Nekreditni novac - NON-CREDIT MONEY

Država JESTE ovog meseca "podelila" bezkreditni novac!!
!700 dinara je "poklonjeno" svakom gradjaninu!
Nisu ih baš imali na računu agencije za privatizaciju jer su odatle uzimali kada im je zatrebalo za budžet, pa su "malo" morali da doštampaju i
odmah se srušio kurs dinara!!
Mislite o tome!!

Gospodo Huachua i Friz, Vi se šalite, a ja nisam mislio da mi opkoljavamo Evropsku Uniju. Ona će i bez naše pomoći, biti opkoljena od ostatka sveta. Kad i SAD budu uvele nekreditni novac, neće ni Evropa moći bez nekreditnog novca.

Gospodine StefanMR, Vi me oduševljavate i prihvatam Vaše bonove za domaću proizvodnju. Ja nisam mislio na dodatne stimulacije za domaću proizvodnju, jer sam mislio da će ljudi kupovati domaće zato što će im biti jeftinije, ali za početak, probajte to, da vidite da li je to potrebno. Ja mislim da ako dobitnici nekreditnog novca ne troše taj novac na kupovinu domaćih proizvoda, nego troše taj novac na kupovinu evra, onda znači da dinara opet nema dovoljno, pa moramo dodavati i poklanjati nove dinare. A nema ništa bolje nego da stalno poklanjamo nove dinare. Ako neko počne da vraća te dinare, mi će mo ih uzimati kao porez i opet nećemo trpiti nikakve posledice. Ako dinari stalno odlaze u svet, to znači da je dinar postao svetski novac, i mi radimo sa dinarom ono što SAD sada rade sa dolarom.

Poštovana Maco, država je zaista poklonila dinare narodu i dinar je pao u odnosu na evro, pa sad ja razmišljam, što ste mi Vi i savetovali. Mislim da nije bitan kurs dinara prema evru, nego je bitan nivo cena u našoj zemlji. Ako je nivo cena kod nas stalno isti, znači da nema inflacije, i da na kraju dinar mora biti najjača valuta na svetu. Ako za sto godina dolar padne sto puta pa vredi samo 1% od svoje vrednosti, a dinar vredi stalno 100%, onda na kraju se mora dolar odredti prema dinaru, pa se i evro mora odrediti prema dinaru. Nemojmo kupovati evro pa mu neće rasti cena. Ali sada je tako kako jeste. Sada mi imamo dest milijardi evra devizne rezerve, koje nam uopšte nisu potrebne. Koliko bi evro pao kada bi Jelašić počeo da prodaje devizne rezerve? Umesto deviznih rezervi mi imamo moju formulu i ako radimo po mojoj formuli nikakve rezerve nam nisu potrebne. Treba objaviti moju formulu, da bi stvari počele da se odvijaju kako treba a ne sve naopako.

Stojan Nenadovic ::

Poštovana Maco, država je zaista poklonila dinare narodu i dinar je pao u odnosu na evro, pa sad ja razmišljam, što ste mi Vi i savetovali. Mislim da nije bitan kurs dinara prema evru, nego je bitan nivo cena u našoj zemlji. Ako je nivo cena kod nas stalno isti, znači da nema inflacije, i da na kraju dinar mora biti najjača valuta na svetu. Ako za sto godina dolar padne sto puta pa vredi samo 1% od svoje vrednosti, a dinar vredi stalno 100%, onda na kraju se mora dolar odredti prema dinaru, pa se i evro mora odrediti prema dinaru. Nemojmo kupovati evro pa mu neće rasti cena. Ali sada je tako kako jeste. Sada mi imamo dest milijardi evra devizne rezerve, koje nam uopšte nisu potrebne. Koliko bi evro pao kada bi Jelašić počeo da prodaje devizne rezerve? Umesto deviznih rezervi mi imamo moju formulu i ako radimo po mojoj formuli nikakve rezerve nam nisu potrebne. Treba objaviti moju formulu, da bi stvari počele da se odvijaju kako treba a ne sve naopako.

:geek:
To dovodi do nestašice roba!! Ako evro ojaća u odnosu na dinar - roba se ne prodaje za dinare i ide u izvoz ili staje proizvodnja - KRAH !!
https://www.aikb.net/edukacija-f6/kako-se-formira-kurs-dinara-t799.htm

Privatno pitanje: gde ste Vi studirali?

Sviđa mi se Macin komentar...
Evo, država je poklonila pare. Šta se sa tim parama desilo? Da li su potrošene? Da li su uticale na inflaciju?

Ja npr. nisam ni podigao te pare... Stoje na računu i propadaju!

Nisu te pare bile poklon, već je Vlada uzela kredit od MMF-a i zamenila 480 miliona evra kod NBS za dinare! Sve će to narod i privreda vratiti kroz poreze, kroz smanjenje plata, kroz još neku otimačinu (pardon privatizaciju).

Postavlja se pitanje, zašto je Vlada uzimala kredit u inostranstvu i na osnovu njega emitovala (štampala) dinare, kad ih je isto tako mogla štampati bez da uzima bilo kakve inostrane kredite?

