INFO - Berza, Ekonomija...

Jelašić: Kamate došle po svoje
08:54 | Izvor: Tanjug
Beograd -- Povećanje rata za stambene kredite, bilo je očekivano, izjavio je guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić.

Povećanje rata šokiralo sve one koji su sa poslovnim bankama potpisali ugovore uz promenljivu kamatnu stopu

U intervjuu "Večernjim novostima", on je istakao da su građani bili upozoravani na opasnost, ali "i kada je bilo moguće da se zaduže uz fiksne kamatne stope, svi su birali varijabilne, pošto su bile niže".

"Banke sad sve manje nude fiksne kamatne stope, jer ni same ne znaju dokle će ići kamata Evropske centralne banke. Ni u zemljama EU ne može više da se nađe stambeni kredit, na rok od 10 godina, sa fiksnom kamatnom stopom ispod pet odsto. Samo pre godinu i po bila je četiri odsto", rekao je Jelašić.

On je objasnio da je, zbog inflacije, Evropska centralna banka u više navrata podizala svoju kamatnu stopu, i to sa dva na četiri odsto, što je, opet, uticalo na poslovne banke.

Na pitanje da li Narodna banka može da zaštiti građane bar nekim okvirnim granicama komercijalnim bankama, Jelašić je odgovorio da je najvažnije da građani imaju alternativu, a to je refinansiranje kredita.

"Ako neko nije našao pravog partnera u banci u prvoj rundi, to može da učini u drugoj ili trećoj. I zato je veoma važno, pre potpisivanja ugovora, videti koliko košta prevremeno vraćanje duga", objasnio je guverner.

On je najavio da će biti objavljena lista koliko se, procentualno, klijenata pojedinih banaka žali na proizvode i usluge određene banke, kao i procente izlaska banaka u susret svojim klijentima.

"Smatramo da su ovi podaci važni za građane kada se opredeljuju za banku. Na osnovu izveštaja koje smo dobili do sada primećujemo velike razlike: neke banke su spremne da izađu u susret klijentima 40 do 50 odsto, dok je ovaj procenat kod drugih svega 10 do 15 odsto", istakao je Jelašić.

Govoreći o kursu dinara prema evru, koji je trenutno ispod 77 dinara, kao s kraja 2004, on je rekao da je takvo jačanje nacionalne valute na srednji i dugi rok pogoršava konkurentnost privrede.

"Ali, kurs je samo jedan od mnogih faktora koji utiču na to", primetio je guverner i dodao da će "i budžet, kojim je za ovu godinu planiran rast realnih zarada od 13,6 odsto, značajno narušiti konkurentnost".

"Da je država štedljivija, da plate nisu toliko porasle, inflacija bi bila niža, referentna kamatna stopa takođe, pa ni kurs ne bi bio na ovom nivou", zaključio je Jelašić.

Porez na kapitalnu dobit
Veliki igrači i dalje zaštićeni
Marica Vuković
Ministarstvo finansija predlaže da se poreska stopa za sve obveznike poreza na kapitalnu dobit izjednači i da bude 10 odsto, a ukidanje je predviđeno samo za hartije od vrednosti koje neko poseduje duže od tri godine

U paketu predloženih izmena poreskih propisa u Srbiji, koje će biti na dnevnom redu Skupštine Srbije zajedno sa budžetom za iduću godinu, naći će se i novine u naplati poreza na kapitalnu dobit. Ministarstvo finansija, kao predlagač poreskih novina, pokušava da nađe kompromisno rešenje, koje će istovremeno zadovoljiti potrebe i budžeta i zahteve malih akcionara, koji su imali najviše primedbi na naplatu tog poreza u trgovini hartijama od vrednosti.


Sudeći prema onome šta je predloženo, kako procenjuju stručnjaci, veliki igrači na finansijskom tržištu će i dalje biti pošteđeni plaćanja tog poreza, dok će mali investitori morati da se odriču dela svoje zarade u korist države.
Porez na kapitalnu dobit sada plaćaju i firme i građani koji trguju hartijama od vrednosti, s tom razlikom što je za građane poreska stopa 20 odsto i duplo je viša nego za firme. Tog poreza nisu pošteđeni ni građani koji ulažu u investicione i dobrovoljne penzijske fondove ili u bankama imaju devizne štedne uloge.



KRAJ NEPOTREBNOM ADMINISTRIRANJU
Porez na kapitalnu dobit se obračunava na razliku između prodajne i nabavne cene vrednosne hartije, uvećane za rast inflacije, kao i na razliku između uloženog i dobijenog novca od štednje u bankama ili fondovima. Taj porez se, dakle, ne naplaćuje samo na dinarsku štednju, nego i na zaradu od prodaje obaveznica stare devizne štednje, štednih zapisa Narodne banke Srbije i obveznica države Srbije.
Srbija je jedna od retkih zemalja u okruženju u kojoj se na prodaju hartija od vrednosti plaća porez na kapitalnu dobit, a čak i u državama koje se nisu odrekle tih prihoda poreska stopa je znatno niža. Pre nekoliko godina je Vlada Srbije najavljivala da će ukinuti porez na kapitalnu dobit, kako bi podstakla investiranje i razvoj finansijskog tržišta, ali se sada takva mogućnost i ne pominje.



Umesto toga, kako za „Bankar" objašnjava državni sekretar u Ministarstvu za finansije Janko Guzijan, predloženo je da se smanji poreska stopa i pojednostavi naplata poreza, a da se istovremeno ne ugroze prihodi državne kase po tom osnovu.


„Predloženo je da se poreska stopa za sve obveznike tog poreza izjednači i bude 10 odsto. Procenjeno je da to neće umanjiti budžetske prihode, jer će drugim novinama biti podstaknuta trgovina hartijama od vrednosti i time povećana osnovica za naplatu", ističe Guzijan.



On navodi da se iz godine u godinu povećava iznos naplaćenog poreza na kapitalnu dobit. Tako je prošle godine naplaćeno 1,648 milijardi dinara tog poreza, a za osam meseci ove godine 1,187 milijardi dinara i procenjuje se da će do kraja godine taj iznos biti oko dve milijarde dinara.



