Elektro i autonomni automobili

The Tesla Gigafactory 1 is a lithium-ion battery factory which is under construction primarily for Tesla Motors at the Tahoe Reno Industrial Center in Storey County, Nevada, US, slated to be operational by 2016 or 2017.
The projected cost to build the facility was approximately US$5 billion.[not in citation given] Nevada Governor Brian Sandoval estimated that Nevada would enjoy $100 billion in economic benefit over two decades from the construction of this factory.

Tesla expects that Gigafactory 1 will reduce the production cost for their Electric vehicle battery and Powerwall packs by 30%. Its projected capacity for 2020 is 35 gigawatt-hours per year of cells as well as 50 GWh/yr of battery packs. To achieve this the factory would employ approximately 6,500 people and supply 500,000 Tesla cars per year.

https://www.teslamotors.com/gigafactory



In July 2014, it was announced that Panasonic had reached a basic agreement with Tesla Motors to invest in the factory.[dated info] Panasonic will lead the battery cell production portion of the manufactory, and Tesla Motors CEO Elon Musk has indicated that the total Panasonic investment would be US$1.5–2 billion.

Google i Ford prave samovozeći automobil?

Internet i automobilski gigant, Google i Ford, pregovaraju o zajedničkom razvoju i proizvodnji autonomnih automobila.

Ako finalizuju pregovore, procenjuje se da će detalje objaviti tokom godišnjeg Međunarodnog sajma potrošačke elektronike u Las Vegasu u januaru, piše Automotive News, pozivajući se na izvore upoznate sa situacijom.

Portparol Googla poručio je kako kompanija neće komentarisati nagađanja, premda su pojedini zvaničnici Googlea potvrdili da ta kompanija razgovara s proizvođačima automobila u vezi projekta razvoja samovozećih automobila.

Ranije ove godine, Google je počeo razgovore s većinom najjačih svetskih proizvođača vozila kako bi ubrzao napore da prvi samovozeći automobili budu na tržištu do 2020. godine.

U junu je Google na javnim cestama počeo testirati mali, okrugli, samovozeći prototip vozila, napravljen prema vlastitom dizajnu. Ta je kompanija takođe počela da testira autonomni automobil u Austinu.

Očekuje se da Google oformi posebnu jedinicu za takva vozila, koja će ih nuditi u najam, saopštio je ranije Bloomberg.

Kako zaostaje za konkurentima, Ford ubrzava tempo razvoja samovozećih automobila sa akcentom na razvoju napredne bezbednosne tehnologije, uključujući automatsko kočenje, ubrzavanje i upravljanje bez korišćenja ruku.
To će biti uključeno u njihovu globalnu ponudu tokom sledećih pet godina.

Najveća pretnja naftašima - električni automobil

Organizacija zemalja izvoznica nafte "zaglavljena u vremenu" očigledno nije svesna činjenice da se globalna energetska politika zauvek promenila, piše Telegraf.

U članku tog britanskog lista se ocenjuje da OPEK i dalje živi u uverenju da će u narednih četvrt veka globalna zavisnost od nafte i gasa ostati nepromenjena, i da će fosilna goriva činiti oko 78 odsto svetske energije u 2040. godine, što je tek blago manje u odnosu na aktuelni nivo.

Naftni kartel, takođe, očekuje da neće doći ni do kakvog značajnijeg napretka tehnologije i da će emisija ugljen-dioksida nastaviti da raste, kao da 190 zemalja sveta ništa važno nije dogovorilo na klimatskom samitu u Parizu.

Globalna tražnja za naftom će, prema očekivanjima OPEK-a, porasti za 18 miliona barela dnevno na 110 miliona do 2040. godine.

U izveštaju OPEK-a, na 407 strana, prognozira se i da električni automobili neće ostvariti značajniji udeo na tržištu u doglednoj budućnosti, ako ne dođe do tehnološkog napretka, piše Telegraf.

Kao razlog za takav stav, OPEK navodi izuzetno visoku cenu električnih vozila i mogućnost kvara akumulatora u toplim ili hladnim uslovima.

Cene akumulatora za automobile na električni pogon bi, prema ocenama OPEK-a, mogle pasti za 30-50 odsto u narednih četvrt veka, ali to ne bi napravilo nikakvu veću razliku zbog "otpora potrošača".

Ovakav stav OPEK-a je, kako ocenjuje britanski list, možda isuviše hrabar, imajući u vidu činjenicu da su američke tehnološke kompanije Epl i Gugl već uložile ogromna sredstva u trku za proizvodnju električnih automobila, dok će se Teslin "model 3s" do 2017. godine naći na tržištu po ceni od 35.000 dolara.

Američka automobilska kompanija Ford je, takođe, najavila investiciju od 4,5 milijardi dolara u električna i hibridna vozila, a planirano je da se do 2020. godine u prodaji nađe njenih 13 modela. Nemački Folksvagen će narednog meseca predstaviti "potpuno novi koncept automobila", nakon što je obećao novu eru "pristupačne elektromobilnosti na duže staze".