Treće, imajte u vidu da privatne komercijalne banke non-stop "štampaju" bezgotovinski novac i da ga isto tako ubacuju u potrošnju, ali kao dug što je još gore. Sve banke emituju samo glavnicu kredita, ali ne i kamatu! Odakle novac za servisiranje kamate? Samo novim zaduživanjem ili u suprotnom neko u sistemu mora propasti da bi onaj drugi vratio ceo kredit sa kamatom.

MladeneMB, hvala Vam na komentaru. Mnogo ste mi pomogli. Ja i dalje mislim da su razlike među nama minimalne. Da kreditni novac ne valja, tu se slažemo, i to je sada najvažnje. Šta će biti u budučnosti, odrediće sama budučnost. Razlika između moga pogleda i Vašeg, tiče se nekog procenta emisija nekreditnog novca. Ko bude emitovao nekreditni novac, već prve godine, naći će koliko mu stvarno treba tog novca. Besmisleno je da se mi oko toga sporimo. Najvažnije je da smo saglasni da postojeći sistem treba menjati.

Gospodine StefanMR, ja sam se oduševio kada ste predložili da se doda 10 milijardi dolara u vreme kad je Jelašić povlačio pare. Uplašio sam se da je svima sve jasno i da će se tema ugasiti. Vi kažete da ste pare sklonili i da su pare mrtve. Ja sam oduševljen što ste tako uradili i nastavljam da ljudima poklanjam pare. I svi koji sklanjaju pare zbog sledeće špekulacije, meni su dragi jer time traže da se nastavi emisija nekreditnog novca. Kad danas bankari ili ljudi uopšte sklanjaju pare oni izazivaju krizu. U sistemu nekreditnog novca, oni traže još nekreditnog novca i društvo ulazi u blagostanje. Ako počnu da ulažu novac u opticaj ne mogu nikako da izazovu inflaciju, jer ja odmah uzimam taj novac kao porez. Ako ulažu još, ja im opet uzmam porez, dok ne ostanu bez novca. Tako će špekulanti brzo naučiti lekciju, da više nema špekulacije i neće više mati novca kojim bi špekulisali.

Vi malo izvrćete moje reči, ali neka bude da sam ja smislio da treba ubaciti 10 milijardi dinara...

Meni ne deluje realno da će ljudi (ako im se da sloboda) te pare odmah potrošiti na domaće proizvode. To je jedini scenario koji može da ima potencijalno dobar ishod. Sve drugo što bi ljudi mogli da urade sa tim parama, ako ćemo realno da razmišljamo, potpuno bi uništilo Vašu teoriju.

E sad mi recite otprilike (i ukratko) kako te pare deluju na privredu. Recimo da sam ja dobio svoj deo nekreditnog novca i da sam otišao i kupio neki domaći proizvod, šta sam ja time uradio?

Poštovana Maco, ja sam završio Pravni fakultet u Beogradu, posle gimnazije u Sremskoj Mitrovici. Posle završenog fakulteta, upisao sam posledplomske studije društveno-ekonomskog smera na istom Fakultetu. Kad sam počeo da čitam ekonomske udžbenike, začudio sam se kad sam video kako je ekonomska nauka naopako postavljena. Odmah sam počeo da pišem neku svoju ekonomiju. Kad sam stekao pravo da branm svoj rad predao sam ga na ocenu svom mentoru, profesoru dr. Ivanu Maksimoviću, članu SANU. Akademik se zbunio, nije znao šta će sa radom, pa je, pravdajući se da nema vremena, rad dao da ga oceni njegov asistent Miroljub Labus. Labus je ocenio da je rad napisan napamet, bez korišćenja naučne i stručne literature i rad nije bio prihvaćen za odbranu. Profesor je predložio da promenim temu.
Mene nije interesovalo ništa drugo, nastavi sam godinama da se natežem sa Fakultetom, i na kraju sam dobio zvanično obrazloženje, da se rad odbija po preporuci profesora Maksimoviča i docenta dr. Miroljuba Labusa. Na mom sajtu možete se upoznati sa mojim radom.

Stojan Nenadovic ::

MladeneMB, hvala Vam na komentaru. Mnogo ste mi pomogli. Ja i dalje mislim da su razlike među nama minimalne. Da kreditni novac ne valja, tu se slažemo, i to je sada najvažnje. Šta će biti u budučnosti, odrediće sama budučnost. Razlika između moga pogleda i Vašeg, tiče se nekog procenta emisija nekreditnog novca. Ko bude emitovao nekreditni novac, već prve godine, naći će koliko mu stvarno treba tog novca. Besmisleno je da se mi oko toga sporimo. Najvažnije je da smo saglasni da postojeći sistem treba menjati.

