Da li porez u Srbiji mora da se plat?

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da je Vlada Srbije izašla u susret većini zahteva frilensera,posebno uzimajući u obzir socijalnu kategoriju, ali da postoji "crvena linija" koju ne mogu preći!

Predstavljajući rešenja zakona iz oblasti Ministarstva finansija na Odboru za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, Mali je istakao da je država najviše izašla u susret frilenserima koji su mesečno zarađivali do 56.000 dinara i da oni nisu u obavezi da plaćaju poreze i doprinose unazad.

Time smo najvažniji zahtev tih udruženja frilensera uvažili - rekao je Mali govoreći o Predlogu zakona o izmenama i dopunama zakona o porezu na dohodak građana i Predlogu zakona o dopuni zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Ističe da postoje frilenseri koji su zarađivali stotine hiljade evra klađenjem na internetu ili iznajmljivanjem stanova u Beogradu i da oni moraju da plate porez.

Klađenje i iznajmljivanje stanova:
- To je crvena linija koju smo rekli da nećemo preći. Međutim, i njima smo delimično izašli u susret. Na primer, ukoliko je neko zarađivao 700 evra mesečno, kroz reprogram smo ponudili da ne naplaćujemo zateznu kamatu, kroz tih 120 rata, tako da će oni taj stari dug plaćati mesečno 7,4 evra. Mislim da je to vise nego fer - rekao je Mali.

Ukazuje da je država i tu "na veoma tankoj liniji", s obzirom da, ističe, postoji veliki broj frilensera koji su platili sve poreze i doprinose i koji stalno komentrarišu da nije fer da sada neko ne plati porez.

- Takođe, imate 2,2 miliona građana Srbije koji plaćaju poreze i doprinose redovno, iako imaju minimalnu zaradu - podvukao je Mali.

Ako se njima sve oprosti, onda smo svi mi koji redovno plaćamo porez DISKRIMINISANI!!!!
Mislite o tome.

Citat: ::

Ističe da postoje frilenseri koji su zarađivali stotine hiljade evra klađenjem na internetu ili iznajmljivanjem stanova u Beogradu i da oni moraju da plate porez.

Prvi deo jos mogu da razumem, al ovo da se u frilensere svrstavaju ljudi koji se bave ilegalnim izdavanjem nekretnina?

Da li “DOGOVOR VEKA UKIDA PORESKE OAZE i kome to (ne)odgovara? A sve je "zakuvala" prva dama ministarstva finansija u Americi!!!

Najrazvijenije zemlje sveta složile su se da porez za kompanije iznosi najmanje 15 odsto i da se plaća tamo gde se ostvaruju prihodi. To bi praktično ukinulo poreske oaze i donelo silne milijarde u državne blagajne. Ministri finansija grupe najrazvijenijih zemalja G7 hvale se da su na sastanku u Londonu postigli “dogovor veka”. To je čak i formalno skoro tačno. Jer, nedugo nakon Prvog svetskog rata je poslednji put postignut sporazum u Ligi naroda da kompanije plaćaju porez tamo gde im je fizičko sedište. To načelo je prihvaćeno praktično od svih država i pretpostavka je svih sporazuma o međunarodnoj trgovini sve do današnjih dana, piše DW.

I to iako je pre pojave digitalnih giganata poput Amazona, Gugla ili Epla bilo jasno da takvo načelo pruža beskonačan prostor za mahinacije. Jer čak i kod proizvodnih pogona gde bi trebalo biti jasno gde je proizvod sišao s fabričke trake ima načina da se distribucija organizuje preko čitavog lanca firmi, teoretski sa sedištem u nekoj državi sa minimalnim porezom.

Ministri finansija zemalja G7 su se sad složili da to načelo “sedišta” treba da bude zamienjeno načelom “prometa”. Jednostavno i veoma pravedno: koncerni će plaćati porez tamo gdje ostvaruju prihod, bez obzira u kojem obliku.

To znači da će Gugl i Fejsbuk plaćati Nemačkoj porez na dobit kad u ovoj zemlji sakupljaju podatke i prodaje reklamu, kod internet-trgovina kao što je Amazon je sve još jednostavnije.

Do ovog dogovora nikad ne bi došlo da se za njega nije odlučno založila Dženet Jelen, nova ministarka finansija SAD. Ona i američki predsednik Džozef Bajden su isprva tražili minimalnu poresku stopu od 21 odsto, ali to je mnogima bilo previše.

OSTATAK CITAJTE NA
https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/da-li-dogovor-veka-ukida-poreske-oaze-i-kome-to-neodgovara-a-sve-je-zakuvala-prva/7grdkxj

Citat: ::

Do ovog dogovora nikad ne bi došlo da se za njega nije odlučno založila Dženet Jelen, nova ministarka finansija SAD

I moja malenkost...

Bezos i drugi milijarderi izbegavaju plaćanje poreza tako što svoje bogatsvo zadržavaju u akcijama, koje ne podlažu oporezivanju do momenta njihove prodaje.

Posledica ovoga je da je Bezos, iako je u periodu od 2006. do 2018. godine zaradio neverovatnih 127 milijardi dolara, prijavio prihod od samo 6,5 milijardi za tih dvanaest godina, na šta je plaćen porez od oko 1,4 milijarde dolara, navodi izveštaj ProPublica.

Prema ovome Bezos je platio „veoma visok“ porez od oko 21 odsto, ali se on nikako ne odnosi na njegovo bogatstvo izraženo kroz akcije.

Ako se uzme u razmatranje ovih 127 milijardi uvećanja ličnog bogatstva kroz akcije i plaćeni porez od 1,4 milijarde za isti vremenski period dolazi se do računice da je Bezos platio tek nešto iznad jedan odsto poreza na svoje bogatstvo za dvanaest godina.

Najbitnije od svega je istaći da postoji niz načina (finansijskih manipulacija) da akcionari ogromnih kompanija pretvore svoje akcije u raspoloživi novac bez potrebe da prodaju svoje akcije.

Turističke agencije su dobile dopis od Poreske uprave u kome se od njih traži da im dostave podatke o svim klijentima koji su u toku jedne godine uplatili aranžmane skuplje od 5.000 evra.

Precizirali su da su im potrebni podaci za period od 1. januara 2018. do 31. decembra 2020. godine i to JMBG uplatioca, ime i prezime, ukupna uplata aranžmana izražena u evrima, dinarska protivvrednost, datum uplate i broj korisnika aranžmana, piše.

Poreska se u dopisu pozvala na Zakon o utvrđivanju porekla imovine i Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Pitaće se banke za kredite
Đinović je ukazao da su poreznici već prikupili podatke o pokretnim, nepokretnim stvarima, vlasništvu u firmama, pozajmicama u slučaju kada je osnivač i direktor isto lice.

„Kontrolisali smo promet nepokretnosti u Srbiji u poslednje tri godine i utvrdili da za 600.000 nepokretnosti postoji utvrđen porez na prenos apsolutnih prava. Od tog broja, utvrdili smo da je u 3.500 slučajeva kupljena nepokretnost vrednija od 150.000 evra, a da su prihodi nikakvi ili minimalni. Obratićemo se i bankama da nam daju korisnike stambenih kredita. Ako je od te 3,5 hiljade, na primer dve hiljade nepokretnost kupilo na kredit, to je legitiman način uvećanja imovine. Onda ćemo se pozabaviti sa preostalih hiljadu i po. Tako sistem funkcioniše“, ističe Đinović.

Srbija je ovo čekala: Siniša Mali otkrio koliko je država dala novca Zvezdi i Partizanu

Uradili smo detaljnu analizu koliko je država pomogla Zvezdi i Partizanu, koji su u reprogramu. Krenimo od košarke, imamo analizu od 2012 do 2022. godine. KK Crvena zvezda je dobila 26 miliona evra, a KK Partizan 24,4 miliona evra. To je izbalansirana pomoć. Zvezda duguje 96.6 miliona dinara. KK Partizan 649,7 miliona dinara. Ako im ne pomognete to je veliki problem, a vidite koliko duguju – rekao je Siniša Mali, a onda se dotakao pomoći fudbalskim klubovima.

– FK Crvena zvezda je dobio 17.6 miliona evra i 40.5 miliona od Gasproma, gde im je država pomogla. A FK Partizan je dobio 14 miliona evra i tu je velika razlika. Zvezda je dobila skoro 50 miliona više zajedno sa sponzorom i moramo da nađemo jakog sponzora za crno-bele. Zvezda za porez duguuje 859,7 miliona dinara, a 1.299.000.000. dinara. Crno-beli duguju mnogo više državi na ime poreza, ali moramo pod hitno da im nađemo jakog sponzora – zaključio je Siniša Mali.

Tako da ne ide cela ne rasporedjena dobit samo na unapredjenje i modernizovanje kompanije.. Ide tu mnogo novca Gasproma i na ovakve stvari,a slozicemo se ima ih u nasoj zemlji .

Poštovani,
Ako imam veliki broj transakcija, kupovina i prodaja na jednoj akciji u toku polugodišta da li mora da se prijavi baš svaka transakcija  Po vašem mišljenju da li bi moglo malo da se zabuši  
Verujem da ima ljudi sa velikim iskustvom pa bih  zamolio da me upute malo u praksu povodom ovoga.
Može odgovor i na P,M,

Može. Nisu oni toliko ažurni.

Poreska uprava nema mogućnosti da proverava baš svaku transakciju. Podaci sa prijave ručno se unose u aplikaciju koja izračunava visinu poreza ili kapitalnog gubitka. Moguće je preskočiti neku veću transakciju, ali uvek ostaje pitanje moralne opravdanosti takvog čina.

Sada se plaća porez od 15 odsto na kapitalnu dobit na razliku između nabavne i prodajne vrednosti, kao kod akcija i hartija od vrednosti.

Poreska uprava je do sada izdala 129 rešenja o porezu na kapitalnu dobit od prodaje digitalne imovine, odnosno kriptovaluta i naplatila porez u iznosu od 84,4 miliona dinara rečeno je u Poreskoj upravi, piše Politika.

EDIT: Hajde malo SAMO po 2 x kliknite na reklamice s desne strane ekrana, za dobrobit ovog Foruma.
Mod. D.

Najveći poreski dužnici među aktivnim preduzećima na dan 28. februara 2023. bila je firma Magma prom iz Šapca sa dugom od 1.175.357.462 dinara što je oko 10 miliona evra, objavila je Poreska uprava.

Ova kompanija bila je svojevremeno u mreži preduzeća oko Farmakoma i deo istrage u vezi sa nezakonitim odobravanjem kredita.

Na drugom mestu sa tek nešto manjim dugom je Mera invest, sa 1,06 miliijardi dinara. Ova kompanija u vlasništvu Marka Miškovića nije priznavala poreski dug nastao 2008. godine, a zbog utaje poreza sudilo se i Marku i njegovom ocu Miroslavu Miškoviću.
Prema pisanju medija pre godinu dana Mišković je dobio pravo na odštetu od Srbije od 30 miliona evra nakon presude arbitraže Svetske banke.

Na trećem mestu je firma Termol iz Leštana koja se bavi proizvodnjom proizvoda od papira koja duguje 891,8 miliona dinara za porez.

Na četvrtom mestu je građevinska kompanija Ratko Mitrović AD sa 396,5 miliona dinara duga.

Dalje su na spisku PIK Pešterr iz Sjenice sa 354,5 miliona dinara duga, firma Fexiko iz Beograda koje prethodnih nekoliko godina nije podnela finasijske izveštaje.

Na sedmom mestu na listi dužnika je firma za proizvodnju odeće Novitet iz Novog Sada sa 285,7 miliona dinara duga, a na osmom mestu je poznata građevinska firma Bauvesen iz Lazarevca koja redovno dobija poslove od države, a čiji je direktor nedavno uhapšen zbog malverzacija u poslu za koji ga je angažovao EPS. Neposredno nakon hapšenja smenjena je javna tužiteljka koja je radila na tom slučaju.

Ukupno se na spisku najvećih dužnika aktivnih preduzeća nalaze 283 firme pri čemu poslednji na toj listi duguje više od 20 miliona dinara.

Ipak, nominalno najveći, mada teško naplativ poreski dug. nalazi se u grupi preduzeća u stečaju.
Tu dominiraju dve velike banke koje su u stečaju već 20 godina, Beobanka koja duguje 34,5 milijarde i Beogradska banka sa dugom od 18,5 milijardi dinara.

Iza njih je Zastava, AD za promet putničkih automobila i rezervnih delova sa dugom od 8,6 milijardi dinara.

Iza je firma Team oil sa šest milijardi, impuls petrol koji je u prinudnoj likvidaciji sa dugom od 5,7 milijardi dinara, IMK 14. oktobar sa 5,2 milijarde dinara, Zastava kamioni sa 3,8 milijarde dinara.

Na spisku najvećih dužnika u stečaju sa dugom većim od 20 miliona dinara ima čak 597 preduzeća.

Kod preduzetnika na vrhu dužnika nalazi se IT konsultant Boban Petrović iz Obrenovca sa dugom od čak 445,4 miliona dinara.

Na drugom mestu je klanica iz Niša Biftek sa 405,9 miliona dinara duga, pa onda još jedan ajtijevac iz Obrenovca, Ivan Jovanović koji duguje 297,5 miliona dinara.

Poslednjeg dana februara čak 3.614 preduzetnika je imalo poreski dug veći od pet miliona dinara.

Ovo se odnosi na one koji su obveznici u vezi sa Porezom na dohodak građana.

https://www.youtube.com/watch?v=d6IrJwPox94&t=706s

https://www.youtube.com/watch?v=K9TwVp0c_ck

U Srbiji je uručeno prvo rešenje za plaćanje posebnog poreza. Država će od jednog sugrađanina uzeti veći deo od imovine za koju nema dokazano poreklo.
Time što nije plaćao porez stekao je imetak od nešto više od 170 miliona dinara, što je nepunih 1,5 miliona evra. Sada budžetu duguje oko 127,5 miliona dinara, nešto više od milion evra.

Teče mu, baš kao i svim drugim obveznicima, u skladu sa zakonom, rok od 15 dana od dana prijema rešenja, da utvrđenu obavezu i izmiri.

Kratko pitanje za iskusnije. Kada kupis neku hartiju za 100 din i ona nakon 10 godina vredi 500, znam da razlika nije 400 jer se umanjuje za neki godisnji procenat. Kako se taj godisnji procenat zove i kako ga naci za prethodne godine?
Hvala puno unapred!

Nakon 10god ne placas nikakav porez na akciju,ispod toga ako je prodas, ide umanjenje za godisnju inflaciju po zvanicnim statistikama za svaku godinu,bar je tako kod mene u poreskoj...

Tako je, član 74 Zakona o porezu na dohodak građana:

Citat :

Nabavna cena iz stava 1. ovog člana uvećava se godišnjim indeksom potrošačkih cena od dana sticanja do dana prenosa, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

a podaci o inflaciji se uzimaju na sajtu Republičkog zavoda za statistiku.

Svakako ako se hartija drži 10 godina ne plaća se ništa ali se podnosi poreska prijava

Hvala puno! Jesu li zaista toliko azurni u poreskoj da bi cak i to posle 10 god trebalo prijaviti?

To dosta varira od konkretne filijale PU, negde jesu, negde baš i ne naročito. Ja recimo već pune 3 godine čekam na rešenje o kapitalnom gubitku (koji me đavo terao da prodajem Cisco pre vremena) od svoje filijale u centralnoj Srbiji, ali kolege koji su u većim mestima obično dobiju kroz par meseci

...jos citam u novinama neki dan clanak da  je izuzetno velik broj inspektora koji nedostaje, doduse verujem da se to vise odnosilo na terensku kontrolu privrednih subjekata, ali opet, cini mi se da ukazuje na opste zdravstveno stanje ekonomskog poreskog tigra u nas  
No misljnja sam i da mozda (a to je jer sam uvek prokleti optimista) stvar vec ide polako, i sve ce brze, u pravcu digitalizacije i automatizacije procesa. Kao radari po autopoutu i kazne za parkiranje gde je sve manje ljudi a sve vise kazni. Ne znam, mozda samo umisljam.

Bingo, digitalizacija dosta nekih stvari rešava, ali nije ni ona svemoguća.

Kako god okreneš, u zakonu piše da si dužan da podneseš poresku prijavu čak i ako nisi ništa dužan da platiš, a ja takve poreske prijave najviše volim :-)

Samo isklikćeš šta gde treba pa oni kad stignu neka obrade, tebi se u tom slučaju svakako ne žuri a pred zakonom si čist. Ako ništa drugo, može da se desi da se pojave u nekom trenutku i da te drndaju za to čisto zato što su tako u mogućnosti, ipak živimo u zemlji gde si kriv dok se ne dokaže da si nevin, jbg

ppetrovic ::

To dosta varira od konkretne filijale PU, negde jesu, negde baš i ne naročito. Ja recimo već pune 3 godine čekam na rešenje o kapitalnom gubitku (koji me đavo terao da prodajem Cisco pre vremena) od svoje filijale u centralnoj Srbiji, ali kolege koji su u većim mestima obično dobiju kroz par meseci

Jos dve godine pa će da zastari

Nema veze, i nije neka šteta, prežaliću par dolara poreskog kredita koga ionako ne bih iskoristio i da sam dobio poresko rešenje do sada, opametio sam se u međuvremenu da ne prodajem pre vremena

ppetrovic ::

Tako je, član 74 Zakona o porezu na dohodak građana:

Citat :

Nabavna cena iz stava 1. ovog člana uvećava se godišnjim indeksom potrošačkih cena od dana sticanja do dana prenosa, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

a podaci o inflaciji se uzimaju na sajtu Republičkog zavoda za statistiku.

Svakako ako se hartija drži 10 godina ne plaća se ništa ali se podnosi poreska prijava

Nisam bas lako iz prve našao pa kačim link arhive gde ima za svaki mesec, pa ako nekom zatreba da ne luta:

https://www.paragraf.rs/statistika/arhiva-indeksi_potrosackih_cena_u_republici_srbiji.html#2022