Kako funkcionisu banke i sta uraditi da se izvucemo!

Zahvaljujem se svima i nadam se da je tako kako Vi kažete. Administratoru se izvinjavam ako sam ga pogrešno shvatio.
Mladene, ja smatram da sav novi novac koji ulazi u opticaj, mora da ulazi kao poklon. Taj novac koji sam nazvao nekreditnim novcem je taj novac koji odlučuje kolika je količina novca u opticaju. Ako neko štedi od tog novca i daje zajam iz tako prikupljene štednje, to samo novac menja mesto, ali se ni tom štednjom, ni tim pozajmljvanjem, ne menja količina novca u opticaju. To je sve u privatnim rukama, i to me ne interesuje. To ne utiče na inflaciju, niti izaziva ekonomsku krizu. Ako to doprinosi porastu proizvodnje, to se ogleda tako, što se dodaje novi veći novac, kao novi poklon. Dakle, novi, dodatni novac se daje kao poklon i ako se tako radi problema neće biti. Ako tako radi diktator, biće dobro, a ako tako ne radi demokratska vlada, neće biti dobro.

Molba i za Stojana i za Mladena.

Pošto primećujem da nisam jedina na ovom forumu koja to ne shvata...

Objasnite nam razliku izmedju nekreditnog novca koji se daje kao poklon

i inflatornog novca koji se štampao u doba Miloševića (država je kontrolisala

količinu novca koji se puštao u opticaj)......da li je razlika samo u prekoračenju

neke mere ili je nešto drugo u pitanju?

Stojan Nenadovic ::

Mladene, ja smatram da sav novi novac koji ulazi u opticaj, mora da ulazi kao poklon.

Dobili ste primer koji direktno negira to što pričate. Ni Australija nije radila tako kako vi zamišljate, iako je moguće emitovala nekreditni novac za infrastrukturu, pa to predstavila kao "budžetski deficit". Ali nije štampala i poklanjala pare krajnjim potrošačima, niti je nekreditni novac jedini novac koji ulazi u opticaj.

Ja moram da kazem da se ne slazem sa ovom intervencijom Admina, jer se najbolje ideje (i to je dobro poznato) uvek radjaju u diskusijama, kao posledica sukoba misljenja. Mladen i Stojan su ovde zapoceli jednu veoma vaznu diskusiju, pa sve i da ih samo pratimo, verujem da mozemo nesto nauciti. Svaka intervencija u suprotnom smeru bi znacila moderaciju u cilju gusenja slobodne reci na forumu.

Gospodine Pepsiman, hvala Vam što se interesujete za moj rad. Moj se rad zvao "Teorijske i ekonomsko-političke implikacije hipoteze o merljivosti upotrebne vrednosti". Ili ukratko "Osnovi teorije apstraktne korisnosti i viška korisnosti". To je dosadno za čitanje i dovoljno Vam je da se upoznate sa člancima objavljenim na mom sajtu http://noncredit-money.org Iako su članci kratki, imam utsak da ih niko nije pročitao. Čitajte ih pažljivo, ako treba više puta. Mladen je primio moj rad sa oduševljenjem, ali posle kad je saznao mnogo drugih stvari, razočarao se u moj rad. Ja misim da je zaboravio šta je sve pročitao u mom radu. On misli da se mi mnogo razlikujemo i pripisuje mi mnoge stvari. Kad se pažljivo pročita moj rad vidi se da se gotovo u svemu slažemo a da su razlike minimalne. Ali ima jedna bitna razlika, koja me odvaja gotovo od svih ljudi na svetu, a to je. Ja kažem da ponuda mora biti veća od tražnje. Višak ponude predstavljen je nekreditnim novcem koji se daje kao poklon.

Greta, nekreditni novac se daje kao poklon u iznosu koji predstavlja potrebnu dodatnu količinu novca u opticaju. To što kažem samo potrebnu količinu, to znači količinu koja je potrebna da ne bude inflacije. To ne možete da mešate sa Miloševićevom inflacijom. Novac kao poklon ima zagarantovanu inflaciju nula, odsad pa do beskonačnosti. Zato je to realan novac.

@Admin,

Došao sam na ovu temu i forum, jer me je urednik StefanMR pozvao da se uključim u diskusiju povodom moj teksta. Ja nisam želeo da polemišem sa Stojanom niti sam ga zvao ovde, ali mu ne mogu zabraniti. Sve što pišem ne doživljavam nikakvom promocijom, već gledam da ljudima prenesem ono što znam o novcu i bankarstvu. Ako je ljudima sve savršeno jasno i rasprava ih "ubija u pojam", nema problema, samo kažem doviđenja.

Gospodine Banjac, gospodine Nenadovicu, apelujem na Vas i molim Vas da na ovoj temi i dalje diskutujete. Mnogo sam naucio od kako citam ovo sto pisete, a svakako nije na odmet da naucim jos vise. Ukoliko Admin bude dalje intervenisao u cilju obustavljanja diskusije, plasim se da cu i ja reci dovidjenja.