Razlike među nama nisu minimalne, jer ja nisam protiv kreditnog novca ukoliko ga emituju državne banke čija dobit se uplaćuje u budžet i tako transferiše širokom krugu korisnika. To je proveren koncept. Tako je nekada radila Pensilvanija, tako danas radi Severna Dakota (jedina savezna država u SAD koja ima budžetski suficit), slično tome radi i Australija koja istina ima privatne banke, ali su zato 1/3 tamošnjeg stanovništva akcionari u tim bankama, tako da im se dobit umesto kroz budžet transferiše kroz dividendu. Plus toga, privatne banke u Australiji plaćaju 30% poreza na dobit koji završava u saveznom budžetu koji država posle može da poklanja đacima, penzionerima i sl.

Sem kredita koji bi se emitovali na gore opisan način, ja sam naravno i za nekreditni novac u svim onim slučajevima gde se proizvode dobra i usluge od javnog značaja. Infrastruktura je najbolji primer. Van pameti je uzimati kredite od Rusa ili Kineza za tu svrhu, kada pare treba samo emitovati i uposliti domaću građevinsku operativu koja se davi u nelikdvidnosti, kao ustalom i čitava privreda. Nema teorije da u takvim okolnostima manjka novca, a neće ga svakako biti ni viška, ako se ovaj nekreditni emituje dozirano, uzimajući kao indikator i orjentir indeks potrošačkih cena.

MladeneMB, HVALA vam ponovo na ovom komentaru. Od Vas uvekl čujem nešto novo i hvala Vam na objašnjenjma za Pensilvaniju i Severnu Dakotu. Vi ste neko ko najviše zna o tome o čemu pričate. Ja ne moram mnogo da tražim, jer dobijem informacije od Vas, pa zato tražim forume gde ste Vi, i novine gde Vi dajete komentare. Srećan sam kad vidim da ste negde nešto napisali. Pišite što više, obaveštavajte narod o stvaria koje ne zna. Ako mislite da razlike među nama nisu male, onda Vi imate pravo da tako mislite. Ja sam tu da Vam ne smetam. Nekad sam mislio da imamo isto mišljenje, i nisam ni znao kada se pojavila razlika, koja je sada sve veća. Ostajem pristalica nekreditnog novca bilo da je nekreditni novac jedini novi novac ili da je to novac koji deli mesto sa kreditnim novcem.

Gospodine StefanMR, rekli ste da se na pr. pokloni 10 milijardi dinara, kolika bi greška bila. Ja sam rekao da bi greška bila plus minus 1%, dok je Jelašić već napravio grešku od 30%. I da bi Vi lako ispravili tu grešku od 1%. A da je mnogo teže ispraviti ono što je učinjeno povlačenjem ogromne količine novca iz optcaja. Mislio sam da ste savršeno razumeli moju ideju i da bi mogli da vodite Srbiju iz krize. Sada opet nešto komplikujete. Ja sam na početku rekao šta znači uvođenje nekreditnog novca. Porezi su manji, jer država ima nekreditni novac kojim raspolaže i ne opterećuje društvo nepotrebnim porezima. Cene ne mogu da rastu što znači da nema inflacije. Potrošači plaćaju manje a proizvođači dobijaju više i ostvaruju veće profite. Šta će te više od toga. Rekao sam da povlaćim novac ako ga ima previše a dodajem ga kada ga nema dovoljno. Dodajem ga kao poklon a povlačim kao porez. Taj novac je uvek realan novac. Ako raste racionalnost u društvu raste količina novca kojji se poklanja, ako racionalnost pada novac se povlači. I tu nema milosti. Vi stalno izmišlate neke neracionalnosti, koje bi navodno razrušile moj model. Ta formula, kao formula realnog novca, deluje od postanka sveta i delovaće do njegovog kraja. Pošto se svet dosad razvijao, znači da mu je rasla racionalnost. Ako racionalnost počne da opada, svet će propasti. To je tako i nikako drukčije. Počnimo da koristimo moju formulu. dok smo još na uzlaznoj putanji. Ako krenemo nizbrdo, uzećemo formulu kao slamku za spasavanje. Formula nam treba da znamo koliko realnog novca imamo. Ove nominalne cifre koje sada imamo, mogu nas stvarno zavarati da mislimo da napredujemo, i ako smo već počeli da nazadujemo. Moramo imati društvene račune izražene u realnom novcu. Ne smemo više imati inflaciju. Da bi smo jasno sagledali gde smo.

Stojan Nenadovic ::

...A niko nije ni od opozicije upozorio šta Jelašić radi. Svi misle da to tako treba jer je sve po ekonomskim zakonitostima, koje jedino Jelašić, Dinkić i MMF znaju.

Da se ne pozivamo na Kinu, daleko je ta zemlju, a i mnogo je veća od Srbije (ne znam da li kapirete, male zemlje ne mogu da se ponašaju kao Kina ili Brazil ili USA i sl.) - ovde ja ne bih na Vašem mestu pljuvala Dinkića, jer on upravo radi ono što vi tražite: deli pare!!

Prvo je rekao da će svako dobiti 1000 evra, sad se to malo umanjilo, al eto - 1700 keša, plus 5 akcija NIS (i to je keš) a kako stoje stvari biće tu još bar 10000 din, poklona!!
Dinkić očigledno radi ono što Vi zagovarate, s kojim uspehom... to ćemo tek da vidimo!

