Srbija i MMF

Na poziv srpskih vlasti, misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) boraviće od 1. do 7. oktobra u Beogradu, izjavio je danas stalni predstavnik te institucije u Srbiji, Daehaeng Kim.

Misiju Fonda predvodiće Zuzana Murgasova, a tom prilikom će se razgovarati o aktuelnoj ekonomskoj situaciji u Srbiji i o političkoj agendi vlade za 2014. godinu, saopštila je kancelarija MMF-a u Srbiji.

http://www.kurir-info.rs/radicemo-dok-ne-umremo-srbi-ce-u-penziji-ziveti-cetiri-godine-clanak-1013055

Krstić za NIN: Nova vlada, nastavak pregovora, pa aranžman sa MMF-om

Ministar finansija Srbije Lazar Krstić najavio je nastavak pregovora sa Medjunarodnim monetarnim fondom (MMF) odmah nakon formiranja nove vlade, kada bi trebalo da se pregovara o potpisivanju novog trogodišnjeg aranžmana sa tom finansijskom institucijom.

"U pitanju je stend-baj aranžman iz predostrožnosti, što znači da se ne predvidja povlačenje sredstava od MMF-a", rekao je Krstić u intervjuu za novi broj nedeljnika NIN.

Krstić, kome će budući premijer Aleksandar Vučić, kako je u nekoliko navrata najavio, ponuditi da ostane na čelu Ministarstva finansija, kazao je i da će nove uštede u budžetu biti prvi zadatak nove Vlade.

On je rekao da će, s obzirom na visok nivo javnog duga u Srbiji i njegov tempo rasta u poslednjih pet godina, jedan od ciljeva nove vlade biti da dug stabilizuje i preokrene njegovu putanju.

"Da bi se to ostvarilo, biće neophodne značajne uštede u budžetu, kako bi se deficit smanjio na dva-tri odsto bruto domaćeg proizvoda, ali je u pregovorima sa MMF-om mnogo više pažnje posvećeno strukturnim reformama i planu za borbu protiv sive ekonomije", kazao je Krstić.

On je istakao da uštede u budžetu moraju da budu praćene donošenjem seta reformskih zakona, reformom državne uprave, zdravstva, školstva i lokalne samouprave i završetkom procesa restrukturiranja državnih preduzeća.

Na pitanje da li je MMF predlagao smanjenje plata i penzija kako bi se u ovoj godini uštedelo 400 miliona evra i da li se tolike uštede mogu ostvariti bez toga, Krstić je istakao da nije bilo eksplicitnog insistiranja na konkretnim merama "jer nije bilo realno da se vlada u tehničkom mandatu izjašnjava o tome".

Naglašavajući da će jedan od prvih zadataka nove vlade biti da uštede u budžetu "definiše i ostvari na najprikladniji, ali kredibilan način", Krstić je rekao i da "nije tajna da su osnovni uzroci disproporcionalnog fiskalnog opterećenja Srbije troškovi zarada u preglomaznom javnom sektoru, troškovi budžetskih transfera PIO fondu usled visoke nezaposlenosti i visoke kamate koje država plaća na do sada povučene kredite za finansiranje deficita u prethodnim godinama".

Krstić je istakao i da pored preduzeća u restrukturiranju, preliminarne procene ukazuju da postoje "značajni viškovi administrativnog osoblja u svim velikim državnim sistemima, a prevashodno u lokalnoj samoupravi, zdravstvu i obrazovanju".

On je najavio da će, zajedno s paketom reformskih zakona, nova vlada Srbije predstaviti i Nacionalni prioritetni plan koji definiše načine na koje će država ubuduće podsticati otvaranje novih radnih mesta i da se strane i domaće investicije usmere ka regionima koji će biti najviše pogodjeni završetkom procesa restrukturiranja.

Koliko vidim MMF trazi da se penzije smanje za 20%/25% ???
Vucic bi za sledece izbore mogao da se posluzi ovim sloganom:

Ko ranije umre, krace ce ziveti u bedi!

A moze i da razglasi da ce svaki vozac koji na mrtvo pregazi nekog penzionera dobiti 50 evra u kesu!!

Trebaju li nam uopste osobe starije od 60 godina? Cemu oni slize?

Srbiji MMF prognozira skroman rast i visoku nezaposlenost

Ekonomski rast Srbije ove i sledeće godine biće skroman, stopa nezaposlenosti i dalje visoka a inflacija stabilna, prognozira Medjunarodni monetarni fond (MMF) u najnovijim Svetskim ekonomskim prognozama.

Ovogodišnju stopu nezaposlenosti u Srbiji MMF u novom izveštaju prognozira na 21,6 odsto, a u 2015. očekuje 22 odsto posle stope nezaposlenosti od 21 odsto u 2013.