Mladene, po mom mišljenju, nekreditni novac mora biti jedini novododati novac koji ulazi u opticaj. Ako je neki novac ušao u opticaj kao kredit, i ako mislite da je sve ispalo dobro, onda znači da bi ispalo dobro i da je i taj novac poklonjen.

Stojan Nenadovic ::

Mladene, po mom mišljenju, nekreditni novac mora biti jedini novododati novac koji ulazi u opticaj. Ako je neki novac ušao u opticaj kao kredit, i ako mislite da je sve ispalo dobro, onda znači da bi ispalo dobro i da je i taj novac poklonjen.

Ne mislim, nego navodim dokaze i niste u pravu jer svež novac mora ići i privatnom sektoru, a to ne može kao poklon, jer bi proizvođač dobio i pare i novostvorenu vrednost. A usput ste skroz promašili temu i već pet stranica bezobrazno trolujete diskusiju. Zašto to radite? Jeste li pročitali prvu poruku i naslov teme?

Stojan Nenadovic ::

Greta, nekreditni novac se daje kao poklon u iznosu koji predstavlja potrebnu dodatnu količinu novca u opticaju. To što kažem samo potrebnu količinu, to znači količinu koja je potrebna da ne bude inflacije. To ne možete da mešate sa Miloševićevom inflacijom. Novac kao poklon ima zagarantovanu inflaciju nula, odsad pa do beskonačnosti. Zato je to realan novac.

Kada sam postavljala pitanje previdela sam da je slično pitanje postavio i Kobe Bryant
nd drugoj temi http://aikb.own0.com/info-f5/pismo-guverneru-t999.htm#46536

Moram d kažem da mi i dalje nije jasno šta znači "potrebna dodatna količina novca u opticaju"? :drunken:

Zar tu ne postoji opasnost da će se poremetiti kurs dinara? Moguće je da će
oni koji dobiju novac na poklon krenuti da kupuju evre? i da će se time opet
poremetiti "potrebna dodatna količina novca u opticaju"?

Greta ::

Molba i za Stojana i za Mladena.

Pošto primećujem da nisam jedina na ovom forumu koja to ne shvata...

Objasnite nam razliku izmedju nekreditnog novca koji se daje kao poklon

i inflatornog novca koji se štampao u doba Miloševića (država je kontrolisala

količinu novca koji se puštao u opticaj)......da li je razlika samo u prekoračenju

neke mere ili je nešto drugo u pitanju?

Mogu da pričam samo u svoje ime, a nadam se da će trol odustati i otvoriti neku svoju temu ako želi.

Nekreditni novac emituje država za javne projekte poput infrastrukture i podršku državnim firmama, znači u onim slučajevima kada je ona u ulozi proizvođača. Što bi samoj sebi zajmila pare?

Sad druge strane, Milošević je novac masovno emitovao i plasirao u vidu kredita ne samo firmama, već i krajnjim potrošačima i naročito špekulantima bliskih partiji za kupovinu deviza na crnom tržištu. Evo kako je to opisao Dragoslav Avramović:

"Još jedna komplikacija je bilo uvođenje dvojnog deviznog kursa; kao i sniženje kamatne stope, uvođenje privilegovanog kursa (koji bi zaostajao 25-30 odsto iza tržišnog) vodilo je masivnoj tražnji deviza od strane privilegovanih korisnika. Ako su to u isto vreme bili i korisnici jevtinih dinarskih kredita iz primarne emisije, ukupno dejstvo na tražnju deviza bilo je ogromno. Ovo su naročito koristili neki posrednici, uključujući neke banke koje su se obogatile fantastičnom brzinom, upotrebljavajući primarnu emisiju za kupovinu deviza koje su onda prodavale na crnom tržištu uz ogromne profite i skoro nikakav rizik."

Inače, inflacija je vid oporezivanja, jer je svejedno da li ćete nekom izvući 100 dinara iz džepa ili obezvrediti novčanicu od 200 din. tako da sa njom sad možete kupiti duplo manje robe i usluga.
Hiperinflacija je bila notorna pljačka, jer novac na početku takve nekontrolisane (špekulativne) emisije vredi najviše, a kako se potom utapa u promet i menja vlasnike vredi sve manje, jer nova emisija stalno pritiče. Koristeći ovu logiku pojedinci u vlasti i bliski njoj su rešili da se silno obogate na račun ostatka populacije. Rat i sankcije su poslužili samo kao dobar izgovor, iako su se naravno loše odrazili na našu privredu, ali nisu bili razlog hiperinflacije, to sigurno.

Gospođo Greta, potrebna dodatna količina novca u opticaju data je jednačinama: dM = kM ; k = (ponuda - tražnja/tražnja ;
Te jednačine pokazuju koliko novca treba dodati u opticaj, a da inflacija bude nula. Ako je inflacija nula vrednost novcu se ne menja nikad. Zato je taj novac realan novac. Svi ovi novci su samo nominalni i moraju da se preračunavaju na realni novac. Nominalni novac ima u sebi zaračunatu inflaciju koja je nužnost za kreditni način emitovanja novca. Biagio Bossone koji je bio vođa radne grupe Za pripremu Samita G-20, je napisao: "Mi predlažemo sistem nekreditnog novca, gde je stvaranje novca odvojeno od pozajmljivanja".

Gospodine Mladene, Biagio Bossone, koji je bio izvršn direktor Svetske banke i izvršni direktor MMF-a, a onda je postao vođa radne grupe, koja je pripremala predloge za Samit G-20, 8 marta 2009. godine, je napisao: "To solve this crisis, let's think out of the box". To je bio naslov. A u tekstu je napisao: "We propose a noncredit money system, where money creation is separated from lending". Ja sam to shvatio da se novac stvara kao nekreditni novac a da je pozajmljivanje novca proces koji je odvojen od procesa stvaranja novca. Kako Vi objažnjavate Bosoneov stav? Ja sam Vam rekao da prihvatam sve što ste napisali o tome kako se pravi novac od strane bankara i zato tu nemam šta da kažem, jer ste Vi sve lepo rekli i znate mnogo više o tome da bih ja mogao da Vam u tome pomažem. Ja samo dodajem neke detalje da bih pokazao da je nekreditni novac naučno utemeljen. Vi se ne interesujete za teoriju, nego samo potencirate praksu. Ali i Vaš pogled na praksu određen je vašim teorijskim stavom. Ja teorijski predvidim da se brzina opticaja novca mora da usporavam i nađem kod Fridmana, da je to tako ali da on ne zna da objasni zašto je to tako. Fridman je to našao proučavajući statističke podatke, koji znače praksu. Vi ne verujete Fridmanu jer Vam Vaš teorijski okvir ne dozvoljava da prihvatite mogućnost da se brzna opticaja noca usporava. Tako Vi ne možete da praviln razumete praksu. Vi kažete da je Australijska vlada dala novac penzionerima i sirotinji, i da je to u redu, zato što je to dato iz budžetskog suficita, a da valjda, ne bi bilo u redu da je dato iz nekreditnog novca. Praksa pokazuje da novac može da se daje potrošačima, a Vi pogrešno tumačite tu praksu, jer vas vodi pogrešna teorija a Vi toga niste svesni. Teorija je važna. Najvažnije je da Vas vodi prava teorija. Stoga je najvažnij izbor prave teorije.

Sve sam vam to objasnio mali milion puta, ali ste očigleno postali senilni ili jednostavno ne hajete. Ali pošto nemate nameru da se povučete i nastavljate da trujete temu koja nema nikakve veze sa vašom "teorijom", odgovoriću zbog drugih koji ovo čitaju.

Brzina novca usporava, jer ga privatni bankari ne vraćaju u budžet, tj. opticaj širokim slojevima stanovništva, onako kako bi to radile ustanove i banke pod javnom kontrolom. Deo novca koji potroše i tako vrate u opticaj (u domicilnoj zemlji ili inostranstvu), bankari izvlače putem poreza, za šta im služe korumpirane Vlade kao njihovi agenti i marionete.

Najvećem broju ljudi se ostavlja tek toliko novca da prežive i ništa preko toga. Oni koji plivaju u novcu i bogatstvu su privatni "bankari" i njihovi pomagači u čitavoj priči, koje ja zovem goniči robova. Fridman je bio jedan od njih, a Bosone je samo delimično u pravu, jer ne razume da je tajna prosperiteta jedne zemlje i emisije novca u njegovoj kontroli.

Nisu internacionalni bankari maloumni, pa da ne znaju šta rade i otkuda im toliko bogatstvo i uticaj, a vi se ponašate kao da jesu.

Mladene, sve što Vi kažete, ja prihvatam da ste u pravu, ali ja govorim nešto više od toga. Ja sam postavio formulu: korisnost - trošak = višak korisnosti. Višak korisnosti se predstavlja nekreditnim novcem i poklanja. Tako je to u ekonomiji. U prirodnim naukama to znači. Trošak je energija koja se ulaže. Korisnost je energija koja se dobija. Korisnost je veća od troška. Dobija se više energije nego što se troši. To radi Veljko Milković iz Novog Sada, a to protivreči zakonu o održanju energije. Korisnost je veća od troška i ponuda je veća od tražnje, a to protivreči teoriji koja je oblikovala Vaše mišljenje. Ja nisam senilan, odnosno napisao sam svoj rad pre četrdeset godina, napisao sam svojrad, dok još nisam bio senilan. Videćemo za dve godine šta će se sve desiti.
Vi ste rekli da ne cenite teoriju i da ste Vi praktičar. Ali i dobar rad u praksi mora da se zasniva na dobroj teoriji. Za mene usporenje brzine opticaja novca znači porast racionalnosti potrošnje i tako sam ja to naveo na početku svog rada. To je prvo odnosno primarno, a sve što Vi pričate može biti tačno ali ostaje sekundarno, i manje interesantno za mene. To ne može izmeniti moje primarne pretpostavke, koje treba da se potvrde ne samo u ekonomiji nego i u prirodnim nakama, i da otvore novu eru u istoriji čovečanstva.

Stojan Nenadovic ::

Mladene, sve što Vi kažete, ja prihvatam da ste u pravu, ali ja govorim nešto više od toga. Ja sam postavio formulu: korisnost - trošak = višak korisnosti. Višak korisnosti se predstavlja nekreditnim novcem i poklanja. Tako je to u ekonomiji. U prirodnim naukama to znači. Trošak je energija koja se ulaže. Korisnost je energija koja se dobija. Korisnost je veća od troška. Dobija se više energije nego što se troši. To radi Veljko Milković iz Novog Sada, a to protivreči zakonu o održanju energije. Korisnost je veća od troška i ponuda je veća od tražnje, a to protivreči teoriji koja je oblikovala Vaše mišljenje. Ja nisam senilan, odnosno napisao sam svoj rad pre četrdeset godina, napisao sam svojrad, dok još nisam bio senilan. Videćemo za dve godine šta će se sve desiti.
Vi ste rekli da ne cenite teoriju i da ste Vi praktičar. Ali i dobar rad u praksi mora da se zasniva na dobroj teoriji. Za mene usporenje brzine opticaja novca znači porast racionalnosti potrošnje i tako sam ja to naveo na početku svog rada. To je prvo odnosno primarno, a sve što Vi pričate može biti tačno ali ostaje sekundarno, i manje interesantno za mene. To ne može izmeniti moje primarne pretpostavke, koje treba da se potvrde ne samo u ekonomiji nego i u prirodnim nakama, i da otvore novu eru u istoriji čovečanstva.

Ne prihvatate vi ništa, već glumatate i idete linijom manjeg otpora. Terate me da trošim vreme na sto puta prežvakane stvari, a vidim da ne prestajete da me pominjete čak i na sopstvenoj temi. Šta vam je, da niste opsednuti?

Višak korisnosti se manifestuje kroz tržišnu cenu koja je veća od zbira troškova (celina vredi više nego prost zbir delova) što daje motiv kako proizvođačima da proizvode, tako i kupcima da kupuju određenu robu ili uslugu. Kupac je isto tako proizvođač ili pružalac usluge i od njega se očekuje da da nešto zauzvrat. Zato proizvođač i prihvata novac, jer mu donosi polaganje prava na tuđe stvorene vrednosti. Ove vrednosti mogu biti predmet slobodne razmene na tržištu, ali i ne moraju.

Pošto postoje i one delatnosti koje nisu tržišnog karaktera (ne dao bog da jesu), a bitni su za funkcionisanje jedne države i društva poput javnih službi, vojske, policije, prosvete, zdravstva i sl., jedan deo zarade (proizvedenih vrednosti) se preko budžetskih prihoda republike ili grada transferiše ovim službama i ustanovama. Oni za uzvrat leče, školuju, štite i pružaju druge usluge onima iz privatnog sektora.

Postoje naravno posebne kategorije stanovništva poput dece, starih i bolesnih i njima treba da se poklanja, ali to se takođe radi putem budžetskih prihoda, a ne poklanjanjem sveže emitovanog novca. Zašto su budžeti danas prazni i to ne samo u Srbiji? Zato što emisiju novca i kredita, kao i samu Vladu, defakto kontrolišu privatni "bankari" i paraziti koji državu tretiraju kao svoj privatni posed. Javnost o ovome nema pojma i sve loše pripisuje tajkunima, iako su i oni sitna boranija u odnosu privatne emitere novca.

Da u Srbiji postoje državne banke koje svoju dobit vraćaju u budžet (opticaj) i tako ga transferišu velikom broju korisnika, mi ovih problema ne bi imali. Takođe, svaka iole suverena država bi emitovala nekreditni (debt-free) novac potreban za izgradnju Koridora 10 i slične javne projekte, tako da bi novca bilo dovoljno i optimalno, uz punu zaposlenost i opšti rast standarda.

MladeneMB, tržišna cena deli višak korisnosti na profit koji pripada proizvođaču i potrošačku dobit, koja ostaje potrošaču. Zbir dohodaka odgovara ukupnoj korisnosti i mora biti najveća veličina. Zbir tržišnih cena je društveni proizvod, koji je srednja veličina, a zbir troškova je najmanja veličina. Znači ja imam tri različite veličine u sistemu društvenih računa. Ako je tako i kod Vas, onda među nama nema razlike. Ako Vi znate samo društveni proizvod i možda zbir troškova a ne znate da je zbir dohodaka veći od njih onda među nama postoji bitna razlika. Kod mene je zbir dohodaka jednak zbiru društvenog proizvoda i dobiti potrošača.

Stojan Nenadovic ::

MladeneMB, tržišna cena deli višak korisnosti na profit koji pripada proizvođaču i potrošačku dobit, koja ostaje potrošaču. Zbir dohodaka odgovara ukupnoj korisnosti i mora biti najveća veličina. Zbir tržišnih cena je društveni proizvod, koji je srednja veličina, a zbir troškova je najmanja veličina. Znači ja imam tri različite veličine u sistemu društvenih računa. Ako je tako i kod Vas, onda među nama nema razlike. Ako Vi znate samo društveni proizvod i možda zbir troškova a ne znate da je zbir dohodaka veći od njih onda među nama postoji bitna razlika. Kod mene je zbir dohodaka jednak zbiru društvenog proizvoda i dobiti potrošača.

Konačno smo se složili da se ne slažemo i imajte to u vidu ubuduće.

Potrošačku dobit ili korisnost mimo tržišne cene, ste vi jednostavno izmislili i doveli u vezu sa padom brzine opticaja novca i držite se toga kao pijan plota već 30 godina. Nije vam palo na pamet da bi mogli postojati neki drugi razlozi za smanjenje kupovne moći širokih slojeva, a ne tobožnja racionalnost potrošnje (većina ljudi ima tek toliko da preživi, a vi ih nazivate racionalnim potrošačima?!) Čak i da ima, poklanjanje novca onima koji već imaju para (jer ako su "racionalni", pa se ustežu od kupovine, oni svoje pare štekaju negde, zar ne), neće im narušiti tu hipotetičku racionalnost. Pošto već imaju novca, oni će i to što dobiju kao poklon radije uštedeti, zar nije tako?

Magična formula koja sve rešava je posebna priča i njenu primenu još nikom niste demonstrirali, čak ste mi svojevremeno u mejlu priznali da ne znate kako bi ste prikupili podatke za nju u realnom vremenu. Jer podaci za bruto domaći proizvod kasne i po 6-7 meseci i svode se na PROCENU, dakle nema egzaktnih podataka niti je to moguće dobiti. Samim tim ni brzina opticaja novca V nije poznata u datom trenutku, već se može odnositi samo na neko prošlo vreme. Jel to vama dopire do svesti ili ćete i dalje vikati - moja formula (za koju nemam podatke) rešava sve?

Sve to vi nesvesno priznajete kada kažete da sa količinom potrebnog novca treba eksperimentisati u praksi, pa čas dodati, a onda ako treba oduzeti dok ne naštimamo koliko tačno treba. To nema blage veze ni sa formulom, ni sa osnovnim postavkama teorije koju zastupate, a koja se svodi na to da su makroekonomija i naročito emisija novca egzaktne oblasti koje ne podležu improvizaciji.

A jel može neki link koji bi potvrdio tu priču o Poljskoj???

Gospodine FatCat, ja sam na Guglu upisao non-performing loans in australia i izašla je tabela na kojoj je Australija sa 0,3 % takvih kredita, najbolja zemlja na svetu. Argentina sa preko 30% takvih kredita je najgora, na drugom mestu su Filipini sa preko 25%, slede Egioat sa ispod 25%, Poljska sa 18%, Rusija sa 15% i tako dalje. Ne znam da li ste na to mislili.

:D
1. Ako kažem Poljska, onda, mislim: POLJSKA!! :P
2. Jel ti to tvrdiš da je "non-performing loans" = non credit Money ???
3. Kad kažem LINK - mislim LINK !!!

FatCat ::

Jel ti to tvrdiš da je "non-performing loans" = non credit Money ???

Ako ih emituje državna banka za potrebe javnih preduzeća i projekte od nacionalnog značaja, naravno da jeste.
Prema zapadnjačkim merilima kineske državne banke su neprekidno u stanju bankrota već godinama, iako za to vreme kineska privreda puca od snage i beleži najveći rast na svetu, čak i u uslovima globalne ekonomske krize. Inflacija je redovno jednocifrena. Kako je to moguće? Pa moguće jer zapadni ekonomisti i analitičari ispranog mozga ne shvataju da državne banke nikada ne mogu bankrotirati, jer ih dotira Vlada emisijom svežeg novca, ali i sredstvima iz budžeta. Za uzvrat, one opslužuju preko 300.000 državnih firmi koliko ih ima u Kini. Jedini uslov je da se dobijene pare produktivno iskoriste, što se odnosi i na izgradnju infrastrukture.
The State-Owned Enterprises of China http://www.applet-magic.com/chinasoes.htm
THE "INSOLVENCY" OF STATE BANKS IN CHINA http://www.applet-magic.com/chinafin.htm

Ko o čemu baba o uštipcima!!

Prvo da ti objasnim šta su non-performing loans:
...pri istoj količini uloženog novca povećava se udeo loših kredita (non-performing loans). Loši krediti predstavljaju mač sa dve oštice uperene i prema bankama i prema korisnicima kredita.

Evo i ja tebi da dam jednu tabelu:
[You must be registered and logged in to see this image.]

Evo malo pročitaj nešto pa će ti se kasti:
Inside the credit boom: competition, segmentation and information evidence from the Serbian credit market
http://findarticles.com/p/articles/mi_hb6392/is_2_50/ai_n28571755/pg_2/?tag=content;col1

Nemoj da se brukaš više postavljajući te neke linkove na "šarene" sajtove koje pišu anonimne osobe,
ako ne znaš gde da tražiš relevantne tekstove - pitaj, uputiću te!

Pitao sam te za POLJSKU i još jednom: ZA POLJSKU !!! Ne za Kinu!

Pusti Kinu, to je zemlja koja ima još uvek neki polu-komunističko-diktatorsko-kontrolisano-tržišnu (?)privredu, a i očigledno je da ništa nisi ozbiljno o Kini čitao.
Znao bi da u Kini radnici na gradjevini rade za JEDAN DOLAR na dan, da nemaju socijalno, da im niko ne garantuju da neće sutra biti otpušteni, da ih sitni tajkuni (još gore nego ovde) varaju za plate (ne isplaćuju ih po 3-4 meseca, ako ih uopšte isplate... a na kineskom selu je mrtvilo, u kini je prošle godine bilo više od 20.000 štrajkova i pobuna, a nadam se i da znaš da nemaju slobodan pristup informacijama, i da im je veliki broj stranica na internetu blokiran.. jel to ta tvoja obečana zemlja?

Da se vratimo na ekonomiju:
Evo ti nekoliko linkova (nisu šareni i zana se ko ih je pisao):

How Has China's Economic Emergence Contributed to the Field of Economics?
http://www.palgrave-journals.com/ces/journal/v50/n2/full/ces200814a.html

Reforming China's SOEs: An Overview
http://www.palgrave-journals.com/ces/journal/v50/n3/full/ces200831a.html

I malo se uozbilji ako misliš da neko s tobom diskutuje!
U suprotnom ovo sve što ti i Stojan pišete liči na neki populistički predizborni govor LDP-a (ili G17+) ili na neku usrećiteljsku sektu koja "zna put" u raj...

I još nešto: da nisi i ti pravnik ko tvoj kolega Stojan?

E ovakvu raspravu pozdravljam. :D Svaka cast Fat Cat vidi se da si dobro potkovana sa ovom materijom. Samo nastavite u tom stilu sa paznjom vas pratimo.

P.S Samo da Stefan jos dovede Orisnog gde bi nam bio kraj. :bounce:

Hvala Pepsi, valjda se još nekome dopalo...
i dok čekamo podatke vezane za Poljsku , da vidimo šta se to STVARNO desilo u Australiji???
Radi se o demokratskoj zemlji koja prihvata u potpunosti tržišnu ekonomiju.
Ovde je već pominjano kako je tamo vlada delila pare stanovništvu i kako
u Australiji skoro pa da se i ne oseća kriza, tj. Mladen i Stojan tvrde da u
Australiji nema krize. Da li je sve baš tako???

Australijska vlada je delila POMOĆ najugroženijoj kategoriji stanovništva - penzionerima i SAMO njima!!!
I kako lepo piše u objašnjenju UMESTO da im odobri REDOVNO povećanje penzija!!!

"Влада им ових дана исплаћује по 1.000 долара једнократне помоћи, уместо да им одобри редовни раст пензија који не могу да очекују све до половине идуће године.

У 2009, међутим, очекује се и да ће државни буџет бити у дефициту, а шта ће се онда још десити, тек остаје да се види."
http://www.rtv.rs/sr_ci/svet/kako-je-kriza-zakacila-australiju_98276.html
VEST JE BILA IZ DECEMBRA 2008!!!

E, sad da vidimo kako se Australijska ekonomija ponašala u 2009.??

"Današnji izveštaj vlade pokazuje da je bruto domaći proizvod (BDP) Australije - vrednost sve robe i usluga u zemlji - pao za pola proceneta u četvtom kvartalu u odnosu a treći, kada se podigao za 0,1 odsto.

Kompanije su smanjile proizvodnju dok potrošnja stanovništva stagnira, što je zbrisalo dobitke, kaže vlada.

Rezulat je daleko ispod predviđenog rasta od 0,2 odsto i prvi je pad BDP-a od 1991. godine, kada je uvođenje poreza na promet zakočilo potražnju.

BDP Australije za celu 2008. godinu porastao je za 0,3 odsto u odnosu na prethodnu što teško pada zemlji čija je ekonomija rasla za po više od tri proceneta u proteklih 17 godina, i gde je bruto domaći proizvod po svakom stanovniku prošle godine bio 50.925 dolara."
(APRIL 2009 !!!) http://www.emportal.rs/vesti/svet/81027.html


Australija ponovo podigla kamatne stope! (mart 2009)
http://www.biznisnovine.com/cms/item/stories/sr.html?view=story&id=41650&sectionId=9


Australija ušla u recesiju! (april 2009)
http://www.capital.ba/australija-usla-u-recesiju/

Dakle, ništa nije pomoglo to "deljenje" pomoći penzionerima....
I :study:

Najopasnije su poluistine i poluobrazovani "eksperti"!!!

FatCat ::

Prvo da ti objasnim šta su non-performing loans:
...pri istoj količini uloženog novca povećava se udeo loših kredita (non-performing loans). Loši krediti predstavljaju mač sa dve oštice uperene i prema bankama i prema korisnicima kredita.

Ne valja ti što stvari učiš napamet. Državne banke ne mogu nikada propasti, ako ih dotira domaća Vlada emisijom svežeg novca koji se produktivno koristi tako da pare imaju pokriće. Državne emisione banke su pre svega uslužne, a ne profitne ustanove, pogotovo kada se radi o državnim preduzećima kao njihovim klijentima i projektima od javnog značaja. Termin "non-performing loans" možda ima smisla na zapadu gde privatnici masovno krivotvore novac terajući ljude u dužničko ropstvo, dok je u sistemu državnog bankarstva tako nešto besmisleno govoriti.

FatCat ::

Nemoj da se brukaš više postavljajući te neke linkove na "šarene" sajtove koje pišu anonimne osobe, ako ne znaš gde da tražiš relevantne tekstove - pitaj, uputiću te!

Da li je tekst "šaren" ili ne, stvarno nije bitno za diskusiju. Važna je sadržina koja ti je očigleno promakla, jer bi u suprotnom video da i jedni i drugi izvori podjednako kritikuju kinesku ekonomsku politiku i praksu! Ja sam ih samo naveo da pokažem koliko je zapadnim ekonomistima ispran mozak po tom pitanju.

FatCat ::

Pitao sam te za POLJSKU i još jednom: ZA POLJSKU !!! Ne za Kinu!

Koga briga za Poljsku, ja je nisam ni pominjao. Jedno je sigurno, ta država nema monetarni suverenitet, što je praktično čini kolonijom internacionalnih bankara, o čemu svedoči oko 250 milijardi dolara spoljnog duga još u "predkrizno" vreme. Masa njihovih radnika je nakon prijema u EU otišla da radi na zapadu, ponajviše u UK, pa je to doprinelo da statistika zabeleži veliki "pad" stope nezaposlenosti. Međutim, nakon ove dizajnirane krize, stvari se vraćaju "u normalu": http://www.vesti-online.com/Vesti/Svet/19768/Nezaposlenost-u-Poljskoj-porasla-na-119-procenata

FatCat ::

Pusti Kinu, to je zemlja koja ima još uvek neki polu-komunističko-diktatorsko-kontrolisano-tržišnu (?)privredu, a i očigledno je da ništa nisi ozbiljno o Kini čitao.
Znao bi da u Kini radnici na gradjevini rade za JEDAN DOLAR na dan, da nemaju socijalno, da im niko ne garantuju da neće sutra biti otpušteni, da ih sitni tajkuni (još gore nego ovde) varaju za plate (ne isplaćuju ih po 3-4 meseca, ako ih uopšte isplate... a na kineskom selu je mrtvilo, u kini je prošle godine bilo više od 20.000 štrajkova i pobuna, a nadam se i da znaš da nemaju slobodan pristup informacijama, i da im je veliki broj stranica na internetu blokiran.. jel to ta tvoja obečana zemlja?

Ako hvalim monetarnu politiku koja je više nego superiorna u odnosu na našu ili američku, ne znači da veličam i politički sistem. Ali obzirom da je Kina najveći proizvođač na svetu, najveći izvoznik, da ima najveće devizne rezerve, nisku inflaciju i sve veći životni standard stanovništva, glupo je reći da pustimo Kinu, umesto da vidimo šta nju to izdvaja od drugih. Bilo bi fer pomenuti da su troškovi života u Kini neuporedivo niži nego na zapadu http://www.networkesl.com/english/web/48_66.html

Gospodine FatCat, dođite na moju temu, ako hoćete da čujete moj odgovor.

FatCat ::

Australijska vlada je delila POMOĆ najugroženijoj kategoriji stanovništva - penzionerima i SAMO njima!!!I kako lepo piše u objašnjenju UMESTO da im odobri REDOVNO povećanje penzija!!!