Kao pravnik dakle, jasno mi je da ne vladate osnovima ek. nauke i sad mi je lakše...

Moja preporuka: držite se prava, (ima tu zakona koje treba doterati) ekonomija nije baš tako jednostavna ko prava! Prepustite ekonomiju ekonomistima!! Ni ja se ne mešam hirurzima u posao!

Razlika je drastična... i manite se tih ludila - kao diplomiram na mašinstvu, magistriram na pravima, a doktoriram na političkim naukama: ŠTA SAM JA ONDA???

Da skratim: Dinkić je čovek koji deli "nekreditni" novac - nema razloga da ga mrzite! A ni Labusa!
Sistem za koji se zalažete mogao bi da opstane samo u KAMPUČIJI (crveni kmeri) ili nekoj POTPUNO izolovanoj državi koja živi van sveta...

Pitanje: Možda bi sve to i funkcionisalo ako ukinemo novac?? 8)

Ima još zamerki ali nemam nerava...

P.S. bonovi nisu rešenje jer bi se brzo uspostavila "berza" na kojoj bio ti bonovi našli svoj ekvivalernt u evrima...
Roba u kojoj je bar 5% uvozne komponete neće se prodavati po "stabilnim" cenama ako dinar potone u odnosu na evro... itd!! Da ne gušim!

A da sta cemo onda sa tim silnim bankama? I ogromnim brojem zaposlenim u njima? :(

Da ih sve zatvorimo,a bankarski cinovnici posto su navikli da rade sa parama neka ih dele besplatno. Eto resenja rece Baltazar. :D

U kojim apoenima bi isli ti besplatni novci? Ja bi volo jednu novcanu hartiju od
10.000 i eventualno 50.000 Ako budu vece cifre narodu ce se zavrteti u glavi :shock:

Poštovana Maco, ne radi Dinkić ono što ja zagovaram. On daje malo novaca, to je istina, ali to je previše malo da se nešto može učiniti. I nemojte se radovati što ja ne znam ekonomiju. U stvari, najmanje znam prava i ona me najmanje interesuju. Ekonimju znam toliko da vidim da je ona postavljena na pogrešnim temeljima, koji će uskoro biti izmenjeni, ako svet hoće da preživi. Ali to nemojte da žalite, nego se radujte. Jer će biti bolje. Takođe, i prirodne nauke su postavljena na pogrešnim temeljima. One imaju kao osnovni zakon - zakon o održanju energije. Drugi najvažniji zakon je Drugi zakon termodinamike, koji kaže da entropija (haos) može samo da raste. Zbog toga je nemoguć perpetuum mobile. Na mom sajtu pročitajte "Šta je to entropija" i videćete da je sve obrnuto od onog kako ste učili u školi. Moguće je da se ulaže neka mala energija, kao trošak, i dobije mnogo veća energija, kao korisnodt. Mnogo ekološki čiste energije, koja će obezbediti budućnost čovečanstva. Važno je da je korisnost veća od troška. U ekonomiji, to se postiže porastom ekonomske racionalnosti. Stvara se višak korisnosti, koji se predstavlja kao nekrditni novac, odnosno poklon, koji se deli "prema potrebama". U prirodnim naukama predstoji stvaranje besplatne energije a u ekonomiji - besplatnog novca. Radujte se tome a ne tugujte zbog toga što će se pokazati da su Vas pogrešno učili u školi. Radujte se što živite u vremenu kada će se to desiti. Ako se desi za dve godine, onda i ja imam šanse da to dočekam. I sve će to učiniti Srbi. Zašto da ne, ako su Srbi dali Nikolu Teslu.

Gospodine Pepisman, nemojte se zavitlavati. Neka banke prikupljaju štednju i neka daju kredite iz tako prikupljene štednje. Ako im je to dosadno, mogu promeniti posao, jer će posla biti za sve, da može da se bira koji posao. Banke samo neće moći više da stvaraju novi novac. I to je sve. Urednik StefanMR je slučajno pogodio kako to može da se počne. Pitao je da li može da se počne sa 10 milijardi dinara. To je 4% od količine novca koja je bila u opticaju. Nobelovac Milton Fridma, priznat kao najveći svetski monetarista, umro je pre nekoliko godina i ostavio nam predlog da svake godine dodajemo po 3% novca u opticaj. Naš urednik je predložio 4%. Ja mislim da se društvo malo razvllo i da može sa 3% da pređe na 4%. Onako kako je predložio naš urednik.

Postavljajte mi pitanja da se ne ugasi tema. Ako nema pitanja, ja ću da dodam. Ako novac u opticaj ulazi kao kredit, on ulazi kao dug, odnosno trošak, koji se dodaje na realne troškove. Zato su cene veće nego što bi trebalo da budu. Pa treba još novca, ali se on daje kao novi kredit, koji opet povećava troškove, i tako u beskraj. Kad novac uđe u opticaj kao poklon, on ulazi kao trošak, koji je jednak nuli, i ne povećava cene. Zato nema inflacije i sav novac je realan novac. Ako se poklon daje samo koliko treba, a to je kod Fridmana, samo 3%, inflacije nema i novac je realan. Možda je 4%. Kina pokazuje da može da bude i 10%.