OPEK je, takođe, ignorisao odluku japanske Tojote o potpunom prelasku na proizvodnju hibridnih i vozila na gorivne ćelije do 2050. godine.

Prema procenama američke investicione banke Goldman Saks, električna vozila će u roku od jedne decenije zauzeti 22 odsto globalnog tržišta, uz godišnju prodaju od 25 miliona vozila.

Neko će reći da ispumpavam ali neka taj neko izadje sa dobrim vestima jer ne vidim da postoje. Kad god pročitam ovakvu vest pitam se hoće više ikad cena nafte porasti? 30000$ mnogo za nas ali za razvijene zemlje kad izračunaju koliko goriva potroše za 20000-30000Km godišnje to je isplativa računica. A ko kaze da elektromobili neće već sledeće godine biti još povoljniji?Evo ševrolet a ne kinez za 30000$ http://www.b92.net/automobili/vesti.php?yyyy=2016&mm=01&nav_id=1082961

Hrvatska fabrika automobila "Rimac automobili" tvrdi da ima najbrži električni automobil na svetu - Concept_One, piše Mashable.

Uprkos delu imena "Concept", ovaj automobil više nije koncept, nego će sledećeg meseca biti predstavljen na sajmu automobila Geneva Motor Show u Švajcarskoj.

Portal Mashable piše da su tvorci najbržeg električnog automobila napravili prelaz između Koenigsegga, švedskog superauta i Tesle.

Automobil poseduje 1.088 konjskih snaga koje snadbeva baterijski paket od 8.450 ćelija. Navodno, ovom superautomobilu od 0 do 100 km/h je potrebno samo 2,6 sekunde, a maksimalna brzina koju može postići je vrtoglavih 355 km/h.

Klasična autoindustrija je na izdisaju...
Majkrosoft i Tesla, Epl idr... preuzimaju ovu industrijsku granu.

Uskoro automobil neće biti statusni simbol, već sredstvo da se prevezemo sa tačke A na tačku Be, a da pri tome koristimo automobil koji nismo kupili, već ga samo na odredjeno vreme koristimo.
To će uskoro i taksi službu učiniti suvišnom.

Baš kako što je to lepo objasnio kolega Teletrader ovde:
https://www.aikb.net/t1793-silicijumska-dolina-sta-je-to

Pažljivo pročitajte!

Novi model električnog automobila kompanije Tesla širom sveta je za nedelju dana naručilo 325.000 ljudi, naveo je direktor Tesle Ilon Mask (Elon Musk).

Broj narudžbina za sedam dana od predstavljanja najjeftinijeg Teslinog modela dosad nije zabeležen kad je reč o električnim automobilima.

Nisan je širom sveta od kraja 2010. prodao 210.000 modela „lif“ (Leaf), a Tesla ukupno 110.000 električnih automobila otkad je počela da ih pravi 2008.

Mask je pre par dana naveo da će zbog velikog broja porudžbina Tesla možda morati da otvori još jednu fabriku.

Novi model Tesle, čija je početna cena 35.000 dolara, kupci će moći da zaista kupe tek na kraju sledeće godine. Potencijalni kupci za rezervaciju treba da ostave depozit od 1.000 dolara.

Mask je prototip „modela 3“ predstavio je 31. marta u studiju te kompanije u Los Anđelesu. Prvog dana pretprodaje „model 3“ je naručilo 115.000 ljudi.

Iako je verovatno reč o revolucionarnom izumu u svetu transporta, niko nije zainteresovan za samovozeće automobile.

Autonomni automobili mogli bi da promene sve, ali prema istraživanju Univerziteta u Mičigenu, većina vozača nema želju da ikada u svom posedu ima vozilo koje se samo kreće.

Tačnije, samo 15,5 odsto vozača bi pristali da imaju takav automobil jednom kada ta tehnologija postane dostupna.

Taj procenat je izuzetno mali, naročito imajući u vidu publicitet koji ima tehnologija samovozećih automobila.

Gugl (Google) i Tesla Motors, dve su renomirane kompanije već godinama promovišu razvoj samovozeće tehnologije, dok skoro svaki drugi veliki autoproizvođač samostalno radi na tom projektu i najavljuje napredak.

U pomenutom istraživanju, 38,7 odsto ispitanika je izjavilo kako bi radije posedovalo „delimično autonomno“ vozilo, dok 45,8 odsto njih ne želi automobil sa bilo kakvom autonomnom funkcijom.

Najveći problem koji ističu „nepoverljivi“ vozači vezan je za bezbednost, što ukazuje na veliku „pukotinu“ između projektanata i naučnika koji konstruišu samovozeće automobile i „običnih“ ljudi koji bi trebalo da ih kupuju i koriste.

Ove razlike nisu nepremostive i ne znače da su autonomni automobili osuđeni na propast, već da su prisutne velike zablude u vezi te tehnologije, te da bi zbog toga trebalo dodatno edukovati potencijalne kupce.

