Srbija i MMF

Kada mozemo ocekivati novi aranzman sa MMFom, valjda ce on uticati da se kurs smiri na neko malo duze vreme?

Cucla ::

Kada mozemo ocekivati novi aranzman sa MMFom, valjda ce on uticati da se kurs smiri na neko malo duze vreme?

Pa zar kurs ne miruje već više od mesec dana ?!?

Citat :

MMF će najverovatnije zahtevati dalju privatizaciju preduzeća, među kojima su ''Telekom Srbija'', Aerodroma ''Nikola Tesla'', Energoprojekt, rekao je ekonomista Mlađen Kovačević.

Izvor Novosti

Momir ::

Citat :

MMF će najverovatnije zahtevati dalju privatizaciju preduzeća, među kojima su ''Telekom Srbija'', Aerodroma ''Nikola Tesla'', Energoprojekt, rekao je ekonomista Mlađen Kovačević.

Izvor Novosti

Taj je mnogo jak ekonomista. On je pocetkom 2009. tvrdio da ce kurs do kraja godine da bude 120-130 dinara

Динкић: Почетак преговора са MMф-ом у маjу

Citat :

Hrvati: Preporuka MMF-a je suluda
Zagreb -- Hrvatski sindikati pozivaju odgovorne da se ogluše na ''neprimerenu i suludu'' preporuku MMF-a o povećanju uslova starosne granice za penziju sa 65 na 67 godina

''U uslovima u kojima je očekivano trajanje života u Hrvatskoj osetno niže nego u zemljama EU, u kojima mladi ljudi po završetku školovanja odlaze na berzu rada ili u inostranstvo, Hrvatskoj ne može pomoći produženje radnog veka, nego isključivo zapošljavanje i to 600.000 ljudi u realnom sektoru'', navodi se u saopštenju.

Ako u Vladi ne bude dovoljno razuma i pameti, bojimo se ponavljanja scenarija zemalja koje su slušajući preporuke MMF-a o štednji pridonele upravo produbljivanju vlastite krize, zaključuju hrvatski sindikati.

Povodom preporuka MMF-a oglasili su se i Hrvatski laburisti koji su istakli da se ne čude s obzirom na to da "ništa drugo osim rezanja penzija, povećavanja starosne granice za odlazak u penziju, rezanja troškova plata i privatizacije javnih dobara MMF kao predstavnik neoliberalnog kapitalizma nije u stanju da smisli".

A oni se ponadali da čim udju u EU ima da teče med i mleko...
E, pa neće moći!!!

BEOGRAD - Srbija nije blizu bankrota jer ima devizne rezerve i moći će da finansira svoje obaveze, ali nas brine trend i pozitivan stav međunarodnih kreditora u odnosu na Srbiju mogao da bi se promeni ako se minus u kasi bude povećavao, rekao je za šef kancelarije Svetske banke u Beogradu Lu Brefor.

Prema njegovim rečima, samo smanjenje ili zamrzavanje plata i penzija neće spasiti Srbiju, ali imajući u vidu da ti izdaci čine više od 50 odsto rashoda budžeta, ne vidi se kako bi se minus u kasi smanjio, ako se ta mera ne uzme u obzir.

To svakako neće biti popularna mera, ali je ona neophodna da bi se smanjio budžetski deficit, istakao je Brefor, dodavši da je u ovom trenutku trend jasan.

Na početku godine najavljivan je minus od 3,6 odsto, a MMF je procenio da bi do kraja godine on mogao da bude osam odsto ako se nešto ne preduzmje, a Srbija to sebi ne može da priušti, istakao je Brefor.

On naglašava da izbor nije veliki, jer u ovom trenutku malo toga može da se uradi na prihodnoj strani budžeta, pa tako ostaje samo da se vidi šta je moguće da se uradi na rashodnoj strani.

Predložili smo, kazao je Brefor, da deo finansijske dispiline preuzmu i opštine, tako što bi na lokalu kontrolisali nivo plata i zaposlenost u javnom sektoru, uz smanjenje subvencija i povećanje efikasnosti javnih preduzeća.

Direktor Svetske banke u Srbiji veruje da su mere koje predlaže "veoma urgentne" i što pre se primene, pre će se videti rezultati.

Ohrabruje nas što vlada raspravlja o njima i podstaći ćemo je da ih primeni već u junu, a ne u septembru, kazao je Brefor.

Friz ::

Kritike na račun neoliberalnog kapitalizama do skora su izgovarali samo teoretičari, filozofi i intelektualci. Sve je, dakle, počinjalo i završavalo se u teoriji. Nešto se, međutim, menja i u praksi. Države koje su poštovale pravila liberalne ekonomije i koje su slušale savete MMF-a polako shvataju da taj put ne vodi nigde drugde osim u sve dublju krizu. Tako su ih okolnosti naterale da osluškuju šta govore kritičari i da njihovu teoriju sprovode u praksu.

Za sada su predvodnice tog novog talasa Argentina i Island, dve države koje imaju gorka iskustva s liberalnim konceptom ekonomije. Sigurno je da će biti sve više država koje će menjati svoju ekonomsku politiku, jer je to izgleda jedini recept da se izađe iz mraka.