Rast potrošačkih cena u Srbiji ove i iduće godine MMF prognozira na četiri procenta posle 7,7 odsto u 2013.

U izveštaju s kraja 2013. stopa nezaposlenosti u Srbiji u 2014. prognozirana je na 24,9 odsto a inflacija na pet odsto.

Fond, kako je preneo Euraktiv Srbija, deficit tekućih plaćanja Srbije u 2014. prognozira na 4,8 odsto BDP a u 2015. na 4,6 odsto BDP posle pet odsto BDP u 2013.

Evropi MMF prognozira jačanje ekonomskog rasta i na starom kontinentu ove godine očekuje rast od 1,7 odsto a iduće od 1,9 odsto posle rasta od samo pola procenta u 2013. godini.

I zoni evra će, prema Fondu, ići nabolje i ove godine će imati rast od 1,2 odsto a naredne 1,5 odsto posle pada privrednih aktivnosti u 2013. godini za pola procenta.

Inflacija u zoni evra biće oko jedan odsto a stopa nezaposlenosti malo ispod 12 procenata.

Na globalnom nivou MMF prognozira jačanje privrednog rasta s tri odsto u 2013. na 3,6 odsto u 2014. i 3,9 odsto u 2015. godini.

U razvijenim ekonomijama sveta MMF računa na povećanje privrednog rasta na 2,25 odsto u 2014-15, što je za oko jedan procentni poen više nego 2013.

Istovremeno će rast u naprednim ekonomijama i zemljama u razvoju samo lagano ojačati - sa 4,7 odsto u 2013. na oko pet odsto u 2014. i 5,25 odsto u 2015. godini.

*Izvor: Beta

Svetska banka i MMF traže od nove Vlade Srbije da se najkasnije za devet meseci krene u transformaciju javnih preduzeća. Od 1990. godine javna preduzeća su partijske firme velike moći i uticaja i sistemi za dodatno finansiranje partija na vlasti.

Upravo u javnim preduzećima je veliki stepen javne i društvene korupcije i bujanja partokratije kroz rukovodeće pozicije partija. Tako na primer u „Železnicama Srbije“ je zaposleno oko 18.000 radnika, među kojima i 36 direktora koji imaju prosečnu platu oko 130.000 dinara.

Prosek zarada izvršnih direktora je bio 144.755 dinara, direktora direkcija 136.626 dinara, pomoćnika generalnog direktora 127.874 dinara i direktora sektora 110.487 dinara. Železnice raspolažu imovinom vrednom više stotina miliona evra.
Istovremeno, Javno preduzeće „Pošta Srbije“ ima zaposleno 15.500 ljudi, od čega su 94 direktora sa prosečnom platom od 120.000 dinar. Ukupan broj zaposlenih je zatečeno stanje koje odgovara organizaciji i sistematizaciji poslova u tom preduzeću (2004. godina), a broj direktora – 94. Situacija ništa nije bolja ni u „Putevima Srbije“, koje zapošljava 1.336 radnika, izvršni direktori imaju prosečnu platu od 141.000 dinara. „Putevi Srbije“ imaju ukupno devet direktora: vršioca dužnosti direktora preduzeća, pomoćnika direktora i sedam izvršnih direktora. U tom preduzeću kažu da u ovom trenutku nema planova o reorganizaciji. Srbija raspolaže putnom mrežom državnih puteva prvog i drugog reda, čija se vrednost procenjuje na 13 milijardi dolara. Putnu mrežu Srbije, u dužini od 40.845 kilometara čine: 5.525 kilometara državnih puteva prvog reda, 11.540 kilometara državnih puteva drugog reda i 23.780 kilometara lokalnih puteva.

Najsloženiji sistem i najveća kompanija je EPS koja ima u svom sastavu 13 privrednih društava. Svako od njih u svojim redovima ima portparole. I to ne samo jednog radnika, već čitavu službu, koja broji po pet-šest zaposlenih. Njihov broj, prema nekim podacima je ukupno – 70. U privrednim društvima radi 60 portparola, a u matici – njih desetak. Pojedine ćerke firme EPS angažuju i pi-ar agencije, čije usluge, konsalting i medijska promocija nisu jeftine. Zbog neracionalnog poslovanja godišnje se u EPS gubi oko 36 miliona evra.

Kritikovani „Srbijagas“ ima veliku pi-ar ekipu. U tom preduzeću ističu da imaju Službu za odnose s javnošću i marketing koja funkcioniše kao jedna organizaciona jedinica. U toj službi je pored njenog rukovodioca angažovano ukupno 24 zaposlenih, od kojih je devetoro raspoređeno na poslovima odnosa s javnošću, devetoro u marketingu i šestoro na poslovima dizajna. Služba za odnose s javnošću i marketing funkcioniše u četiri radne jedinice, i to u Novom Sadu, Beogradu, Zrenjaninu i Pančevu te je tako raspoređen ukupan broj zaposlenih. Od angažovanih spoljnih saradnika, „Srbijagas“ koristi samo usluge agencije za kliping. Novoj vladi Aleksandra Vučića predstoji veliki napor da se oslobodi „partijskih feuda” protiv kojih je Vučić, pre svega u javnim preduzećima koja „gutaju” stotine miliona evra na direkotore, pi-ar službe i druge menadžerske usluge. Potrebna je savremena organizacija rada i menadžment po iskustvima javnih kompanija u EU.

BEOGRAD - Vlada Srbije obavezala se Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) da će smanjiti broj činovnika za 27.000 i povećati cenu struje 15 odsto, piše u Memorandumu o ekonomskoj i finansijskoj politici Vlade, koji je objavio MMF.

Teške mere

Osim ove dve obaveze, Vlada Srbije moraće da uvede i akcize na bezalkoholna pića, da narednih godina ne povećava državne plate i penzije, ali i da ukine subvencije javnim servisima, što bi moglo da znači vraćanje pretplate od 2016. godine.
Vlada je obećala i konkretne reforme u „Elektroprivredi Srbije“, „Srbijagasu“, „Železnicama Srbije“ i „Putevima Srbije“, a sve kako bi od 2017. godine javni dug počeo da pada.

Memorandum je deo pisma o namerama koje su Vlada Srbije i Narodna banka Srbije poslali MMF 6. februara.
Na osnovu njega će ovaj svetski finansijski policajac proveravati da li Srbija poštuje svoje obaveze.
Prolazno vreme će se kontrolisati u martu, junu, septembru i decembru, a prva poseta predstavnika MMF Srbiji trebalo bi da bude u maju.

MMF ukazao na najveće ekonomske greške Balkana

Izostanak reformi i visoka stopa nezaposlenosti ključni su problemi s kojim se suočavaju ekonomije zemalja jugoistoka Evrope, upozorava Međunarodni monetarni fond.

Takav trend će se promeniti samo strukturnim promenama i smanjenjem korupcije i birokratije, navodi se u izveštaju MMF o 15 godina tranzicije o ovoj regiji.

"Najveća greška ekonomskog modela zapadnog Balkana je hroničan problem nedovoljnog korišćenja ljudskih resursa, odnosno visoke nezaposlenosti", navodi se u velikom izveštaju MMF čije delove objavljuje sarajevski Dnevni avaz.

U izveštaju se navodi da je stopa nezaposlenosti u zemljama regiona najmanje za deset odsto viša nego u članicama Evropske unije, te da je to ključni razlog njihovog ekonomskog zaostatka.

"Zaposlenost je posebno niska među ženama i mladima, a naročito u BiH i na Kosovu. Zemlje zapadnog Balkana trebaju generisati radna mesta ako žele da obrnu trend loših ishoda na tržištu rada, koji su razlog zaostajanja tolikog broja država", ističe se u izveštaju.

Strukturne reforme, uključujući privatizaciju neefikasnih društvenih preduzeća, jedini su odgovor na ovo stanje kako bi se ostvario napredak zemalja regiona prema bogatijim državama EU, navodi MMF.

Ističe se da je za napredak privatnog sektora kao ključnog motora rasta potrebno rešiti probleme konkurentnosti, uključujući preveliku birokratiju i loše upravljanje.

"Bez hrabrog podsticaja novim reformama, zemlje zapadnog Balkana ne mogu očekivati da će privući nova ulaganja potrebna za finansiranje brzog i održivog rasta, pa se izlažu riziku da će zapeti na nivou dohotka koji su manji od trećine njihovih bogatijih evropskih suseda", navodi MMF.

Pri tome se za BiH navode dodatne slabosti države i privrede kao što je primetni rast siromaštva, sporost u pokretanja poslova i broju procedura, izražena korupcija i loše upravljanje, kao i zaustavljanje kreditnog rasta u poslednjih nekoliko godina.

Spsak stvari koje naša vlada mora da obavi, tj. ono što traži MMF:

http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/dogovor-sa-mmf-om-pred-vladom-na-desetine-novih-mera_578430.html

Imamo problem sa jezivim kamatama koje smo nasledili, rekao je Vučić i objasnio da Srbija godišnje daje milijardu i 200 miliona evra samo za kamate.

Vučić je rekao da će u avgustu početi razgovori sa MMF o povećanju plata i penzija.

On je rekao da se "bori kao lav" u razgovorima sa MMF da struja što manje poskupi.

Premijer je naveo i da su iz MMF imali samo reči hvale za ono što je vlada do sada uradila, te da im je jedina primedba bila na cenu struje.

On je dodao da je spirala nezaposlenosti, krenula na dole, nedovoljno, ali je krenula da pada. Država će biti uređena, zaključio je Vučić.

B92 TV

Bord direktora Međunarodnog monetarnog fonda potvrdio je danas pozitivnu ocenu druge revizije aranžmana sa Srbijom, saznaje Tanjug.

Vrlo brzo MMF će pripremiti i treću reviziju, saznaje Tanjug u Vladi Srbije.

"Kompletiranje revizije će Srbiji staviti na raspolaganje ukupno oko 531,8 miliona evra, odnosno 420,93 specijalnih prava vučenja", navedeno je u saopštenju MMF-a.

Trogodišnji aranžman vredan je ukupno oko 1,2 milijarde evra, odnosno oko 935,4 specijalnih prava vučenja, ali MMF podseća da se Vlada Srbije izjasnila da nema nameru da ta sredstva povlači, već da program tretira kao aranžman iz predostrožnosti.

Zamenik direktora MMF-a Min Žu naveo je u saopštenju da Srbija dobro napreduje u okviru ovog aranžmana.

“„Uprkos fiskalnim merama štednje u ovoj godini, rast će ipak biti pozitivan, a trenutni fiskalni deficit je smanjen na održiv nivo, što je dovelo do toga da poraste poverenje", izjavio je Žu.

Istovremeno, navodi on, dobri performansi su ostali osetljivi na rizike, a odlučna implementacija svih mera koje su programom dogovorene je ključna za postizanje održivosti javnog duga, jačanje otpornosti finansijskog sektora i povećanje konkurentnosti.

On je naveo da su fiskalni rezultati u ovoj godini premašili očekivanja, što je, kako je kazao, ohrabrujuće. "Neophodna konsolidacija je stvorila uslove da visok javni dug krene silaznom putanjom", ističe Žu.

Toni Verheijen, šef kancelarije Svetske banke u Srbiji rekao je da Srbija čini dosta koraka u dobrom smeru, ali da je potrebno još mnogo da bi Srbija sustigla članice EU i iz da bi iz druge i treće lige prešla u prvu ligu po uslovima poslovanja.
-Vidimo da ima rasta i da se situacija sa brojem zaposlenih poboljšava, iako se smanjuje broj zaposlenih u javnom sektoru. Broj zaposlenih raste zbog većeg izvoza. Ali rast mora biti veći od 1,5 do dva odsto, koliki je sad i da dođe do bar četiri odsto. Jedino tako će Srbija da se približi članicama EU – rekao je Verheijen

Na nivou opšte države u prvom tromesečju 2016. je zabeležen deficit u iznosu od 16,0 mlrd dinara.

Prema dogovoru sa MMF, maksimalni iznos deficita za prvi kvartal je utvrđen na nivou od 53,9 mlrd dinara. Bolji rezultat od planiranog uglavnom je rezultat bolje naplate najznačajnijih poreskih prihoda (PDV, akcize i doprinosi).

Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je nakon današnjeg sastanka s delagacijom Medjunarodnog monetarnog fonda (MMF) da Srbija kasni sa smanjenjem broja zaposlenih u javnom sektoru i reformom javnih preduzeća, ali su dobri rezultati ostvareni u privrednom rastu i punjenju budžeta.Premijer se danas u Beogradu sastao s delegacijom MMF-om koju predvodi Džems Ruf, a teme su bile sprovodjenje aranžmana, što je priprema za novu kontrolu Fonda u junu, posle formiranja nove vlade.U izjavi za Radio-televiziju Srbije premijer je naveo da će MMF promeniti procenu privrednog rasta sa 1,8 na 2,3 odsto za ovu godinu

Misija Međunarodnog monetarnog fonda koju predvodi Džejms Ruf danas u Beogradu počinje tehničke razgovore povodom završetka četvrte revizije tekućeg aranžmana sa Srbijom, a planirano je da poseta traje dve nedelje.

Zvanični razgovori sa predstavnicima Vlade Srbije i Narodne banke Srbije počeće u ponedeljak, 13. juna.

Glavne teme razgovora biće stanje u budžetu i reforma javnog sektora i javnih preduzeća.

MMF je februara 2015. sa Srbijom zaključio trogodišnji stend baj aranžaman iz predostrožnosti u vrednosti 1,2 milijarde evra.

Prethodne tri revizije tog aranžamana bile su pozitivne, a četvrta je obavljena u februaru ove godine, pre vanrednih parlamentranih izbora, pa je misija MMF-a odlučila da ona bude okončana posle formiranja nove vlade Srbije.

Očekuje se da će Srbija dobiti pohvale za stanje javnih finansija, ali će morati da obrazlaže zašto kasni otpuštanje viška zaposlenih u javnom sektoru i sprovođenje reogranizacije velikih javnih preduzeća.

Prvog dana zvaničnih razgovora Vlade i MMF-a, Srbija je dobila pohvalu za stanje u državnoj kasi i ubrzan rast privrede. Promenili su i prognozu – umesto 1,8 odsto, sada računaju da će ekonomski rast ove godine biti 2,5 odsto BDP-a. Do 21. juna, razgovaraće se o privatizaciji i javnim preduzećima, smanjenju broja zaposlenih u javnoj upravi, a verovatno i o povećanju plata i penzija. Na sastanku s Fondom, premijer je rekao da je ovo prelomni trenutak za oporavak ekonomije i zahvalio je MMF-u i Svetskoj banci na pomoći i želji da Srbija bude makroekonomski uređena zemlja.

"Kao i uvek očekujem odlične razgovore i dobar sastanak", rekao je Džejms Ruf, šef Misije MMF-a.

Da to nije bila samo fraza, ubrzo je potvrđeno – Vlada i Fond su se saglasili da srpska privreda raste brže nego što su očekivali i umesto 1,8 odsto sada, kažu, na kraju godine srpski ekonomski rezultat biće 2,5 odsto bolji nego prošle godine.

"Govorili smo prvo o 2,3 odsto. Danas je prvi put rečeno da idemo sa 2,5 – to na najbolji način potvrđuje da smo na dobrom putu i da naše kolege koje su konzervativne prihvataju stopu od 2,5 odsto", rekao je ministar finansija Dušan Vujović.

Da Srbija uspešno sprovodi trogodišnji aranžman i postiže izuzetne rezultate, šef Misije rekao je i na sastanku sa predsednikom Vlade.

"I pored teških razgovora o preduzećima u državnom vlasništvu, prvenstveno o EPS-u, 'Srbijagasu' i Železnicama, kao i o problemu privatizacije, naša želja je da Srbija uspešno nastavi putem kojim već ide, sa idejom da rezultat bude dobar za sve učesnike", naveo je Ruf.

Premijer Aleksandar Vučić je naveo da je ponosan na rezultate u fiskalnom deficitu, kao i na odlične prihode od naplate PDV-a.

"Međutim, za oporavak ekonomije neophodno je suzbijanje sive ekonomije kroz adekvatnu motivaciju građana da traže fiskalne račune i da lično pomognu državi u naplati poreza, jer država je sa svakim nenaplaćenim porezom siromašnija", rekao je Vučić.

MMF od Vlade očekuje konačno rešenje za 11 preduzeća iz restrukturiranja, pre svega za RTB "Bor", "Resavicu", Petrohemiju, da se ubrza restrukturiranje EPS-a, "Srbijagasa", Železnice.

Narednih dana utvrdiće i za koliko treba da se smanji broj zaposlenih u javnoj upravi ove i naredne godine, a još se ne zna ni koliko je urađeno na prošlogodišnjem dogovoru o smanjenju za 14.500 zaposlenih.

Šef Misije Međunarodnog monetarnog fonda za Srbiju Džejms Ruf izjavio je da se ekonomski rast Srbije pojačava i da se očekuje da će u 2016. realni rast bruto domaćeg proizvoda biti 2,5 odsto, a inflacija 1,3 procenata.

On je na konferenciji za novinare kazao da su ti rezultati fantastični. „Ekonomski rast jača, podržan značajnim investicijama i povećanjem neto izvoza. Inflacija je ostala na niskom i stabilnom nivou, mada ispod cilja“, kazao je Ruf.

Prema njegovim rečima, dobri fiskalni rezultati iz 2015. su nastavljeni i u ovoj godini i svi ciljevi u okviru programa za kraj marta su realizovani ili čak i prebačeni, tako da bi, ako bi se do kraja godine nastavila bolja naplata prihoda i racionalno izvršenje budžetskih rashoda, deficit opšteg nivoa države trebalo da opadne na oko 2,5 odsto BDP.

On je naglasio da bi to smanjenje deficita, u poređenju s prvobitnim ciljem koji je bio četiri odsto BDP, značilo još jednu godinu fiskalnih rezultata koji su značajno bolji od predviđenih.

Prema njegovim rečima, ključni izazovi za novu Vladu Srbije biće da obezbedi da unapređenja koja su ostvarena budu trajna i održiva, a to će zavisiti od programa koji se odnosi na strukturne reforme. Dodao je da još ima i dosta posla oko državnih preduzeća.

On je kazao i da je Vlada Srbije do sada sprovela zadovoljavajuće smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru, ali da njihov broj treba dodatno da se smanji.

Međunarodni monetarni fond usvojio je četvrtu i petu reviziju aranžmana koju Srbija ima sa tom finansijskom organizacijom, objavio je RTS.

MMF čestitao je Srbiji na sprovedenim reformama i usvojio četvrtu i petu reviziju aranžmana, piše na sajtu RTS.

Misija MMF-a, na čelu s Džejmsom Rufom, od 9. do 21. juna 2016. je u Srbiji razgovarala o četvrtoj i petoj reviziji stend-baj aranžmana Srbije i MMF iz predostrožnosti, i tada je ocenjeno da ekonomski rast Srbije jača, uz podršku investicija i rasta neto izvoza.

Valjda bi trebalo da nas krene....

MMF traži od Vlade Srbije:
Sredite Poštansku štedionicu i Dunav osiguranje!

Bord direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) odobrio je danas šestu reviziju aranžmana sa Srbijom.

Misija MMF-a je u Beogradu boravila od 20. oktobra do 1. novembra povodom šeste revizije aranžmana iz predostrožnosti.

MMF je u februaru 2015. sa Srbijom zaključio trogodišnji stend-baj aranžaman iz predostrožnosti u vrednosti od 1,2 milijarde evra.

Covek sve objasnio
https://www.youtube.com/watch?v=6xwxiVSdxEE

Gde si iskopao ovog klovna i to iz 2014. godine!        

Znači i MMF laže da ima poboljšanja?

Možda bi Šutanovac to bolje rešio...

Agencijа zа ocenu kreditnog rejtingа S&P Global Ratings potvrdilа je kreditni rejting Srbije "BB-" i revidirаlа izgled zа unаpređenje kreditnog rejtingа sа stаbilnog nа pozitivni, saopštilo je danas Ministarsvo finansija.

Navedeno je da su osnovni rаzlozi za poboljšаnje izgledа kreditnog rejtingа Srbije su uspešno sprovodjenje progrаmа fiskаlne konsolidаcije i mogućnosti zа dаlje unаpredjenje.

"S&P Global Ratings veruje dа će zаlаgаnje Vlаde Srbije zа smаnjenje rаshodа i boljа nаplаtа prihodа doprineti stаbilizаciji fiskаlnog deficitа u nаrednom srednjoročnom periodu", navedeno je u saopštenju.

Agencija je ocenila da pozitivni fiskаlni trendovi proizlаze iz bolje nаplаte poreskih prihodа, prevаshodno iz porezа nа dodаtnu vrednost i аkcizа, kаo i neporeskih prihodа. Procenjeno je dа će Srbijа zаbeležiti reаlаn privredni rаst od 2,7 odsto u 2016. godini, prvenstveno zаsnovаn nа rаstu investicijа.

Rejting аgencijа ukаzuje dа je Srbijа poprаvilа plаtnobilаnsnu poziciju i očekuje se dа će deficit tekućeg rаčunа plаtnog bilаnsа smаnjiti nа nivo ispod 4 odso BDP-а u 2016. godini, u poredjenju sа 8 odsto BDP-а, u proseku zа period 2011- 2014. godine i projektuje se nа nivo od tri odsto BDP-а, u proseku zа period 2017-2019. godine.

Precizira se da je poboljšаnju plаtnobilаnsne pozicije prvenstveno je doprineo rаst neto izvozа.

Kratkoročne makroekonomske perspektive Srbije su pozitivne, ali rizici i strukturni ekonomski izazovi ostaju, saopštio je danas Međunarodni monetarni fond (MMF), na kraju posete Srbiji delegacije MMF predvođene Džejmsom Rufom.

Ruf je u saopštenju ocenio da je ekonomski program Srbije dao dobre rezultate, da je rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2016. dostigao 2,8 odsto, uz povećanje investicija, izvoza i zaposlenosti.

Istaknuto je i da su fiskalni pokazatelji bolji od ciljanih, da je deficit smanjen na 1,4 odsto BDP, što je najniži nivo od 2005, da je javni dug pao na 74 odsto BDP u 2016, da nezaposlenost ima trend pada, kao i nenaplativi zajmovi u bankarskom sektoru.

Kratkoročne makroekonomske perspektive su pozitivne i ekonomski rast u 2017. prognozira se na tri odsto dok se za inflaciju očekuje da ostane u okviru projektovane.

- Međutim, rizici i strukturni ekonomski izazovi ostaju. U tom smislu, misija je ukazala na potrebu ; sprovođenja reformske agende kako bi se učvrstili teško postignuti makroekonomski ciljevi, smanjili fiskalni rizici od strane državnih preduzeća, dalje ojačala finansijska stabilnost i podstakli rast Srbije na srednji rok i zaposlenost - navodi se u saopštenju MMF-a.

Misija MMF-a je posebno istakla značaj pune implementacije planirane reforme javne administracije, uključujući zdravstva, obrazovanja i poreske službe, kao i mera za unapređenje upravljanja javnim investicijama.

Takođe su ocenjeni planovi za rešenje problema državnih preduzeća, posebno u rudarskom i energetskom sektoru.

Misija je razmatrala i status reforme finansijskog sektora, uključujući sprovođenje strategije za rešavanje problema nenaplativih zajmova i strategije za državne banke, saopštio je tim Fonda na kraju posete Beogradu.

Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) predvođena Džejmsom Rufom sa Vladom Srbije nije postigla dogovor o novom aranžmanu "čuvarkući",

Kako saznaje Politika, očekuje se da će pregovori biti okončani u junu, a prema našim nezvaničnim informacijama, aranžman je dogovoren samo u načelu, ali, iz proceduranih razloga, konačan dogovor sada ne može da bude postignut.

Glavni razlog je to, kako kaže izvor "Politke", što Srbija posle ostavke Dušana Vujović nema ministra finansija zbog čega Bord direktora MMF-a de može da odobri program koji se stručno zove instrument koordinacije politika (PCI). Oko svega ostalog, pregovarači su se složili, ali je Vladi preporučeno da nađe pravni način kako će rešiti problem sa Zakonom o privremenom umanjenju penzija.

Međunarodni monetarni fond saglasan je sa idejom da se ukine Zakon o privremenom umanjenju penzija koji je uveden tokom krize kao hitna mera, kaže za sutrašnju Politiku šef kancelarije MMF u Beogradu Sebastijan Sosa.
"Takođe smo saglasni i sa idejom da penzioneri s nižim primanjima, koji neće osetiti korist od ukidanja ovog zakona, dobiju neko povećanje prihoda, ali koliko će ono biti, zavisiće od fiskalnog prostora u budžetu", kaže Sosa.
O tome ćemo pregovarati u septembru, kada budu otvoreni razgovori o budžetu za 2019. godinu.....

Državni sekretar u Ministarstvu privrede Milun Trivunac razgovarao je danas sa Misijom Medjunarodnog monetarnog fonda (MMF), koju predvodi Džejms Ruf, o okončanju procesa privatizacije, stanju u javnim preduzećima, razvojnom finansiranju i novoj strategiji industrijske politike.

U saopštenju Ministarstva privrede navedeno je da je Trivunac rekao da je u februaru 2014. godine u privatizacionom portfelju Ministarstva privrede bilo oko 560 preduzeća, a da ih je danas ostalo svega 87.

Prema njegovim rečima, veliki uspeh u prethodnom periodu predstavlja ugovor o strateškom partnerstvu za Rudarsko-topioničarski basen Bor i privatizacija Poljoprivredne korporacije Beograd.

Trivunac je MMF-u predstavio programe podrške sektoru malih i srednjih preduzeća, za koje su nedavno raspisani javni pozivi, ali i aktivnosti Fonda za razvoj i Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI).

Ruf je pohvalio dosadašnje rezultate, interesujući se za plan i dalju dinamiku predvidjenih aktivnosti ministarstva, kao i za novu strategiju industrijskog razvoja.

Nije nam potrebno
- Nama nije bio potreban novac MMF u ovom trenutku. Neke druge zemlje u okruženju su ga već uzele. Nama MMF nudi da uzmemo oko milijardu. To bi izašlo negde tri do pet godina ročnost na oko tri odsto. Nama to nije potrebno i to nam je skupo u ovom trenutku. Možemo da uzmemo ovih 100 plus 200 miliona od Svetske banke na 0,5 odsto i to pokazuje da će Srbija od drugih zemalja uspešnije da se nosi sa ovim - naglasio je Vučić.

Hitnu pomoć od MMF, recimo, kada je krenula kriza 2008. godine, tražile su mnoge zemlje. Sada je situacija drugačija, barem u slučaju Srbije. Vučić je odbijanje pomoći obrazložio time da nam nije potrebna jer Srbija ima velike devizne rezerve i 31 tonu zlata.

MMF predviđa privredni pad od minus jedan odsto
Vučić je izjavio da Međunarodni monetarni fond predviđa da će Srbija umesto minus tri, imati privredni pad od minus jedan odsto.

"Zvanična procena koju će potvrditi je da će biti minus 1,5, a ja sam rekao da ćemo da raditi na tome da bude nula", rekao je Vučić za RTS i dodao da će Srbija po stopi rasta završiti 2020. godinu na prvom mestu u Evropi.

On je naglasio kako je MMF sugerisao da ne bi trebalo povećavati plate u javnom sektoru i penzije, da su u sredu počeli razgovor o povećanju plate i da je MMF bio skeptičan.

Na pitanje da li je povećanje plata opravdano, Vučić je rekao da "znajući koliko smo disciplinovani", nikada ne bi dozvolio da se ugrozi stopa javnog duga.

"Pažljivo razgovaramo sa MMF, ne potcenjujemo rizike o kojima govore, samo ostaje da se dogovorimo oko nekih stvari. Želimo da odluku o povećanju plata donesemo sa MMF", rekao je Vučić.

Vučić je najavio da će penzije rasti za 5,9 odsto, a minimalac za 6,7 odsto, kao i da bi prosečna plata već u martu mogla da dostigne 540 evra.

On je rekao kako će se gledati da se nešto više povećaju plate medicinskom osoblju, zbog teškog perioda u pogledu epidemiološke situacije sa koronavirusom koja se očekuje.

Predsednica Vlade Ana Brnabić danas je, povodom predstojećeg novog aranžmana sa Međunarodni monetarnim fondom, istakla da su prioriteti Srbije veća ulaganja u životnu sredinu, nauku i inovacije, kao i kapitalne projekte, što će doprineti stabilnom finansijskom rastu u godinama koje dolaze.

Ona je u razgovoru, putem video-linka, sa šefom Misije MMF-a Janom Kes Martejnom o novom aranžmanu savetodavnog karaktera, navela da je, imajući u vidu ekonomsku krizu nakon pandemije, novi aranžman od izuzetnog značaja, jer našoj zemlji obezbeđuje kredibilitet, transparentnost...

Ministar finansija Siniša Mali je podsetio da je tokom Misije MMF u oktobru dogovoreno da se aktuelni Instrument za koordinaciju politike zameni dvogodišnjim stend baj aranžmanom ukupne vrednosti oko 2,4 milijarde evra, od čega će deo sredstava biti usmeren za ublažavanje posledica krize, a deo će služiti kao mera predostrožnosti, u slučaju daljih ekonomskih poremećaja.

Donal Mekgetigen, šef misije MMF-a, imao je samo reči hvale za napredak u srpskoj ekonomiji i istakao da su impresivni uspesi Srbije u toj sferi.
Kako je rekao, on ne želi da umanjuje postojeće izazove, ali za ostale metrike je mogao samo da čestita:

- Želim da se osvrnem na impresivne uspehe Srbije: čvrst rast kroz stabilno tržište rada, svi parametri su povoljni! Nezaposlenost je rekordna kao i zaposlenost mladih! Od 2014. do 2021. teško siromaštvo je smanjeno za pola! Ovo ne znači da se samo smanjuje nezaposlenost, već se smanjuje i siromaštvo, BDP po glavi stanovnika raste - izjavio je on.

Ekonomija Srbije će ove godine porasti za 2 odsto, a sledeće godine će ubrzati rast na 3 odsto, navodi se u objavljenoj prognozi Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

MMF zadovoljan Srbijom: Završeno razmatranje ekonomskog programa

Beograd -- Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) doneo je danas odluku o uspešnom završetku trećeg razmatranja rezultata ekonomskog programa Srbije.

Odbor je ocenio da Srbija nastavlja uspešno da sprovodi definisani ekonomski program, uz dobre domaće faktore rasta, nisku inflaciju, zdrav finansijski sistem, sprovođenje strukturnih reformi i dalje smanjenje učešća javnog duga u BDP-u.

"Srbija nastavlja da ostvaruje dobre ekonomske rezultate, uz rast koji je podržan svim komponentama, potrošnjom, javnim ulaganjima, izvozom i rekordno visokim prilivima SDI. Domaći faktori, odnosno snažna domaća tražnja u potpunosti kompenzuje negativne uticaje iz spoljnog okruženja. Zbog toga, za 2020. godinu MMF projektuje rast Srbije po stopi od 4,0 odsto", naveli su.

Odbor je konstatovao da se program sprovodi po planu i da su kvantitativni ciljevi za kraj septembra 2019. godine ispunjeni. Ističe da je inflacija u Srbiji očuvana na niskom nivou i da nastavlja da se kreće blizu donje granice inflacionog koridora NBS.

"Narodna banka Srbije nastavlja da vodi adekvatnu monetarnu politiku, i u uslovima niskih inflatornih pritisaka referentnu kamatnu stopu je od jula snizila tri puta. Snažan priliv SDI tokom većeg dela 2019. godine bio je faktor pritisaka na jačanje dinara, a u takvim uslovima NBS je na deviznom tržištu bila neto kupac deviza", dodaje se dalje.

"referentnu kamatnu stopu je od jula snizila tri puta."

Kad je to snižena referentna kamatna stopa?