Kompjuteri su mnogo sigurniji vozači od ljudi, bez obzira na to koliko su sami vozači sigurni u sebe dok su za volanom. Naime, kompjuter će mnogo teže da pogreši u proceni udaljenosti od znakova upozorenja ili da ne prilagodi brzinu određenoj krivini…

Zvaničnici Tesle pozivaju deoničare da odobre spajanje s proizvođačem solarnih panela, firmom Solar siti, navodeći da je to finansijski i ekološki dobar potez.

Kompanija Tesla je na svom sajtu saopštila da bi spajanjem sa Solar sitijem bila dodata jedna milijarda dolara u prihodima iduće godine. Solar siti bi takođe doneo 500 miliona dolara u gotovini Tesli tokom naredne tri godine.

Generalni direktor Tesle Ilon Mask, koji je predsednik obe kompanije, najavio je u junu plan da se spoje te dve firme u poslu vrednom oko 2,45 milijardi dolara.

Deoničari obe kompanije treba da glasaju o tom dogovoru 17. novembra. "Tesla i Solar siti imaju ogromnu šansu da formiraju vertikalno integrisanu održivu energetsku kompaniju", navela je kompanija Tesla na svom veb-sajtu pozivajući deoničare da odobre dogovor.

Međutim, javljaju se određena sporna pitanja u vezi sa ovim spajanjem. Nijedna kompanija nije ostvarila održivi profit i obe deluju na tržištima gde je tražnja neizvesna.

Prema državnim podacima, električna vozila predstavljaju manje od jedan odsto prodaje vozila u SAD, a manje od jedan odsto američke struje dolazi od solarne proizvodnje. Analitičari se takođe pitaju da li bi ovo spajanje mogo da odloži izbacivanje Teslinog prvog vozila za masovnu prodaju, model 3, od 35.000 dolara koji treba da izađe krajem iduće godine.

http://www.b92.net/automobili/aktuelno.php?yyyy=2016&mm=11&nav_id=1197019
Ovo su loše vesti za sve naftne kompanije i prerađivače nafte.

Dragane, verujem da jos uvek ne posedujes EV.

Kada ces ga kupiti, i zasto bas tad?

Ili, drugacije formulisano, zasto ga vec nisi kupio?

Sto se mene tice, EV cu koristiti iskljucivo ako, ne daje Boze, spletom nesrecnih okolnosti u buducnosti budem bio prinudjen da se vozim u invalidskim kolicima

Ko je procitao članak vidio je da ti automobili sa punom baterijom prelaze "čak" 250km.
Dakle nakon godinu dana kapacitet baterije će pasti na ispod 200km. Što znači da bih od Beograda do Budimpešte i nazad (oko 760km) morao 3 ili 4 puta da punim baterije ... 
Mislim da su precenili period masovne kupovine elektroautomobila, osim ako u medjuvremenu ne otkriju neku novu revolucionarnu tehnologiju tri puta duzeg trajanja baterija.

Marioss ::

Ko je procitao članak vidio je da ti automobili sa punom baterijom prelaze "čak" 250km.
Dakle nakon godinu dana kapacitet baterije će pasti na ispod 200km. Što znači da bih od Beograda do Budimpešte i nazad (oko 760km) morao 3 ili 4 puta da punim baterije ... 
Mislim da su precenili period masovne kupovine elektroautomobila, osim ako u medjuvremenu ne otkriju neku novu revolucionarnu tehnologiju tri puta duzeg trajanja baterija.

Pa valjda ne putuješ svakog dana za Peštu ?
99% ljudi svakog dana vozi auto manje od 250 km, tako da je za većinu ta relacija prihvatljiva. Još samo cena da bude niža.
Ja ću tada odmah da ga kupim.

Ne putujem svaki dan, ali dovoljno je da idem i jednom nedeljno, ili jednom mesečno, i ne želim da sam stalno pod opterećenjem dokle mogu voziti i gde mogu dopuniti bateriju.
Na zapadu taj elektromobil ko ima, uglavnom ga imaju kao drugi auto, za gradsku vožnju.  A svi oni imaju pored toga i primarni auto (benzin ili dizel) za duže staze.

Marioss ::

Ne putujem svaki dan, ali dovoljno je da idem i jednom nedeljno, ili jednom mesečno, i ne želim da sam stalno pod opterećenjem dokle mogu voziti i gde mogu dopuniti bateriju.
Na zapadu taj elektromobil ko ima, uglavnom ga imaju kao drugi auto, za gradsku vožnju.  A svi oni imaju pored toga i primarni auto (benzin ili dizel) za duže staze.

do pre samo par godina mobilni telefon je bio retkost i koristili su ga samo oni sa dubljim dzepom i to samo kad nisu bili u blizini fiksnog telefona.