Demokratski princip

Iako je zemlja sa malo stanovnika, oko 320.000, Island se hrabro pobunio protiv neoliberalnog kapitalizma i pored ozbiljnih upozorenja MMF-a i ostalih svetskih finansijskih institucija, koje čak prete izolacijom toj zemlji. Građani i vlast jedinstveni su u borbi za demokratiju, i odličan su primer borbe za očuvanje suvereniteta jedne zemlje.
Na referendumu, koji je čak dva puta sproveden po pitanju obaveze plaćanja dugova privatnih banaka, više od 90 odsto Islanđana poručilo je da im ne pada na pamet da plaćaju dugove banaka. Tako je nedvosmisleno u prvi plan stavljen temeljni princip demokratije da narod sam odlučuje o svojoj sudbini.

Island je 2008. zbog finansijske krize bio na kolenima. Koliko je stari sistem bio nakaradan pokazuje i činjenica da su pre kolapsa 2008. islandske banke imale 500.000 klijenata u državi koja ima skoro duplo manje stanovnika. Kada su Islanđani videli gde sve to vodi i kada su doživeli bankrot promenili su kurs i od tada se zemlja neverovatno dobro oporavila. Pre svega jer su radili sve ono što ne čine države pogođene krizom u ostatku Evropske unije.

Predsednik Islanda Olafur Grimson kaže da se zemlja oporavila tako što je promenila mehanizam odlučivanja. Kao drugi faktor navodi da se nisu pridržavali tradicionalnih recepata za suočavanje s ekonomskom krizom.

„Dozvolili smo da banke propadnu. Po čemu se banke razlikuju od firmi? I to su privatne firme. Ako prave velike greške, moraju da bankrotiraju. U suprotnom bankama se signalizira da mogu poslovati s velikim rizicima. Ako imaju uspeha nagrađuju se kraljevski, ako nemaju uspeha porezni obveznici plaćaju račun. Island je mala zemlja koja ima svoju valutu, nije članica evrozone. Pogledajte Grenland, Island, Veliku Britaniju, Norvešku, Dansku i Švedsku – sve te zemlje nisu uvele evro. Većina država na severu odlučila se za drugačiji put, i njima je tako bolje“, kaže Grimson, i poručuje da bi iskustvo Islanda zaista moglo biti signal za sve ostale države da ponovo razmisle o odlukama u poslednjih 30 godina.

Pre 2008. godine Island je bio raj za štediše iz Velike Britanije, Holandije, Belgije i mnogih drugih država. Imali su povoljnu kamatu na štednju, nudili su povoljne kredite i u kratkom roku omogućavali bankama veliku zaradu. Ali sve to trebalo je vratiti. Tri vodeće komercijalne banke „Glitnir“, „Landsbanki“ i „Kaupting“ preuzela je država nakon što su u oktobru 2008. propale za bukvalno sedam dana.

Zemlja se našla pred dva izbora: ili da spasava banke ili da ih ostavi da propadnu, što bi značilo da štediše ostaju bez svega. Građani su se odlučili za drugu opciju jer nisu hteli da vraćaju dugove banaka. Vlada ih je podržala. Otpisivala je dugove onim domaćinstvima kojima je iznos premašivao 110 odsto ukupne imovine, banke su otpisale zajmove u iznosu od 13 odsto ukupne domaće proizvodnje, i uz to je Vrhovni sud doneo odluku da su krediti s valutnim klauzulama nezakoniti, što je značilo da građani više nisu morali da pokrivaju gubitke domaće valute. Sve to donelo je sjajne rezultate. Samo u 2011. BDP je porastao za 2,9 odsto.
Analitičari kažu da Islandu tek predstoji period blagostanja, kriza je iza njih, ekonomija je stabilna, građani su odahnuli nakon što su jedno vreme mukotrpno radili, štedeli i svi zajedno pomogli da se zemlja spasi.

Uništeni mit

Argentinska priča dogodila se nešto ranije. Ta južnoamerička država proglasila je bankrot u decembru 2001. Tada se našla u najgoroj dužničkoj krizi u istoriji, ali je uspela da se oporavi. Argentina je prestala da sluša savete međunarodnih finansijskih institucija i da primenjuje korporativni recept rigoroznih mera štednje koje se danas primenjuju u evrozoni. U reformu su krenuli iz dubokog minusa. Tada je ta država dugovala čak 93 milijarde dolara. Kao i Island, Argentina se okrenula sebi i uspela da se preporodi.

Ta država je devedesetih slušala sve savete MMF-a, kako često kažu bila je najbolja učenica fonda, i propala je. MMF ju je ostavio na cedilu. Potom je od 2003. do danas, dakle za samo 10 godina, Argentina sama, bez pomoći međunarodnog finansijskog tržišta, povećala svoj BDP za 90 odsto. To je najveći rast u istoriji tržišta i ekonomije.

Argentina je uspostavila unutrašnje tržište, ne ispuštajući iz vida odgovornu socijalnu politiku. Platila je dug MMF-u i reprogramirala ga je dva puta, 2005. i 2010. Čak 93 odsto kreditora pristalo je na reprogramiranje i svi oni isplaćeni su bez pomoći spolja.

Argentinska predsednica Kristina Fernandes de Kirhner vodi državu u suprotnom pravcu od zemalja koje se trenutno bore s krizom. Uz to ona je čak i radikalniji kritičar MMF-a od islandskih političara.
„Uništili smo mit o nužnosti spoljnog zaduživanja i posredništva, što nas je i dovelo do bankrota 2001. Mislim da je to pravi razlog besa MMF-a. Argentina je kost u grlu globalnog pljačkaškog finansijskog sistema.

Mi smo restrukturirali naš dug i sve uredno platili bez ičije pomoći. Stopa nezaposlenosti u Argentini je 6,9 odsto, imamo najviše prosečne plate u Latinskoj Americi i najveću kupovnu moć, uzimajući kao odrednicu američki dolar. Godine 2003. naš javni dug iznosio je 166 odsto BDP-a, i to 90 odsto u stranoj valuti. Danas je javni dug Argentine 14 odsto snažnog BDP-a i samo 10 odsto je u stranoj valuti“, navodi Kirhnerova.