Stojan Nenadovic ::

Poštovana Maco, ne radi Dinkić ono što ja zagovaram. On daje malo novaca, to je istina, ali to je previše malo da se nešto može učiniti. I nemojte se radovati što ja ne znam ekonomiju. U stvari, najmanje znam prava i ona me najmanje interesuju. Ekonimju znam toliko da vidim da je ona postavljena na pogrešnim temeljima, koji će uskoro biti izmenjeni, ako svet hoće da preživi. Ali to nemojte da žalite, nego se radujte. Jer će biti bolje. Takođe, i prirodne nauke su postavljena na pogrešnim temeljima. One imaju kao osnovni zakon - zakon o održanju energije. Drugi najvažniji zakon je Drugi zakon termodinamike, koji kaže da entropija (haos) može samo da raste. Zbog toga je nemoguć perpetuum mobile. Na mom sajtu pročitajte "Šta je to entropija" i videćete da je sve obrnuto od onog kako ste učili u školi. Moguće je da se ulaže neka mala energija, kao trošak, i dobije mnogo veća energija, kao korisnodt. Mnogo ekološki čiste energije, koja će obezbediti budućnost čovečanstva. Važno je da je korisnost veća od troška. U ekonomiji, to se postiže porastom ekonomske racionalnosti. Stvara se višak korisnosti, koji se predstavlja kao nekrditni novac, odnosno poklon, koji se deli "prema potrebama". U prirodnim naukama predstoji stvaranje besplatne energije a u ekonomiji - besplatnog novca. Radujte se tome a ne tugujte zbog toga što će se pokazati da su Vas pogrešno učili u školi. Radujte se što živite u vremenu kada će se to desiti. Ako se desi za dve godine, onda i ja imam šanse da to dočekam. I sve će to učiniti Srbi. Zašto da ne, ako su Srbi dali Nikolu Teslu.

U Dijanetici je tehnika “auditinga” - slušanja sagovornika tokom nekoliko stotina sati (700-800), u cilju brisanja tragova sećanja u mozgu. Uz korišćenje pseudo psiho-analitičke terminologije, a radi postizanja “pročišćenja” svesti od stanja pre-jasnog nivoa do stanja jasnog, pa sve do besmrtnosti duha.

AMIN ! AMIN! AMIN!

Poštovani gospodine FatCat, Ništa Vas ne razumem. Ja pišem jasno, a ako Vi ne razumete šta kažem, pročitajte ponovo i pažljivo razmislite. Možda će Te konačno shvatiti.

Pa ne čudi me. Ja sam diplomirao ekonomiju, a Vi prava??
Labus predaje na pravima - tek da bude jasno!!

Ali , evo... dajem Vam još jednu šansu!!!! Eto, simpatični su mi autodidakti, kao i Proka Pronalazač iz Patkovgrada!

Pozivate se na Ernesta Zedilla (poznat kao lavlja pandja!) i na Biagio Bossonea!!
Dajte mi neki (ozbiljan) link na kome neko od njih pominje Non Credit Money!!!!!!!!
Tek da se upoznam s materijom, jel ovo što Vi trabunjate nema veze ni sa čim!!

Poštovani gospodine FatCat, ja sam starac od 67 godina, i ne znam da se snalizm na Internetu, ali sam Vam rekao kako sam našao tabelu, pa pokušajte i Vi da je nađete tako. Izvinjavam se zbog toga, ali tabelu je dao MMF. Ja sam isteran sa Mladenove teme pa mi pišite samo na mojoj temi. Vidite koliko smo ja i Mladen različiti, kad je Mladen zahtevao da ja budem udaljen sa njegove teme. Vama hvala što ste ocenili da smo ja i Mladen na istoj strani, dok ste Vi na drugoj strani, na kojoj se nalaze i Marks, Fridman i svi ostali. Ima Vas još uvek više ali ubrzo neće biti tako. Kina poklanja novac a Vi ne možete da videti da je tako, iz boxa u kojem se nalazite. Bosone je rekao: "To solve this crisis, let's think out of the box".

Poštovani gospodine FatCat, Bosone je bio izvršni direktor Svetske banke i izvršni direktor MMF-a i vođa radne grupe koja je pripremala predloge za Samit G-20 u Londonu, 2. aprila 2009. godine. 8. marta 2009. godine, on je napisao:
"We propose a noncredit money system, where money creation is separated from lending". Članak je uklonjen sa sajta voxeu.org gde je bio i nema ga u Arhivu sajta, nije bio na Dnevnom redu Samita a Bosone se navodi kao neko ko radi u Centralnoj banci San Marina. Članak će te naći ako upišete moj sajt, odmah posle mog sajta. Nećete ga naći, ako upišete link. Zato je meni sigurnije da nešto tražim, nego da znam link. Bosonne je pored mene zato što koristi izraz nekreditni novac. Nekreditni novac koristi i Zarlenga, ali ga naziva prosto novac, misleći da je to jedini pravi novac za razliku od kredita koji nije pravi novac, nego novac, koji je prvo ušao u opticaj kao poklon, pa se posle pozajmljuje iz ušteđene štednje nekreditnog novca. Takvi krediti su jedino pravi krediti, a današji krediti nisu prvo ušteđeni, kako bi trebalo da bude, nego su dati kao novododati novac, što nikako ne bi trebalo da bude.
Dr. ekonomije Srećko Ugrin, napisao je knjigu o nekreditnom novcu na engleskom jeziku, i poslao je na tridest najčuvenijih adresa u svetu, i svi su primerci knjige izgubljeni u putu. Pošta je platila odšteu za izgubljene knjige, ali knjiga nema. Dok se tako moglo raditi, istina se mogla skrivati. Sada ima Internet i ko nije lenj da traži, može da nađe nova otkrića, koja će na kraju doći na zemlju. Zarlenga je http://monetary.org a Kuk http://richardccook.com Oni ne pominju nekreditni novac, ka ni Kinezi. Voleo bih da proučite njih pa da mi objasnite šta predlažu.

Gospodine FatCat, dođite na moju temu da Vam odgovorim. U Ausraliji je bio fiscal stimulus od 4% DBP i budžetski deficit od 5%. To je 40 odnosno 50 milijardi dolara. Gledalac na Forumu Belex je rekao da su građani Australije pričali da je Vlada poklonila 20 milijardi dolara svojim građanima. Ne znam da li će Vlada vratiti pare koje treba da pokriju deficit. Ja mislim da ni mi, ni SAD, nećemo vratiti sve pare, koje treba da pokriju deficit, ili ćemo vratiti kad te pare, zbog inflacije, neće vredeti toliko koliko sada vrede. Ako ne budu vredele koliko sada vrede, to će značiti da smo u realnom novcu dobili poklon. Moja formula opisuje realna kretanja, a Vaša ekonomija se pokazuje samo u nominalnim veličinama.

Gospodine Nenadoviću,

mislim da je svaka dalja diskusija izlišna, upoznati smo sa vašom "teorijom" i
ko je razumeo taj je i shvatio. Iskreno rečeno mene je najviše porazilo
saznanje da vi niste nikakav ekonomista i da se bavite stvarima za koje
niste kompetentni. Ja se na primer, nikada ne bih pojavila u javnosti sa nekom
svojom "teorijom" iz oblasti za koju nisam kvalifikovana. To je vrlo neodgovorno.

Poštovana Greta, to što ja nisam ekonomista, ne znači ništa. Utoliko gore po ekonomiste, da neko ko nije ekonomista, kaže ono što bi, pre svih, trebali da znaju ekonomisti, a ne znaju. U SAD kongresmen Denis Kucinich, priprema da podnese Kongresu, Američki Monetarni Akt, koji je urado Američki Monetarni Institut. (http://monetary.org) Taj Institut ima mnogo ekonomista,naučnika, koji su držali seminare, po čitavoj zemlji. Za Kucinicha radi i Ričard Kuk, koji je bio savetnik kod nekoliko predsednika, i savetnik u NASI. (http://richardccook.com). Kad sam mu poslao moju formulu, on je odgovorio Excellent point. Kuk ima svoj tzv. Kukov plan, kojim je predviđeno da svaki građanin SAD dobije na poklon nacionalnu dividendu. Kad su ga pitali odakle pare za to, on je odgovorio: "To je monetizacija nacionalne štednje". Ja sam mu pisao i rekao: "To nije monetizacija štednje. To je monetizacija progresa". Štednja je uzdržavanje od potrošnje i dobija se kamata za to uzdražavanje. Nekreditni novac je poklon koji se dobija iz porasta ekonomske racionalnosti, tj. iz progresa.

Razvoj nauke i tehnike nam je otvorio mogućnost realizacije najvećeg sna cijelog čovječanastva, danas smo u stanju ispuniti potrebe svih ljudi svijeta, a najveći i najteži dio tog posla prepustiti strojevima i mašinama koje smo i stvorili upravo iz tog razloga.
Umjesto toga međutim, upali smo u globalnu financijsku krizu bez presedana čiji su glavni uzroci sustavne naravi.
Za povijesni korak ljudske civilizacije nam nedostaje novca iako ga na svijetu nikad nije bilo u većim količinama.

Realno gledajući na stvarnost u kojoj se unatoč svim nekadašnjim obećanjima i reklama o boljem sutra danas gotovo 7 milijardi ljudi suočava s velikim poteškoćama u svakodnevnoj borbi za opstanak, lako je uočljivo da nam novca uopće ne fali, njega ima više nego dovoljno za sve, ali je distribuiran na veoma loš način koji je stvorio ogromne nesrazmjere u piramidi društvenog uređenja.
Raspoloživi podaci ukazuju da se otprilike 97% sveukupnih monetarnih transfera na planeti obavlja prvenstveno u čisto špekulacijske svrhe, a samo oko 3% ukupnih globalnih transakcija predstavlja razmjenu stvarnih usluga i roba.
Ovakvo činjenično stanje pred nama otvara mogućnost pristupa distribuciji novca kao temeljni sustavni problem čija je prava pozadina do sada široj javnosti u najvećoj mjeri bila potpuno nepoznata.

Tužno ali istinito, monetarni sustav kojim raspolažemo, a čiji je princip već stoljećima isti uz povremeno mijenjanje potpuno nebitnih nijansi, naime uopće nije osmišljen da bi stvorio budući svijet prosperiteta, blagostanja i pravde kakvog svi sanjamo, te omogućio barem dovoljnu, ako ne najvišu kvalitetu života svima onima koje je zakon obvezao da se njime koriste.

Slabo je poznato da je sveukupan novac na Majci Zemlji dug iz jednostavnog razloga što ga i središnje i poslovne banke izdaju u opticaj na samo jedan jedini način, isključivo posuđujući ga uz kamate na vlastitu korist, odnosno na štetu svih onih koji ga poslije u opticaju kao dug prema izdavatelju prihvaćaju što je u potpunoj suprotnosti s osnovnim demokratskim načelom da je narod taj koji je suveren.
Jednostavnije rečeno, novac već duže vrijeme nema potpuno nikakvu materijalnu podlogu, pa se shodno tome stvara iz ničega i uz skoro nepostojeće troškove, evo nas dakle pred najvećim problemom modernog ljudskog društva: Tko u trenutku stvaranja novčanice postaje vlasnikom vrijednosti koju ona poslije ima u opticaju? Ako je narod taj koji je suveren i taj koji je proizvođač stvarnih materijalnih vrijednosti koje bi novac trebao predstavljati, zašto onda taj isti narod mora svoj vlastiti novac posuđivati od centralnih i poslovnih banaka, privatnih institucija koje u biti ne proizvode ništa?

Ovakav novčani sustav u sebi krije i zamku iz koje se čovječanstvu nemoguće osloboditi.
U opticaj se uvijek izdaje isključivo glavnica duga, a ne i novac koji bi trebao poslužiti za isplatu kamata. Posljedično, dug od 100 s kamatama od 20 nije moguće u potpunosti isplatiti jer u sustavu postoji samo onih 100 od glavnice, a uvijek nedostaje onih 20 za kamate, zbog toga smo uvijek prisiljeni podizati nove dugove za isplatu starih kamata, i tako iz dana u dan, iz godine u godinu sve dok društvena zajednica time u potpunosti ne izgubi svu realnu imovinu i nađe se džepova punih dugova koje nitko više ne želi prihvatiti kao garanciju za neophodna nova zaduženja, u međuvremenu narasla do astronomskih iznosa.
U istome leži i osnovni uzrok inflacije kao i objašnjenje zbog čega je ona neizostavni dio novčanog sustava koji nam je nametnut.

Uslijed ovakvog principa funkcioniranja našeg monetarnog sustava u kojem su nova zaduživanja ključni element, izlazi na vidjelo da sustav sam po sebi ne može opstati bez konstantnog širenja u kojem proždire sve što mu se nađe na putu pretvarajući isto u novac, čime je onome tko kontrolira taj novac koji nastaje na samo jedan jedini mogući način, kao dug, omogućena apsolutna kontrola nad svime onime što taj novac-dug predstavlja.

Nije potrebno imati diplomu raketnog inženjera da bi se zaključilo da negdje postoje granice konstantne ekspanzije i porasta društvenog bruto proizvoda na koji smo primorani, u svakom slučaju, granica konstantnog povećanja zaduženja im je veoma blizu. Onog trenutka kad nacionalno tržište dužničkih obveznica propadne, propada i nacionalna valuta.

Sustav alternativne valute Crom se nudi društvenim zajednicama kao konkretna mogućnost za revitalizaciju na putu prema boljem sutra financijske demokracije, ekonomske i socijalne pravde.

Novom vrstom novca u obliku alternativnih valuta novcem možemo izgraditi mostove između pojedinaca, organizacija, poduzeća, gradova, regija, država i cijelog
niza njihovih neostvarenih potreba i očekivanja.

Video: Nova TV - Sustav Alternativne Valute Crom

.

Gospodine Faktor, nekreditni novac koji izlazi iz formulr koju sam dao, može da obavlja ulogu alternativnog novca ili ulogu komplementarnog novca, dok postoje drugr valute. Ali cilj je da nekreditni novac ostane jedina valuta na svetu koja važi u svakoj državi posebno i u svetu kao celini. Niko nema inflacije tako da je nekreditni novac zaista realni novac.

VRLO, VRLO "ZANIMLJIV" POGLED NA NASTANAK SVETSKE KRIZE!!



Tek sad shvatam da mi pojma nemamo! Zato nam je Belex u k... :valjanje:

MladenMB ::

Ekonomska kriza je nastupila nešto ranije, tačnije 2007/`08. i to se poklapa sa uvođenjem druge revizije tzv. bazelskih standarda, isto kao što se njihova prva varijanta krajem `80-ih, poklopila sa ekonomskim propadanjem japanske privrede. Prevedeno na srpski, raznorazni Rotšildi, Rokfeleri i ostali globalni upravljači su preko svoje privatne Banke za međunarodna poravnanja koja deluje kao Centralna banka centralnih banaka, doneli odluku da izazovu masovnu ekonomsku krizu i socijalna previranja, prostom kreditnom kontrakcijom. Današnje bankarstvo je gigantska Ponzi šema i bankari stalno moraju emitovati sve više i više kredita iz vazduha kako bi sistem koliko-toliko funcionisao. Kada dođe do kontrakcije novčane mase, privreda vrlo brzo biva paralisana, tj. nelikvidna. Pošto internacionalni lihvari i porobljivači imaju instalirane marionetske vlade širom sveta, pa i u Srbiji, prirodno je bilo za očekivati da pored privrede, kriza zakači i po neku banku. Uostalom, trideset i kusur poslovnih banaka na teritoriji Srbije je ionako previše. I da nije nastupila kreditna kontrakcija, važilo bi ono "mala bara, puno krokodila" i ne ne verujem da bi sve opstale ili zabeležile "gubitak". Zašto navodnici? Pa ako vi kreirate kredite iz ničega, praktično krivotvorite pare, gde je tu realni gubitak za vas? To bi bilo isto kao kad bi vi ili ja štampali novčanice, zajmili ih ljudima, a posle ako na ti isti ne vrate, mi jadni na gubitku? Kako da ne, to je jedna od najperfidnijih zamena teza koju bankari vole da plasiraju u javnost.
.

A da li je ovo Stari ili Novi Zavet ?

zašto se mora uvesti pojam "nekreditni novac" kad je nekreditni novac u stvari pravi novac, onaj kakav je oduvijek bio (do bankovne prevare suzbijanja zlatnog standarda svugdje u svijetu)? Bilo bi logičnije da se uvede pojam "lažni novac" za sadašnji novac kako bi se ukazalo da je prijašnji bio pravi a ne da se prijašnjem izmišlja ime jer će ispasti da je sadašnji pravi i da se izmišlja nešto novo...

Citat :

Sa žaljenjem i tugom obaveštavam vas da je umro veliki čovek, umro je gospodin Stojan Nenadović, autor originalne teorije o nekreditnom novcu. Kako sam obavešten, Stojan je zbog naglog povećanja šećera u krvi, prebačen u bolnicu. Lečen je oko 2 nedelje, međutim zadnja 2,3 dana upao je u komu, dobio moždani udar i umro.

Implementacijom Stojanovog projekta o nekreditnom novcu, svet bi izašo iz finansijske krize, kao i Srbija. Bio sam prijatelj sa gospodinom Stojanom i često smo razgovarali telefonom i putem mesendžera Google Talk. Pričali smo o raznim stvarima, ali naravno najviše smo obuhvatali ideju o nekreditnom novcu. Izuzetno je bio kulturan i dostojanstven u ophođenju i komunikaciji.

Gospodin Stojan je svoju originalnu teoriju o nekreditnom novcu kreirao još u prošlom veku, tačnije 1980-te, ali tada u političkim i ekonomskim krugovima bivše SFRJ, nije bilo razumevanja za nekreditni novac.

Gospodin Stojan je bio dobričina, to najbolje zna njegovo okruženje iz Sremske Mitrovice gde je živeo.

Od kada se tokom 2007-me po internet forumima, i kasnije sa izradom njegovog sajta, pročulo u Srbiji i svetu za nekreditni novac, Stojan se celim svojim bićem odao pisanju po domaćim i stranim forumina i sajtovima, obrazlažući detaljno svoju ideju o nekreditnom novcu. Odgovarao je na razna pitanja, učestvovao u diskusijama, potpuno je bio posvećen tome, predano, uporno i voljno. Takođe, putem elektronske pošte obraćao se raznim političarima u Srbiji, stranačkim liderima i raznim ekonomskim stručnjacima oko podrške za njegov nekreditni novac, da se implementira u praksi, kako u Srbiji, tako i u drugim državama kada se radi o komunikaciji sa strancima.

Njegov životni san je bio da se nekreditni novac implementira širom sveta, ne bi li tako svet izašo iz finansijske krize.

Hvala.
Nebojša Jovanović
P.S.

Nekoliko puta kroz naše mnogobrojne razgovore, Stojan mi je izrazio bojazan da će da umre, a da neće dočekati da se ostvari njegov san u praksi, implementacija nekreditnog novca u Srbiji i barem u nekim drugim državama u svetu. Tešio sam ga, i obećao sam mu da ću mu i posle njegove smrti održavati sajt.

http://noncredit-money.org/

Pisao je i na ovom forumu...

Neka mu je vecna slava.

Nisam se slagala sa njegovim stavovima i teorijom o nekreditnom novcu, ali moram da priznam da sam bila zadivljena njegovom upornošću i istrajnošću kojom je pisao o svojoj teoriji.
Stojan Nenadović je iskreno verovao da može da promeni ovaj svet i da ga učini boljim. U tom pogledu on zaslužuje iskreno poštovanje.

Neka mu je slava!