Ti sigurno zamišljaš njihove penzionere kako preturaju po kontejnerima :D Pare nisu poklanjane samo penzionerima, već isto tako i porodicama koje imaju niska primanja (niska za njihove pojmove), ali i onima koji su kupovali kuću po prvi put. Već sam ostavljao izvore o tome, neću da se ponavljam.

Drugo, ja nisam nigde nisam rekao da u Australiji nema krize (to drugi tvrde), već sam samo argumentovao da Australija nije emitovala svež novac "iz ničega" i delila ga krajnjim potrošačima, nego da je u tu svrhu koristila budžetski suficit. U poređenju sa Srbijom ili SAD, Australija je definitivno demokratska zemlja sa visokim životnim standardom, sa 1/3 populacije kao akcionarima u tamošnjim bankama (zamisli tako nešto u Srbiji ili Americi), sa visokim porezima koje plaća bankarski (neproduktivni sektor ekonomije) i to ne može narušiti nikakav pad GDP-a od 0,1% i slične statističke igrarije. Ako ljudi koji tamo žive kažu da nema krize, onda to valjda ima veću težinu nego bilo šta drugo, jer dolazi iz prve ruke.

Ne bih Vas više zadržavao!

Šta sam ja razumela:

Mladen je otkrio toplu vodu - tj, da bankari i banke "vladaju" svetom i toliko je to za nj. bilo "šokantno" i neočekivano da se osetio "pozvanim" da o tom "svom" otkriču obavesti svetsku populaciju...
Shvatio je da već sada (ili u bližoj budućnosti) svi mi radimo (ili čemo raditi) za banke i "bankare", a da veliki broj vlada već sada radi za nj.
KASNO MLADENE !!!
Al, dobro... vidim da si mlad i ne čudi me da sad tek "otkrivaš" svet i kako on funkcioniše...

Sve ostalo su .... da ne kažem: gluposti!!

Evo na pr. Ko ti garantuje da će povećanje tražnje dovesti do veće proizvodnje?
To bi bilo racionalno, ali ljudi se ne ponašaju uvek "racionalno" - meni se nekako "javlja" da bi ako ja proizvodim nešto za šta se naglo povećala potražnja, ja jednostavno povećala cenu svog proizvoda i ne bih trepnula... baš me brige za sve drugo!
Da, ljudi su sebični i neracionalni...
Ko s tim ne računa i ne shvata da svaka osoba na svetu misli da je zaslužila bolje i više, taj očekuje previše... znaš (valjda) za ono: na svetu ima ljudi koji misle da su ružni, ali (skoro) da nema onih koji za sebe misle da su glupi!

Ili: probaj nekoga da ubediš da je bolje da radi 30 god. i da štedi za stan, pa tek onda da ga kupi - umesto da ODMAH uzme kredit (na 40 god. :lol: ) i kupi stan (novcem koji će tek da zaradi)!?

Kreirani (kreditni) novac nastao je jer se pokazalo da je moguće dati vrednost i nečemu sto u ovom momentu ne postoji ali gde postoji realna i merljiva šansa da će postojati za neko vreme.

Svest ljudi nije još na nivou onoga što je Karl Marks od njih očekivao, zato je komunizam utopija...


A sada da citiram svoju ljubimicu 8)
But Ms Blythe Masters, said that credit default swaps aren't what needs regulation. Rather, it's the people who use them who should be regulated.

U pravu je 100% !!!!

https://www.aikb.net/edukacija-f6/ko-je-kriv-za-krizu-t701.htm

Beograd -- Vlada Srbije će na sednici u petak usvojiti program subvencionisanih dinarskih potrošačkih i gotovinskih kredita za građane.
Ministar ekonomije Mlađan Dinkić rekao je da je cilj odobravanja novih dinarskih kredita povećanje kupovine moći građana, podsticanje domaće tražnje, brži privredni rast, jačanje domaće valute i podsticaj domaćoj proizvodnji.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=03&dd=23&nav_id=419685

Valjda je to taj nekreditni novac? :)

Sneki ::

Valjda je to taj nekreditni novac? :)

Ma naravno da jeste :roll:
Kada u naslovu vesti stoji subvencionisani KREDITI, to se "logično" čita kao nekreditni novac :lol:

Na stranu što se tu radi o subvencionisanim kreditima (dakle jednim delom iz poreza) i što će odlaziti u potrošnju, a kamate u džepove privatnih "bankara", a ja svo vreme pričam o emitovanju dinara u produktivne svrhe (i kredita i nekreditnog novca) od strane državnih banaka čija dobit odlazi u budžet, za tebe je to isto?! Ali šta se čudim kad sama kažeš da si "sebična i neracionalna". Da si drugačija, verovatno bi shvatila neke stvari.