Ona je napisala da je MMF stvorio tržište na temelju socijalne isključivosti i politike sukobljavanja, kao i da je licemerno usvojio Deklaraciju o nepoverenju protiv Argentine zbog navodnog lažiranja statističkih podataka o inflaciji, BDP-u i ostalim ekonomskim pokazateljima. „Gde je bio MMF, pa da nije mogao da vidi krize u svetu? Gde je bio kada se, budući da sve znaju, naočigled svih špekulisalo na tržištima kapitala? Gde je bio jedan o njegovih bivših direktora Rodrigo Rato kada je ’Bankia’, banka koju je on vodio, morala da zatraži ’pomoć’ od milijardu evra da ne bi propala?

U Španiji je danas 26 odsto nezaposlenih, uglavnom mladih. Nemaju ni posao ni stan. Koje statistike MMF-a govore o tim tragedijama?“, napisala je Kirhnerova.
Ona se dalje pita koji su to parametri i procedure kojima MMF analizira zemlje na ivici bankrota, koje se i dalje zadužuju, a čiji narodi gube svaku nadu u bolje sutra.

„Zemlje u usponu koje ne podržavaju globalnu ekonomsku politiku MMF-a u poslednjih 10 godina moraju da plaćaju štetu koju su drugi napravili. Takođe MMF nikada nije sankcionisao pojedince koji su se strahovito obogatili na tuđ račun, što je i dovelo do svetskog ekonomskog sloma. Uprkos svim činjenicama sankcije su uvedene Argentini, a ne pravim krivcima“, zaključila je Kirhnerova.

https://www.aikb.net/t283-sta-je-kapitalizam
Odlican tekst!

Na poziv srpskih vlasti, misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) boraviće od 1. do 7. oktobra u Beogradu, izjavio je danas stalni predstavnik te institucije u Srbiji, Daehaeng Kim.

Misiju Fonda predvodiće Zuzana Murgasova, a tom prilikom će se razgovarati o aktuelnoj ekonomskoj situaciji u Srbiji i o političkoj agendi vlade za 2014. godinu, saopštila je kancelarija MMF-a u Srbiji.

http://www.kurir-info.rs/radicemo-dok-ne-umremo-srbi-ce-u-penziji-ziveti-cetiri-godine-clanak-1013055

Krstić za NIN: Nova vlada, nastavak pregovora, pa aranžman sa MMF-om

Ministar finansija Srbije Lazar Krstić najavio je nastavak pregovora sa Medjunarodnim monetarnim fondom (MMF) odmah nakon formiranja nove vlade, kada bi trebalo da se pregovara o potpisivanju novog trogodišnjeg aranžmana sa tom finansijskom institucijom.

"U pitanju je stend-baj aranžman iz predostrožnosti, što znači da se ne predvidja povlačenje sredstava od MMF-a", rekao je Krstić u intervjuu za novi broj nedeljnika NIN.

Krstić, kome će budući premijer Aleksandar Vučić, kako je u nekoliko navrata najavio, ponuditi da ostane na čelu Ministarstva finansija, kazao je i da će nove uštede u budžetu biti prvi zadatak nove Vlade.

On je rekao da će, s obzirom na visok nivo javnog duga u Srbiji i njegov tempo rasta u poslednjih pet godina, jedan od ciljeva nove vlade biti da dug stabilizuje i preokrene njegovu putanju.

"Da bi se to ostvarilo, biće neophodne značajne uštede u budžetu, kako bi se deficit smanjio na dva-tri odsto bruto domaćeg proizvoda, ali je u pregovorima sa MMF-om mnogo više pažnje posvećeno strukturnim reformama i planu za borbu protiv sive ekonomije", kazao je Krstić.

On je istakao da uštede u budžetu moraju da budu praćene donošenjem seta reformskih zakona, reformom državne uprave, zdravstva, školstva i lokalne samouprave i završetkom procesa restrukturiranja državnih preduzeća.

Na pitanje da li je MMF predlagao smanjenje plata i penzija kako bi se u ovoj godini uštedelo 400 miliona evra i da li se tolike uštede mogu ostvariti bez toga, Krstić je istakao da nije bilo eksplicitnog insistiranja na konkretnim merama "jer nije bilo realno da se vlada u tehničkom mandatu izjašnjava o tome".

Naglašavajući da će jedan od prvih zadataka nove vlade biti da uštede u budžetu "definiše i ostvari na najprikladniji, ali kredibilan način", Krstić je rekao i da "nije tajna da su osnovni uzroci disproporcionalnog fiskalnog opterećenja Srbije troškovi zarada u preglomaznom javnom sektoru, troškovi budžetskih transfera PIO fondu usled visoke nezaposlenosti i visoke kamate koje država plaća na do sada povučene kredite za finansiranje deficita u prethodnim godinama".

Krstić je istakao i da pored preduzeća u restrukturiranju, preliminarne procene ukazuju da postoje "značajni viškovi administrativnog osoblja u svim velikim državnim sistemima, a prevashodno u lokalnoj samoupravi, zdravstvu i obrazovanju".

On je najavio da će, zajedno s paketom reformskih zakona, nova vlada Srbije predstaviti i Nacionalni prioritetni plan koji definiše načine na koje će država ubuduće podsticati otvaranje novih radnih mesta i da se strane i domaće investicije usmere ka regionima koji će biti najviše pogodjeni završetkom procesa restrukturiranja.

Koliko vidim MMF trazi da se penzije smanje za 20%/25% ???
Vucic bi za sledece izbore mogao da se posluzi ovim sloganom:

Ko ranije umre, krace ce ziveti u bedi!

A moze i da razglasi da ce svaki vozac koji na mrtvo pregazi nekog penzionera dobiti 50 evra u kesu!!

Trebaju li nam uopste osobe starije od 60 godina? Cemu oni slize?

Srbiji MMF prognozira skroman rast i visoku nezaposlenost

Ekonomski rast Srbije ove i sledeće godine biće skroman, stopa nezaposlenosti i dalje visoka a inflacija stabilna, prognozira Medjunarodni monetarni fond (MMF) u najnovijim Svetskim ekonomskim prognozama.

Ovogodišnju stopu nezaposlenosti u Srbiji MMF u novom izveštaju prognozira na 21,6 odsto, a u 2015. očekuje 22 odsto posle stope nezaposlenosti od 21 odsto u 2013.

Rast potrošačkih cena u Srbiji ove i iduće godine MMF prognozira na četiri procenta posle 7,7 odsto u 2013.

U izveštaju s kraja 2013. stopa nezaposlenosti u Srbiji u 2014. prognozirana je na 24,9 odsto a inflacija na pet odsto.

Fond, kako je preneo Euraktiv Srbija, deficit tekućih plaćanja Srbije u 2014. prognozira na 4,8 odsto BDP a u 2015. na 4,6 odsto BDP posle pet odsto BDP u 2013.

Evropi MMF prognozira jačanje ekonomskog rasta i na starom kontinentu ove godine očekuje rast od 1,7 odsto a iduće od 1,9 odsto posle rasta od samo pola procenta u 2013. godini.

I zoni evra će, prema Fondu, ići nabolje i ove godine će imati rast od 1,2 odsto a naredne 1,5 odsto posle pada privrednih aktivnosti u 2013. godini za pola procenta.

Inflacija u zoni evra biće oko jedan odsto a stopa nezaposlenosti malo ispod 12 procenata.

Na globalnom nivou MMF prognozira jačanje privrednog rasta s tri odsto u 2013. na 3,6 odsto u 2014. i 3,9 odsto u 2015. godini.

U razvijenim ekonomijama sveta MMF računa na povećanje privrednog rasta na 2,25 odsto u 2014-15, što je za oko jedan procentni poen više nego 2013.

Istovremeno će rast u naprednim ekonomijama i zemljama u razvoju samo lagano ojačati - sa 4,7 odsto u 2013. na oko pet odsto u 2014. i 5,25 odsto u 2015. godini.

*Izvor: Beta

Svetska banka i MMF traže od nove Vlade Srbije da se najkasnije za devet meseci krene u transformaciju javnih preduzeća. Od 1990. godine javna preduzeća su partijske firme velike moći i uticaja i sistemi za dodatno finansiranje partija na vlasti.

Upravo u javnim preduzećima je veliki stepen javne i društvene korupcije i bujanja partokratije kroz rukovodeće pozicije partija. Tako na primer u „Železnicama Srbije“ je zaposleno oko 18.000 radnika, među kojima i 36 direktora koji imaju prosečnu platu oko 130.000 dinara.

Prosek zarada izvršnih direktora je bio 144.755 dinara, direktora direkcija 136.626 dinara, pomoćnika generalnog direktora 127.874 dinara i direktora sektora 110.487 dinara. Železnice raspolažu imovinom vrednom više stotina miliona evra.
Istovremeno, Javno preduzeće „Pošta Srbije“ ima zaposleno 15.500 ljudi, od čega su 94 direktora sa prosečnom platom od 120.000 dinar. Ukupan broj zaposlenih je zatečeno stanje koje odgovara organizaciji i sistematizaciji poslova u tom preduzeću (2004. godina), a broj direktora – 94. Situacija ništa nije bolja ni u „Putevima Srbije“, koje zapošljava 1.336 radnika, izvršni direktori imaju prosečnu platu od 141.000 dinara. „Putevi Srbije“ imaju ukupno devet direktora: vršioca dužnosti direktora preduzeća, pomoćnika direktora i sedam izvršnih direktora. U tom preduzeću kažu da u ovom trenutku nema planova o reorganizaciji. Srbija raspolaže putnom mrežom državnih puteva prvog i drugog reda, čija se vrednost procenjuje na 13 milijardi dolara. Putnu mrežu Srbije, u dužini od 40.845 kilometara čine: 5.525 kilometara državnih puteva prvog reda, 11.540 kilometara državnih puteva drugog reda i 23.780 kilometara lokalnih puteva.

Najsloženiji sistem i najveća kompanija je EPS koja ima u svom sastavu 13 privrednih društava. Svako od njih u svojim redovima ima portparole. I to ne samo jednog radnika, već čitavu službu, koja broji po pet-šest zaposlenih. Njihov broj, prema nekim podacima je ukupno – 70. U privrednim društvima radi 60 portparola, a u matici – njih desetak. Pojedine ćerke firme EPS angažuju i pi-ar agencije, čije usluge, konsalting i medijska promocija nisu jeftine. Zbog neracionalnog poslovanja godišnje se u EPS gubi oko 36 miliona evra.

Kritikovani „Srbijagas“ ima veliku pi-ar ekipu. U tom preduzeću ističu da imaju Službu za odnose s javnošću i marketing koja funkcioniše kao jedna organizaciona jedinica. U toj službi je pored njenog rukovodioca angažovano ukupno 24 zaposlenih, od kojih je devetoro raspoređeno na poslovima odnosa s javnošću, devetoro u marketingu i šestoro na poslovima dizajna. Služba za odnose s javnošću i marketing funkcioniše u četiri radne jedinice, i to u Novom Sadu, Beogradu, Zrenjaninu i Pančevu te je tako raspoređen ukupan broj zaposlenih. Od angažovanih spoljnih saradnika, „Srbijagas“ koristi samo usluge agencije za kliping. Novoj vladi Aleksandra Vučića predstoji veliki napor da se oslobodi „partijskih feuda” protiv kojih je Vučić, pre svega u javnim preduzećima koja „gutaju” stotine miliona evra na direkotore, pi-ar službe i druge menadžerske usluge. Potrebna je savremena organizacija rada i menadžment po iskustvima javnih kompanija u EU.

BEOGRAD - Vlada Srbije obavezala se Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) da će smanjiti broj činovnika za 27.000 i povećati cenu struje 15 odsto, piše u Memorandumu o ekonomskoj i finansijskoj politici Vlade, koji je objavio MMF.

Teške mere

Osim ove dve obaveze, Vlada Srbije moraće da uvede i akcize na bezalkoholna pića, da narednih godina ne povećava državne plate i penzije, ali i da ukine subvencije javnim servisima, što bi moglo da znači vraćanje pretplate od 2016. godine.
Vlada je obećala i konkretne reforme u „Elektroprivredi Srbije“, „Srbijagasu“, „Železnicama Srbije“ i „Putevima Srbije“, a sve kako bi od 2017. godine javni dug počeo da pada.

Memorandum je deo pisma o namerama koje su Vlada Srbije i Narodna banka Srbije poslali MMF 6. februara.
Na osnovu njega će ovaj svetski finansijski policajac proveravati da li Srbija poštuje svoje obaveze.
Prolazno vreme će se kontrolisati u martu, junu, septembru i decembru, a prva poseta predstavnika MMF Srbiji trebalo bi da bude u maju.

MMF ukazao na najveće ekonomske greške Balkana

Izostanak reformi i visoka stopa nezaposlenosti ključni su problemi s kojim se suočavaju ekonomije zemalja jugoistoka Evrope, upozorava Međunarodni monetarni fond.

Takav trend će se promeniti samo strukturnim promenama i smanjenjem korupcije i birokratije, navodi se u izveštaju MMF o 15 godina tranzicije o ovoj regiji.

"Najveća greška ekonomskog modela zapadnog Balkana je hroničan problem nedovoljnog korišćenja ljudskih resursa, odnosno visoke nezaposlenosti", navodi se u velikom izveštaju MMF čije delove objavljuje sarajevski Dnevni avaz.

U izveštaju se navodi da je stopa nezaposlenosti u zemljama regiona najmanje za deset odsto viša nego u članicama Evropske unije, te da je to ključni razlog njihovog ekonomskog zaostatka.

"Zaposlenost je posebno niska među ženama i mladima, a naročito u BiH i na Kosovu. Zemlje zapadnog Balkana trebaju generisati radna mesta ako žele da obrnu trend loših ishoda na tržištu rada, koji su razlog zaostajanja tolikog broja država", ističe se u izveštaju.

Strukturne reforme, uključujući privatizaciju neefikasnih društvenih preduzeća, jedini su odgovor na ovo stanje kako bi se ostvario napredak zemalja regiona prema bogatijim državama EU, navodi MMF.

Ističe se da je za napredak privatnog sektora kao ključnog motora rasta potrebno rešiti probleme konkurentnosti, uključujući preveliku birokratiju i loše upravljanje.

"Bez hrabrog podsticaja novim reformama, zemlje zapadnog Balkana ne mogu očekivati da će privući nova ulaganja potrebna za finansiranje brzog i održivog rasta, pa se izlažu riziku da će zapeti na nivou dohotka koji su manji od trećine njihovih bogatijih evropskih suseda", navodi MMF.

Pri tome se za BiH navode dodatne slabosti države i privrede kao što je primetni rast siromaštva, sporost u pokretanja poslova i broju procedura, izražena korupcija i loše upravljanje, kao i zaustavljanje kreditnog rasta u poslednjih nekoliko godina.

Spsak stvari koje naša vlada mora da obavi, tj. ono što traži MMF:

http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/dogovor-sa-mmf-om-pred-vladom-na-desetine-novih-mera_578430.html

Imamo problem sa jezivim kamatama koje smo nasledili, rekao je Vučić i objasnio da Srbija godišnje daje milijardu i 200 miliona evra samo za kamate.

Vučić je rekao da će u avgustu početi razgovori sa MMF o povećanju plata i penzija.

On je rekao da se "bori kao lav" u razgovorima sa MMF da struja što manje poskupi.

Premijer je naveo i da su iz MMF imali samo reči hvale za ono što je vlada do sada uradila, te da im je jedina primedba bila na cenu struje.

On je dodao da je spirala nezaposlenosti, krenula na dole, nedovoljno, ali je krenula da pada. Država će biti uređena, zaključio je Vučić.

B92 TV

Bord direktora Međunarodnog monetarnog fonda potvrdio je danas pozitivnu ocenu druge revizije aranžmana sa Srbijom, saznaje Tanjug.

Vrlo brzo MMF će pripremiti i treću reviziju, saznaje Tanjug u Vladi Srbije.

"Kompletiranje revizije će Srbiji staviti na raspolaganje ukupno oko 531,8 miliona evra, odnosno 420,93 specijalnih prava vučenja", navedeno je u saopštenju MMF-a.

Trogodišnji aranžman vredan je ukupno oko 1,2 milijarde evra, odnosno oko 935,4 specijalnih prava vučenja, ali MMF podseća da se Vlada Srbije izjasnila da nema nameru da ta sredstva povlači, već da program tretira kao aranžman iz predostrožnosti.

Zamenik direktora MMF-a Min Žu naveo je u saopštenju da Srbija dobro napreduje u okviru ovog aranžmana.

“„Uprkos fiskalnim merama štednje u ovoj godini, rast će ipak biti pozitivan, a trenutni fiskalni deficit je smanjen na održiv nivo, što je dovelo do toga da poraste poverenje", izjavio je Žu.

Istovremeno, navodi on, dobri performansi su ostali osetljivi na rizike, a odlučna implementacija svih mera koje su programom dogovorene je ključna za postizanje održivosti javnog duga, jačanje otpornosti finansijskog sektora i povećanje konkurentnosti.

On je naveo da su fiskalni rezultati u ovoj godini premašili očekivanja, što je, kako je kazao, ohrabrujuće. "Neophodna konsolidacija je stvorila uslove da visok javni dug krene silaznom putanjom", ističe Žu.

Toni Verheijen, šef kancelarije Svetske banke u Srbiji rekao je da Srbija čini dosta koraka u dobrom smeru, ali da je potrebno još mnogo da bi Srbija sustigla članice EU i iz da bi iz druge i treće lige prešla u prvu ligu po uslovima poslovanja.
-Vidimo da ima rasta i da se situacija sa brojem zaposlenih poboljšava, iako se smanjuje broj zaposlenih u javnom sektoru. Broj zaposlenih raste zbog većeg izvoza. Ali rast mora biti veći od 1,5 do dva odsto, koliki je sad i da dođe do bar četiri odsto. Jedino tako će Srbija da se približi članicama EU – rekao je Verheijen

Na nivou opšte države u prvom tromesečju 2016. je zabeležen deficit u iznosu od 16,0 mlrd dinara.

Prema dogovoru sa MMF, maksimalni iznos deficita za prvi kvartal je utvrđen na nivou od 53,9 mlrd dinara. Bolji rezultat od planiranog uglavnom je rezultat bolje naplate najznačajnijih poreskih prihoda (PDV, akcize i doprinosi).

Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je nakon današnjeg sastanka s delagacijom Medjunarodnog monetarnog fonda (MMF) da Srbija kasni sa smanjenjem broja zaposlenih u javnom sektoru i reformom javnih preduzeća, ali su dobri rezultati ostvareni u privrednom rastu i punjenju budžeta.Premijer se danas u Beogradu sastao s delegacijom MMF-om koju predvodi Džems Ruf, a teme su bile sprovodjenje aranžmana, što je priprema za novu kontrolu Fonda u junu, posle formiranja nove vlade.U izjavi za Radio-televiziju Srbije premijer je naveo da će MMF promeniti procenu privrednog rasta sa 1,8 na 2,3 odsto za ovu godinu

Misija Međunarodnog monetarnog fonda koju predvodi Džejms Ruf danas u Beogradu počinje tehničke razgovore povodom završetka četvrte revizije tekućeg aranžmana sa Srbijom, a planirano je da poseta traje dve nedelje.

Zvanični razgovori sa predstavnicima Vlade Srbije i Narodne banke Srbije počeće u ponedeljak, 13. juna.

Glavne teme razgovora biće stanje u budžetu i reforma javnog sektora i javnih preduzeća.

MMF je februara 2015. sa Srbijom zaključio trogodišnji stend baj aranžaman iz predostrožnosti u vrednosti 1,2 milijarde evra.

Prethodne tri revizije tog aranžamana bile su pozitivne, a četvrta je obavljena u februaru ove godine, pre vanrednih parlamentranih izbora, pa je misija MMF-a odlučila da ona bude okončana posle formiranja nove vlade Srbije.

Očekuje se da će Srbija dobiti pohvale za stanje javnih finansija, ali će morati da obrazlaže zašto kasni otpuštanje viška zaposlenih u javnom sektoru i sprovođenje reogranizacije velikih javnih preduzeća.

Prvog dana zvaničnih razgovora Vlade i MMF-a, Srbija je dobila pohvalu za stanje u državnoj kasi i ubrzan rast privrede. Promenili su i prognozu – umesto 1,8 odsto, sada računaju da će ekonomski rast ove godine biti 2,5 odsto BDP-a. Do 21. juna, razgovaraće se o privatizaciji i javnim preduzećima, smanjenju broja zaposlenih u javnoj upravi, a verovatno i o povećanju plata i penzija. Na sastanku s Fondom, premijer je rekao da je ovo prelomni trenutak za oporavak ekonomije i zahvalio je MMF-u i Svetskoj banci na pomoći i želji da Srbija bude makroekonomski uređena zemlja.

"Kao i uvek očekujem odlične razgovore i dobar sastanak", rekao je Džejms Ruf, šef Misije MMF-a.

Da to nije bila samo fraza, ubrzo je potvrđeno – Vlada i Fond su se saglasili da srpska privreda raste brže nego što su očekivali i umesto 1,8 odsto sada, kažu, na kraju godine srpski ekonomski rezultat biće 2,5 odsto bolji nego prošle godine.

"Govorili smo prvo o 2,3 odsto. Danas je prvi put rečeno da idemo sa 2,5 – to na najbolji način potvrđuje da smo na dobrom putu i da naše kolege koje su konzervativne prihvataju stopu od 2,5 odsto", rekao je ministar finansija Dušan Vujović.

Da Srbija uspešno sprovodi trogodišnji aranžman i postiže izuzetne rezultate, šef Misije rekao je i na sastanku sa predsednikom Vlade.

"I pored teških razgovora o preduzećima u državnom vlasništvu, prvenstveno o EPS-u, 'Srbijagasu' i Železnicama, kao i o problemu privatizacije, naša želja je da Srbija uspešno nastavi putem kojim već ide, sa idejom da rezultat bude dobar za sve učesnike", naveo je Ruf.

Premijer Aleksandar Vučić je naveo da je ponosan na rezultate u fiskalnom deficitu, kao i na odlične prihode od naplate PDV-a.

"Međutim, za oporavak ekonomije neophodno je suzbijanje sive ekonomije kroz adekvatnu motivaciju građana da traže fiskalne račune i da lično pomognu državi u naplati poreza, jer država je sa svakim nenaplaćenim porezom siromašnija", rekao je Vučić.

MMF od Vlade očekuje konačno rešenje za 11 preduzeća iz restrukturiranja, pre svega za RTB "Bor", "Resavicu", Petrohemiju, da se ubrza restrukturiranje EPS-a, "Srbijagasa", Železnice.

Narednih dana utvrdiće i za koliko treba da se smanji broj zaposlenih u javnoj upravi ove i naredne godine, a još se ne zna ni koliko je urađeno na prošlogodišnjem dogovoru o smanjenju za 14.500 zaposlenih.

Šef Misije Međunarodnog monetarnog fonda za Srbiju Džejms Ruf izjavio je da se ekonomski rast Srbije pojačava i da se očekuje da će u 2016. realni rast bruto domaćeg proizvoda biti 2,5 odsto, a inflacija 1,3 procenata.

On je na konferenciji za novinare kazao da su ti rezultati fantastični. „Ekonomski rast jača, podržan značajnim investicijama i povećanjem neto izvoza. Inflacija je ostala na niskom i stabilnom nivou, mada ispod cilja“, kazao je Ruf.

Prema njegovim rečima, dobri fiskalni rezultati iz 2015. su nastavljeni i u ovoj godini i svi ciljevi u okviru programa za kraj marta su realizovani ili čak i prebačeni, tako da bi, ako bi se do kraja godine nastavila bolja naplata prihoda i racionalno izvršenje budžetskih rashoda, deficit opšteg nivoa države trebalo da opadne na oko 2,5 odsto BDP.

On je naglasio da bi to smanjenje deficita, u poređenju s prvobitnim ciljem koji je bio četiri odsto BDP, značilo još jednu godinu fiskalnih rezultata koji su značajno bolji od predviđenih.

Prema njegovim rečima, ključni izazovi za novu Vladu Srbije biće da obezbedi da unapređenja koja su ostvarena budu trajna i održiva, a to će zavisiti od programa koji se odnosi na strukturne reforme. Dodao je da još ima i dosta posla oko državnih preduzeća.

On je kazao i da je Vlada Srbije do sada sprovela zadovoljavajuće smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru, ali da njihov broj treba dodatno da se smanji.

Međunarodni monetarni fond usvojio je četvrtu i petu reviziju aranžmana koju Srbija ima sa tom finansijskom organizacijom, objavio je RTS.

MMF čestitao je Srbiji na sprovedenim reformama i usvojio četvrtu i petu reviziju aranžmana, piše na sajtu RTS.

Misija MMF-a, na čelu s Džejmsom Rufom, od 9. do 21. juna 2016. je u Srbiji razgovarala o četvrtoj i petoj reviziji stend-baj aranžmana Srbije i MMF iz predostrožnosti, i tada je ocenjeno da ekonomski rast Srbije jača, uz podršku investicija i rasta neto izvoza.

Valjda bi trebalo da nas krene....

MMF traži od Vlade Srbije:
Sredite Poštansku štedionicu i Dunav osiguranje!

Bord direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) odobrio je danas šestu reviziju aranžmana sa Srbijom.

Misija MMF-a je u Beogradu boravila od 20. oktobra do 1. novembra povodom šeste revizije aranžmana iz predostrožnosti.

MMF je u februaru 2015. sa Srbijom zaključio trogodišnji stend-baj aranžaman iz predostrožnosti u vrednosti od 1,2 milijarde evra.

Covek sve objasnio
https://www.youtube.com/watch?v=6xwxiVSdxEE

Gde si iskopao ovog klovna i to iz 2014. godine!        

Znači i MMF laže da ima poboljšanja?

Možda bi Šutanovac to bolje rešio...

Agencijа zа ocenu kreditnog rejtingа S&P Global Ratings potvrdilа je kreditni rejting Srbije "BB-" i revidirаlа izgled zа unаpređenje kreditnog rejtingа sа stаbilnog nа pozitivni, saopštilo je danas Ministarsvo finansija.

Navedeno je da su osnovni rаzlozi za poboljšаnje izgledа kreditnog rejtingа Srbije su uspešno sprovodjenje progrаmа fiskаlne konsolidаcije i mogućnosti zа dаlje unаpredjenje.

"S&P Global Ratings veruje dа će zаlаgаnje Vlаde Srbije zа smаnjenje rаshodа i boljа nаplаtа prihodа doprineti stаbilizаciji fiskаlnog deficitа u nаrednom srednjoročnom periodu", navedeno je u saopštenju.

Agencija je ocenila da pozitivni fiskаlni trendovi proizlаze iz bolje nаplаte poreskih prihodа, prevаshodno iz porezа nа dodаtnu vrednost i аkcizа, kаo i neporeskih prihodа. Procenjeno je dа će Srbijа zаbeležiti reаlаn privredni rаst od 2,7 odsto u 2016. godini, prvenstveno zаsnovаn nа rаstu investicijа.

Rejting аgencijа ukаzuje dа je Srbijа poprаvilа plаtnobilаnsnu poziciju i očekuje se dа će deficit tekućeg rаčunа plаtnog bilаnsа smаnjiti nа nivo ispod 4 odso BDP-а u 2016. godini, u poredjenju sа 8 odsto BDP-а, u proseku zа period 2011- 2014. godine i projektuje se nа nivo od tri odsto BDP-а, u proseku zа period 2017-2019. godine.

Precizira se da je poboljšаnju plаtnobilаnsne pozicije prvenstveno je doprineo rаst neto izvozа.

Kratkoročne makroekonomske perspektive Srbije su pozitivne, ali rizici i strukturni ekonomski izazovi ostaju, saopštio je danas Međunarodni monetarni fond (MMF), na kraju posete Srbiji delegacije MMF predvođene Džejmsom Rufom.

Ruf je u saopštenju ocenio da je ekonomski program Srbije dao dobre rezultate, da je rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2016. dostigao 2,8 odsto, uz povećanje investicija, izvoza i zaposlenosti.

Istaknuto je i da su fiskalni pokazatelji bolji od ciljanih, da je deficit smanjen na 1,4 odsto BDP, što je najniži nivo od 2005, da je javni dug pao na 74 odsto BDP u 2016, da nezaposlenost ima trend pada, kao i nenaplativi zajmovi u bankarskom sektoru.

Kratkoročne makroekonomske perspektive su pozitivne i ekonomski rast u 2017. prognozira se na tri odsto dok se za inflaciju očekuje da ostane u okviru projektovane.

- Međutim, rizici i strukturni ekonomski izazovi ostaju. U tom smislu, misija je ukazala na potrebu ; sprovođenja reformske agende kako bi se učvrstili teško postignuti makroekonomski ciljevi, smanjili fiskalni rizici od strane državnih preduzeća, dalje ojačala finansijska stabilnost i podstakli rast Srbije na srednji rok i zaposlenost - navodi se u saopštenju MMF-a.

Misija MMF-a je posebno istakla značaj pune implementacije planirane reforme javne administracije, uključujući zdravstva, obrazovanja i poreske službe, kao i mera za unapređenje upravljanja javnim investicijama.

Takođe su ocenjeni planovi za rešenje problema državnih preduzeća, posebno u rudarskom i energetskom sektoru.

Misija je razmatrala i status reforme finansijskog sektora, uključujući sprovođenje strategije za rešavanje problema nenaplativih zajmova i strategije za državne banke, saopštio je tim Fonda na kraju posete Beogradu.

Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) predvođena Džejmsom Rufom sa Vladom Srbije nije postigla dogovor o novom aranžmanu "čuvarkući",

Kako saznaje Politika, očekuje se da će pregovori biti okončani u junu, a prema našim nezvaničnim informacijama, aranžman je dogovoren samo u načelu, ali, iz proceduranih razloga, konačan dogovor sada ne može da bude postignut.

Glavni razlog je to, kako kaže izvor "Politke", što Srbija posle ostavke Dušana Vujović nema ministra finansija zbog čega Bord direktora MMF-a de može da odobri program koji se stručno zove instrument koordinacije politika (PCI). Oko svega ostalog, pregovarači su se složili, ali je Vladi preporučeno da nađe pravni način kako će rešiti problem sa Zakonom o privremenom umanjenju penzija.

Međunarodni monetarni fond saglasan je sa idejom da se ukine Zakon o privremenom umanjenju penzija koji je uveden tokom krize kao hitna mera, kaže za sutrašnju Politiku šef kancelarije MMF u Beogradu Sebastijan Sosa.
"Takođe smo saglasni i sa idejom da penzioneri s nižim primanjima, koji neće osetiti korist od ukidanja ovog zakona, dobiju neko povećanje prihoda, ali koliko će ono biti, zavisiće od fiskalnog prostora u budžetu", kaže Sosa.
O tome ćemo pregovarati u septembru, kada budu otvoreni razgovori o budžetu za 2019. godinu.....

Državni sekretar u Ministarstvu privrede Milun Trivunac razgovarao je danas sa Misijom Medjunarodnog monetarnog fonda (MMF), koju predvodi Džejms Ruf, o okončanju procesa privatizacije, stanju u javnim preduzećima, razvojnom finansiranju i novoj strategiji industrijske politike.

U saopštenju Ministarstva privrede navedeno je da je Trivunac rekao da je u februaru 2014. godine u privatizacionom portfelju Ministarstva privrede bilo oko 560 preduzeća, a da ih je danas ostalo svega 87.

Prema njegovim rečima, veliki uspeh u prethodnom periodu predstavlja ugovor o strateškom partnerstvu za Rudarsko-topioničarski basen Bor i privatizacija Poljoprivredne korporacije Beograd.

Trivunac je MMF-u predstavio programe podrške sektoru malih i srednjih preduzeća, za koje su nedavno raspisani javni pozivi, ali i aktivnosti Fonda za razvoj i Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI).

Ruf je pohvalio dosadašnje rezultate, interesujući se za plan i dalju dinamiku predvidjenih aktivnosti ministarstva, kao i za novu strategiju industrijskog razvoja.