Vozila koja bi koristila samo el. energiju su trenutno ćista utopija. Čak i ako se zanemare "slabe" baterije nema dovoljno izvora energije za napajanje velikog broja vozila. Ovo što se sad vozi to je na nivou statističke greške, uostalom  i Musk je najavio da od 1 januara 2017 "doživitno" besplatno punjenje ne važi ni za model S (mislim da će biti besplatnog punjenja za oko 1500 milja i to je to). Prava stvar su hibridi i oni će dugo biti dominantni, spajaju najbolje od oba sveta - veliku autonomiju SUS motora sa ekonomičnom vožnjom na kratke deonice koju nude el. vozila. Na baterijama se dosta radi (https://www.sciencedaily.com/news/matter_energy/batteries/) ali je rešenje još dosta daleko.

BTW: u svakom od ovih istraživačkih timova ima bar po jedan kinez, pogađajte ko će zavladati ovom tehnologijom.

Američka uprava za bezbednost u saobraćaju zatražila je da električni automobili pri malim brzinama budu bučniji kako bi ih čuli pešaci.

Nacionalna uprava za bezbednost drumskog saobraća (NHTSA) navela je da su električni automobili veoma tihi i da je takvo pravilo potrebno kako bi se pomoglo slepim pešacima ili ljudima s oštećenim vidom da primete vozila, preneo je BBC.

Bezbednosno pravilo o bučnijim električnim vozilima bi moglo da spreči i do 2.400 povreda u godini, saopštila je američka uprava za bezbednost u saobraćaju.

Novo pravilo se odnosi na vozila koja se kreću brzinom manjom od 30 kilometara na sat. NHTSA je navela da je su pri većim brzinama vozila bučnija pa ih pešaci čuju.

Proizvođači električnih vozila imaju rok do 1. septembra 2019. godine da uvedu izmene kako bi se nova vozila opremila sisitemima za stvaranje zvučnih signala.

U Evropi proizvođači imaju rok do 1. jula 2019. da sve nove modele hibridnih i električnih vozila opreme akustičnim sistemom za upozorenje, dok je za postojeće modele određen naknadni rok za još dve godine.

predugačak je to rok, .. obična čegrtaljka bi bila dovoljna ili štipaljka i parče plastike od čaše od jogurta

VW se koncetriše na proiz vodnju E-automobila.
Zato planira da otpusti 23.000 radnka!
Uz to će bar još toliko radnika ostati bez posla u fimama koji VW snadbevaju delovima.
Planira se da 2025 proizvode godišnje 1 milion e-automobla.
Ove godine su prodali u celom svetu tek 11.000 e-automobila...

Do tada malo pogledajte ponude s
desne strane ekrana i misem malo ....
Mod D.

Prethodnih meseci Uberovi samovozeći automobili voze se ulicama San Franciska, najavljujući skorašnji prelazak ove kompanije na vozila bez vozača, piše The Verge.

Taj trenutak je napokon stigao. Od sada korisnici usluge UberX u San Francisku mogu, nakon što traže vožnju, završiti u samovozećem Volvu XC90.

Vergeov Andrew J . Hawkins dobio je priliku da se provoza u takvom automobilu pre nego što je Uber zvanično učinio tu uslugu dostupnu korisnicima.

Hawkins ističe kako je samovozeći automobil kroz grad prolazio bez ikakvih problema. Na prednjim sedištima nalazila su se dva zaposlena iz Ubera, za svaki slučaj.

„Iskustvo je u jednu ruku uzbudljivo, ali i sasvim obično. Uzbudljivo jer se radi o budućnosti transporta, a obično jer se činilo kao da sam u autu sa svojom bakom, koja previše pazi dok vozi“, piše.

Na trenutak bi Uberov vozač preuzeo volan, ali to samo kad smo se odlučili na poteze koje bi računar interpretirao kao opasne – kao što je presecanje tri trake. Takođe, vozilo je na momenat izgubilo potpunu autonomnost, pa je vozač uskakao.

Uber priznaje da će tehnologija definitivno još napredovati.

BEOGRAD - Od 2011. godine od kada se u Srbiji izdaju nove registarske tablice, prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, registrovano je ukupno 114 vozila na električni pogon i 90 hibridnih vozila.
Ako uzmemo u obzir da je u Srbiji registrovano više od 1,8 miliona putničkih automobila, jasno je da se radi o čistoj egzotici, mada su glavni trend u auto-industriji u narednim godinama upravo električni automobili.
Kod nas su već duže vreme prisutni hibridni automobili starije generacije, odnosno automobili koji imaju ugrađene baterije koje se dopunjuju radom motora sa unutrašnjim sagorevanjem, poput akumulatora i koji služe samo za "kreni stani" situacije u gradskoj vožnji. U svetu su poslednjih godina sve češći "plag in" hibridi, automobili čija baterija može da se dopunjava spolja i koji imaju nešto veću autonomiju na struju, oko 70-80 kilometara, dok posle preuzima benzinski motor.
Ove godine na sajmu automobila pojavili su se neki novi modeli potpuno električnih automobila, kao što su BMW i3, e-golf i e-up kod Volkswagena ili KIA soul EV. Za fabričke električne automobile nema problema prilikom uvoza i registracije. Procedura je ista kao i za obične automobile, a kako su nam rekli u MUP-u, postoji i olakšica a to je neplaćanje poreza na motorna vozila sa isključivo električnim pogonom. Ovaj porez se za obična vozila naplaćuje po kubikaži u kreće se od 1.200 dinara za vozila ispod 1.150 kubika, pa do 222.000 dinara za vozila sa motorom zapremine preko 3.000 kubnih centimetara. Takođe, prema istom zakonu lokalne samouprave mogu da oslobode električna vozila plaćanja i komunalne takse koja se kreće od 500 do 5.500 dinara.
Ali to i nije bog zna kakva povlastica ako se uporedi sa recimo Austrijom, koja je početkom ovog meseca ponudila podsticaj od 4.000 evra za kupovinu električnog automobila. U nekim drugim zemljama osim finansijske subvencije date su pogodnosti kao na primer mogućnost vožnje u žutoj traci ili jeftiniji parking za vlasnike vozila na struju.
Da li će na srpskim putevima biti više električnih automobila zavisi pre svega od toga da li će imati gde da se pune. Iako su oni predviđeni za gradsku vožnju, a sa dometima od 150 do 250 ili 300 kilometara može sasvim dobro da posluži i kućno punjenje, mogućnost da se u nekoj saobraćajnoj gužvi ostane bez baterije izaziva probleme.
Zato će do kraja godine biti napravljene prve stanice za punjenje automobila u Beogradu, najavljeno je juče na okruglom stolu "Električni automobili i razvoj infrastrukture za punjenje vozila u Srbiji".
Ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović je ranije najavila da će pored interneta na Koridoru 10 biti instalirane i stanice za punjenje e-automobila, a kompanija Delta je najavila da će u hotelima Kraun plaza i Hotel In, kao i širom njihove dilerske mreže biti postavljeni punjači.
Ipak, kako se moglo čuti na okruglom stolu, već se može nazreti budući problem za vlasnike električnih vozila. Različiti proizvođači uvode svoje standarde pa tako jedna vrsta priključka odgovara markama nisan, micubiši i tojota, dok drugačiji standard podržavaju fijat krajsler, dženeral motors, ford, folksvagen i bmv i potpuno su nekompatibilni.
Da li će biti struje za električne automobile nije problem, poručio je Vladimir Šiljkut, šef službe za pripremu novih ulaganja EPS-a koji je dodao da se ova kompanija spremila za ekspanziju e-vozila još ranije, ali do nje nije došlo. Prema njegovim rečima, EPS ne očekuje nikakve negativne efekte što se tiče elektromreže, ali bez subvencija kupaca elektroautomobila neće biti ekspanzije ovih vozila.
Naime, to je i glavna prepreka za veće prisustvo električnih vozila budući da su e-modeli i dvostruko skuplji od sličnih benzinskih ili dizel automobila.
On je istakao i da instaliranje punjača u poslovnim zgradama neće biti problem pa auto može da se puni dok ste na poslu, ali punjenje traje sporo, i do osam sati. Rešenje su superpunjači koji napune bateriju za manje od pola sata. On je poručio da su srednjenaponska i niskonaponska mreža podopterećene i da ima kapaciteta za veliki broj elektromobila.
Estonija je za sada jedina zemlja koja je dostigla nacionalnu pokrivenost punjačima sa 165 superpunjača na maksimalnoj udaljenosti od 40 do 60 kilometara. Evropska unija planira da do 2020. godine ima 3,5 miliona elektroautomobila i 800.000 stanica za njihovo punjenje. Inače u svetu je prošle godine prodato 1,3 miliona električnih automobila.

Stigao u Srbiju - od BG do Ljubljane za 9,6 €
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2017&mm=04&dd=22&nav_id=1252915

Tesla motors gradi prve superpunjače u Srbiji

Američka auto-gigant Tesla motors najavio je planove za izgradnju svojih prvih superpunjača.

Tesla planira da izgradi punjače za punjenje e- vozila u šest zemalja jugoistočne Evrope do kraja godine, a među državama koje će dobiti stanice je i Srbija.

Kompanija namerava da izgradi po tri stanice u Rumuniji i Srbiji, i po jednu u Bugarskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Moldaviji.

Punjači u Srbiji, prema mapi na Teslim sajtu biće u blizini Beograda, Požege i Niša. Tesla planira i da doda četiri nove stanice na svoje već postojeće dve u Hrvatskoj.

INFORMACIJA koja se mesecima provlači kroz medije i društvene mreže i koju javnost uzima zdravo za gotovo - da je Srbija jedina zemlja u regionu u kojoj se ne može registrovati električni automobil, jednostavno nije tačna.

Zabunu je stvorio i Istok Seljak, jedan od najzaslužnijih što će i naša zemlja biti uključena u elektrifikaciju koridora od Ljubljane, preko Zagreba i Beograda, do Skoplja, kada je prilikom postavljanja prvog superpunjača za električne automobile ispred Mašinskog fakulteta rekao da, nažalost, u Srbiji još nije moguće registrovati automobil na struju.