Pored ujednačavanja stope poreza na kapitalnu dobit, predloženo je i da se taj porez prijavljuje jednom godišnje, nakon okončanja fiskalne godine, kad se predaju i finansijski izveštaji. Do sada je bila obaveza da se porez prijavljuje 10 dana posle prodaje vrednosnih papira, a plaća 15 dana posle prijema rešenja. Na ovaj način će se, prema rečima Guzijana, izbeći nepotrebno administriranje i postupak naplate učiniti efikasnijim.



DISKRIMINACIJA DOMAĆIH INVESTITORA
Pred vladom će se naći i predlog da se ukine naplata poreza na kapitalnu dobit na hartije od vrednosti koje su u vlasništvu duže od tri godine, što će, prema njegovoj proceni, motivisati akcionare koji su akcije ranije stekli u privatizaciji da se uključe na finansijsko tržište.



Sve promene u poreskim propisima koje podstiču investiranje i razvoj finansijskog tržišta su, kako ocenjuju berzanski stručnjaci, dobrodošle. To se, pre svega, odnosi na oslobađanje od plaćanja poreza na kapitalnu dobit za posedovanje akcija u nekom periodu, jer se tako vlasnici akcija motivišu na dugoročno investiranje, a plaćanjem poreza „kažnjavaju" špekulanti koji ostvaruju visoke profite preprodajom vrednosnih papira.


„Dobro je što je data granica od tri godine, ali bi bilo još bolje da se porez ne plaća ni na akcije koje su u vlasništvu od šest godina do godinu dana", ističe direktorka brokerske kuće MV Investments Dragijana Radonjić-Petrović. Ona se zalaže i za izjednačavanje tretmana domaćih i inostranih investitora. Trenutno su, naime, nerezidenti, odnosno strani investitori, pošteđeni od plaćanja poreza na kapitalnu dobit ako akcije prodaju drugom stranom investitoru. Po tom osnovu je država, prema njenoj računici, ostala uskraćena za značajne prihode u poslednjih nekoliko godina, kad su veliki investitori ponudama za preuzimanje kupovali i preprodavali firme u Srbiji.



Stručnjaci upozoravaju da zbog nejednakog tretmana i mnogi domaći investitori registruju firme u inostranstvu i preko njih trguju hartijama od vrednosti u Srbiji. To će, po svemu sudeći, raditi i ubuduće jer predlagači poreskih propisa i ne pokušavaju da ih stave u isti položaj sa ovdašnjim investitorima.



Ministarstvo finansija se, kako ističe direktorka Rajfajzen društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, Snežana Ristanović, oglušilo i na predloge da se naplate poreza na kapitalnu dobit oslobode ulagači u te fondove.
„Država treba da ima u vidu da bi obezbeđivanjem poreskih olakšica za građane koji štede za starost, pomogla ne samo njima već i rasteretila državnu kasu, jer ti građani ne bi bili socijalni slučajevi", ukazuje Ristanović. Ona dodaje da se u zemljama u okruženju na sve načine podstiče štednja za privatnu penziju i da nije jasno zašto se propušta prilika da se i u Srbiji to učini u paketu izmena poreskih propisa, koji će biti usvojeni do kraja ove godine.



„Procedura prijavljivanja poreza na kapitalnu dobit prilikom trgovanja hartijama od vrednosti, kao i visok nivo poreza na kapitalnu dobit koji je trenutno propisan pravnom regulativom u odnosu na zemlje u regionu, predstavljaju otežavajuće faktore za investiranje na domaćem finansijskom tržištu", kaže za „Bankar" portfolio-menadžer investicionog fonda Rajfajzen akcije Jovana Kršikapa.


Ako bi se, kako ističe, usvojio zakonski predlog po kojem se smanjuje porez na kapitalnu dobit, to bi značajno uticalo na poboljšanje razvoja tržišta kapitala.
„Značajnije poreske olakšice bi, naime, doprinele da mnogi investitori, kako domaći tako i strani, plasiraju svoja sredstva na srpsko tržište kapitala, zbog povoljnijih uslova koji su već aktuelni u nekim zemljama u regionu. Takođe, eventualna zakonska promena vremenskog roka u okviru kojeg je neophodno prijaviti porez na kapitalnu dobit, dodatno bi podstakla investiranje, pošto bi ovakav princip smanjio administrativne obaveze", smatra Kršikapa.



Ona predlaže i da se obezbedi zakonski osnov na prebijanje kapitalnih dobitaka i gubitaka za fizička lica, napominjući da takva praksa već postoji u nekim razvijenim zemljama, a kod nas bi učinila investiranje još primamljivijim.



Za očekivati je da Ministarstvo finansija, pre upućivanja konačnog predloga izmena poreskih propisa u proceduru usvajanja, razmotri šta predlažu i oni koji svakodnevno posluju na finansijskom tržištu. Tim pre što zbivanja na tom tržištu imaju značajan uticaj i na sva druga dešavanja u srpskoj ekonomiji.



http://www.bankarmagazin.com/clanak.jsp?articleId=710

Trgovanje hartijama od vrednosti u regionu
Poreski raj za deoničare
Vojislav Stevanović
Zemlje zapadnog Balkana potpuno otvorile svoje granice za međusobna ulaganja stanovnika na tom području i sve su, osim Srbije, ukinule porez na kapitalnu dobit

Usitnjena tržišta u regionu i kompanije koje su po svojoj veličini najčešće nedovoljno velike da bi privukle veće inostrane investitore, još se, izuzimajući Hrvatsku, „muče" da postanu konkurentna. U „bitku" za poresku konkurentnost uključile su se, međutim, sve države osim Srbije, pre svega ukidajući porez na kapitalnu dobit. Nisu balkanske ekonomije prve koje su počele međusobno da se nadmeću u privlačenju investitora snižavajući poreze. Velika Britanija i SAD su još krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina „povukle nogu" i počele da skreću pažnju investitora na svoja tržišta snižavajući razne poreze, između ostalih i poreze na dobit od finansijskih investicija. Poznato je i da „irsko čudo" dobrim delom ima da zahvali značajnim snižavanjima poreskih stopa u toj zemlji.
Zahvaljujući novom Zakonu o deviznom poslovanju, građanima Srbije od nedavno je dozvoljeno da trguju hartijama od vrednosti na stranim berzama. Time su, praktično, zemlje zapadnog Balkana potpuno otvorile svoje granice za međusobna ulaganja stanovnika na tom području.

Kritičari ukidanja poreza na kapitalnu dobit veruju da je prihod od hartija od vrednosti dohodak koji bi trebalo oporezovati, slično kao i plate



U BiH BEZ IKAKVIH OGRANIČENJA
Sa aspekta otvorenosti tržišta, Crna Gora je najpogodnija za investiranje. Za razliku od zemalja u susedstvu, u Crnoj Gori ne postoje nikakve barijere za protok kapitala. Stranci imaju nacionalni tretman i da bi se trgovalo akcijama crnogorskih kompanija, na Nex ili Montenegro berzi, potrebno je samo nekoj brokerskoj kući u Crnoj Gori poslati fotokopiju pasoša.



Brokerska provizija za transakcije veća od 2.000 evra je između 0,5 i jedan odsto od vrednosti transakcije. Ukoliko je vrednost transakcije niža od 2.000 evra, provizija je fiksna i iznosi deset evra. Ukupna provizija berzi, Centralnog registra i porez na promet usluga iznosi 0,4 odsto na transakciju. Porez na kapitalnu dobit od prodaje vrednosnih papira za pravna i fizička lica je 15 odsto. On se, međutim, ne plaća ukoliko je ostvaren prodajom hartija koje je investitor u vlasništvu držao najmanje dve godine, ili ako se iznos kapitalne dobiti reinvestira u hartije u roku od godinu dana od trenutka realizacije te dobiti. S obzirom da je gotovo nemoguće kontrolisati da li je neko u tom roku novac reinvestirao, u Crnoj Gori praktično niko i ne plaća porez na kapitalnu dobit.



U Federaciji BiH i Republici Srpskoj ne postoji porez na kapitalnu dobit, ali ni zakonska ograničenja za investitore, bilo domaće ili strane. Stranac dakle može direktno da stupi u kontakt sa brokerom i da daje naloge za trgovanje. Ipak, pored intencije da se uvede porez na kapitalnu dobit, nepovoljno je to što je tržište i dalje pod snažnim uticajem političkih faktora, nestabilnosti i slabe ekonomske situacije, pa je nepostojanje tog poreza često nedovoljan razlog da bi se investitori odlučili da ulože u tu državu.



Kad je reč o Makedoniji, na osnovu Zakona o deviznom poslovanju i domaći i strani investitori treba da dobiju prethodnu saglasnost Ministarstva finansija i Centralne banke za kupovinu hartija u Makedoniji ili inostranstvu. Ova kontrola se pravda potrebom vođenja monetarne politike. Isto tako, potencijalni učesnik na tržištu ne može da trguje direktno sa brokerom, već transakcije mora da obavlja preko banke koja se bavi tzv. kastodi poslovima.



Hrvatski investitori, koji ulažu u Srbiji, u neku ruku su povlašćeniji od lokalnih ulagača, jer iznose prihode iz zemlje ne plaćajući porez Srbiji, a potom ga ne plaćaju ni u Hrvatskoj
HRVATSKI PRIMER
Slično Makedoniji i u Hrvatskoj se i rezidenti i nerezidenti obavezuju na trgovinu preko kastodi banaka. Praktično to znači da rezidenti Hrvatske ne mogu direktno da trguju sa stranim brokerom, niti strani rezident može da sklapa poslove sa hrvatskom brokerskom kućom, što ne sprečava obavljanje transakcija sa inostranstvom, ali povećava transakcione troškove. Poreza na kapitalnu dobit nema, a dividenda se oporezuje samo kod isplate. U Hrvatskoj se banke javljaju kao glavni učesnici na tržištu kapitala, jer su one vlasnici društava za upravljanje investicionih i penzionih fondova i brokera.



Ipak, u slučaju Hrvatske oko pitanja poreza na kapitalnu dobit postoji najviše dilema u regionu.



Zarada koju pojedinac ostvari od otuđenja finansijske imovine ne smatra se oporezivim prihodom, osim ako to nije delatnost poreskog obveznika. Važi i obrnuto. Gubici koje pojedinac ostvari na prodaji hartija od vrednosti ne umanjuju osnovicu poreza na dohodak.



Transakcije sa hartijama od vrednosti drugačije su uređene za trgovačka društva i druge obveznike poreza na dobit. Za obveznike poreza na dobit, zarade ostvarene na prodaji deonica i udela oporezuju se porezom na dobit, ali isto tako gubici ostvareni pri otuđenju hartija umanjuju poresku osnovicu. Naravno, obaveza plaćanja poreza na dobit utvrđuje se za kalendarsko razdoblje, a ne za svaku pojedinačnu transakciju. No, „trik" je u tome da su kod obveznika poreza na dobit, zarade i gubici od trgovine hartijama od vrednosti poreski relevantni, dok kod pojedinaca, dakle kod obveznika poreza na dohodak ne utiču na osnovicu za oporezivanje.



Različit poreski tretman prihoda ostvarenih od prodaje hartija od vrednosti kad je reč o pojedincima i preduzećima, podstiče, kako tvrde hrvatski stručnjaci, razne spekulativne transakcije. Takođe, u toj zemlji se vodi dugotrajna rasprava oko pravednosti takvog načina oporezivanja. Čak ni milionske zarade koje pojedinci ostvare od transakcija s akcijama, prema propisima koji su na snazi, ne podležu oporezivanju.



Pojedinci, dakle, bilo da se radi o rezidentima ili onima koji to nisu, u Hrvatskoj ne plaćaju porez na prihode koje ostvaruju na temelju udela u kapitalu akcionarskog društva. No, nerezidenti u zemljama u kojima imaju prebivalište po pravilu plaćaju porez na dobit koja im se isplaćuje u Hrvatskoj, jer porezni sistemi njihovih zemalja oporezuju takvu vrstu prihoda. Stranac iznosi iz Hrvatske dobit koju je ostvario u Hrvatskoj, a porez od tih prihoda ne plaća Hrvatskoj, već svojoj zemlji.



Kad je reč o hrvatskim investitorima koji ulažu u Srbiji, oni su, u neku ruku, povlašćeniji od lokalnih ulagača, jer iznose prihode iz zemlje ne plaćajući porez Srbiji, a potom ga ne plaćaju ni u Hrvatskoj.



Ipak, nije izvesno hoće li u Hrvatskoj na dugi rok opstati „poreski raj" za berzanske investitore. Naime, najznačajnija opoziciona partija SDP, unela je u svoj ekonomski program plan o uvođenju poreza na kapitalnu dobit.



SDP se zalaže da radnici u Hrvatskoj imaju više plate, a da bi to bilo realno, stručnjaci te političke partije veruju da bi trebalo smanjiti doprinose na zdravstvo, te nastali budžetski deficit dopuniti prihodom od poreza na imovinu koji bi trebao obuhvatiti mnogo više pokretne i nepokretne imovine bogatih, nego što je to danas slučaj. Plan je SDP-a i porezno izjednačavanje dohotka od rada i dohotka od kapitala uvođenjem poreza na kapitalnu dobit, jer smatraju da je sadašnji model socijalno nepravedan.
Na primer, na platu od 3.000 kuna mora da se plati porez na dohodak, ali na 30.000 kuna zarade od prodaje akcija taj porez se ne plaća. U SDP-u smatraju da je i zarada od kapitala u stvari dohodak koji se treba oporezovati kao i plata.



Kad je reč o dividendama, od 2005. godine Hrvatska ne oporezuje prihode od dividendi i udela u dobiti ostvarenim do 2000. godine i nakon 1. januara 2005. godine. Samo se na dividende i udele u dobiti ostvarene od 2001. do 2004. godine, bez obzira na to kad se isplaćuju, obračunava porez na dohodak od 15 posto.
U Albaniji se još ne trguje hartijama od vrednosti. Berza i Komisija za hartije od vrednosti kao institucije postoje (i to u jednoj zgradi), ali za sada ne obavljaju poslove.


http://www.bankarmagazin.com/vest.jsp?articleId=712

Svet ne voli Amerikance




Narod koji je najmanje voljen trenutno u svetu su Amerikanci, a za njima Iranci, dok Česi, Poljaci zajedno sa kosovskim Albancima i Filipincima najmanje simpatija imaju za Ruse, pokazala je anketa Galup Internešenel.


Većina naroda u 52 zemlje sveta gde je Galup u saradnji sa Evropskom unijom obavio istraživanje ne podnosi Amerikance, iako su oni po toj anketi narod koji je najviše kritičan prema sebi, prenose danas iz ankete češki mediji.

Rusi su bez premca narod prema kome najviše antipatija gaje kosovski Albanci, Česi, Poljaci i Filipinci, a Rusi su zauzeli prvo mesto među narodima koji o sebi imaju pozitivno mišljenje, dok izazivaju bojazni drugih.

Serbia: Raiffeisen bank's Executive Board Head Dies
14:10 - 29 October 2007
Raiffeisen bank announced that on Friday, the bank's Managing Board Vice President and Foreign Investors Council President Budimir Kostic passed away. Kostic was the head of Raiffeisen bank's Executive Board since the beginning of the bank's operations in Serbia back in 2001, contributing with his vast banking knowledge and experience, moral and professional integrity, to the bank's strengthening in the country, enabling the bank to become a market leader over a period of three years.

“Crveni” dan za regionalne burze
U Sarajevu se danas nastavio veliki pad burzovnih indeksa, pa je tako BIFX potonuo 1,83 posto, a SASX-10 čak 3,80 posto. Najlikvidnija je bila dionica Rudnika željezne rude iz Vareša kojom je ostvareno 291.800 KM prometa, uz skok cijene od 2,17 posto. Velike padove su pak zabilježili BH Telecom (-3,13 posto), Hidrogradnja (-4,62 posto) te Energoinvest (-7,36 posto). U Banjaluci je BIRS potonuo 1,96 posto, FIRS 0,48 posto, a ERS 10 značajnih 3,42 posto. I na Beogradskoj burzi ništa bolje stanje, pa je tako Belex 15 izgubio 2,55 posto na vrijednosti, a Belex line 1,84 posto. AIK banka je vodstvu sa prometom od 70,9 milijuna dinara, ali uz pad dionice od 4,59 posto. Padove bilježe i Soja protein, Agrobanka te Energoprojekt holding. Na Ljubljanskoj burzi je pak SBI 20 skliznuo 0,14 posto, a SBI TOP 0,13 posto. Pritom je Krka jedina ostvarila promet veći od milijun eura. Makedonski burzovni indeks MBI 10 je oslabio 0,36 posto, a crnogorski MOSTE 1,64 posto.

30.10.2007
Ako nam je za utehu,nije samo belex crven :flower:

Sad bio neki cika iz Belexa na B92 vesti . Samo kraj sam uhvatio, a poruka njegova da se ne panici sto Belex posrce

Zoran Cvijanovic je zamenik predsednika vlade? Od kad?

Suprostavljena gledišta u vladi Srbije o privatizaciji NIS-a ponavljaju se i kada je riječ o Eelektrprivredi Srbije, najvećoj domaćoj kompaniji. Aleksandar Popović, ministar energetike i [color:bf4a=#018d25! important]član Koštuničina DSS-a, podržava zaključke vlade prema kojima sredstva za gradnju dviju termoelektrana ukupne snage 1400 megavata treba osigurati sklapanjem partnerstva s inozemnom kompanijom. Za razliku od njega, Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja i lider G17 plus, smatra kako sredstva treba osigurati prodajom dionica EPS-a na Beogradskoj burzi, s tim da se prethodno obavi pretvorba tog javnog poduzeća u dioničarsko društvo.Da bi se osiguralo 1,5 milijardi eura, koliko je potrebno za gradnju dvije termoelektrane, procjenjuje se da bi trebalo prodati 30 posto dionica. Dinkićev model predviđa prodaju 15 posto dionica, dok bi se preostala sredstva osigurala zaduživanjem EPS-a. Dinkić svoj prijedlog temelji na potrebi brze gradnje termoelektrana kako bi Srbija, kojoj u zimskim mjesecima nedostaje struje, izbjegla suočavanje s velikim manjkom električne [color:bf4a=#018d25! important]energije. Direktor EPS-a Vladimir Đorđević nada se da vlada neće privatiti Dinkićevu koncepciju privatizacije. Đorđević zagovara pretvorbu EPS-a u dioničarsko društvo, ali zatvorenoga tipa, u kojem bi država zadržala stopostotno vlasništvo. Prihvaćanje Dinkićeva modela Đorđević ocjenjuje kao postojanje dviju različitih koncepcija razvoja elektroenergetskog sustava zemlje označavajući ga štetnim za EPS, državu i građane Srbije. Pozivajući se na stavove stručnjaka, Đorđević se zalaže za prethodno povećavanje vrijednosti EPS-a što uključuje i povećanje cijene struji. U EPS-u smatraju kako je sklapanje stateškog partnerstva najbolji [color:bf4a=#018d25! important]put za gradnju dvije termoelektrane, kao i drugih kapaciteta za proizvodnju struje.

Sad ce Dragijana na Avali da bude

Jel ste culi izjavu na Avali u poslovnim vestima citiraju pokojnog Batu Trlaju "Mala bara, puno krokodila" :wall: :wall: :wall:

milos86 ::

Sad ce Dragijana na Avali da bude

Daj reci ima li ona koji normalan komantar ili je i njoj "riknila buranija"?

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja pripremilo je Strategiju privatizacije javnih preduzeća u Srbiji.

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić kaže da će ta Strategija omogućiti svakom gradjaninu da kupi akcije velikih javnih preduzeća do maksimalnih 5.000 evra.

Sa Strategijom će, kako je naveo, prvo biti upoznati predsednik i premijer Srbije, a potom će biti prosleđena vladi. Prema rečima Dinkića, Ministarstvo priprema i Zakon o besplatnoj podeli akcija, koji će vlada usvojiti krajem novembra, a potom će biti prosleđen na usvajanje Skupštini. Dinkić je kazao da se to Ministarstvo zalaže za koncept masovnog učešća gradjana u kupovini akcija velikih javnih preduzeća u Srbiji što bi, drugim rečima, značilo da se ne dozvoli da samo "veliki igrači" imaju dostup tržištu kapitala. Strategija bi omogućila da svaki gradjanin može da kupi akcije velikih javnih preduzeća do maksimalnih 5.000 evra, po modelu kako je napravljena inicijalna javna ponuda za "Telekom Hrvatske", gde su 360.000 gradjana Hrvatske postali akcionari tog javnog preduzeća, rekao je ministar ekonomije."Očekujemo da ovaj model koji predložimo podigne nivo privrednog razvoja u Srbiji, napravi 'čudo' na tržištu kapitala u pozitivnom smislu i, svakako, da novac koji se dobije ne ide samo u budžet, već da deo novca ode EPS-u za investicije u izgradnju novih termoelektrana", objasnio je Dinkić. Kako je precizirao, to bi značilo da se nove termoelektrane grade domaćim sredstvima, prikupljenim od prodaje akcija EPS-a na Beogradskoj berzi, a ne zajedničkim ulaganjima sa stranim investitorima, precizirao je on. Uz Zakon o besplatnoj podeli akcija potrebno je hitno izmeniti i Zakon o tržištu hartija od vrednosti, kako bi se regulisala inicijalna javna ponuda akcija na Beogradskoj berzi, najavio je Dinkić i precizirao da bi, prema izmenjenom rešenju, država mogla da ponudi akcije na berzi, kao i javno preduzeće. Za svako javno preduzeće ponudjen je model izdavanja i ponude akcija u tom zakonskom rešenju, rekao je Dinkić i najavio da će više reči o tome biti na konferenciji za novinare Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja u ponedeljak, 5. novembra.

Srbija zauzima 91. mesto po konkurentnosti privrede na najnovijoj rang-listi 131. zemlje sveta, koju je danas objavio Svetski ekonomski forum.



Prvo mesto već tradicionalno drži ekonomika SAD, za njom su do desetog mesta Švajcarska, Danska, Švedska, Nemačka, Finska, Singapur, Japan, Velika Britanija i Holandija. Sve te zemlje imale su isti plasman i ranije.

Najbolje plasirana postkomunistička zemlja je Estonija (27. mesto), potom Češka (33), Letonija (38 ), Slovenija (39)...

Na Balkanu vodi Hrvatska na 57. mestu, slede Rumunija (74), Bugarska (79) i Crna Gora (82). Iza Srbije (91) su Makedonija (94), BiH (106) i Albanija na 109.mestu.

Na poslednjem mestu liste je Čad ispred Burundija, Zimbabvea..

Beograd, 31.10.2007. - Rok za podnošenje konačnih ponuda na tender za prodaju Rudarsko-topioničarskog basena „Bor” ističe danas u 17 sati. Početna cena za prodaju tog preduzeća je 340 miliona evra, a tendersku dokumentaciju su otkupile firme “Ist Point” Zorana Drakulića, “Strike Fors” biznismena iz Rusije Olega Deripaske, “Briksleg” iz Austrije, ruska firma “Solvej” i “Vedante Risorsis” iz Indije.

.http://www.seebiz.eu/hr/tvrtke/industrija/deripaska-ipak-podneo-ponudu-za-rtb-bor,1563.html

http://www.naslovi.net/berza/

http://www.naslovi.net/ekonomija/

Mile Jerković, „kralj drumova i oranica“, kao pojedinac, preko svoje ćerke Višnje, ili u konzorcijumu kupio je, prema nekim podacima, oko dvadesetak firmi i potrošio više desetina miliona evra. Od transportnih preduzeća kupio je „Sremekspres“ iz Sremske Mitrovice, „Severtrans“ iz Sombora, „Autosaobraćaj 7. juli“ iz Šapca, „Topolatrans“ iz Bačke Topole, „Autobanat“ iz Zrenjanina, od poljoprivrednih „Bačku“ iz Sivca, „Agrobačku“ iz Bača, „Poljoprivredu“ iz Sente, „Mladog borca“ iz Sonte, „Aleksu Šantića“, „Jedinstvo“ i „Malu Bosnu“ iz Gajdobre, „Graničara“ iz Gakova. „Karte“ je promešao firmama „Krušik plastika“ iz Osečine, „Poljostroj“ iz Odžaka, „Grmeč“ iz Bačke Topole, a suvlasnik je i bioskopa iz Sremske Mitrovice - piše "Glas javnosti".
Interesantno je da se u privatizaciju uključio kasno, pošto je skoro sva preduzeća kupio krajem prošle ili u toku ove godine. Jerković se od ovolikog tranzicionog posla izgleda umorio, pa je na poslednjoj aukciji 20. septembra rekao da je završio sa kupovinom prevoznika i dodao da raspolaže sa oko 30.000 hektara zemljišta u sopstvenoj ili državnoj svojini. „Ne brinite, imam dovoljno novca za obavezne investicije za sve što sam kupio“, dodao je on.

Kapital iz Švajcarske
Dušan Dunjić, koji ima i državljanstvo Švajcarske, treći je na listi individualnih kupaca sa sedam preduzeća i potrošenih oko osam miliona evra. On je pazario „Drvokop“ Raška, ugostiteljsko preduzeće „Morava turist“ iz Ražnja, građevinske firme „Velika Morava“ iz Ćićevca i „Rad“ iz Vrnjačke banje. Ugovori o kupovini industrije građevinskog materijala „Morava“ iz Aleksinca i „Elteka“za prizvodnju mernih instrumenata su raskinuti.
Veliki tranzicioni gazda sa osam društvenih preduzeća je i Đura Obradović koji je 35 godina živeo u Kanadi. On je uspeo da kupi poljoprivredni kombinat „Pešter“ iz Sjenice, „Crveni signal“ iz Beograda koji je posle ustupio, trgovinsko preduzeće „Uvac Gazela“, firmu za reciklažu „Obnova“ iz Beograda, „Tehniku birotehniku“, trgovinu građevinskog materijala „Ineks Nova Varoš„, poljoprivredno prehrambeni kombinat „Budućnost“ iz Zemuna i transportno preduzeće „Beotrans“ iz Beograda

NOVI SAD, 2. novembra 2007. (Beta) - Na Novosadskom sajmu od 6. do 9. novembra biće održan Drugi međunarodni sajam investicija "Investekspo".

Kako je rečeno na današnjoj konferenciji za novine, sajam će tematski obuhvatiti oblasti investicija, finansija, informatike, elektronike, energetike, telekomunikacija, logistike i transporta, preduzetništva i žičarstva.

Izvršni direktor Novosadskog sajma Bojan Gajić rekao je da je "Investekspo" poslovno-stručni sajam, namenjen lokalnim samoupravama, malim i srednjim preduzećima i preduzetnicama.

"Investekspo" će imati i edukativni segment, jer je prilagođen potrebama građana koji žele da plasiraju novčana sredstva u dopunska ulaganja, rekao je Gajić i dodao da će tokom četiri sajamska dana biti održano više od 20 stručnih skupova.

On je posebno najavio organizaciju stručno-edukativnih skupova pod nazivom "Kako i gde da uložite i zaradite", na kojima se predstaviti institucije koje građanima nude mogućnosti dopunskog ulaganja.

Prema najavama organizatora, učešće na sajmu potvrdile su kompanije iz Italije, Slovenije i Austrije, domaće i strane finansijske institucije, investiconi i penzioni fondovi, brokerske kuće, lokalne samouprave, kao i preduzeća iz oblasti informatike, elektronike, energetike, telekomunikacija, logistike, transporta i preduzetništva.

Rast indeksa Beleks15 posle 17 dana

2. novembar 2007. | 16:25
Indeks najlikvidnijih akcija Beogradske berze Beleks15 porastao je za 0,58 odsto, na 2.520,90 poena.


Beleks15 je konačno zabeležio rast vrednosti
Nakon višednevnog pada, indeks Beleks15 je konačno zabeležio rast vrednosti, dok je Belekslajn nastavio je pad, ovaj put za 0,04 odsto, na 4.112,39 poena. Ubeležen je promet od 5,2 miliona evra, od čega je 239.172 evra donela trgovina obveznicama RS.

U trgovini akcijama obavljene su 831 transakcije i promet je vredeo 4,9 miliona evra.

U kontinuiranoj trgovini najveći pad cene imala je akcija Sunce iz Sombora (SNCE) od 9,26 odsto, na 24.501 dinara.

Najveći rast cene imao je Telefonkabl (TLKB) od 20,00 odsto, na 17.773 dinara.

Najveće promete imale su akcije sa kontinuiranog metoda trgovanja, od kojih je najuspešniji Energoprojekt holding (ENHL) koji je ostvario skok cene od 2,10 odsto, i završio na 2.870 dinara.

Sledi Agrobanka (AGBN) koja je zabeležila skok od 1,50 odsto i obim od 1.271 istrgovane akcije, ukupan promet iznosio je preko 33 miliona dinara.

AIK banka (AIKB) je ostvarila uvećanje vrednosti za 0,75 odsto , a trgovanje je zavrsila na 10.190 dinara.

Učešće stranih investitora je bilo 60,35 odsto, 72 odsto na strani kupovine, a 48,70 odsto na strani prodaje.

Manji promet uz rast cena većine obveznica

Na Beogradskoj berzi je u današnjem trgovanju obveznicama Republike Srbije postignut promet od 239.172 evra, za oko 200.000 evra manji nego juče, a čak sedam hartija, od ukupno devet, beležilo je rast cene, navedeno je u izveštaju Berze.

Obveznicama serije A 2008 trgovano je za 6.274 evra po ceni od 96,60 do 96,95 odsto nominalne vrednosti, serije A 2009 za 6.649 evra uz cenu od 91,75 do 91,90 odsto, a serije A 2010 za 8.335 evra, po ceni od 86,61 do 87,15 odsto nominale.

Promet obveznica serije A 2011 bio je 10.044 evra uz cenu od 82,25 do 82,55 odsto, serije A 2012, 18.040 evra po ceni od 78,37 do 78,45 odsto, a promet obveznica serije A 2013 bio je 8.989 evra uz cenu od 74,00 do 74,10 odsto njihove nominalne vrednosti.

Trgovanje obveznicama serije A 2014 dostiglo je vrednost od 93.794 evra uz cenu od 70,30 do 70,89 odsto, serijom A 2015 trgovano je za 20.885 evra po ceni od 66,30 do 66,60 odsto, a serijom A 2016 za 66.162 evra, uz cenu od 62,01 do 63,30 odsto nominalne vrednosti.
Republičke obveznice za izmirenje stare devizne štednje dospevaju na naplatu svakog 31. maja u godini koju označava serija obveznice.

Milioner, a prima socijalnu pomoć



Najkontroverzniji član češke vlade, vicepremijer i ministar za regionalni razvoj Jirži Čunek, saopštio je danas da podnosi ostavku pošto se ove sedmice pokazalo da je, iako milioner, primao socijalnu pomoć.


Ostavku, ali samo na funkcije u vladi, ne i na mesto šefa Hrišćanske demokratske unije - Češke narodne stranke (KDU-CSL), Čunek će podneti na narednoj sednici vlade.

Čunek je objasnio da ostavku podnosi zato što je glavni državni pravobranilac Renata Vesecka odlučila da obnovi istragu o korupcionaškoj aferi da je Čunek, kao gradonačelnik moravskog grada Vsetin, primio mito od 18.500 evra od agencije za nekretnine koja je privatizovala stambeni fond u Vsetinu.

Pravi razlog je, međutim, afera da je Čunek sa porodicom primio pre šest godina oko 3.700 evra na ime socijalne pomoći iako je u isto vreme odjednom, u gotovini i to na ličnu kartu za koju je prijavio da mu je nestala, uložio u banku sumu od oko 130.000 evra.

Umesto da objasni kako je moguće da političar zloupotrebljava rupe u zakonu i iako milioner prima socijalnu pomoć, Čunek je podneo krivičnu prijavu protiv češke javne televizije čiji su reporteri otkrili aferu.

"Čovek koji ima dve zdrave ruke i milione na računu jednostavno ne sme da prima socijalnu pomoć", osudio je posle te konferencije svog partijskog šefa ministar finansija Miroslav Kalousek.

Čunek je meteorsku popularnost u Češkoj stekao na talasu latentnog rasizma u češkom društvu prema Romima a čuvena je njegova izjava da bi Čeh, ako bi hteo da se država za njega pobrine, morao da se sunča da bi mu potamneo ten kao Romu, da zapali vatru na nekom trgu i zaprlja ulice.

Parafiranje naredne sedmice? 3. novembar 2007. | 10:13 | Izvor: Tanjug Brisel -- Sporazum o pridruživanju Srbije Evropskoj uniji biće parafiran do kraja naredne sedmice, tvrdi izvor blizak EU za list Blic. "Sporazum će biti potpisan vrlo brzo, najverovatnije do kraja sedmice", tvrdi isti izvor, koji kaže da postoje pomaci u saradnji sa Haškim tribunalom, piše Blic navodeći u nadnaslovu da će izveštaj Karle del Ponte biti pozitivan. List navodi nije uspeo da sazna da li postoji i konkretna akcija, na kojoj će glavna haška tužiteljka bazirati svoju pozitivnu ocenu u usmenom izveštaju koji će podneti evropskom komesaru za proširenje Oliju Renu. Ali, kako tvrdi Olga Kavran, portparol Haškog tužilaštva, Del Ponteova je permanentno u telefonskom kontaktu sa Renom. "Izveštaj još nije sastavljen. On i neće biti pismen. Već je to zbir svega što se konkretno tokom poslednjih dana postiže", rekla je Kavranova za Blic. Oli Ren i glavna haška tužiteljka će se, po dogovoru, konačno čuti, sa zaključnim informacijama, pre nego što Komisija, 6. novembra, objavi svoj izveštaj o napretku zemalja koje su u procesu pridrživanja Uniji, uključujući i Srbiju. Tada će Del Ponteova, tvrdi sagovornik "Blica", dati konačno zeleno svetlo za parafiranje sporazuma. Ona će, međutim, i dalje nastaviti da zahteva podršku međunarodne zajednice i EU uslovljavanjem nepotpisivanja sporazuma sve do konkretnih dokaza o saradnji, što podrazumeva izručenje haških begunaca, pre svih Ratka Mladića, navodi se u tekstu.

MEGATREND ROMANSA
Sanja Papić osvojila srce vlasnika univerziteta Miće Jovanovića


Bivša misica i manekenka Sanja Papić ponovo se zaljubila, i to u Miću Jovanovića, vlasnik Univerziteta „Megatrend“! Naime, posle raskida sa sinom Miroslava Miškovića Markom i još nekoliko kratkih avantura, lepu Sanju osvojio je jedan od najmoćnijih biznismena, saznaje Kurir iz izvora bliskih popularnom paru koji je iz razumljivih razloga insistirao na anonimnosti.

- Sanja je upoznala Miću još dok je studirala na njegovom univerzitetu - kaže naš sagovornik i dodaje:

- Opšte je poznata njena slabost prema uspešnim i moćnim muškarcima, a kako ni on nije ravnodušan na lepe devojke, bez ustezanja su ostvarili komunikaciju. Najpre su razmenili brojeve telefona, a onda su usledili „kilometarski razgovori“ nakon kojih su se zaljubili jedno u drugo. Novopečeni par svoju vezu ne krije, naprotiv, često se mogu videti na fensi prestoničkim mestima kako uz šampanjac i sveće razmenjuju nežnosti - zaključuje naš sagovornik.

Prema daljim navodima našeg izvora, „univerzitetski biznismen“ veoma je zauzet, ali i preporođen i podmlađen, a svoju voljenu svakodnevno obasipa nežnošću i skupocenim poklonima. Za lepu Sanju on uvek pronalazi vremena i načina da je obraduje, dok mu njegova izabranica srca uzvraća na najbolji način - ljubavlju. Bivša misica blista od sreće i drugaricama se poverava da joj laska što se nalazi u društvu tako iskusnog i zrelog čoveka, koji zna šta hoće. Svi koji ih dobro poznaju shvatili su da ova njihova romansa nije prolazna avantura, već ozbiljna veza, koja će golupčiće uskoro odvesti pred matičara.



:wall: :wall: :wall: :wall: :wall: :wall: :wall: :wall: :wall: :wall:

Koalicija se dogovorila o izborima"Boris Tadić, Vojislav Koštunica i Mlađan Dinkić, postigli su noćas sporazum o održavanju predsednički izbora, saznaje B92. "ceo text :  http://www.b92.net/info/vesti/index.php … _id=270633

Chudo pederi nisu kao prosli put, pre izbora kriza, diskont cene, sve akcije na AKCIJI, zalihe velike koliko hoces da kupis,,svi se plase da kupe, panika, onise fatiraju, nakupljuju, dokupljuju, ne objavljuju da su se uvece dogovorili, prvo berza zelena i od jednom cujes oni se dogovorili... Znaci u ponedeljak sve zeleno ???

milos86 ::

Chudo pederi nisu kao prosli put, pre izbora kriza, diskont cene, sve akcije na AKCIJI, zalihe velike koliko hoces da kupis,,svi se plase da kupe, panika, onise fatiraju, nakupljuju, dokupljuju, ne objavljuju da su se uvece dogovorili, prvo berza zelena i od jednom cujes oni se dogovorili... Znaci u ponedeljak sve zeleno ???

8) 8) :smokeing: :smokeing: 8) 8)

Verovatno EPS, barem deo na berzi da "kupe"glasove

Cekajte jel moze neko meni nesto da objasni??? 5000eur??? Da li to vazi samo za prvi krug upisa akcija??? Inache ko ce meni da zabrani da kupujem akcije za vishe od 5000eur??? Koja bi svrha bila onda da to izadje na berzu??? A u Hrvatskoj kako je bilo da li su dobili akcije potpuno besplatno ili su kupovali van verze po diskontnoj ceni?

http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-01-11-2007/gradjanima-deonice-za-5-000-evra

procitaj komentare

Ma komentari su sranje, ne mogu ja to da chitam odmah se iznerviram gad vidim kako je narod glup, a ujedno mi drago jer godinama zaradjujem na ledjima istih, ma glupost jedino razumno resenje je npr kao sto je uradila metals banka pre izlaska na berzu davala akcije po 11800, da bi pocele da trguju par meseci kasnije po 46000, npr upises akcije za 1000eur a dobijes 5000eur, ne vidim koji drugaciji model je moguc imache ako moze preko berze da se skupi samo 5000 eur kako je to moguce, chemu te akcije, koju funkciju ima berza??? Zamislite nas 100 sa foruma upise akcije po 5.000 eur i ja resim da prodam svoje akcije?? i kome cu da ih prodam kad svi imaju maksimalnu dozvoljenu kolichinu?? Nema nista od toga i nesme tu biti nikakvih ogranichenja kad izadje na bezu, za upis O.K i za besplatnupodelu O.K

* Berza nije kockarnica
Bez obzira na neuobičajeno dugu i obimnu ovogodišnju korekciju berzanskih pokazatelja, koja, s kratkotrajnim prekidima, traje od maja, berzanski indeksi su za 50 odsto viši nego početkom 2007. godine. To svedoči o ogromnoj zaradi investitora, bilo u vidu kapitalnih dobitaka, ili dividendi u novcu ili akcijama, kakvu ne bi mogli da ostvare u realnom sektoru ili u bankama, izjavila je za naš list Gordana Dostanić, direktor Beogradske berze. Investitori zato nemaju razloga za nezadovoljstvo, niti za panično bekstvo s tržišta kapitala. Doduše, trenutno su na gubitku oni koji su, ignorišući „zdravu pamet”, kupovali akcije kad su bile najskuplje, pa su sa jeseni ostali „kratkih rukava”. Ali, ako budu strpljivi i sačekaju, i oni bi u dogledno vreme mogli da budu na dobitku, umesto da sad panično prodaju svoj kapital ispod cene po kojoj su ga stekli. Kao što nije bilo ekonomskog rezona za vrtoglavi skok cena u prvom kvartalu, kada je indeks najlikvidnijih akcija skočio za maltene 100 procenata, tako ni sada ne postoji takav razlog za hlađenje cenovnika akcija. Suština je, kako kaže Dostanićeva, u svođenju cena i indeksa u realne okvire zasnovane na ekonomskim pokazateljima, što se na berzi uvek desi, jer ona nije kockarnica, nego organizovano tržište na kojem vladaju ekonomski zakoni. Tako je na rast cena i, posledično, berzanskih pokazatelja u prva četiri meseca podsticajno delovala višestruko povećana tražnja, zahvaljujući ulasku velikog broja stranih portfolio investitora, početku rada domaćih penzionih fondova i ulasku velikog broja građana na tržište kapitala. Trenutno je smanjena tražnja, između ostalog i zbog prodaje akcija „Telekoma Hrvatska” njihovim građanima, koji su zbog te mogućnosti povlačili sredstva iz hrvatskih investicionih fondova, kako bi ih usmerili u ove atraktivne papire. Uz to, ima naznaka da strani investitori donekle oklevaju s plasiranjem novih sredstava, moguće i zbog očekivanja raspleta kosmetskog „čvora”. Evidentno je, međutim, da oni ne rasprodaju akcije koje su ranije kupili, naglašava Dostanićeva, koja ističe da politički rizici ne utiču presudno na zbivanja na berzi. Jer sistemski su, među kojima su i politički rizici, nepromenjeni godinama, tako da investitori koji ulaze na naše tržište unapred računaju s njima. – Zato razloga za paniku, pa čak i nervozu, nema – smatra ona, uz napomenu da se to odnosi na investitore koji su ozbiljni igrači na berzi. – Špekulanti koji su hteli na kratak rok da obrnu novac i obogate se, donekle su na gubitku, ukoliko su loše procenili vreme ulaska i izlaska iz određenih hartija, odnosno ukoliko su, bez dubljeg poznavanja, kupili neke akcije kad su njihove cene bile u usponu, a sad požurili da ih prodaju ispod tog iznosa. Takvi, očigledno, ne shvataju da berza nije kockarnica – naglasila je Dostanićeva. Investiranje na berzi ne znači ulazak „grlom u jagode”, već podrazumeva pripremu, odnosno različite vrste analizu makro i mikro kretanja, redovno praćenje kompanijskih i vesti iz okruženja, kretanja kompanija u privrednoj grani ili grupaciji kojoj pripada, što je neophodno za donošenje validne investicione odluke. Činjenica je da ekonomske i političke prilike mogu delimično da utiču na tržišna kretanja u svakoj zemlji, ali u državama sa hroničnim sistemskim, a pre svega političkim rizicima ona se unapred uračunavaju. Na srpskom tržištu kapitala evidentan je najveći prinos među berzama u okruženju i to uprkos činjenici da se na Beogradskoj berzi još ne trguje akcijama najmoćnijih kompanija, kakve su sadašnja javna preduzeća, što još nema inicijalnih javnih ponuda akcija, što je porez na kapitalni dobitak veći nego kod drugih.

Izvor: Politika

https://www.youtube.com/watch?v=3ZbCBIZw_QQ



:clap: :clap: :clap: :clap: :clap: :clap: :clap:
:wall: :wall: :wall: :wall: :wall: :wall: :wall:

Sneki, kad cemo da upeglamo forum da obrishemo dupeta sa Fiasconomy-jem?!

Ne mogu vishe da gledam onu gomilu shpekulanata, neznalica & sharlatana kako fin svet terorishu!!

Uchini neshto pod hitno!! Imash podrshku celoh Upravnog Odbora. ;) ;)

:flower1: