Nekreditni novac - NON-CREDIT MONEY

Nekreditni novac je jedini pravi novac. Nekreditni novac je potrebna dodatna količina novca u opticaju (dM) kao procenat (k) od postojeće količine novca u opticaju (M).
dM = kM ; k = (ponuda - tražnja)/tražnja ;
Ako se nekreditni novac emituje po navedenoj formuli, inflacija nije moguća. Za iznos nekreditnog novca se ukidaju porezi, jer nekredtni novac zamenjuje poreze. Pošto se novi novac daje u opticaj kao poklon, to u cenama pored poreza nema ni kredita ni kamate. Kad novac uđe u opticaj, on može da se štedi i pozajmljuje, i da se za to dobija i daje kamata, ali to je privatni posao banke i njenih kljenata, koji ne utiče na količinu novca u opticaju. Pošto su troškovi manji nego u sistemu kakav je sada, to cene mogu da budu takve da obezbeđuju veći profit proizvođačaia, iako su za potrošače manje, pa omogućuju porast potrošnje, odnosno tražnje. Svi dobijaju poklon iz nekreditnog novca.
Izvor nekreditnog novca leži u porastu ekonomske racionalnost. Postoji kako nacionalni tako i svetski nekreditni novac. Došlo je vreme da svaka država uvede svoj nekreditni novac i da se uspostavi Svetski poredak nekreditnog novca. Pošto nijedna država neće imati inflaciju, odnosi među valutama biće uvek isti, tako će se jedna valuta prevoditi na drugu, kao što se jedan jezik prevodi na drugi. Biće kao da je uspostavljena jedna svetska vlada, koja izdaje jednu jedinstvenu svetsku valutu - nekreditni novac. Sve se ovo može uspostaviti mirnim putem kada se stanovnici - građani sveta upoznaju sa ovom idejom. Banke neće stvarati novac putem kredita, nego će novac izdavati najviša vlast u nekoj zemlji. Bankari više neće biti svemoćni. Tu moć će imati izabrana demokratska vlast. Ali ni ona neće imati neku naročitu moć, jer će morati da radi prema formuli koju sam dao. Formula je data prema gradivu osnovne škole.

Šta znači da je taj novac "potreban"?
Kako znamo koja je količina novca (M) u opticaju? Šta sve spada u taj novac koji se računa da je u opticaju?

@Stojan Nenadovic
Sve pohvale za novu temu i znajte da redovno čitam vaše postove.

Teško će biti ovu vašu ideju sprovesti u delo, mada je odlična.

Po mom mišljenju svetski poredak tj. SAD i sateliti nikad neće dozvoliti primenu vaše teorije u praksi jer bi se njihov finansiski monopol urušio kao kula od karata.

Draga GogaANA, Hvala Vam na lepim rečima, koje su nelem za moju ranjenu dušu. Gospodin Mladen kad je pre dve godine našao moju temu na jednom Forumu, napisao je: "Ne mogu da verujem, koliko je to jednostavno i logično a pored sveg zaprepašćujuće efikasno". Onda je Mladen počeo da traži na Internetu, našao je Amerikance, koji na tome rade, pripremajući reformu finansija i novca, našao je šta rade Kinezi u praksi, i video da nisam sam, pa je zaključio da Kinezi i Amerikanci moraju biti pametniji od mene, i okrenuo se protiv mene. Ali svi koji počnu da daju, ili već daju novac kao poklon, moraju to da rade preko formule, koju sam ja dao. Ovako, ja njihov rad posmatram kao zdravorazumsko reagovanje, kojem nedostaje pravo naučno i matematičk objašnjenje. Ričarda Kuka su pitali, odakle mu novac za nacionalnu dividendu, koju on hoće da poklanja stanovnicima SAD. On je odgovorio da nacionalna dividenda monetizuje nacionalnu štednju. Ja sam mu odgovorio i rekao da dividenda ne monetizuje štednju nego da dividenda monetizuje progres. Progres je porast ekonomske racionalnosti koji se izražava kroz novac koji se poklanja. I dao sam mu moju formulu. On je odgovorio: "Excellent point" Ja sam onda napisao, ako excellent point znači da je formula korektana, Vi morate objaviti tu formulu. Više mi nije pisao.
Na NSPM je objavljen članak Nebojše Katića o neoliberalizmu kao uzročniku. krize. Kad sam sinoć bio zadnji put, bilo je 80 komentara. Ja kažem: ponuda mora biti veća od tražnje. Višak ponude nad tražnjom podeljen tražnjom, daje stopu po kojoj treba da se novac kao poklon uliva u opticaj. Ako se tako radi biće dobro, bez obzira da li je komunizam ili kapitalizam, diktatura ili demokratija, liberalizam ili monopolni kapitalizam. Niko ne komentariše šta sam ja rekao. A ja smatram da je to jedino bitno. Svi komentatori su u nečemu u pravu, al to što oni kažu nije bitno za rešenje krize. Za rešenje krize, i da se otvori nova era u istoriji čovečanstva, mora da se uvede nekreditni novac. A zato je potrebno da se prihvati moja formula. Ni Kuk, ni Zarlenga, niti bilo ko od kritičara neoliberalizma, neće da kaže da prihvata tu formulu. Potvrdite makar Vi, i to će mi biti dosta za početak. Oni svi misle da ponuda i tražnja moraju biti jednaki, tj. u ravnoteži. Ja kažem da ne smu biti u ravnoteži, jer onda prestaje svako kretanje.

