Kako funkcionisu banke i sta uraditi da se izvucemo!

Nekreditni novac je onaj novac koji u opticaj ulazi kao poklon čiji je trošak jednak nuli. On kupuje realne troškove i realne cene. Novac koji u opticaj ulazi kao kredit ulazi sa troškom koji je jednak dugu i odmah diže relane troškove i realne cene na nivo nominalnih troškova i nominalnih cena.
Nominalni trošak (cena) = realni trošak (cena) + dug.
Novac kao dug može kupiti samo dug, a realni trošak (cena) ostaje neprodat. Zato kreditnog novca nikad nema dovoljno, pa se uzima novi kredit koji u opticaj ulazi kao dug, i opet ga nema dovoljno, i tako u beskraj. Otud inflacija i kriza. Nekreditni novac kao poklon nema inflaciju. Zato je on realan novac. Realan novac je jednak recipročnoj vrednosti brzine opticaja novca. Što je brzina opticaja manja, realna količina novca je veća. Što je brzina opticaja veća, realna količina novca je manja.

Gosn. Stojane, novac nije poklon. Te dve reči ne idu jedno uz drugo. Tamo gde nema razmene, nema ni potrebe za emitovanjem novca. Kad to shvatite, sve drugo će vam se posložiti u glavi.

Ako ljudima treba nešto da se poklanja kao rezultat tehnološkog progresa, to se onda radi vaučerima ili bonovima koji su za jednokratnu upotrebu odnosno skraćivanjem radnog vremena ili kombinacijom ta dva.

MladeneMB, ako novac nije poklon, on se onda dodaje na cene kao dug i nastaje problem koji se ne može rešiti. Kako Vi rešavate problem, ako tvrdite da je novac dug? Prihvatili ste nekreditni novac, pa ste onda rekli da može i nekreditni novac i kreditni novac. Da li sada kažete da može samo kreditni novac? Bio bih Vam zahvalan, ako mi konačno objasnite Vaš stav.

Stojane, može li biti isto kada kredite iz ničega emituju privatnici i to stranci, pri čemu kamate idu u njihove džepove i druga situacija kada te iste kredite emituje državna banka koja svoju dobit transferiše u republički budžet svojim građanima?

Zar ne vidite da u prvom slučaju dinari izlaze iz opticaja, jer se njima po pravilu kupuju devize kod NBS koje potom odlaze u inostranstvo, te se ljudi posle toga moraju iznova i iznova zaduživati, a kada dinare emituju državne banke (u produktivne svrhe naravno), kamate ostaju u opticaju i to tako što se pare transferišu širokom krugu budžetskih korisnika, između ostalog i za penzije i dečije dodatke.

Na ovaj način zatvaramo krug i kreiramo jedan stabilan izvor za finansiranje javne potrošnje neopterećen bilo kakvim kamatama i dugovanjima što povećava kupovnu moć stanovništva i blagotvorno deluje na domaću privredu. Nelikvidnost postaje prošlost, kao i aktuelni "krediti za likvidnost" koji su sami po sebi teška nebuloza i nusprodukt uzurpiranog monetarnog sistema.

Potreban je dakle i kreditni i nekreditni novac, zavisno da li se emituje privatnoj inicijativi ili za javne projekte i preduzeća od strateškog značaja kada normalno treba emitovati nekreditni novac, jer je besmisleno da država kao emiter novca samu sebe zadužuje i zbog toga što se tada unapred zna da će takvi projekti ili usluge imati društveno priznanje i vrednost. Krediti imaju smisla i moraju se primeniti samo kad je reč o privatnicima, jer tu proizvodnja novih vrednosti nije zagarantovana (nije zagarantovano da će društvo imati korist od njihove robe i usluga), ali se to očekuje, pa se novac daje na poverenje, tj. kao kredit. Isto tako, država kad se nađe u ulozi proizvođača ili organizatora proizvodnje, novostvorenu vrednost i korist od tih projekata uživa celo društvo, a kada privatnik proizvodi robu i usluge, novostvorena vrednost ide njemu. Zato privatnicima mora kredit, a država normalno emituje nekreditni novac.

MladenaMB, slažem se da država emituje nekreditni novac kao poklon. I to je novi novac. Ali kad se posle štedi i pozajmljuje iz tog novca koji je već u opticaju, tu samo novac prelazi iz ruke u ruku ali se ne menja njegova količina koja već postoji. Krediti mogu biti vrlo korisni, i dovesti do povećanja proizvodnje. Ali tu povećanu proizvodnju će realizovati država emisijom novog nekreditnog novca. Novac se stvara kad se poklanja. Nema stvarana novca bez poklanjanja novca. Novac se ne može stvarati davanjem kredita. Zato je stvaranje novca jedan pojam a kreditiranje drugi pojam. Te dve stvari treba odvojiti. Ako se novac stvara kao kredit, on unosi dodatne veštačke troškove u privredu i društvo i uzrokuje nemogućnost funkcionisanja tavog društva bez inflacije. "Mi predlažemo sistem nekreditnog novca, da se stvaranje novca odvoji od pozajmljivanja", rekao je Bosone.

Ja nisam rekao da država emituje nekreditni novac kao poklon, već onda kada je obavljen neki posao ili izvršena usluga za njen račun, tj. za potrebe društva. Potpuno je besmisleno da Srbija uzima inostrane kredite za popravku mosta Gazela ili gradnju koridora 10, kada samo treba emitovati dinare i platiti naše firme koje bi na tom poslu bile angažovane. To jeste nekreditni novac, ali nije poklon, jer novac po svojoj prirodi nije poklon već sredstvo razmene bez obzira da li se u opticaj unosi kao dug ili ne.

Drugo, niste mi odgovorili na pitanje (komentar) iz prvog pasusa, a ono je bilo najvažnije, jer ukazuje na dve potpuno različite varijante emitovanja kredita! Jednu koju vrše privatnici za svoj račun i drugu kada to radi država u ime i za potrebe društva. Da li to po vama ima iste posledice na: zaduženost populacije, brzinu cirkulisanja novca, kupovnu moć, itd.

MladenMB, novac ulazi u opticaj kao poklon i tada ima trošak nula, što znači da ne menja ništa u cenama. Kao kredit, novac ulazi u opticaj kao trošak koji je jednak dugu, i tada menja cene, odnosno dodaje sebe kao trošak na realne troškove, koji više nisu realni, jer su uvećani za dug. Zato novac nije zlato, ni srebro, niti bilo koja roba, niti bilo kakav kredit. To su neki pojavni oblici novca u istoriji, ali su danas potpuno prevaziđeni. Verovatno ni Ti ne možeš da vidiš novac kao neku apstrakciju, nego ga vezuješ za nešto konkretno. Kredit koji daje država isto je tako dug kao i svaki kredit. Ako postoji opravdanje da država daje kredite, to znači da je bolje da država daje to kao poklon nego kao kredit. Novac je po definiciji poklon. Ako hoće da emituje novac država mora da daje to kao poklon, ako ne daje to kao poklon, onda to nije novac. To je onda kredit a kredit nije novac. Kredit je zajam a novac je poklon. Ako nije poklon, onda nije novac, nego nešto drugo.

Stojan Nenadovic ::

MladenMB, novac ulazi u opticaj kao poklon i tada ima trošak nula, što znači da ne menja ništa u cenama. Kao kredit, novac ulazi u opticaj kao trošak koji je jednak dugu, i tada menja cene, odnosno dodaje sebe kao trošak na realne troškove, koji više nisu realni, jer su uvećani za dug.

Ponovo mi niste odgovorili na pitanje za koje ja tvrdim da je ključno. Ako opet izbegnete odgovor, završili smo sa diskusijom.

Dakle, da li je ista situacija kada kredite iz ničega emituju privatnici za svoj račun i džep, sa onom gde te iste kredite emituje država i ubira kamatu za potrebe svojh građana? Da li to ima iste efekte i posledice na zaduženost privrede i stanovništva, brzinu cirkulisanja novca, kupovnu moć, prodaju iliti jednom rečju životni standard?

MladeneMB, naravno da je emitovanje kreditnog novca od strane privatnik bankara (a to su Fed i sve centralne banke, uključujući i našu Narodnu banku) potpuno neprihvatljivo i u tome se slažem sa Vama. Nisam pisao o tome, ne zato što sam izbegavao da kažem nešto o tome, nego sam to prihvatao kao očiglednu činenicu, pa sam možda zaboravljao da nešto kažem o tome, jer sam mislio da govorim nešto što je možda važnije od te činjenice o kojoj se svi slažemo. Ima neki Mike Montagne koji je stvorio Mathematically Perfected Economy, navodno bez inflacije, i promoviše to za čitav svet i svaku zemlju posebno, ali on zagovara kreditni novac. Ako zagovara kredite, ja kažem da je kredit dug, odnosno trošak. Da li Vi znate za njega, ali nije bitno, i Vi zagovarate kredite, pa mislim da ono što se odnosi na Vas, važi i za njega. Novac je poklon a kredit je dug. Kina je jedno vreme 50% novca emitovala kao poklon a 50% kao kredit. Ako je sve bilo super onda znači da je mogla emitovati 100% novca kao poklon. Ako nije, onda znači da krediti nisu bili pravi novac. Ja mislim da nisu. Naravno da će sve biti bolje nego što je sada, ali pravo rešenje je u mojoj formuli. Bitno je da smo bliži mojoj formuli i možemo samo biti bliži, a nikako da se udaljavamo od te formule, tako što povlačimo novac iz opticaja i stvaramo krizu kako je do sada uvek bilo.

Stojan Nenadovic ::

MladeneMB, naravno da je emitovanje kreditnog novca od strane privatnik bankara (a to su Fed i sve centralne banke, uključujući i našu Narodnu banku) potpuno neprihvatljivo i u tome se slažem sa Vama.

Kakve centralne banke, dementni čoveče, pa o čemu pričam svo vreme?! Glavninu novčane (kreditne) mase kreiraju poslovne banke u svojim knjigama (bankovnim računima)!!! Ili patiš od zaboravnosti (što nije retko u tim godinama) ili si običan provokator i parolaš.

Stojan Nenadovic ::

Naravno da će sve biti bolje nego što je sada, ali pravo rešenje je u mojoj formuli. Bitno je da smo bliži mojoj formuli i možemo samo biti bliži, a nikako da se udaljavamo od te formule, tako što povlačimo novac iz opticaja i stvaramo krizu kako je do sada uvek bilo.

Mislim da ti je dosad 100 puta rečeno i dokazano da ta famozna formula ne funkcioniše, niti se za nju mogu obezbediti podaci, što ti nikad nisi ni pokušao pobiti, čak si u par navrata priznao da je tako, a onda od sutra sve po starom kao da se ništa nije desilo. I kad si predlagao praktična rešenja, ona su uvek bila odokativna, nikad po formuli što me naravno ne čudi. Ako to nije prevrtljivost i pokvarenost, onda ne znam šta jeste. U mojim očima spasilo bi te samo lekarsko uverenje sa dijagnozom staračka demencija.

@Stojan Nenadovic & Mladen MB

Gospodo,
Molim vas da sacuvate pristojan ton vase diskusije. Siguran sam da se sve moze objasniti na primereniji nacin.

Takodje bih vas molio, posto pazljivo citam, da pokusate da rangirate banke u Srbiji, u regionu, u Evropi i u SAD po zavisnosti od centralnih banaka. Mislim da bi to bilo interesantno svima.

MladeneMB, ako treba da Ti spomenem poslovne banke, spomenuću ih. Pre trideset godina znao sam to o čemu pričaš i ne mislim da o tome treba stalno da pričam. Moja formula se potvrđuje svaki dan i ima podataka koji je potvrđuju a za koje si Ti rekao da se ne mogu pribaviti. Odokativno znači da ja na primer kažem da je k = 5%. Pri tome pogrešim za +1%, ili -1%. Ali iz moje formule nikako ne može izaći da treba povući 20% ili 30% novca iz opticaja, kako je urađeno kad je počela sadašnja kriza. Fridman je predlagao da se novac dodaje u opticaj po 2%, 5% ili 3%. Tako treba da se radi, svake godine. I da se taj novac poklanja. A Fridman je mislio da taj novac treba da se daje kao kredit. Ja sam rekao da taj novac treba da se poklanja. I to je sve.

Gospodine Pinto, ja mislim da ni jednom nisam upotrebio neku neodmerenu reč. Ne mislim da ni Mladen upotrebljava neke ružne reči. Nije pristojno što me naziva da sam izlapeo starac, a ja sve to što kažem, napisao sam pre trideset godina, i ne menjam ni jednu reč. A Mladen kad je to video pre 2-3 godine bio je zadivljen, ali kaže da je kasnije video koliko su drugi pametniji od mene i da zato mene više ne cene. Međutim, priznao je da je za nekreditni novac čuo prvo od mene. Malo poštovanja za mene, mogao bi da pokaže, ali meni nije to potrebno. Ako izađete na moj sajt, možete videti šta sam ja pisao pre trideset godina, u časopisu "Ekonomska politika". Mladen misli da je on otkrio prevaru bankara, posebno ovih iz poslovnik banaka, koje nisam pomenuo, pa me je optužio da sam senilan. To što on priča, i ja sam mu veoma zahvalan što upoznaje publiku sa tim stvarima, ali te stvari su pisale u udžbenicima iz kojih sam ja učio. I bilo je nekoliko profesora koji su zastupali nekreditni novac.

Evo šta Stojan tvrdi na svom sajtu http://nekreditni-novac.smirkingwhale.com/?cat=33 (za koji kaže da stoji iza svake napisane reči):

Postoje dva osnovna kanala emisije kreditnog novca:
1. Kredit centralne banke državi. Ovaj kredit se vraća društvenim prihodima (porezi, doprinosi isl.).
2. Kredit centralne banke poslovnim bankama, koje ga dalje pozajmljuju preduzećima. Ovaj kredit preduzeća vraćaju prodajući svoje proizvode. :D

I šta kažeš, znao si da poslovne banke kreiraju novac iz ničega pre nego sam ti ja objasnio čitav proces? I još tvrdiš kako si o svemu tome čitao pre 30 godina, samo eto nisi hteo da alarmiraš ljude, već si radije gubio vreme na jalove teorije i formule?

Evo još malo koliko je Stojan "znao" sve to, gde mi u mejlu od 04.05.2009. odgovara: "1. Da privatne banke stvaraju kreditni novac, ako nisam znao, sada sam naučio i to nije sporno."

Pa ako si sad naučio, a to "sad" je maj mesec 2009, kako si to onda znao pre 30 godina? Kako te samo nije sramota, hm?

Stojan Nenadovic ::

Moja formula se potvrđuje svaki dan i ima podataka koji je potvrđuju, a za koje si Ti rekao da se ne mogu pribaviti.

Ma gde su ti podaci, kako dolaziš do njih? Hoćeš li konačno reći ili ćeš i dalje nastaviti da obmanjuješ ljude? P.S. To da ne treba povući 30% novca iz opticaja je očito i bez bilo kakve formule, naročito neke umišljene.

MladeneMB, 30% novca je povučeno jer je tako zahtevala postojeća teorija. Moja formula pokazuje da ponuda mora biti veća od tražnje. Ti si rekao da ja ne mogu znati kolika je ponuda a kolika tražnja, a sada svi mediji javljaju da je tražnja 30% manja od ponude, a to znači da je ponuda veća od tražnje. Ti si tvrdio da su ponuda i tražnja po definiciji jednake i da samo treba povećavati proizvodnju. Sada svi kažu da je ovo kriza izazvana nedostatkom tražnje, a ne hiperprodukcijom. Rekao sam i da nisam znao sad sam saznao od tebe. Rekao sam i da nisam znao a znao sam, pa mi to što sam saznao od tebe nije bilo prvo saznanje. Ja uvek kažem nešto da bi tebe pohvalio, a Ti to uzimaš kao dokaz da sam ja učio od tebe a ne Ti od mene. Ja sam otkrio tajnu novca a to je da je novac poklon. To Ti ne možeš da shvatiš a ni većina onih kojima se Ti diviš. Ja podržavam i Tebe i njih, jer znam da je Vaš pristup mnogo bolji od sadašnjeg, ali na kraju ostaje moj pristup kao jedino ispravan. Pravi novac je poklon. Kredit nije pravi novac.

Pitanje je zašto Srbija ne može da dobije svoju državnu razvojnu banku?

– Ako je neko spreman da položi depozit na štednju s kamatom od nula odsto onda je moguće da postoji banka koja će nuditi kredite sa interesom od dva do tri procenta. Svi bi hteli da novac oroče po kamati većoj od devet, a da zajam ne plate po većoj od sedam. U toj računici nešto ne štima – objašnjavao je guverner privrednicima zašto je tako nešto teško izvodljivo.
Odgovor Jelašića!

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Jelashic-otvorio-dushu-pred-kriticharima.lt.html

@Sneki,

Svaka, ali svaka reč koja izađe iz usta ovih opsenara je režirana predstava za javnost, smišljena i podmukla laž. Ja bih ga isekao na rezance da sam bio prisutan u tom studiu. Masama ne vladaš i ne prevodiš ih žedne preko vode tako što im govoriš istinu, već im plasiraš laži, nudiš obećanja, pozivaš se na njihovu nestručnost itd.

Evo šta o kreiranju novca kaže Vojin Bjelica, bankar i profesor na ekonomskom fakultetu, bivši predsednik monetarnog saveta NBS:

"Kreditna aktivnost banaka omogućuje da BANKA STVARA NOVAC na taj način što monetizuje svoju aktivu. Najčešći i najtipičniji slučaj KREIRANJA NOVCA je kada banka odobrava kredit nekom od svojih komintenata.“ I još dodaje: „Sa gledišta funkcije kreiranja novca, nije bitno da li se kredit odobrava u knjigama ili u gotovom“!

Dakle, BANKA SAMA KREIRA NOVAC i to knjiški ili bezgotovinski. Ne treba joj nikakva štednja! Da li se takav novac pušta u opticaj bezuslovno (debt-free) ili kao kredit, je drugo pitanje. Naravno da je privatnim "bankarima" u interesu da štancuju isključivo kredite, jer se kamate slivaju u njihove džepove, a ljudi prinuđeni da se iznova i iznova zadužuju. Od političara i ovakvih karikatura kao Jelašić nikakva vajda, ako se mi sami ne opametimo i solidarišemo.

Po obrazovanju nisam ekonomista,tehničko sam lice,zato moja shvatanja novca nemaju tezinu stručnosti.
Po meni je novac prevashodno prirodni resurs i zato ga treba kontrolisati od strane stručnog tela koje treba da radi u interesu naroda.Banke mogu biti privatne,ali bi one mogle da kontrolišu,neki mali deo ukupnog drzavnog novca.

Što se mene tiče, potpuno ste ravnopravni u diskusiji ukoliko iza vaših reči stoje argumenti. Pozivanje na ekonomsku struku ovde ne igra nikakvu ulogu, jer su novac i bankarstvo misterija i za većinu ekonomista, makar bili doktori nauka. Kao što reče John Kenneth Galbrait: ""Izučavanje novca, više nego sve druge oblasti u ekonomiji, koristi kompleksnost ne da otkrije istinu, već da je zamaskira ili izbegne."

Zbog čega mislite da je novac prirodni resurs? Da li novac potiče iz prirode ili je njegovo postojanje rezultat zakona i prihvaćenosti u društvu? Nemam ništa protiv da postoje i privatne banke, ali da se zaista bave bankarstvom (prikupljanjem depozita i odobravanjem kredita), a nikako emisijom novca. Svaki pojedinac koji se dočepa takve moći i privilegije postaje nekrunisani kralj, car, predsednik, premijer, šta hoćete. Zato ovaj proces mora biti pod strogom javnom kontrolom, što danas u Srbiji i mnogih drugim zemljama sa defakto kolonijalnim statusom nije slučaj.

Ključna stvar za razvoj ekonomije jedne države je u kontroli monetarnih tokova,zato bi to trebao biti primaran zadatak države.Ali,danas,svetom dominiraju privatne banke,koje su taj privilegovan položaj kontrole novca zauzele pre oko 300 godina.Da li je to moguće promeniti?Gotovo je neostvarivo izmeniti ovu uvreženu praksu,jer bankarska kasta čvrsto drži svoje pozicije moći kontrolišući medije,školstvo,političke partije.Ipak,zahvaljujući internetu mogu se čuti i drugačija shvatanja.Tako sam,zanimajući se za večnu temu NOVCA,pročitao nešto o finansijama i odgledao par dokumentarnih filmova o monetarnom sistemu.Želeći da uputim svoje prijatelje u ovu gotovo misterioznu temu kreiranja novca,narezao sam par dokumentaraca na CD-ove i podelio oko 7-8 komada drugarima,poznanicima i kolegama.Ali,na žalost,gotovo niko nije odgledao ove poučne filmove koji razotkrivaju bankarske trikove i obmane.Zato i smatram,da će ovaj sistem robovanja preko večnog duga još dugo trajati.
Naslovi ovih dokumentaraca su:
1.Novac kao dug (Money as Debt)-2006
2.Gospodari novca (The Money Masters)-1996
3.Duh vremena I (Zeitgeist-The Movie)-2007
4.Duh vremena II (Zeitgeist-Addendum)-2008
5. Duh vremena III(Zeitgeist-Za aktiviste)-2009
6. Od slobode do fašizma
Ne treba gubiti nadu,ja i dalje ljude upućujem u ovu temu i zato ću otvoriti na ovom formumu post:
Gospodari novca-Kako su međunarodni bankari osvojili Ameriku,a to je titl tog filma.To je moj skromni doprinos u pravcu promene monetarne paradigme.Zato smatram da je informisati ljude o ovome mali korak u tom pravcu,stvaranja zdravog bankarskog sistema koji će koristit svima,a ne samo uskom krugu ljudi na vrhu ekonomske piramide.
Kao malu reklamu za moj post,dajem jedan deo iz tog filma,o Andrewa Jacksonu,američkom presedniku od 1828-1836 koji je oslobodio Ameriku,u to vreme,od međunarodnih bankara.

Andrew Jackson

Posle 12 godina manipulacije ekonomijom SAD-a koju je sprovodila Druga Banka SAD-a, Američkom narodu je bilo dosta.Protivnici banke su kandidovali gordog Senatora iz Tennesseea, Andrewa Jacksona, heroja bitke kod New Orleansa,u trci za predsednika.Njegova kuća je bila poznata kao,"Usamljena Kuća".
U početku niko nije davao šanse Jacksonu. Banka je davno naučila kako se politički proces kontroliše novcem. "Menjači" su bili iznenadjeni i užasnuti,kad je Jackson utrčao u Kancelariju 1828.Jackson je bio odlučan da ubije banku prvom prilikom i nije gubio vreme u tom cilju.Ali,bančin ustav,licenca u trajanju od 20 godina se obnavljala tek 1836,to je zadnja godina drugog mandata i to ako bude mogao da izdrži toliko dugo.Tokom svog prvog mandata,Jackson se zadovoljio izbacivanjem mnogih bančinih radnika sa posla.Otpustio je oko 2,000 od 11,000 zaposlenih u saveznoj Vladi.
1832 se približavao njegov reizbor.Banka je tada zadala prevremen udarac,nadajući se da Jackson neće započeti sporenja.Tražili su od Kongresa da usvoji zakon o obnovi licence 4 godine ranije.Naravno Kongres se saglasio i prosledio je predsedniku na potpisivanje.On je to dočekao nedvosmisleno."Stari Orah" nikad nije bio kukavica - stavio je svoj veto.Njegov veto je jedan od značajnijih Američkih dokumenata.Tu se jasno navodi odgovornost Američke Vlade prema svim gradjanima.

"Nisu samo naši gradjanii oni koji će primiti dar naše Vlade.Više od 8 miliona deonica banke drže stranci.Da li su naše slobode i nezavisnost u opasnosti od strane banke koja u suštini ima tako malo zajedničkog sa našom zemljom?"

"Kontrolišući našu valutu, primajući naš javni novac i držati hiljade naših gradjana u zavisnost,bi bilo mnogo strašnije i opasnije nego neprijateljska vojska.Kad bi se Vlada obavezala da će sve jednako štititi,kao što nebo na sve ljude baca svoju kišu,na visoke i niske, na bogate i siromašne,to bi bio blagoslov bez premca. Pred mene stoji akt koji nepotrebno i daleko napušta ove pravedne principe"

Kasnije u Julu 1832 Kongres nije mogao da poništi Jacksonov veto.Pred Jacksonom su bili izbori.On je stav izneo pravo pred narod.Prvi put u istoriji SAD-a Jackson je svoju kampanju poveo na put.Pre toga predsednički kandidati su bili u svom gradu i izgledali su "predsednički".Njegov slogan u kampanji je bio "Sa Jacksonom i Bez Banke!" Republikanska Partija je kandidovala Henry Claya protiv Jacksona.Uprkos činjenici da su bankari dali $3,000,000 za Clayovu kampanju,Jackson je ubedljivo pobedio Novembra 1832.Bez obzira što je pobedio,Jackson je znao da je ova bitka tek početak.

Govorio je:
"Hidra korupcije je samo ranjena ne i ubijena !"

Jackson je naredio ministru finansija,Louisu McLainu,da započne premeštanje Vladinih uloga iz Druge Banke
i da ih stavi u sigurnije banke.Ali McLane je to odbio.Jackson ga je otpustio i imenovao je novog ministra finansija,Williama J. Dwayna.On je takodje odbio predsednikov zahtev,te je i njega Jackson otpustio.Onda je Jackson imenovao Rogera B. Taneya.Taney je počeo da povlači Vladine uloge prvog oktobra 1833.

Jackson je bio oduševljen:
"Imam je u lancima. Spreman sam kleštima da joj povadim svaki zub i onda svaku nogu".

Ali banka se nije predavala.Njena glava,Nicholas Biddle,iskoristio je svoj uticaj u Senatu da odbaci Taneyovo
imenovanje.

Onda je u retkom šou arogancije,Biddle zapretio depresijom ako se ne obnovi licenca banke:
"Ovaj cenjeni Predsednik misli da to što je skalpirao Indijance i hapsio sudije sad može na svoj način da postupa sa bankom? On greši"

U sledećem neverovatnom nastupu iskrenosti za jednog bankara,Biddle je priznao da će novac biti redak i da će tako primorati Kongres da rekonstituiše banku:
"Ništa sem raširene patnje neće uticati na Kongres.Naša jedina sigurnost je u održavanju čvrstih restrikcija i ja ne sumnjam da će takav kurs dovesti do restauracije monete i obnove banke".

Kakvo zapanjujuće otkriće!? Ovde je bila čista i jasna istina.Biddle je nameravao da iskoristi moć banke da povuče novac i da izazove veliku depresiju,dok se Amerika ne preda.Nažalost,ovo se često dešavalo u američkoj istoriji i desiće se u današnjem vremenu.Nicholas Biddle je obistinio svoju pretnju.Banka je naglo povukla veću količinu novca tražeci da se plate stari zajmovi i bez izdavanja novih.Usledila je finansijska panika i depresija.Naravno Biddle je okrivio Jacksona sa krah, govoreći da je uzrok povlačenje Saveznih rezervi iz banke.Nažalost njegov plan je upalio.Plate su pale,cene porasle.Porasla je nezaposlenost kao i bankrotstva.Haos je vrlo brzo nastao u naciji.Štampa je razapinjala Jacksona u uredjivačkim komentarima.Banka je zapretila da će obustaviti isplate,ovo je moglo da izazove podršku ključnih političara.Za par meseci Kongres je oformio nešto što se zvalo "krizni štab".6 meseci nakon što je povukao fond iz banke,Jackson je bio zvanično ukoren rezolucijom koju je usvojio Senat glasajući 26 prema 20.To je bio prvi put da se neki predsednik ukori od strane Kongresa.

Jackson je ošinuo po banci:
"Vi ste jazbina zmija! Nameravam da vas rasteram i tako mi Boga ja ću vas rasterati sve!"

Američka sudbina je bila blizu ivice noža.Ukoliko bi Kongres skupio dovoljno glasova da ukine Jacksonov veto, banka bi dobila dozvolu da u narednih 20 godina ima monopol nad Američkim novcem,dovoljno vremena da utvrde svoju već veliku moć.Onda se desilo čudo.Guverner Pennsylvanie je podržao predsednika Jacksona i snažno napao banku. Povrh svega ovog,Biddle je bio uhvaćen da se javno hvali da banka planira da ruinira ekonomiju.Iznenada se digao talas.Aprila 1834,Kongres je glasao 134 prema 82 protiv produženje licence banci.Čak je izglasano,da se oformi specijalni komitet koji će utvrditi da li je banka izazvala kolaps.
Kad je istražni komitet došao pred vrata banke u Philadelphii sa sudskom dozvolom da pregleda knjige - Biddle je odbio da ih preda.Nije dozvolio ni inspekciju papira koji se odnose na lične pozajmice pojedinih Kongresmena. Takodje je odbio da svedoči pred komitetom u Washingtonu. 8 Januara 1835.Jackson je otplatio zadnju ratu nacionalnog duga.Ovo je bilo iznudjeno,jer su banke štampale novac za kupovinu državnih obveznica umesto da su jednostavno izdavani blagajnički zapisi.Bio je jedini predsednik koji je otplatio dug.
Par nedelja kasnije,30 Januara 1835,atentator pod imenom Richard Lawrence pokušao je da ubije predsednika,ali uz Božju pomoć,oba pištolja su promašila.Lawrence je kasnije proglašen nevinim pod izgovorom ludila. Kasnije kad su ga oslobodili,on se hvalio prijateljima da mu je jedna grupa moćnih ljudi iz Evrope dala zadatak i da će ga braniti ako ga uhvate. Sledeće godine,kad je istekla licenca.Druga Banka SAD-a je prestala sa radom kao državna centralna banka.Biddle je kasnije uhapšen i optužen za prevaru.Bilo mu je sudjeno i proglašen je nevinim,ali je umro odmah posle toga.Posle svog drugog mandata,Jackson se povukao u svoju "usamljenu kuću",izvan Nashvillea, sa namerom da tu provede ostatak života.
Ostao je upamćen po svojoj odlučnosti da ubije banku. Ustvari,on ju je toliko mnogo oštetio da je "menjačima" trebalo 77 godina da je povrate.Kad su ga upitali koje mu je najvažnije dostignuće bilo,on je odgovorio: JA SAM UBIO BANKU!

@Moksha

Svi gledamo Zeitgeist i pratimo nastajanje pokreta.
Natera coveka da se zapita za mnoge stvari.
Ipak, ne morate nam prepricavati - dovoljan je link.

Potrebna razvojna banka

BEOGRAD - Srbiji je potrerna razvojna banka koja će kreditima povoljnjim od onih koje nude komercijalne banke podsticati privredni razvoj, ocenjeno je na današnjem skupu u Privrednoj komori Srbije.

Savetnik u NBS je naveo da 40 zemalja ima razvojne banke, a da se kreditiranjem razvojnih projekata bavi 20 regionalnih i međunarodnih institucija, kao i 10 fondova.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Boško Živković je ocenio da bi razvojna banka, koju bi osnovala država, trebalo da posluje po strožim normama od onih koje važe za poslovne banke, odnosno da bi morao da se donese poseban zakon za takvu banku, kao što je slučaj i u Hrvatskoj.

Uslovi najveće ekonomske krize od 30-ih godina prošlog veka pokazali su se plodnim tlom za jačanje snaga koje sve više i u zapadnoevropskim zemljama propagiraju već davno otpisane marksističke ideje. Ugledni britanski list Guardian dao je velik prostor petodnevnom “Festivalu marksizma” koji završava danas u Londonu, a okupio je više od 4000 mislilaca leve orijentacije iz celoga sveta. Među najvećim zvezdama londonskih dana marksizma sigurno je jedan od vodećih živih svetskih filozofa, Slovenac Slavoj Žižek.

Govorljivi levičar Žižek i drugi marksisti brane tezu da su danas gotovo stvoreni potrebni uslovi za slom kapitalizma. Analitičari upozoravaju da se u svetu danas događa paradoksalna situacija u pokušaju povratka samoupravne ekonomije.

Ističu da je u poslednje vrijeme umrlo nekoliko najistaknutijih marksističkih intelektualaca generacije 1968.: Giovanni Arrighi, Jerry Cohen, Petar Gowan, Chris Harman i Daniel Bensaïd. Prošlog vikenda umro je i Ken Coates, još jedan jak glas radikalne levice.

Iako su suočeni s gubicima svojih najvećih mislilaca, marksisti i komunistička ideologija pobuđuju sve više interesa u zapadnjačkom svetu, ističe u Guardianu Alex Callinicos, istaknuti levičarski autor.

Posebno je istaknuta bojazan Paula Krugmana, ekonomista Keynesijanca, koji je neki dan upozorio da je svet sada u ranim fazama treće depresije.

MladenMB ::

kada dinare emituju državne banke (u produktivne svrhe naravno), kamate ostaju u opticaju i to tako što se pare transferišu širokom krugu budžetskih korisnika, između ostalog i za penzije i dečije dodatke.

Na ovaj način zatvaramo krug i kreiramo jedan stabilan izvor za finansiranje javne potrošnje neopterećen bilo kakvim kamatama i dugovanjima što povećava kupovnu moć stanovništva i blagotvorno deluje na domaću privredu. Nelikvidnost postaje prošlost, kao i aktuelni "krediti za likvidnost" koji su sami po sebi teška nebuloza i nusprodukt uzurpiranog monetarnog sistema.

Potreban je dakle i kreditni i nekreditni novac, zavisno da li se emituje privatnoj inicijativi ili za javne projekte i preduzeća od strateškog značaja kada normalno treba emitovati nekreditni novac, jer je besmisleno da država kao emiter novca samu sebe zadužuje i zbog toga što se tada unapred zna da će takvi projekti ili usluge imati društveno priznanje i vrednost. Krediti imaju smisla i moraju se primeniti samo kad je reč o privatnicima, jer tu proizvodnja novih vrednosti nije zagarantovana (nije zagarantovano da će društvo imati korist od njihove robe i usluga), ali se to očekuje, pa se novac daje na poverenje, tj. kao kredit. Isto tako, država kad se nađe u ulozi proizvođača ili organizatora proizvodnje, novostvorenu vrednost i korist od tih projekata uživa celo društvo, a kada privatnik proizvodi robu i usluge, novostvorena vrednost ide njemu. Zato privatnicima mora kredit, a država normalno emituje nekreditni novac.

Poštovani Mladene,
Na boldovanom pada vaša teorija

Milosss ::

MladenMB ::

kada dinare emituju državne banke (u produktivne svrhe naravno), kamate ostaju u opticaju i to tako što se pare transferišu širokom krugu budžetskih korisnika, između ostalog i za penzije i dečije dodatke.

Na ovaj način zatvaramo krug i kreiramo jedan stabilan izvor za finansiranje javne potrošnje neopterećen bilo kakvim kamatama i dugovanjima što povećava kupovnu moć stanovništva i blagotvorno deluje na domaću privredu. Nelikvidnost postaje prošlost, kao i aktuelni "krediti za likvidnost" koji su sami po sebi teška nebuloza i nusprodukt uzurpiranog monetarnog sistema.

Potreban je dakle i kreditni i nekreditni novac, zavisno da li se emituje privatnoj inicijativi ili za javne projekte i preduzeća od strateškog značaja kada normalno treba emitovati nekreditni novac, jer je besmisleno da država kao emiter novca samu sebe zadužuje i zbog toga što se tada unapred zna da će takvi projekti ili usluge imati društveno priznanje i vrednost. Krediti imaju smisla i moraju se primeniti samo kad je reč o privatnicima, jer tu proizvodnja novih vrednosti nije zagarantovana (nije zagarantovano da će društvo imati korist od njihove robe i usluga), ali se to očekuje, pa se novac daje na poverenje, tj. kao kredit. Isto tako, država kad se nađe u ulozi proizvođača ili organizatora proizvodnje, novostvorenu vrednost i korist od tih projekata uživa celo društvo, a kada privatnik proizvodi robu i usluge, novostvorena vrednost ide njemu. Zato privatnicima mora kredit, a država normalno emituje nekreditni novac.

Poštovani Mladene,
Na boldovanom pada vaša teorija

Pa zar nije emisija dinara za kapitalne investicije prakticno pokrivena novostvorenom vrednoscu (puta, pruge...) ?

Ko garantuje da su taj put ili pruga produktivni? Na primer, odluče da finansiraju skijalište na planini na kojoj ima snega 10 dana godišnje i koji, kako se kasnije ispostavi, ne može da pokrije ni tekuće troškove a kamoli izgradnju. Da li je pokriće za te pare samo potrošeni cement i pesak?
Druga stvar je što će neki komitet sastavljen od članova vladajućih partija ocenjivati šta će se finansirati na ovaj način. Treće, zašto finansirati samo državna preduzeća (ako sam dobro razumeo autora), pa i privatne firme su deo privrede Srbije, a njihovi vlasnici i radnici građani Srbije.
Ako sam dobro razumeo, privatne banke bi radile u sistemu 100 % rezervi, kako ne bi stvarale novac ni iz čega, a državne banke bi emitovale novac bez ikakvog pokrića (osim onog cementa i peska)?
Unapred se izvinjavam ako sam pogrešno shvatio koncept

Milosss ::

Ko garantuje da su taj put ili pruga produktivni? Na primer, odluče da finansiraju skijalište na planini na kojoj ima snega 10 dana godišnje i koji, kako se kasnije ispostavi, ne može da pokrije ni tekuće troškove a kamoli izgradnju. Da li je pokriće za te pare samo potrošeni cement i pesak?
Druga stvar je što će neki komitet sastavljen od članova vladajućih partija ocenjivati šta će se finansirati na ovaj način. Treće, zašto finansirati samo državna preduzeća (ako sam dobro razumeo autora), pa i privatne firme su deo privrede Srbije, a njihovi vlasnici i radnici građani Srbije.
Ako sam dobro razumeo, privatne banke bi radile u sistemu 100 % rezervi, kako ne bi stvarale novac ni iz čega, a državne banke bi emitovale novac bez ikakvog pokrića (osim onog cementa i peska)?
Unapred se izvinjavam ako sam pogrešno shvatio koncept

Pa stoji vecina toga sto si rekao, ali ja sam stvarno mislio na to, puteve i pruge. Svako ko je putovao vozom van Srbije zna o cemu govorim. To je nesto sto svakako treba da se uradi (rekonstrukcija puteva i pruga) i to je ta novostvorena vrednost. Slazem se da su se pare arcile na skijalista (Zlatibor npr.), krecenja i ostele neproduktivne gluposti i da je tesko u Srbiji naci jaku licnost ili grupu kojoj bi smeo da poveris upravljanje takvim fondom ali je i to jeftinije od stranih kredita. Sad mi pade na pamet vezano za ovu strasnu susu da je i ciscenje kanala za navodnjavanje vrsta posla koja ne iziskuje neku super tehnologiju tako da to mogu da rade i privatnici.

Nemaju krediti nista s tim sto se rupe na novoigradjenom autoputu otvaraju posle 6 meseci ili sto prokliza obilaznica pet dana posle otvaranja. Problemi sa infrastrukturom malo imaju veze sa kreditima, vec sa onima koji narucuju, koji prave, koji kontrolisu i koji na kraju placaju

Glavni razlog sadašnjih problema u svetskoj ekonomiji je, grubo rečeno, to što se na svetskim tržištima pojavilo previše novca, "napravljenog od vazduha", previše finansijskih obaveza, nepotkrepljenih nečijim kapitalom i imovinom, utvrdili su ekonomisti MMF.

Taj "vazdušni" novac su napravile banke uz pomoć sopstvenog i privučenog kapitala , kao i pozajmljenim vladinim novcem, kupujući vladine obligacije i druge dužničke hartije.

Da se kriza više nikada ne bi ponovila, neophodno je staviti banke pod vladinu kontrolu, vratiti državi status jedinog izvora novca i razbiti začarani krug poslovnih ciklusa kada zbog poremećaja u jednoj ili nekoliko zemalja sveta sve ostale zemlje zapadaju u krizu.

Uprvo to su pre 80 i više godina predlagali evropski i američki ekonomisti. Tada ih nisu poslušali i svet je zahvatila Velika depresija iz koje je izlazak trajao gotovo 20 godina, objavljeno je na Internet strani Finmarket.ru.

Njihov plan su tada nazvali "Čikaški plan" jer su glavni autori bili profesori na Univerzitetu u Čikagu Frenk Najt i Henri Sajmons.

Suština tog plana je bila jednostavna: neophodno je obavezati banke da prave rezerve koje bi odgovarala obimu privučenih depozita - na svaki dolar stavljen u banku, banka bi morala da stavi u rezerve sopstveni dolar.

Na taj način bi banke mogle da odobravaju kredite samo uz pomoć novca, dobijenog od države i iz sopstvenog profita, što bi doprinelo da se u potpunosti uklone državni dugovi i dugovi domaćinstava i poslovnog sektora. Država bi vratila kontrolu nad ekonomijom i dobila pouzdan način borbe protiv krize jer bi u slučaju pogoršanja poslovne konjunkture bankama moglo da direktivno bude naloženo da povećaju obim kreditiranja ekonomije.

Sada, kada je prisutna nova kriza, Džerom Bens i Majkl Kamhof iz MMF su se prisetili "Čikaškog plana" i odlučili da uz pomoć modela američke ekonomije koji su sačinili provere da li bi on i danas bio efikasan.

Pokazalo se da je taj plan u potpunosti odgovarajući jer bi njegovim ostvarenjem ekonomija postala jača, a dugova u njoj bi bilo znatno manje. Pri tom ne bi bila naneta šteta radu finansijskih institucija jer bi platni sistem i dalje funkcionisao, banke bi investirale novac u najperspektivnije sektore, a kreditiranje ne bi prestalo.

Najsveobuhvatniji prikaz "Čikaškog plana" dao je 1936. ekonomista Univerziteta Jejl Irving Fišer.

Banke, sem kreditne funkcije, ispunjavaju i monetarnu: uzimaju depozite i počinju da kreditiraju, čime povećavaju količinu novca u ekonomiji.
Da bi se to zaustavilo, neophodno je naložiti bankama da iz sopstvenog kapitala stavljaju u rezerve 100 odsto depozita koje su privukle.

Kreditiranje bi moralo da se obavlja na račun profita banaka ili novca, pozajmljenog od nefinansijskih organizacija , a ne na račun depozita drugih banaka, odnosno, banke bi morale da koriste samo onaj novac koji je stvorila država, a ne da same stvaraju novac "iz vazduha".
Po mišljenju Fišera, taj plan ima četiri glavna preimućstva.

Kao prvo, kolebanje poslovnih ciklusa je povezano s kolebanjem kreditnih ciklusa. U slučaju primene tog plana država bi dobila kontrolu nad novčanom masom i, kao rezultat, ne bi dolazilo do situacije da banke za vreme ekonomskog buma nagomilavaju svoje fondove, a da ih za vreme slabljenja gube.

