanja za otklanjanje dvostrukog oporezivanja zarada koje rezidenti ostvare u inostranstvu, tako da ovi ugovori isključuju bilo kakvu mogućnost oporezivanja građana Srbije po osnovu zarada koje ostvare radom u državama sa kojima ima zaključen takav ugovor.

Ministar je istakao i da državljani Srbije zaposleni u inostranstvu nisu u Srbiji osiguranici obavezani socijalno osiguranje po osnovu zarade koje ostvaruju od tog stranog poslodavca.

"Dakle, za lica koja nisu osiguranici prema domaćim propisima kojima se ta oblast uredjuje, ne postoji obaveza obračunavanja i plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje", rekao je Mali.

Ministar je zaključio da shodno navedenom, državljani Srbije zaposleni u inostranstvu nemaju obavezu plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje po osnovu zarade koju ostvare u inostranstvu kod stranih poslodavaca.

Ana Brnabic
"Mislim da imamo različite poglede na stvari. Insistirala sam na tome da mi tačno definišemo koga Udruženje radnika na internetu tačno predstavlja, o kojoj kategoriji ljudi tačno razgovaramo, jer ne mogu da prihvatim da tu ima ljudi koji su prihodovali 69 miliona dinara - to je 600.000 evra i misle da ne treba da se plati porez.
Zašto bi onda neki preduzetnik iz Kaluđerice ili Trstenika ili Ćićevca plaćao porez?

Ako imate ljude koji izdaju stan na dan i imaju stan na Studentskom trgu to su ogromni novci koje ljudi dobijaju", izjavila je ona.

Premijerka je naglasila i to da postoje ljudi koji su na onlajn klađenju zarađivali preko 50.000 evra godišnje.

"Neverovatno je da taj novac neko unosi u Republiku Srbiju i pomisli da ne treba da plati ni dinar poreza", rekla je.

Brnabić je istakla da se od prikupljenog poreza grade bolnice, vrtići, putevi, isplaćuju zarade...

Kao po obicaju, doticna je rekla gomilu neistina, jer je pricala uopsteno, zeleci da etiketira, pritom sabirajuci babe i zabe.

Ponuda države frilenserima ne važi za izdavanje stanova, kockanje i kriptovalute!

Građani koji su proteklih pet godina zarađivali preko interneta izdajući svoje stanove, kuće, apartmane i tako ostvarili prihod iz inostranstva - neće imati mogućnost da odlože svoj poreski dug po modelu koji je Vlada Srbije danas ponudila frilenserima. Isto važi i za one koji su trgovali i posredovali u trgovini kriptovalutama, ali i za one koji su se kockali "onlajn", tačnije - ostvarili iz inostranstva dobitke od igara na sreću koji nisu u skladu sa Zakonom o igrama na sreću.

Da reprogram poreza i doprinosa ponuđen frilenserima ne važi za one koji iz inostranstva prihoduju od izdavanja nekretnina, kockanja i kupoprodaje kriptovaluta upravo su obelodanili Poreska uprava Srbije i Ministarstvo finansija. Oni su, stavljajući obaveštenje frilenserima na svoje internet sajtove, pozvali radnike na internetu da regulišu svoje obaveze.

Firme koje posluju u Srbiji iznele su prošle godine u ofšor zone nešto više od milijardu evra! Prema podacima Narodne banke Srbije, najviše novca je otišlo u Hong Kong (806 miliona evra), zatim u Singapur (170 miliona evra) i Britanska Devičanska Ostrva (24 miliona evra).

Milioni evra istovremeno su transferisani u Liban i u Linhenštajn, a na spisku zemalja sa čijim sistemima su sarađivale srpske firme su i Panama, Maršalska ostrva, Dominikana, Sejšeli...

Najveći deo plaćanja su obavila preduzeća iz metalne industrije, 26 odsto. U ofšor zone su novac iznosila i preduzeća koja se bave rudarstvom (13 odsto), firme za proizvodnju računara i periferne opreme (8 odsto), za trgovinu električnim aparatima za domaćinstvo (9 odsto), portvrdili su u Narodnoj banci Srbije za "Blic Biznis".

- Rast platnog prometa sa Hong Kongom u poslednjih pet godina velikim je delom rezultat direktnih investicija iz ove zemlje u srpska preduzeća iz sektora prerađivačke industrije i rudarstva - napomenuli su nam u centralnoj banci.

Na osnovu cega je Singapur, a i Hong Kong, deo Kine "ofsor zona".

Savetujem ti da uzmes neku ozbiljnihu geografsku kartu i pogledas dobro sta tano stoji.

Singapur je drzava koliko i Luxenburg, a Hong Kong, o njemu mozes da procitas ovde
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A5%D0%BE%D0%BD%D0%B3%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B3

Beograd -- Aktuelna naplata poreza nema veze s konkurentnošću rada frilensera i biznis-model čija konkurentnost zavisi od neplaćanja poreza i ne treba da preživi.

To tvrdi profesor Pravnog fakulteta Svetislav Kostić.

Kako je objasnio za Fonet, porez je sastavni deo računice jedne delatnosti, dajući primer i činjenicu da Srbija nema izlaz na more i da ne možete da planirate biznis koji zahteva da budete na pet kilometara od luke, jer će on propasti i da je to isto s porezima, prenosi Startit.

Međutim, obezbediti izlaz na more i urediti poreski sistem tako da ne guši, već pospešuje razvoj različitih delatnosti, nije ista stvar. Država ne može tek tako da obezbedi građanima prirodne resurse, ali može da uredi zakone koji će im omogućiti da adekvatno doprinose sopstvenom razvoju, ali i razvoju zemlje i društva.
O tome koliko su frilenseri važni za privredu jedne zemlje, Startit Dnevnik je više puta pisao. Oni pomažu razvoj startapa, koji su ključni inovatori i pokretači. Oni utiču na razvoj čitavog jednog digitalnog sistema. Takođe, frilenseri posluju na inostranom tržištu i to koliki im je porez značajno utiče na cenu njihovog rada, pa time i mogućnost da se izbore s kolegama iz drugih zemalja.

Kostić podseća da mnogi drugi ipak plaćaju poreze i doprinose, navodeći primer kasirki u prodavnicama koje rade osam sati i primaju minimalac, a koje ne bi trebalo da budu tretirane gore od frilensera. No, ocenjuje kako postojeći sistem "dostiže granicu neustavnosti“ za ljude koji ostvaruju manje prihode, a kojima se nudi opterećenje nesrazmerno zaradi koju ostvaruju.

Poreska uprava Srbije objavila je danas da je pokrenula besplatnu mobilnu aplikaciju za pametne telefone "Poreski alarm" preko koje građani mogu brzo i lako da prijave bilo koju poresku nepravilnosti.

Građani putem aplikacije mogu da prijave nepravilnosti u poslovanju privrednih subjekata koje se odnose, pre svega, na neizdavanje fiskalnih računa, obavljanje neregistrovane delatnosti i angažovanje neprijavljenih radnika, kao i druge poreske nepravilnosti u poslovanju privrednih subjekata, navedeno je u saopštenju.

APLIKACIJA MOZE DA SE SKINE OVDE
https://www.purs.gov.rs/biro-za-informisanje/novosti/6979/poreski-alarm---mobilna-aplikacija-za-prijavu-poreskih-nepravilnosti.html

Poreska uprava je do 18. januara identifikovala 41.138 lica koja su iz inostranstva prihodovala putem digitalnih ili frilenserskih platformi, objavio je Centar za istrazivanje javnih politika (CIJP). Međutim, kako je ukazao Startit, Poreska uprava "izmešala" je frilensere, stanodavce, servise za plaćanje, platforme za rad i sajtove za iznajmnjivanje smeštaja.
Institucije su tek nakon intervencije Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti poslale Centru za istraživanje javnih politika zbirne podatke o tome koliko je ljudi primalo novac iz inostranstva preko platformi kao što su Upwork, Bibo Global Opportunity, AirBnB, Booking, Payoneer, Skrill, Upwork i World Pay.
Centar za istraživanje javnih politika napominje da je Poreska uprava poslala ne samo podatke o digitalnim platformama na kojima frilenseri rade, već i o onima preko kojih se isplaćuje novac ili izdaju nekretnine.
Poreska uprava je, navodi Startit, izmešala sve servise, jer Upwork je platforma na kojoj frilenseri rade, a Payonner je servis preko koga s te platforme mogu da povlače zarađeni novac. Takođe na spisku se ne nalazi PayPal, iako su brojni frilenseri upravo putem ove platforme primali novac.
Startit ukazuje da su, pored toga što su izmešane platforme, pomešana i sama zanimanja, jer u ovom zbirnom podatku nemamo odgovor na pitanje o koliko je radnika na internetu.
Airbnb i Booking, podsećaju – služe za izdavanje prostora, a kako su nadležni napomenuli, oni su izuzeti iz rasprave o tome kako rešiti poreze i doprinose za proteklih pet godina.
“Da ne bude zabune, sudeći po rešenjima o naplati zaostalog poreza koje su pokazali Udruženje radnika na internetu, Startit i Netokracija Srbija PU sasvim dobro razlikuju ove vrste platformi, ali možda nema kada da ih prebrojava, jer se bavi slanjem novih rešenja”, navode u Centru za istraživanje javnih politika.
Brojkom od 40.000 novih rešenja za frilensere, koje će PU navodno početi da šalje od aprila, raspolaže i samo Udruženje radnika na internetu, te je ovo, iako nejasna, svojevrsna potvrda te informacije, ocenjuje Startit. Rok za rešenje situacije uskoro ističe, jer predlog Vlade, na koji Udruženje radnika na internetu nije pristalo, počinje da se primenjuje početkom narednog meseca.
U međuvremenu je predsednik Srbije rekao da je predložio ministru finansija i premijerki da se frilenserima ne naplati ništa pre nego što su znali da treba da plate porez, odnosno pre oktobra prošle godine.
Komentarišući sinoćnu izjavu Aleksandra Vučića da porez treba da plaćaju od trenutka kada su saznali za njega, Pogačar kaže da to ne znači ništa konkretno dok god nije na papiru i ne prođe zakonsku proceduru.
Izvor N1
https://rs.n1info.com/biznis/startit-poreska-uprava-pronasla-41-138-frilensera-ali-ih-pomesala-sa-drugima/

Zamislite kako ce obracunavati porez na kripto koji je nejasan po pitanju prodaje (i drugih stvari), i kako ce traziti i gledati naloge (kupovine/prdaje).

Steta, zakon je donet samo da bi bio donet. Hrvati su inace to mnogo bolje resili.

P.S. Da Satosi Nakamoto zivi u Srbiji morao bi da plati porez na BTC iako je prvi vlasnik istog  

boban75 ::

Poreska uprava je, navodi Startit, izmešala sve servise, jer Upwork je platforma na kojoj frilenseri rade, a Payonner je servis preko koga s te platforme mogu da povlače zarađeni novac. Takođe na spisku se ne nalazi PayPal, iako su brojni frilenseri upravo putem ove platforme primali novac.
Startit ukazuje da su, pored toga što su izmešane platforme, pomešana i sama zanimanja, jer u ovom zbirnom podatku nemamo odgovor na pitanje o koliko je radnika na internetu.
Airbnb i Booking, podsećaju – služe za izdavanje prostora, a kako su nadležni napomenuli, oni su izuzeti iz rasprave o tome kako rešiti poreze i doprinose za proteklih pet godina.

Retroaktivna naplata poreza nije fer, freelenseri bi trebalo da imaju zakonsku obavezu od oktobra 2020, a do tada samo moralnu. Znaci da im se ostavi da oni sami odrede po svojoj savesti da li zele i koliko da plate porez za period za koji je drzava zaboravila da ih oporezuje.

Glupost. Postoji zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Ali freelancerima treba dati bolje uslove