Poštovani gospodine StefanMR, potreban novac znači da je taj novac potreban da bi se kupio višak ponude nad tražnjom. Višak ponude nad tražnjom može se kupiti, samo novcem koji je u opticaj ušao kao poklon. Koliko treba tog novca. Pretpostavite da treba 5% od postojeće količine novca u opticaju. Ako emitujete 5% od postojeće količine novca u opticaju, a nema inflacije, znači da ste pogodoli. Ako bude deflacije od 2%, Vi dodajte 2% novca i imaćete nultu deflaciju. Ako imate 2% inflaciju, povucite 2% novca iz opticaja i imaćete nultu inflaciju. Već prve godine znaćete koliko Vam novca stvarno treba.
Moja teorija zahteva da se brzina opticaja smanjuje i da se zato smanjuje tražnja, da bi ponuda bila veća od tražnje. Kad sam kod Fridmana našao da je on iz analize statističkih podataka utvrdio da se brzina opticaja novca usporava a da on ne zna zažto je to tako, bio sam obradovan što sam našao potvrdu moje teze u praksi. Ja sam teoretičar a Mladen praktičar. Mladen ima neku teoriju koja mu kaže da to što Fridman kaže ne može biti istina. I Irving Fišer je tvrdio da se sa razvojem ljudskog društva, brzina opticaja novca stalno ubrzava. Na kraju je Mladen objasnio, da se brzina opticaja novca usporava, ali ne zbog porasta ekonomske racionalnosti, nego zato što bankari rade nešto krajnje neracionalno, ne uplaćuju novac u budžet. Ako bankari povlače novac iz opticaja, oni stvaraju krizu, a ako ubacuju novacu opticaj u opticaj, oni stvaraju inflaciju. Smenjivanje krize i inflacije, predstavlja zakonito ciklično kretanje privred. Ali to važi samo u sistemu gde se novac stvara u vidu kredita. U sistemu nekreditnog novca, gde je stvaranje novca odvojeno od pozajmljivanja, država sa bankarima vodi igru mačke i miša. Ako bankari povuku novac iz opticaja, država doštampa para koliko je potrebno i pokloni društvu. Društvo ne vidi da su bankari išta uradili. Ako bankari uliju novac u opticaj, da bi izazvali inflaciju, država pokupi taj novac i skloni ga iz opticaja da ne bi bilo inflacije. Država povlači novac iz opticaja u vidu poreza koji se ne troše. Da li taj novac čuva kao budžetski suficit ili ga spali, nije bitno. Ako treba novca u opticaju, svejedno je da li država uzima novac iz budžetskog suficita ili štampa novi novac. Znači vlada Australije je poklonila novac potršačima. Mladen kaže da je ona mogla zato što je imala suficit. Sledeće godine suficita više neće biti. Ja kažem vladi Australije da slobodno štampa novi novac ako je potrebno. Suficit se brzo potroši, a novog novca treba uvek.