Dilemu razrešava Dragan Škrnjić, direktor Eko-Kluba Srbija i organizator "Tesla relija", nadmetanja električnih i hibridnih vozila.

- Moguće ih je registrovati, i u Srbiji ima već više desetina električnih vozila - rekao je Škrnjić. - Potrebno je samo da ta vozila, baš kao i sva druga s motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, ispunjavaju određene uslove.

Osnovni uslov je, objašnjava, da vozila poseduju COC sertifikat. To je dokument koji izdaju ovlašćene evropske ustanove - laboratorije, kao dokaz da je automobil saobrazan evropskim bezbedonosnim, ekološkim i drugim propisima u vezi sa automobilima.

Elektromobila u Srbiji zasada nema u većem broju, zbog nemogućnosti pristupanja fondovima EU za subvencionisanje kupovine (koriste ih Slovenija, Hrvatska i druge, bogatije zemlje), ali i zbog slabo razvijene mreže punjača.

Bloomberg Bloomberg
pre 20 h
Nemci spremaju najveću revoluciju u automobilskoj industriji

Nemačka je raskrčila put svojoj automobilskoj industriji za razvoj i testiranja samovozećih automobila.

Gornji dom parlamenta je odobrio zakon kojim se utvrđuju uslovi pod kojima takva vozila mogu da izađu na nemačke drumove.

Prema zakonu, koji je prošle godine pokrenula kancelarka Angela Merkel, vozač mora da sedi za volanom sve vreme vožnje spreman da preuzme kontrolu ako to zatraži autonomno vozilo, prenosi agencija Rojters.

Novi propisi dozvoljavaju da se na putevima test vožnje ovih automobila, u kojima vozači mogu da spuste ruke sa volana i da skrenu pogled sa puta kako bi surfovali internetom ili proverili e-poštu, dok vozilo samostalno upravlja komandama za kretanje ili kočenje.

Zakon traži da "crna kutija" beleži podatke o vožnji i registruje da li je čovek-vozač ili auto-pilotski sistem automobila odgovoran za sve radnje tokom vožnje.

To će biti od krucijalnog značaja kod utvrđivanja krivice u nesrećama.

Vozač će, prema zakonu, biti odgovoran za nesreće koje se dese tokom njegovog upravljanja vozilom, ali ako do nesreće dođe tokom vožnje kojom je upravljao auto-pilotski sistem, onda će odgovornost snositi proizvođač.

Ima li neko informaciju kako da uvezem Teslu iz USA u Srbiju. Nemam COC dokument.

REALNA BAJKA? Kinezi bi u Srbiji da prave elektromobil

Ambasador Kine u Srbiji Li Mančang rekao je da uskoro u Srbiju dolazi jedna kineska kompanija koja želi da otvori farbiku električnih automobila.

On je u Pančevu, gde je sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem prisustvovao primopredaji kineske donacije Vojsci Srbije, vredne oko 900.000 evra, govorio o najavi dolaska tri velike kineske kompanije u našu zemlju.

Kako je rekao, prva koja bi trebalo da dođe jeste kompanija za proizvodnju guma, koja je ujedno i četvrta po veličini u svetu.

„Direktor te kompanije dolazi 22. juna iz Frankfurta u Beograd, tačno u ponoć“, rekao je Li na šta je Vučić dodao: „Primao sam Turske posle jedan, primiću i Kineza u pola 12-12“, rekao je.

Druga kompanija, kako je rekao, dolazi iz provincije Huna.

„Direktor te kompanije već je bio u Beogradu, i on drži obećanja. Radi se inače o kompaniji koja u toj provinciji ima rudnik zlata i zainteresovana je za RTB Bor“, kaže on.

„Treća kompanija želi da dođe u Srbiju i sa srpskim partnerom otvori zajedničku kompaniju koja bi pravila električne automobile koji bi se prodavali u celom svetu“, kaže Li.

Vučić je na to odgovorio da bi to za Srbiju bila bajka.

5 zemlja koje proteruju dizelaše, jeste li spremni
Zemlje širom sveta sada kao se utrkuju koja će pre objaviti da zabranjuje dizel motore.
Kina, najveće svetsko tržište automobila, radi na planu da zabrani proizvodnju i prodaju vozila koja za pogon koriste fosilna goriva.
Indija, Francuska, Britanija i Norveška, takođe žele čistija vozila. 

U Nemačkoj, kancelarka Angela Merkel najavila je da je samo pitanje vremena kada će zemlja koja je stvorila savremeni automobil, kako kaće, postaviti nova pravila. 

Evo još nekih: 

Britanija: U julu ove godina, vlasti Britanije saopštile su da će zabraniti prodaju novih benzinskih i dizel motora počevši od 2040. godine, u sklopu nastojanja da se smanji zagađenost vazduha. Inače, skoro 2,7 miliona novih automobila registrovano je u Kraljevstvu 2016. godine, što je čini šestim najvećim tržištem. 

Francuska: Vlada kaže da želi da obustavi prodaju vozila sa pogonom na gas i dizel do 2040. godine, jer se bori protiv globalnog zagrevanja. 

Nakon tog datuma, proizvođačima automobila će biti dozvoljeno samo da prodaju automobile koji rade na električni pogon. Hibridni automobili će takođe biti dozvoljeni. 

Učešće automobila na električnim, hibridnim i alternativnim gorivima u Francuskoj je malo - oko 4% - ali brzo raste. Prodaja tih vozila porasla je za 25% u prvom kvartalu 2017. 

Indija: Vlada te zemlje saopštila je da bi svako vozilo od 2030. prodato u zemlji trebalo se napaja na struju. 

Norveška: Vladin plan ukazuje na jasan cilj: Svi novi putnički automobili i kombiji prodati u 2025. godini trebalo bi da budu vozila sa nultom emisijom gasova. 

Inače, u toj zemlji oko 40% svih vozila prodatih u zemlji prošle godine bile su električna ili hibridna vozila. 

Austrija, Danska, Irska, Japan, Holandija, Portugal, Koreja i Španija postavile su ciljeve za prodaju električnih automobila. I u SAD su počeli da objavljuju takve planove.

Jedna era se završava!

Oto motori, benzin i dizel su odslužili i sve velike evropske kopanije montiraju linije za proizvodnju elektro automobila, sve što sada proizvode je čista dobit i krs koji ce uvaliti siromasnim drzavama.

A e-automobl će biti i do 50% jevtiniji od sadašnjih, jer imate samo jedan e-motor, bez ulja, bez karburatora (ajnšprica) bez hladnjaka, alternatora itd..
Gotovo je, benzinci i dizelaši su odslužli svoje!

EDIT: A dok se to ne desi vreme je da za dobrobit ovog foruma klknete na oglase s desne strane ekrana, to donosi neku sitninu forumu a vas ne kosta niste!
Mod D.

Ako neko misli da ce u buducnosti, kad padne cena elektroautomobilima, voznja biti jeftina kao danas,taj je jako naivan.Danas po svakom predjenom km drzava uzima po nekoliko dinara(porez i akcize na gorivo).Nikad se drzava nece odreci tog novca i naci ce nacin  da oporezuje jeftinu voznju.Na primer,prvi koji su ugradili autoplin vozili su se jako jeftino,kasnije kada  je pocela masovna ugradnja plina i pad prometa benzina drzava je uvela akcize i takse, tako da sada  nema velike razlike vozili na plin ili benzin.

Pa i nije bas da nema, cena benzina 140 din. cena plina 70 din. plina se trosi u proseku do 50% vise pa mu to izadje kao 105 din ili ti 25% jeftinije od benzina. Ko malo vozi i ne oseti nesto znacajno ali ko predje 30.000-50.000 km. godisnje i te kako ima racuna da vozi na plin.

Big Mile ::

Pa i nije bas da nema, cena benzina 140 din. cena plina 70 din. plina se trosi u proseku do 50% vise pa mu to izadje kao 105 din ili ti 25% jeftinije od benzina. Ko malo vozi i ne oseti nesto znacajno ali ko predje 30.000-50.000 km. godisnje i te kako ima racuna da vozi na plin.

preterujes sa onim " plina se trosi 50% vise"

Bitka za to gde će Evropljani puniti svoje električne automobile širi se iz gradova Starog kontinenta na auto-puteve. Tu borbu za udeo u toj brzorastućoj industriji uključile su se mnoge start-ap kompanije, kao i velike svetske kompanije.

Energetske i tehnološke start-ap kompanije, kao i velike naftne kompanije bore se za dominantnu ulogu u brzorastućem poslovanju sa stanicama za punjenje. Ali, razvoj električnih vozila doveo je do toga da se menjaju lokacije gde se grade punionice, piše Rojters.

Dok je doseg električnih vozila bio manji od 100 kilometara, elektroenergetske kompnije su rado pomagale gradovima i kompanijama da postave spore i jeftine stanice blizu kuća, kancelarija ili prodajnih centara, a često i uz podršku državnih subvencija.

Međutim, Tesla, Porše i BMW su počeli proizvoditi automobile s baterijama dovoljno snažnima za duža putovanja širom zemlje. Infrastruktura za punjenje najčešće se, ipak, ne nalazi na mestima gde je najprotrebnija.

“Gde je mreža stanica za punjenje koja će biti potrebna? Zaista gde je energija i mreža?”, pitao je prošle nedelje čelnik britanske automobilske kompnije Jaguar Land Rover Ralf Speth.

Elektroenergetske kompanije, uključujući ChargePoint i Engie, međutim, planiraju u Evropi izgradnju mreža visokonaponskih stanica s brzim punjenjem, gde će se baterija moći napuniti za pola sata umesto tokom cele noći.

Procene banke Morgan Stanley. pokazuju da će do 2030. u Evropi biti potrebno 1,3 miliona javnih stanica za punjenje, dodajući da iako elektroenergetske kompnije imaju prirodne prednosti i iskustvo u novoj industriji, prerano je reći ko će zauzeti lidersku poziciju.

“Pobednički poslovni model još nije utvrđen i otvoren je svima”, napominju.

Prema podacima Međunarodne agencije za energiju (IEA), danas u Evropi postoji manje od 100.000 javno dostupnih punionica, od čega ih je samo oko šest odsto za brzo punjenje. Na svetskom nivou, u 2016. punionice su dosegle brojku od 322.000, od čega ih je samo oko 110.000 bilo za brzo punjenje, a od toga više od 88.000 ih se nalazilo u Kini.

Prema podacima te agencije, broj novih registrirovanih električnih automobila na globalnom nivou u 2016. dosegao je novi rekord od više od 750.000.

“U nekoliko godina očekujemo stotine miliona godišnjih prihoda od EV-Boxa”, izjavio je za Rojters šef inovacija u kompaniji Engie Thierry Lepercq. Očekuje da bi prihodi Engiea od električnih punionica u idućih tri do pet godina mogli porasti 20 puta.

Prošle su godine prihodi od prodaje EV-Boxa, evropskog poslovanja Engiea za punjenje električnih automobila, iznosili 16 miliona evra. Izvršni direktor EV-Boxa Kristof Vereenooghe kazao je da je za razliku od većine konkurenata EX-Box bio profitabilan od početka.

Nemački energetski div E.ON je takođe objavio strateško partnerstvo s danskim start-apom CLEVER te naglasio da ima ambiciju otvoriti nekoliko stotina ultra brzih punionica na evropskim auto-putevima.

Među naftnim kompanijama, BP, Shell i Total su ili objavili planove ili pokrenuli pilot projekte za električne punionice. Malo ljudi, međutim, očekuje da će oni postati ozbiljni konkurenti u poslovanju koje bi značajno smanjilo potražnju za njihovim glavnim prozvodom - naftom.

Predstavnica za medije Shella kazala je da trenutno još nema ekonomskog opravdanja za poptuno opremanje benzinskih stanica električnim punionicama.

“Kompanije poput Shella i Totala mnogo pričaju, ali ništa se ne događa. S druge, strane, mi gradimo mrežu punionica”, kazao je Michiel Langezaal, osnivač i izvršni direktor kompnije Fastned, koja u Holandiji ima 63 stanice za punjenje električnih vozila.

Za razliku od energetskih kompnoija i start-upa u području električnih punionica, proizvođači električnih vozila brze punionice ne vide kao mesta za sticanje profita, već kao nužan gubitak kako bi se uverilo klijente da električna vozila mogu voziti širom kontinenata.

To očito kod nekih deluje. Tesla, na primer, poseduje vlastitu mrežu za punjenje širom Evrope, većinom u hotelima, ali nije dovoljno gusta, pri čemu samo u region oko glavnog francuskog grada Pariza imaju ultra brze punionice.

Najrazvijenije tržište električnih automobila je ono norveško, s udelom od 29 odsto, a slede Holandija s 6,4 i Švedska s 3,4 odsto. Tržišni udeli u Kini, Francuskoj i Velikoj Britaniji su oko 1,5 procenata.

Uprkos brzom rastu, broj električnih vozila je i dalje malen. Na svetskom nivou u 2016. se udvostručio u odnosu na godinu ranije te iznosio 2 miliona vozila, ali to je tek 0,2 procenta od ukupnog broja putničkih vozila.

Prema procenama IEA-e, do 2020. te brojke bi mogle biti u rasponu od 9 do 20 miliona te između 40 i 70 miliona do 2025. godine.

Jerry Springer ::

Big Mile ::

Pa i nije bas da nema, cena benzina 140 din. cena plina 70 din. plina se trosi u proseku do 50% vise pa mu to izadje kao 105 din ili ti 25% jeftinije od benzina. Ko malo vozi i ne oseti nesto znacajno ali ko predje 30.000-50.000 km. godisnje i te kako ima racuna da vozi na plin.

preterujes sa onim " plina se trosi 50% vise"

Napisah "do 50% vise" mislio sam to mu je kao maksimum, jer sam pre vozio na gas, sada cujem od svog sina da ova novija vozila i plinski uredjaji na gas trose skoro isto kao i na benzin ili neznatno vise.

Big Mile ::

Jerry Springer ::

preterujes sa onim " plina se trosi 50% vise"

Napisah "do 50% vise" mislio sam to mu je kao maksimum, jer sam pre vozio na gas, sada cujem od svog sina da ova novija vozila i plinski uredjaji na gas trose skoro isto kao i na benzin ili neznatno vise.

Mile u pravu si. Ranije je to bila dosta veca razlika u potrosnji,
a sada je to neznatno. Mozda do 10 %.