Drugo, ako rezerve po depozitima iznose 100 odsto, tada će se rizik od odliva depozita svesti na nulu (sada taj rizik pogađa dužničke zemlje evrozone, kao što su Grčka i Portugalija). To će pomoći da se poveća stabilnost i pouzdanost finansijskog sistema. Takođe je važno u kakvom obliku se čuvaju te rezerve, pri čemu je glavno da one ne budu uložene u rizične aktive.

Treće preimućstvo je što će država dobiti mogućnost da stvara novac direktno uz nultu kamatnu stopu, a ne da ga pozajmljuje od banaka uz pozitivnu kamatu. Kao rezultat, novac koji stvara država postaje svojevrstan vid akcija, a ne ekvivalent državnog duga pred bankama.

Državni dug će kao pojam prestati da postoji. Uz to će već postojeći dugovi biti otpisani: država će dati bankama zajmove kako bi one mogle da naprave rezerve, a, kao rezultat, državni dug će u potpunosti biti otpisan.

Kao cetvrto, moguće je sniziti i privatnu zaduženost jer sada stvaranje novca neće dovoditi do povećanja dugova na bilansu banaka. Vlada će, uz to, imati mogućnost da za stvoreni novac jednostavno otkupi privatan dug.

Pri tome neće biti naneta šteta finansijskim institucijama - platni sistem će i dalje funkcionisati, banke će plasirati sredstva u najefiksanije sektore, a kreditiranje neće prestati, zaključio je Fišer.

"Čikaški plan" je prvi put 1921. predložio britanski hemičar Frederik Sodi, dobitnik Nobelove nagrade. Njegovu ideju je počeo da razvija profesor Univerziteta u Čikagu Frenk Najt. Ekonomisti su 1933. na osnovu tog plana predstavili predsedniku Ruzveltu memorandum s predlozima duboke reforme američkog finansijskog sistema. Pristalice "Čikaškog plana" su zatim osnovale Čikašku ekonomsku školu.
Sada bi taj recept mogao da spase svetsku ekonomiju od dužničke krize, uvereni su ekonomisti MMF.

Dugalić: Država da pomogne građanima Srbije koji štede na Kipru


http://www.sinteza.net/vesti/srbija/dugalic_drzava_da_pomogne_gra_anima_srbije_koji_stede_na_kipru.html

Ne mora da pomaze .Gazprom ce kupiti (tj vec je upravo kupio) te kiparske banke (kao npr. Marfin tj Laiki bank...) i onda ce Rusi da pomognu tim nasim .

Pre izvesnog vremena ministar Dinkic je dao izjavu,,nismo se danas zaduzili ali smo prodali drzavne obveznice za 1,8milijardi dinara ?Meni se cini da ili:gosp.Dinkic nema pojma sta su obveznice ili misli da smo mi svi idioti.
Meni se cini da od 2000.god Narodna banka Srbije nije ni srbska niti narodna,posto ocigledno ona vise nema kontrolu nad emisijom novca kao ni kontrolu nad monetarnom politikom.Mislim da se mnogi ekonomisti gadjaju pojmovima o kojima zaista nemaju pojma,oni su toliko indoktrinirani u svojoj teoriji neoliberalizma da postaju slepi za stvarnost koja se dogadja oko njih.Na primer obavezna rezerva banaka na zapadu je 2% to znaci da 98%novca mogu da stvore ni iz cega sto se sada ogleda u krizi na kipru.Takozvano produzenje bilanse banaka zbog datih kredita jasno pokazuje cak i laicima o kakvoj se prevari radi i na kraju jos uzimaju kamate na novac koji nema pokrice i bezvredan je papir njega samo odrzava nasa zabluda i spremnost da ga koristimo kao sredstvo placanja ali ni dolar ni evro ni jen nemaju apsolutno nikakvu podlogu jer je toliko novca nastampano bez pokrica i stvoreno iz lufta da je samo pitanje dana kada ce balon da prsne.definicija GDP je vrlo nejasna i nategnuta jer ne odslikava pravo stanje privrednih aktivnosti,jer posmatrati GDPkao ukupno ostvaren dohodak jedne drzave je pogresno jer GDP treba da predstavlja samo novostvorene vrednosti a nikako ukupno ostvarenu dobit svih privrednih subjekata,nije jasno odvojeno novostvorena vrednost tj.proizvodi koji imaju trzisnu vrednost od dobiti usluznih delatnosti koje ne stvara novu dodanu vrednost ,,jer pokusajte prodati jedan polovan koristen rucak iz restorana?Pa zatim sistem kamatnih stopa koji je neodrziv i nepravedan sve mora biti preispitano jer ovaj sistem vodi u propast ili novi rat velikih razmera.
POZDRAV

Baš kad smo uspješno zatomili sjećanje na Ivana Pernara, klinca koji se proslavio bizarnim javnim nastupima i bacanjem po policijskim snagama na prošlogodišnjim javnim prosvjedima – stiže nova vijest…

Naime, Ivan Pernar je objavio elektroničku knjigu pod nazivom “Kako je nastao novac – priča koju svatko može i treba razumjeti”.

Inače, osim pisanja knjiga o globalnom financijskom sustavu i “neoliberalnoj politici” Pernar vodi “ekonomski progresivnu” stranku Savez za promjene – koja se zalaže “za promjenu uloge središnje banke (HNB-a) i provođenje ekspanzivne monetarne politike”.

CELA KNJIGA:
http://www.slideshare.net/ipernar/ivan-pernar-kako-je-nastao-novac-v1801

Kiparski sindrom se širi ? Slovenija, Luksemburg, Italija, Španija ... ???

Nema reakcija u Srbiji (osim ciničnog Dugalićevog komentara). Jel to opet neko spava na času ?

Drag65 ::

Kiparski sindrom se širi ? Slovenija, ... ???

".. Povodom spekulacija da posle Kipra za međunarodnu pomoć treba
da se pripremi Slovenija, Bratušek je rekla da su poredjenja sa Kiprom
“nepotrebna i neprikladna” i da su bankarski depoziti bezbedni..."

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/374211/Bratusek-Poredjenje-Slovenije-s-Kirpom-je-neprikladno