Poštovana GogaANA, vidite da je meni teško i da ubedim ove koji su protiv postojećeg poretka, da prihvate moju formulu. Ja mislim da će se istina o nekreditnom novcu, brzo raširiti ako se objav moja formula. Ako nas bankari varaju namerno trista godina, objavljivanje formule biće znak da im je došao kraj i sami će dobrovoljno prepustiti vlast onima koji su izabrani i koji će raditi po formuli. Dok se ne objavi formula, bankari će teoretski objašnjavati kako je njihov sistem u redu. Zato mislim da pobeda mora biti i na teoretskom planu.

Imam jedno pitanje, kako bi u vašem sistemu funkcionisao bankarski sektor(kreditiranje, štednja...) i šta uraditi sa ogromnom količinom para u bankaskom sektoru ili bar sa realnim novcem koje poseduju.

Poštovana GogaAna, banke ostaju i prikupljaju štednju i daju pozajmice do iznosa prikupljene štednje. Plaćaju kamatu onome ko je dao novac na štednju i uzimaju kamatu od onog ko,e su odobrile kredit. Ali to su privatni poslovi banke i njenih klijenata. Oni ne utiču na količinu novca u opticaju. Novac u opticaju predstavlja novac koji je u opticaj ušao kao poklon države svom narodu. Novac se poklanja za proširenje proizvodnje i za kupovinu proizvoda koji se nisu mogli prodati zbog smanjene tražnje, odnosno usporene brzine opticaja novca.
Porast racionalnosti proizvodnje povećava prodaju i ponudu, a porast racionalnosti potrošnje, smanjuje brzinu opticaja novca, odnosno tražnju i kupovinu proizvoda. Porast racionalnosti nije ničiji direktni trošak, nego božiji dar sa neba, poklon koji dobijamo kao nekreditni novac. Ako banke više ne mogu da prave novac emitovanjem kredita, prestaje mogućnost da banke upravljaju svetom putem kredita. Bankarski posao je najdosadniji. To je samo prikupljanje štednje i davanje pozajmica do iznosa prikuljene štednje. Ko to voli da radi neka radi, ali mora da zna da to ne daje nikakvu moć nad društvom, kakvu daje mogućnost pravljenja novog novca.

Pa ko ce to u ovoj drzavi raditi, ako dobiju besplatno pare.

Imali smo nazad godinama da je drzava upumpavala pare(zbog ocuvanja socijalnog mira i da ne propadnu preduzeca) u mnogim firmama.

I na kraju je ta ista drzava morala da se odrekne svojih potrazivanja,kako pre privatizacija tako i posle. Tako je bilo i sa velikim sistemima.

Kad jednom krenes da dajes, stalno novi ce da traze. :bounce:

Malo ste me razočarali, ali vidim da je to Vaš stil pisanja...
Postavio sam tri jednostavna pitanja u nadi da ću dobiti tri jednostavna odgovora.

StefanMR ::

Šta znači da je taj novac "potreban"?
Kako znamo koja je količina novca (M) u opticaju? Šta sve spada u taj novac koji se računa da je u opticaju?

Osim dugačkog odgovora dobio sam i gomilu informacija koje mi nisu trebale, o Fridmanu, Mladenu, itd... Naravno opet bez linka ka izvorima (npr. za Fridmana).
Ako ste zainteresovani da ja ostanem na Vašoj temi i da mi ovo stvarno objasnite, moraćete malo da se potrudite da dajete jednostavne odgovore i da ih ne zatrpavate u gomili (za mene) nepotrebnih podataka o tome kakve ste Vi rasprave imali sa Mladenom i kome ste pisali pisma koja ti ljudi nisu razumeli.
Ovo neka Vam bude test, jer ako meni koji nemam nikakve veze sa ekonomijom objasnite svoju teoriju, svako će moći da je razume i da je prihvati.

Da li sam dobro shvatio da se potrebna količina novca određuje u praksi - eksperimentalno? Poklonimo 3%, pa ako postoji višak, sledeći put dajemo manje?

Niste mi odgovorili na drugo pitanje. Kako znamo koliko je novca u opticaju?
I na treće. Šta spada u taj novac koji se računa da je u opticaju?

Gospodine Pepsiman, država daje malo novaca kao poklon, recimo 3% novca za penzije. I to je sve. Penzionari moraju dobiti penzije. Ne može tu ko dobije malo da posle traži više. 3% je 3%. Fridman je tražio da se daje 3%. Pošto Kina pokazuje da je potrebno 10%, mi možemo krenuti od 5%. Stvar je u tome što ja kažem, da je tri ili pet od sto dovoljno. Poklonimo 5% novca i gledajmo šta će dalje biti. Cene će ostati nepromenjene. Sitiucaija će početi da se poboljšava. Ja sam predlagao da se počne sa 400 miliona evra. I to bi bilo dovoljno ako se da kao poklon. SAD su MMF i Rusija već obećali nama 4 milijarde evra kredita, dakle 10 puta više nego što je potrebno nekredtnog novca, ali kredita neće biti dovoljno ni deset puta više, nego će se tražiti još kredita, i tako u beskraj, što stvara inflaciju. Danas dolar vredi 1% od svoje vrednosti pre sto godina. Nekreditni novac ostaje za uvek u opticaju. Kad se obrne 10 puta, biće proizveden proizvod od 4 milijarde, kad se obrne sto puta, biće proizveden proizvod od 40 milijardi, a cene će stalno biti iste. U sistemu kreditnog novca, cene će stalno rasti i uskoro će trebati 40 milijardi evra kredita, i to neće biti dovoljno. Zato je nekreditni novac deset ili sto puta bolji od kreditnog novca. Ako se da poklon, svi će osećati da imaju dovoljno novca, a sad svi osećaju da novca nema dovoljno. Onda se kaže da je to zato što su ljudi takvi da im nikad nije dovoljno. Ali ljudi su u pravu. Novca kod nas nema dovoljno. Fali 30% novca. Novca nema dovoljno zato što se daje kao kredit. Stalno se novac dodaje i povlači iz opticaja, i zato ga nema dovoljno. Novac kao poklon se nikad ne povlači iz opticaja. Samo se dodaje po malo u opticaj. 3% ili 5% godišnje. I to je dovoljno.

Penzionerima 3% potrosice odma na hranu.

A kako ostale kategorije stanovnistva koji ne privredjuju.Stotine hiljada nezaposlenih dati im pare da trosu. Bio bi to kao Dinkicev poklon od 1.000eura Sta cemo sa posrnulom privredom. Ko bi sve te tokove novca kontrolisao.

Da je to dobro sve nerazvijene drzave bi to primenule, a kamoli ove razvijene ekonomski snazne i samostalne.

Gospodine StefanMR, ispravno ste shvatili. Potrebno Vam je 3% novca da se pokloni u opticaj. Odgovori na drugo i treće pitanje nisu Vam više potrebni. Ako su cene stabilne, znači da ste pogodili odmah u startu. Ako su cene porasle 2%, znači da imate 2% više novca nego što treba. Ako su pale 2%, znači da treba da poklonite još 2%. Sigurno će te već u prvoj godini, svesti inflaciju na nulu, dok će inflacija kreditnog novca biti 10%. Vi ste sa svojim znanjem već najbolji na svetu. I uvek znate koliki su Vam troškovi a koliki dohodak koji mora da bude veći od troškova. Zbir tržišnih cena odnosno društveni proizvod mora biti neka veličina između troškova i dohodla. Ali opet sam počeo da pričam nešto što me niste pitali.

Čekajte malo...
Imam nepoznatu, a to je količina novca u opticaju (M). Ja sada poklanjam procenat te nepoznate. Otkud znam koliko mi je 3% od nepoznate???
Jel ja kao država treba da naštampam i poklonim npr. 10 milijardi dinara, pa da čekam da vidim šta će biti? I koliko brzo ću videti koliko sam pogrešio?
Kao što sam rekao, nisam ekonomista, ali čisto sumnjam da će posle nedelju dana od tog poklona da odu u prodavnice i da potroše te pare...
Šta ako ih zamene u evre?
Šta ako ih stave u banku sa oročenom štednjom?
Šta ako ih potroše u inostranstvu?

I naravno, kako ćete naterati ljude da kupe domaće proizvode tj. da stimulišu domaću privredu?

Gospodine Pepsiman, nekreditni novac će davati svako koliko može. Ričard Kuk obećava da će svaki građanin SAD dobiti na poklon nacionalnu dividendu. Zarlenga predviđa da daje za infrastrukturu, prosvetu, zdravstvo i penzije. Mladen predviđa da se daje samo za povećanje proizvodnje. O tome će odlučiti Skupština. Nama bi sada dobro bilo da damo samo ovima što štrajkuju. Vi će te reći da će odmah svi štrajkovati. Ako društvo počne da napreduje. Ako proizvođači u cenama nemaju kredite koji nisu potrbni. Ako plaćaju manje poreze. Ako mogu da prodaju robu koja je ostala neprodata, pa se sada prodaje sa popustom. Kad poklonimo penzionerima i taj poklon uđe u opticaj, to će biti poklon za onog koji je prodao nešto penzionerima, i poklon za onog koji je nešto prodao ovima. Koliko se taj novac puta obrne, on se svaki put pojavljuje kao poklon za nekog. To se obrće poklon a sada se obrće dug. Dug je dug a poklon je poklon.

Iz svega što sam do sada pročitala stičem polako utisak da je ova vaša formula,
odnosno jednačina dM = kM, moguća samo u nekom zatvorenom sistemu, u kome je strogo kontrolisana ponuda i tražnja za novcem.
Na globalnom tržištu rada i kapitala, ova formula je, kako se meni čini, neprimenljiva.
Tako da teorijski gledano postoje samo dve mogućnosti da ova formula oživi
1. da se svi na planeti zemlji dogovore da istovremeno uvedu nekreditni novac (što mi liči na čistu utopiju).
2. Neka zemlja pojedinačno da proglasi svoju monetarnu suverenost i da se tako potpuno izoluje od globalnog tržišta. Tu mislim na vrlo restriktivne mere, zatvaranje menjačnica, zabrana putovanja u inostranstvo ili u vrlo ograničenom broju uz strogu kontrolu iznošenja deviza iz zemlje.... A ako uzmem i Mladenov model u obzir, to bi onda značilo i ukidanje privatnog preduzetništva i berze....

To su neki zaključci do kojih sam došla, nadam se da grešim...

Poštovani gospodine StefanMR, hvala Vam što niste odmah otišli kad ste videli koliko sam zaboravan. Narodna banka Sribije je objavilau u decembru 2008. godine, da ima nešto preko 240 milijardi dinara u opticaju. Od toga je bilo 90 milijardi gotovog novca i 150 milijardi depozita po viđenju. Vi bi po mom savetu poklonili 3-5% dinara od 240 milijardi. Vi ste rekli da bi poklonili na primer 10 milijardi i čekali da vidite koliko ste pogrešili. Niste ništa pogrešili, 10 milijardi je 4% od količine novca koja je tada bila u opticaju. Šta mislite, šta je Jelašić uradio? U januaru 2009. godine vidimo da u opticaju ima 210 milijardi dinara. Jelašić je za mesec dana povukao 30 milijardi dinara iz opticaja. I to u trenutku kad je vlada Australije poklanjala novac svojim građanima i kad ste Vi ocenili da treba pokloniti novac građanima u oznosu od 4% od M. Zato je Srbija potonula u krizu. On je povukao 12,5% dinara za jedan mesec, što sa Vaših 4%, koliko bi Vi ubacili u opticaj, čini 16.5% novca manje nego što treba. Do kraja godine to je iznosilo preko 20% u dinarima i zbog promene kursa, preko 30% u evrima. Šta se desilo Vi znate, a šta bi bilo da je postupljeno po Vašem predlogu, o porastu novca za 4%. Odgovaram da bi bilo ili 1% novca više ili 1% novca manje nego što je trebalo da bude. Kako bi rešili Vašu grešku od 1%, verovatno mnogo lakše nego što će biti rešeno ovo što je Jelašić uradio. A niko nije ni od opozicije upozorio šta Jelašić radi. Svi misle da to tako treba jer je sve po ekonomskim zakonitostima, koje jedino Jelašić, Dinkić i MMF znaju.

Greta ::

Iz svega što sam do sada pročitala stičem polako utisak da je ova vaša formula,
odnosno jednačina dM = kM, moguća samo u nekom zatvorenom sistemu, u kome je strogo kontrolisana ponuda i tražnja za novcem.
Na globalnom tržištu rada i kapitala, ova formula je, kako se meni čini, neprimenljiva.
Tako da teorijski gledano postoje samo dve mogućnosti da ova formula oživi
1. da se svi na planeti zemlji dogovore da istovremeno uvedu nekreditni novac (što mi liči na čistu utopiju).
2. Neka zemlja pojedinačno da proglasi svoju monetarnu suverenost i da se tako potpuno izoluje od globalnog tržišta. Tu mislim na vrlo restriktivne mere, zatvaranje menjačnica, zabrana putovanja u inostranstvo ili u vrlo ograničenom broju uz strogu kontrolu iznošenja deviza iz zemlje.... A ako uzmem i Mladenov model u obzir, to bi onda značilo i ukidanje privatnog preduzetništva i berze....

To su neki zaključci do kojih sam došla, nadam se da grešim...

Huh, gde sam ja rekao da ukinemo privatno preduzetništvo i berze?!
Monetarni suverenitet ne znači izolaciju od globalnog tržišta. On samo znači da novac ne smeju štampati i zajmiti drugima uz kamatu ni Greta, ni Mladen, ni StefanMP niti bilo koji drugi privatnik, već samo ovlašćena javna ustanova i državne banke. Danas to nije slučaj, pošto privatne banke mimo znanja javnosti "štampaju" velike količine bezgotovinskog novca što se odvija preko tekućih i drugih prolaznih računa.

MladenMB ::

To se rešava zabranom štetnog i prekomernog uvoza i kontrolom deviznih tokova. Sve se to može izvesti, samo nema ko da pritisne vlast.

Čekaj... pa ovde se zalažeš za strogo kontrolisanu privredu - gde je tu sloboda trgovanja ???

https://www.aikb.net/info-f5/pismo-guverneru-sta-traze-srpski-privrednici-od-nbs-vlade-t999.htm#46605

MladenMB ::

Huh, gde sam ja rekao da ukinemo privatno preduzetništvo i berze?!

Istina je Mladene da to nisi rekao, to sam ja zaključila iz onoga što si rekao, a rekao si

MladenMB ::

Nekreditni novac emituje država za javne projekte poput infrastrukture i podršku državnim firmama, znači u onim slučajevima kada je ona u ulozi proizvođača. Što bi samoj sebi zajmila pare?

Šta je sa privatnim preduzetnicima, Mladene?
Pošto ne mogu da dobiju poklon jer nisu državna preduzeća, oni moraju da se zadužuju i da uzimaju kredite. Samim tim oni će proizvoditi skuplju robu i neće biti konkurentni. Znači, ja ne kažem da će privatni preduzetnici biti zakonom zabranjeni...samo zaključujem da će biti u neravnopravnoj utakmici sa državnim preduzećima, pa će samim tim početi da se gase. A tamo gde imamo samo državna preduzeća koja nemaju nikakvu konkurenciju...tu je i berza potpuno besmislena

Meni samo jedna stvar nije ovde jasna.

Ako poklonimo određenu količinu novca (ne bitno na koji način i kome) po vašoj teoriji dolazi do pozitivnog privrednog kretanja. Vremenom se to širi u sve svere privrede pa dolazi do svake tačkice u privrednom sistemu. Jasno je da je to jako pozitivno kod subjekata koji su do tada loše poslovali i oni tim prilivom pokrivaju dotašnje minuse i recimo povećavaju proizvodnju i to je OK. Ali po toj logici dobijaju i oni koji su već dobro poslovali. Kod njih se stvara još veći višak i oni počinju da kupuju evre i turaju ih u slamaricu.

E sad pitam kako to utiče na ekonomiju, kurs inflaciju itd, i kako se to može izbeći ????

Poštovana Greta, nadam se da uvođenje nekreditnog novca možemo da uradimo tako što će mo obavestiti ceo svet o tom projektu. Ceo svet će to odmah prihvatiti. Biagio Bossone, koji je bio izvršni direktor Svetske banke, izvršni direktor MMF-a i vođa radne grupe koja je pripremala materijale za Samit G-20 upravo je predložio nekreditni novac za reformu Svetskog poretka. U SAD kongresmen Ron Pol, je gotovo prikupio većinu za usvajanje zakona koji uvodi kontrolu na nihovim FED-om, koji nije kontrolisan od kad je osnovan. Kongresmen Dennis Kucinich priprema zakonski predlog kojim će stvaranje novca preći u nadležnost Kongresa (sada je nadležan FED). To sam Vas već obavestio, pa znte, ako pratite moje priloge.
Druga mogućnost je da radimo tajno. Recimo poklanjamo narodu novac kao da to ne radimo mi, nego neki falsifikatori za koje mi ne znamo. Možda niko neće primetiti šta mi radimo, jedino će se čuditi kako kod nas nema krize.
Kina je u devedesitim godinama emitovala kredite, koji nisu vraćani, pa su se pretvarali u nekreditni novac. Sada tako radi Argentina, koja je bila u krizi goroj nego što je ova naša. Argentina je dala 35% takvih kredita a Poljska, koja je članica Evropske Unije, 18% takvih kredita. Niko ništa ne primećuje.
Vikipedija kaže da su to najgori krediti, koji se ne vraćaju i brišu iz bilansa stanja. I nikom ništa. Kina i Argentina lepo napreduju, a Poljska je zemlja koju je najmanje pogodila svetska kriza u Evropskoj Uniji. Nade ima.-

Poštovani gospodine Prevarant, svaki kupac i svaki prodavac će osetiti poboljšanje a država će imati sredstva koja ne mora da naplaćuje od naroda kao porez. Profiti privrednika biće veći, ali ne verujem da će iko kupovati evre i dolare kad njima pada vrednost a dinar ostaje uvek isti. Svi će hteti dinare, pa če mo mi lako vratiti dugove koje imamo. Prodaćemo svu robu na domaćem tržištu i povlećati izvoz a smanjiti uvoz. Zašto bi neko kupovao evro ako ima dinar koji je jači od evra i ako je dinar valuta koja se najviše ceni u inostranstvu.

Stojan Nenadovic ::

Poštovani gospodine Prevarant, svaki kupac i svaki prodavac će osetiti poboljšanje a država će imati sredstva koja ne mora da naplaćuje od naroda kao porez. Profiti privrednika biće veći, ali ne verujem da će iko kupovati evre i dolare kad njima pada vrednost a dinar ostaje uvek isti. Svi će hteti dinare, pa če mo mi lako vratiti dugove koje imamo. Prodaćemo svu robu na domaćem tržištu i povlećati izvoz a smanjiti uvoz. Zašto bi neko kupovao evro ako ima dinar koji je jači od evra i ako je dinar valuta koja se najviše ceni u inostranstvu.

:king:
E da mi je ovo gore da doživim pa dumrem srećan !!
:geek:
Nažalost čista utopija ...

Greta ::

Istina je Mladene da to nisi rekao, to sam ja zaključila iz onoga što si rekao, a rekao si

MladenMB ::

Nekreditni novac emituje država za javne projekte poput infrastrukture i podršku državnim firmama, znači u onim slučajevima kada je ona u ulozi proizvođača. Što bi samoj sebi zajmila pare?

Šta je sa privatnim preduzetnicima, Mladene?
Pošto ne mogu da dobiju poklon jer nisu državna preduzeća, oni moraju da se zadužuju i da uzimaju kredite. Samim tim oni će proizvoditi skuplju robu i neće biti konkurentni. Znači, ja ne kažem da će privatni preduzetnici biti zakonom zabranjeni...samo zaključujem da će biti u neravnopravnoj utakmici sa državnim preduzećima, pa će samim tim početi da se gase. A tamo gde imamo samo državna preduzeća koja nemaju nikakvu konkurenciju...tu je i berza potpuno besmislena

Državna (javna) preduzeća bi poslovala u onim oblastima gde mora da se zaštiti javni interes: komunalne usluge, vodoprivreda, elektroprivreda, rudno bogatstvo, šume i sl.
Nema tu nikakve nepravde prema privatnicima, niti bi država osnivala preduzeća u ostalim sektorima gde privatnici mogu i treba da imaju inicijativu. Privatniku mora kredit (i to bi važilo za sve), jer bi u suprotnom prodajom robe, prisvojio i glavnicu kredita i deo novostvorene vrednosti, a to je više od poklona i nije fer. Davanjem kredita, privatnik se stumuliše da te pare produktivno iskoristi i stekne dobit iz novostvorene vrednosti. Kod izgradnje infrastrukture, Vlada emituje nekreditni novac i plaća najpovoljnijeg ponuđača i to po fazama kako radovi odmiču, dok proizvod (npr. autoput) koriste svi, tako da je dobit višestruka. Besmisleno je da država (društvo) zadužuje sebe sopstvenim novcem.

Stojan Nenadovic:
Druga mogućnost je da radimo tajno. Recimo poklanjamo narodu novac kao da to ne radimo mi, nego neki falsifikatori za koje mi ne znamo. Možda niko neće primetiti šta mi radimo, jedino će se čuditi kako kod nas nema krize.

E ovo vam je bas fantasticno. :D Neki novi Robin Hudovi al na savremeniji nacin. To se sazna odma cim komsinica dodje na kafu.

Friz ::

MladenMB ::

To se rešava zabranom štetnog i prekomernog uvoza i kontrolom deviznih tokova. Sve se to može izvesti, samo nema ko da pritisne vlast.

Čekaj... pa ovde se zalažeš za strogo kontrolisanu privredu - gde je tu sloboda trgovanja ???

https://www.aikb.net/info-f5/pismo-guverneru-sta-traze-srpski-privrednici-od-nbs-vlade-t999.htm#46605

Kontrolisan uvoz ne znači isto što i zabranjen uvoz. Danas se uvozi sve i svašta zaduživanjem u inostranstvu i na teret rasprodaje društvene imovine , a to ima svoje limite i posledice, naročito kada je monetarno-kreditni sistem u isto vreme uzurpiran, a država se ne meša u svoj posao, već postupa kako kažu strani privatni bankari. Koji procenat naroda je toga svestan?

Posle dođe MMF da uteruje dugove i govori šta treba privatizovati, koliko ljudi treba otpustiti, kolike plate u javnom sektoru treba da budu i sl. To je neozbiljno i to rade kolonije. Ako vlast misli da jesmo kolonija, onda to treba javno saopštiti, pa neka ljudi vide kako će i šta preduzeti po tom pitanju.

Gospodine Limited011, nije nikakva utopija, nego kratak prikaz onog što sleduje iz formule koju sam dao. Razmišljajte o formuli.

Gospodine Pepisman, nije nikakva fantastika. Šta radi Kina, šta radi Poljska, šta radi Argentina, a rade i drugi, koji postižu neke uspehe. Uostalom, ako nas neko pita šta radimo, možemo da kažemo da radimo ono što radi Kina, koja je naš strateški partner. Ili da radimo ono što je predložio Bossone. Time će mo pomoći i Bosoneu i drugima koji u SAD rade na tome.

Ala je to bila godina 1994 slavnog Deda Avrama, koji nas je izvukao iz hiperinflacije. I ogromnih milijardi bezvrednih papira.

1 dinar= 1 DM

Sa vasom reformom monetarnog sistema(nekreditnog novca)i formulom besplatnih para narod bi ocekivao:

1 dinar= 1 euro


Onda smo blizu i EU.

Samo koja bi vlast kod nas to primenila.

Gospodine Pepsiman, ako mi uvedemo nekreditni novac onda će se evro prilagoditi dinaru a ne dinar evru. To treba da je naš uslov za pristup Evropskoj Uniji. Mi treba da postavljamo uslove Evropi a ne ona nama.

Stojan Nenadovic ::

Gospodine Pepsiman, ako mi uvedemo nekreditni novac onda će se evro prilagoditi dinaru a ne dinar evru. To treba da je naš uslov za pristup Evropskoj Uniji. Mi treba da postavljamo uslove Evropi a ne ona nama.

E tu se potpuno slazem sa vama. :D

Ne samo da postavljamo uslove vec da ih opkolimo i napadnemo. ':cheers:'

I zarobimo ':king:'




Bolje je imati akcije na grani nego nekretnine u ruci

A jel ste razmišljali da umesto poklanjanja novca (sa kojim svako može da uradi šta hoće) vi u stvari poklonite neki "bon za domaće proizvode"?

HUACHUMA ::

Ne samo da postavljamo uslove vec da ih opkolimo i napadnemo. ':cheers:'

I zarobimo ':king:'

I uzmemo im sve evre i podelimo narodu !! :cheers: