Srbija i MMF

Suficit/deficit budžeta evropskih zemalja u odnosu na BDP (naš deficit je, da pomenemo, 4,5% BDP).

MMF: Rok Vladi do oktobra

1. septembar 2009. | 07:55 -> 14:52 | Izvor: B92, Beta, Tanjug

Beograd -- Međunarodni monetarni fond dao je rok Vladi Srbije da do oktobra dokaže da će reforme državne administracije dati rezultate.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=09&dd=01&nav_id=379102

Profesor Ekonomskog fakulteta Pavle Petrović ocenjuje i da će u idućoj godini povećanje PDV-a biti neophodno, jer je bez toga Vladina računica neodrživa.

- Mi ne samo što treba da smanjujemo javnu potrošnju u 2010. godini, mi moramo da menjamo strukturu javne potrošnje. Mi hoćemo da povećamo javne investicije, našu infrastrukturu, prema tome onaj drugi deo mora još da se smanji a to su oni tekući izdaci. Prosto mislim da će to prilagođavanje biti nemoguće, a plašim se da na kraju opet žrtva ne bude infrastruktura. Ove godine ovako relativno mali deficit od 4,5 odsto je postignut, jer su jednostavno javne investicije gurnute u stranu, rekao je Petrović, gostujući u Vestima B92.


:titanic:

Nesto mi u ovom dogovoru sa MMF-om ne stima. Cini mi se da im MMF nece tako lako odobriti sredstva!

Kad potpišemo sporazum o pismu o namerama i kad naš izvršni odbor to odobri, Srbija će moći da povuče oko 600 do 700 miliona evra, koliko okvirno iznosi druga tranša. Sada smo se dogovorili da nećemo zaključivati ovu rundu pregovora, već ćemo u oktobru kombinovati drugu i treću reviziju – objasnio je Jeger i dodao da se aranžman generalno dobro sprovodi, da je dogovor za 2009. godinu postignut, ali da je sada ključna 2010. godina.

Prema njegovoj oceni, „pregovori nisu bili laki, ali su fer i konstruktivni”. Ispunjena je, dodaje, većina dogovorenih mera. Devizne rezerve su ojačale, pad proizvodnje je zaustavljen, bankarski sistem je na dobar način kapitalizovan i likvidan.

– Međutim, fiskalni deficit premašio je postavljeni cilj za kraj juna, što je odraz slabosti proizvodnje a ne nekih problema u sprovođenju dogovorenih mera. Zato je postignut dogovor da se minus u kasi poveća sa tri na 4,5 odsto bruto domaćeg proizvoda. Postizanje ovog cilja zahteva snažno ograničavanje potrošnje u preostalom delu godine. Saglasnost je, takođe, postignuta i o prvim koracima u okviru srednjoročnih reformi u državnoj upravi, velikim državnim preduzećima, penzionom sistemu, zdravstvu, obrazovanju – istakao je šef delegacije iz Vašingtona.

Vlada Srbije smatra da je povećanje poreza na dodatu vrednost neprihvatljivo i umesto toga predložila je rad na ambicioznoj strategiji za višegodišnju reformu potrošnje.

– Misija je spremna da razmotri ovu ideju. Nije tajna da smo pokušali da razgovaramo o povećanju PDV-a kao najjednostavnijem rešenju i da nas je srpska vlada uveravala da to izbegnemo. Sada želimo da vidimo konkretne planove u ovom smeru, kako bismo se uverili da se fiskalni program vraća na pravi put – kazao je šef misije.

Na pitanje stranih novinara da li je ministarka finansija odustala od povećanja PDV-a, Diana Dragutinović je ogovorila da je od toga odvratila čvrsta namera ostalih članova vlade da smanje rashode.

– Povećanje prihoda je jedini instrument koji ministar finansija ima u svojim rukama. Rashodi zavise od drugih ministara. Ni ja ne volim povećanje poreza, ali to je jedino što sam mogla da predložim dok nisam dobila čvrstu garanciju ostalih članova vlade da su rešeni da smanje troškove – kazala je ministarka.

Deficit Srbije u procentima iznosi 4.5% od GDP.
U realnom iznosu, zbog relativno niskog GDP, to nije strasna brojka za evropske pojmove.
Ovo je posebna godina, pa i IMF moze da bude opusten. :D

Ko shto rekoh, cim su otishli sve krunulo nizbrdo. Mozda ovaj vodja tima kad dodje u Srbiju kaze svom brokeru da pokupuje sve sto ima (a nema mnogo na belex-u), ali zato kad se spakuje sve po starom :x

Za pre­go­va­rač­kim sto­lom za ko­jim su se­de­li čla­no­vi de­le­ga­ci­je Me­đu­na­rod­nog mo­ne­tar­nog fon­da i pred­stav­ni­ci Vla­de Sr­bi­je iz­gle­da da je za­pe­lo onog tre­nut­ka kad naš pre­go­va­rač­ki tim ni­je mo­gao da od­go­vo­ri na pi­ta­nje ka­ko će u bu­dže­tu za 2010. go­di­nu po­kri­ti oče­ki­va­ni ma­njak od 75 mi­li­jar­di di­na­ra pre­ko pri­hva­tlji­vog de­fi­ci­ta od 3,5 od­sto bru­to do­ma­ćeg pro­iz­vo­da.

Za­to, po­red osta­log, ni­je odo­bre­na dru­ga ra­ta već odo­bre­nog zaj­ma od 2,9 mi­li­jar­di evra. Pre­ma pro­ce­ni pro­fe­so­ra Eko­nom­skog fa­kul­te­ta, auto­ra „Kvar­tal­nog mo­ni­to­ra”, gru­be ra­ču­ni­ce po­ka­zu­ju da ako sle­de­će go­di­ne pla­te i pen­zi­je bu­du za­mr­znu­te na ovo­go­di­šnjem ni­vou, a ni­šta se do­dat­no ne pre­du­zme, mi­nus u dr­žav­noj ka­si će bi­ti bez­ma­lo šest od­sto BDP-a. Ako se, pre­ma pro­ce­ni mi­ni­star­ke fi­nan­si­ja Di­a­ne Dra­gu­ti­no­vić, struk­tur­nim re­for­ma­ma do­go­di­ne ušte­di 20 do 25 mi­li­jar­di di­na­ra, on­da će „mi­nus bez po­kri­ća” iz­no­si­ti oko 50 do 55 mi­li­jar­di di­na­ra.

Po­sto­je tri na­či­na da se ta ru­pa za­tvo­ri, oce­nju­je pro­fe­sor Pa­vle Pe­tro­vić, ured­nik „Kvar­tal­nog mo­ni­to­ra”. Naj­go­re re­še­nje, pre­ma nje­go­vim re­či­ma, bi­lo bi da se odo­bri ve­ći de­fi­cit, jer nje­go­vo po­kri­va­nje zah­te­va do­dat­no za­du­ži­va­nje i po­ve­ća­nje jav­nog du­ga, što bi iza­zva­lo ogrom­ne iz­dat­ke sa­mo za pla­ća­nje ka­ma­ta.

– To ne bi­smo sme­li da do­zvo­li­mo, jer po­sto­ji ri­zik da bi iz­dva­ja­nja za vra­ća­nje du­go­va mo­gla da pre­ma­še, re­ci­mo go­di­šnja iz­dva­ja­nja za pro­sve­tu.
Dru­ga mo­guć­nost je da se osta­vi de­fi­cit od 3,5 od­sto, ali da se žr­tvu­ju tro­ško­vi za in­fra­struk­tu­ru, što je opet lo­še.
Tre­ća pod­ra­zu­me­va da se ne sma­nju­ju iz­da­ci za in­fra­struk­tu­ru, da se iz­ve­sne ušte­de ostva­re uki­da­njem sub­ven­ci­ja, ali i da se po­ve­ća PDV – ka­že Pe­tro­vić.

Gru­ba ra­ču­ni­ca po­ka­zu­je da bi se po­ve­ća­njem ovog po­re­za za dva pro­cent­na po­e­na u bu­džet sli­lo 40 mi­li­jar­di di­na­ra. Pre­ma oce­ni Pe­tro­vi­ća, iz­gle­da da će vla­da te­ško mo­ći da iz­beg­ne ovu ne­pri­jat­nu me­ru.

Jelašić će morati da spusti ref. kamatu !!
Uskoro....

MMF: Veća javna potrošnja, veći PDV

Međunarodni monetarni fond (MMF) upozorio je da će Vlada Srbije morati da razmatra mere za povećanje budžetskih prihoda, uključujući i povećanje poreza na dodatu vrednost (PDV), ako ne pripremi sprovodivu strategiju smanjenja javne potrošnje.

Program koji je Vlada Srbije dogovorila sa MMF-om uglavnom se sprovodi po planu, izuzev u fiskalnoj oblasti, navedeno je u Memorandumu MMF-a koji je objavila Narodna banka Srbije (NBS).

U tom dokumentu koji je MMF pripremio posle razgovora sa srpskim zvaničnicima u sklopu druge revizije tekućeg kreditnog aranžmana vrednog 2,9 milijardi evra, ističe se da je deficit budžeta Srbije od četiri odsto za jedan procenat veći nego što je dogovoreno.

Uvećani manjak u državnoj kasi, prema tumačenju Misije MMF-a koja je u Beogradu boravila od 24. avgusta do 1. septembra, posledica je manjih prihoda prouzrokovanih slabostima ekonomije i samo delimičnom primenom dogovorenih fiskalnih mera.

MMF je ukazao da će "razvoj zdrave i kredibilne fiskalne strategije predstavljati ključni izazov za vlasti u Srbiji i da će brže reforme u toj oblasti morati da obezbede uštede koje će nadoknaditi pad učesća poreza u bruto društvenom proizvodu, veća plaćanja po osnovu kamata i povećanu kapitalnu potrošnju, kako bi se unapredila javna infrastruktura koja je u lošem stanju".

Prema saznanjima Misije MMF-a, Vlada Srbije planira da u sklopu reformi koje treba da smanje javnu potrošnju, predlog novog zakona o penzijskom osiguranju pripremi do kraja ove godine, a on bi obuhvatao povećanje starosne granice za penzionisanje za žene i strože uslove za rano penzionisanje.

U saradnji sa Svetskom bankom, kako se Vlada obavezala u razgovorima sa Misijom MMF-a, biće pripremljena i reforma zdravstva, obrazovanja i socijalnih davanja.

Kako navodi MMF, u nastavku druge revizije kreditnog aranžmana, koja će početi 20. oktobra, tek treba da se postigne sporazum o načinu finansiranja deficita budžeta Srbije u 2010. godini, s obzirom da je potrebno vreme da reforme u oblasti potrošnje daju pune efekte.

Nesporno je, kako je istaknuto u Memorandumu MMF-a, da plate budžetskih korisnika i penzije i u idućoj godini treba da ostanu zamrznute, kao i da se ne primaju novi radnici u javnom sektoru i da budu zamrznute plate u većini državnih preduzeća.

"Postojala je opšta saglasnost da bi pri aktuelnim politikama fiskalni deficit u 2010. godini mogao da se poveća na 5,5 odsto BDP-a, iako su vlasti Srbije iznele mišljenje da bi prihodi mogli da budu veći od očekivanih", naveo je MMF i dodao da bi deficit u tom iznosu teško mogao da se finansira i ne bi bio u skladu sa održivim javnim finansijama.

Uštede u budžetu Srbije u 2010. godini, koje Vlada planira da postigne optuštanjem 10 odsto zaposlenih u državnoj upravi, kao i viška radnika u zdravstvu i školstvu, prema proceni MMF-a, bile bi ograničene zbog otpremnina za te radnike.

Misija MMF-a je potvdila da je Vladi Srbije sugerisala povećanje PDV-a, kako bi se nadoknadili smanjeni prihodi budžeta, ali je Vlada odlučila da reformom javne potrošnje smanji budžetske rashode.

Predlog MMF-a bio je izmena državnog programa kreditne podrške subvencijama iz budžeta, odnosno ukidanje gornje granice kamatne stope na subvencionisane kredite, ali se Vlada Srbije opredelila da do kraja 2009. godine zadrži sadašnji program i da do kraja iduće godine, ako tržišni uslovi to dozvole, postepeno ukine subvencije za kredite za likvidnost.

"Akutne finansijske tenzije su popustile i za sada je bankarski sistem prebrodio nepovoljne posledice širenja globalne fianansijske krize", navedeno je u Memorandumu MMF-a gde se dodaje da je usporen ukupni rast kredita u Srbiji, a da su u porastu nenaplativa potraživanja.

Monetarna politika, dodaje se, trebalo bi da se i dalje fokusira na inflaciju, za čiji rast postoje rizici.

"Postizanje dogovora o zdravom i kredibilnom fiskalnom programu će i dalje ostati ključni elemenat za završetak ovog i narednog razmatranja programa", naveo je MMF u memorandumu.

link

http://www.imf.org/external/np/sec/pr/2009/pr09292.htm

Ovo gore je dobra,vest.

BEOGRAD - Zamenik direktora MMF-a za Evropu Paul Tomsen izjavio je da se od Srbije očekuju konkretne mere za pokrivanje budžetskog deficita koje podrazumevaju smanjenje javne potrošnje, u suprotnom moraće da se razmotri povećanje poreza.

"Ako delegacija Srbije bude imala konkretan plan na koji način će smanjiti troškove, mi ćemo ga podržati, u suprotnom, moraće da se saglase sa nama i da razmisle o povećanju poreza", naveo je Tomsen u intervjuu za Politiku od ponedeljka.

MMF: Pregovori počinju 22. oktobra
19. oktobar 2009. | 08:37 | Izvor: Beta
Beograd -- Tehnički pregovori misije MMF-a sa predstavnicima NBS i Ministarstva finansija počeće 22. oktobra, a pregovori sa predstavnicima Vlade Srbije 26. oktobra.


Misija MMF-a ove sedmice dolazi u Beograd kako bi se završili pregovori o nastavku realizacije kreditnog aranžmana Srbije i te međunarodne finansijske insitucije vrednog tri milijarde evra.

Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković, kao i većina ostalih ministara iz ekonomskog dela vlade uvereni su da će se pregovori sa MMF-om završiti uspešno.

Okosnica pregovora biće koncipiranje državnog budžeta za 2010. godinu, čiju je izradu Ministarstvo finansija već privelo kraju, kao i prezentiranje mera preduzetih u pravcu racionalizacije državne uprave, koju je Vlada, prilikom poslednje posete MMF u avgustu, predstavila kao svoju glavnu strategiju za smanjenje budžetskih troškova.

Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković očekuje uspešan završetak pregovora, a svoje očekivanje zasniva na dobrim pokazateljima budžetskih priliva poslednjih meseci.

Takođe, vlada je od MMF-a već dobila sugestije i predloge, koji se odnose na zakone koje je predložila u svojoj Strategiji, što zapravo ukazuje da MMF prihvata vladin princip u rešavanju budžetskog manjka. Premijer je i u nekoliko navrata potencirao da vlada neće predlagati povećanje poreza na dodatu vrednost.

Ministarka finansija Diana Dragutinović izjavila je ranije da je oprezni optimista. I pored toga što pretpostavlja da pregovori neće biti laki, ona je navela da je "sigurna da će na kraju sporazum biti postignut".

Dragutinović je naglasila da će država i u narednoj godini nastaviti da štedi i najavila mogućnost zamrzavanja penzija i plata u javnom sektoru, redukciju broja zaposlenih u lokalanim samoupravama i u pravosuđu, kao i promene u socijalnoj zaštiti.

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić ocenio je da se "situacija u zemlji poboljšala u odnosu na poslednju posetu MMF-a, koji je prognozirao "da ćemo imati manje bužetske prihode nego što ćemo ih stvarno imati".


Albert Jeger šef misije MMF-a
Misija MMF-a poslednji put u Srbiji je boravila od 24. avgusta do 1. septembra, kada su predstavnici te međunarodne finansijske organizacije istakli da Vlada Srbije mora da započne reforme penzionog, zdravstevnog i obrazovnog sistema i da smanji javnu potrošnju.

Kako je tada izjavio šef misije MMF Albert Jeger, uz odobrenje MMF, deo preostalog kredita mogao bi da se upotrebi za finansiranje budžetskog deficita Srbije.

On je tada obelodanio da je MMF tražio povećanje stope PDV-a od Vlade Srbije, kako bi se pokrio deficit budžeta, ali je dobio uveravanja da za tim nema potrebe, pošto će deficit biti pokriven iz drugih izvora.

MMF i vlasti Srbije postigli su 26. marta ove godine sporazum o "stend baj" aranžmanu vrednom tri milijarde evra koji je trebalo da traje do sredine aprila 2011. godine, ali i o štednji na svim nivoima u državi. Država je do sada od MMF-a povukla 800 miliona evra, za jačanje deviznih rezervi.

BEOGRAD, Ukoliko Srbija potvrdi aranžman sa MMF-om moraće da koristi kriterijume te institucie prilikom ugovaranja drugih pozajmica.

Za predstojeće razgovore sa misijom MMF Vlada Srbije priprema tačan pregled planiranih zaduženja u ovoj i narednoj godini. “Ukoliko Srbija bude ugovarala neku pozajmicu koja je, po kriterijumima Fonda, preskupa, moraćemo da je se odreknemo ili nećemo imati sporazum sa ovom institucijom” kaže za „Novosti“ izvor iz Vlade Srbije.

U 2009. su, dodaju u Nemanjinoj 11, obezbjeđeni relativno jeftini krediti za pokrivanje budžetskog deficita. Najskuplji „paket“ pozajmica je onaj od 90 miliona evra koje smo uzeli od tri grčke komercijalne banke.

“Kao prilično skup način finansiranja budžetskog deficita trenutno je procenjena emisija kratkoročnih hartija od vrijednosti Trezora Srbije. Kada su u pitanju krediti država, poput sada aktuelnog aranžmana sa Ruskom Federacijom, ostaje da se vidi koja kamata je planirana”, tvrdi izvor iz Vlade.

U svakom slučaju, svako zaduženje sa kratkim rokom otplate i kamatom višom od šest odsto je, po mjerilima Fonda, nepovoljna pozajmica. Referentna kamatna stopa, koju utvrđuje Evropska monetarna unija, nalazi se na minimumu, a upravo je ona osnov za sva zaduživanja u evrima.

“Naša država, kao i preduzeća, zahvaljujući baš zalaganju Fonda, reprogramirali su dio dugova koji su dosphevali u ovoj godini. Zahvaljujući tome imali smo stabilnu makroekonomiju i priličan mir na deviznom tržištu”, tvrdi izvor iz Vlade, i napominje da bi se, krajem naredne godine, udio duga naše države u BDP mogao podići sa sadašnjih skoro 32 odsto, na gotovo 42 odsto BDP.

“Limit koji je utvrdilo Ministarstvo finansija za spoljno zaduživanje države je oko 45 odsto BDP, ali je u taj procenat uključilo i svoje, nove obaveze koje će proisteći iz primene najavljenog zakona o denacionalizaciji”, tvrde u Vladi.

MMF će insistirati da Srbija što pre dobije najavljeni zakon o fiskalnoj odgovornosti.

“Razlog je što će ovaj zakon predvidjeti apsolutni nivo zaduživanja države u narednim godinama. On će se mjenjati samo izuzetno, uz javnu raspravu i preko parlamenta “, kaže izvor iz Vlade. B92

Šta se dešava sa MMF-om??? Jel ima nekih informacija???

Dogovor sa MMF-om na vidiku
2. novembar 2009. | 15:44 | Izvor: Tanjug
Beograd -- Vlada Srbije trenutno sa Misijom MMF-a razgovora o održivoj ekonomskoj i fiskalnoj politici na srednji rok, a razrešenje tog pitanja je "na dobrom putu".

"Razgovara se o tome kako postaviti odgovornu finansijsku politiku koja bi na srednji rok dala održivi ekonomski razvoj i povratak na visoke stope privrenog rasta", rekao je premijer Mirko Cvetković. "Mislim da se nalazimo na dobrom putu i da te probleme razrešimo", dodao je Cvetković.

On je podsetio da je tokom pregovora bilo reči i o pravljenju održivog budžeta za 2009. godinu što je već uspešno okončano, kao i koncipiranje budžeta za 2010. godinu gde je već usaglašena visina prihoda i rashoda i da se sada radi "na finom podešavanju".

Premijer je ocenio da će finansijski rezultati u 2009. godini biti bolji nego što se očekivalo pre dva meseca, kada su poslednji put boravili u Beogradu predstavnici MMF-a.

Zvanični pregovori Srbije i MMF-a o drugoj i trećoj reviziji kreditnog stend-baj aranžmana od 2,9 milijardi dolara, počeli su 26. oktobra i trebalo bi traju do 4. novembra.

Srbija je do sada od MMF-a povukla samo jednu tranšu stend-baj aranžmana u iznosu oko 788 miliona evra, za devizne rezerve NBS, ali do sada nije potrošila nijedan dolar tog kredita.

Beograd -- Razgovori Vlade Srbije i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) o reformi penzijsko-invalidskog sistema uspešno su završeni.

U saopštenju kabineta potpredsednika srpske vlade Jovana Krkobabića se ne iznose pojedinosti, ali se ističe da su su "okončani uspešno i na obostrano zadovoljstvo", o čemu će, kako se dodaje, biti izdato zvanično saopštenje.

Dogovor Vlade i MMF-a
3. novembar 2009. | 15:07 -> 19:11 | Izvor: B92, Beta, Tanjug
Beograd -- Predstavnici MMF-a i Vlade Srbije uspešno su završili pregovore o tekućem finansijskom aranžmanu, saznaje B92 od izvora bliskog kabinetu premijera Srbije.

Ovaj dogovor bi trebalo da omogući Srbiji da povuče drugu tranšu kredita od ukupno 2,9 milijardi evra, dok će treća rata biti preuzeta kasnije zbog čega je dogovoren produžetak aranžmana do oktobra 2011. godine.Postignut je i dogovor o budžetu za 2010. godinu u kome će deficit biti 4 odsto BDP-a bez povećanja poreza na dodatu vrednost.

Deo pregovora o kome se najmanje zna, reforma penzijskog sistema, završen je, kako kaže potpredsednik Vlade Jovan krkobabić ne iznoseći detalje, na obostrano zadovoljstvo.

"Razgovori su završeni uspešno, bili su teški, ali dosta korektni i korisni i postigli smo odgovarajuću cilj", rekao je Krkobabić.

Kako saznaje B92, ključna pitanja bila su indeksiranje penzija kao i kriterijumi za prevremeno penzionisanje I beneficirani radni staž.

Zvanični razgovori Vlade Srbije i MMF o drugoj i trećoj reviziji kreditnog stend baj aranžmana od dve milijarde i devetsto miliona dolara su počeli u ponedeljak, 26. oktobra.

Dogovor o državnom budžetu za 2010. godinu postignut je 30. oktobra, kada je objavljeno da bi minus u budžetu trebalo da bude četiri odsto, pola procenta manje nego ove godine i da je dogovoreno da neće biti povećanja poreza na dodatu vrednost (PDV).

Sa Misijom MMF je postignut i dogovor da aranžman sa MMF bude produžen za šest meseci, do oktobra 2011. godine, jer se ispostavilo da Srbiji neće biti potrebno da istovremeno povuče preostale dve tranše kredita.

Zvanični pregovori Srbije i MMF o drugoj i trećoj reviziji kreditnog stend-baj aranžmana trebalo bi da traju do 4. novembra.

Odbor direktora MMF-a je 15. maja 2009. godine odobrio kreditni stend-baj aranžman sa Srbijom, koji će trajati do aprila 2011. godine.

Time je za oko sedam puta povećan kredit koji je MMF odobrio Srbiji u januaru 2009, sa 402,5 miliona evra na 2,94 milijarde evra. Srbija je do sada povukla prvu tranšu od oko 788 miliona evra.

Ljajić: Najveći deo usaglašen

I ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić izjavio je danas da je Srbija na putu da postigne dogovor sa MMF i da je usaglašen najveći deo onoga što je bio predmet spora poslednjih dana.

Ljajić je novinarima u parlamentu rekao da je politika Vlade Srbije dala rezultate i da pokušava na svaki način da smanji javnu potrošnju bez povećanja poreza i smanjenja penzija.

Govoreći o reformi penzijskog sistema Ljajić je naglasio da izjednačavanje godina starosti žena i muškaraca za odlazak u penziju "uopšte više nije opcija o kojoj se razmišlja".

"Mi pokušavamo da ispravimo neke nelogičnosti koje imamo u postojećem zakonu koji bi omogućio uštede, a ne bi bio na teret penzionera", rekao je ministar i naveo da treba preispitati prevremene odlaske u penziju, da se definiše ko ima pravo na beneficirani radni staž.

"Utvrđivanjem preciznih kriterijuma napraviće se značajne uštede i u fondu PIO i uopšte u budžetu Srbije", dodao je Ljajić i ukazao da će reforma penzionog sistema početi 2010. godine, nastaviće se sve do 2015. godine i da mora biti postepena, ekonomski održiva, ali i socijalno odgovorna.

Kontrola MMF-a u februaru
6. novembar 2009. | 10:24 | Izvor: Večernje novosti
Beograd -- Guverner NBS Radovan Jelašić kaže da će MMF u kontrolu dogovora sa Vladom doći u februaru do kada bi trebalo da se napravi program reforme penzionog sistema.


"Nadam se samo da se neće ponoviti toliko puta viđen scenario - potpisali smo, ali smo mislili nešto sasvim drugo. Sa ovakvim programima, koji podrazumevaju srednjoročno smanjenje javne potrošnje, do sada baš nismo imali pozitivnih iskustava", kaže Jelašić za "Večernje novosti".

Iskreno se nadam da će ovoga puta biti drugačije i da ćemo potpisano u potpunosti ispoštovati", rekao je Jelašić .

On je podsetio da se Srbija obavezala da plate i penzije ostanu zamrznute i tokom sledeće godine, da se u 2011. penzije indeksiraju rastom cena na malo,plus ostvarenim porastom bruto domaćeg proizvoda iznad četiri odsto i da se na njih ne izdvaja više od 10 odsto BDP-a.

"Sada treba da pronađemo formulu kako ćemo to postići", rekao je Jelašić.

Prema njegovim rečima, MMF nije tražio ni smanjenje beneficiranog radnog staža za određene kategorije, ni izjednačavanje granice za odlazak u penziju za muškarce i žene već smanjenje izdataka za penzije u BDP-u, "a na vladi je da odluči kako će to izvesti i da to pretoči u zakone do februara".

Guverner je ukazao da će zahvaljujući aranžmanu sa MMF-om, Srbija toj instituciji plaćati kamatu od samo 1,5 odsto, a taj kredit nam omogućava da se dodatno jeftino zadužimo za potrebe budžeta i kod Svetske banke i EU.

"Za zemlje koje nisu postigle dogovor sa Fondom i koje moraju da se komercijalno zadužuju, kamate na međunarodnom tržištu idu i do 10 odsto. Jedan od efekata je i spremnost komercijalnih banaka da daju sve više kredita srpskoj privredi", naveo je Jelašić.

Na pitanje da li bi Srbija trebalo da uzme ruski kredit od milijardu evra, on je naglasio da što se tiče budžeta, dodatno zaduživanje nije neophodno, jer su sredstva za pokrivanje deficita obezbeđena, i za ovu i za sledeću godinu.

"Kada je reč o posebnim projektima, to treba pitati Vladu", rekao je Jelašić.

On je napomenuo i da ekonomska kriza još nije definitivno prošla iako je u trećem kvartalu zabeležen rast industrijske proizvodnje, "ali sigurno još dugo nećemo biti na nivou na kom smo bili pre godinu dana, u smislu zarada i uslova zaduživanja".

IMF to Wait for Serbian Budget Draft Before Next Loan Tranche
Share Business ExchangeTwitterFacebook| Email | Print | A A A

By Aleksandra Nenadovic

Nov. 6 (Bloomberg) -- The International Monetary Fund won’t release the next installment of Serbia’s bailout loan until the government presents its 2010 budget draft to lawmakers, said Bogdan Lissovolik, the IMF representative to the Balkan nation.

Serbia’s government needs to submit the draft to parliament and start an overhaul of the country’s pension system and public administration, freeze pensions and wages in 2010 to allow for the disbursement of 650 million euros ($968 million), Lissovolik told Bloomberg News in an interview today.

“We need to see the budget draft and get approval from the IMF’s managing board in order to complete the second review,” he said in an interview today.

Serbia is going through its first recession since the 1999 NATO bombing, aimed at forcing the country’s troops to withdraw from Kosovo, destroyed most of its infrastructure. With investment drying up because of the global financial crisis and tax revenue waning, the government turned to the IMF for a 3 billion-euro bailout loan.

Finance Minister Diana Dragutinovic said on Nov. 4 that the government will submit the draft to parliament “in the next two or three weeks.” Lissovolik said he sees risks to the changes mandated by the IMF.

“The implementation side of the laws is the country’s biggest problem,” he said. Another risk is the political situation, “but our strategy is to do what is good for the country. It is the task of policy makers to secure the political acceptance of the measures in the country.”

Serbia has also agreed to an additional $200 million loan from the World Bank and is in talks with Russia on another $1 billion loan, $200 million of which would be used to cover the budget shortfall.

On Oct. 8, the European Commission said it plans to lend as much as 200 million euros to Serbia, which Lissovolik said will depend on the approval of the IMF arrangement.

To contact the reporter on this story: Aleksandra Nenadovic in Belgrade at anenadovic@bloomberg.net
Last Updated: November 6, 2009 10:52 EST

Jel može neko da mi pojasni ovo...
Po našima, mi smo super izašli iz razgovora, sve smo ugovorili, carevi smo, ali nećemo povući još para jel nam ne trebaju.
Po ovom tekstu, oni name NEĆE da daju pare dok ne ispunimo neke uslove, itd.

Ko je tu pobedio? :)

Pa, naravno, mi smo pobedili!
Jedino pitanje je koliko ce nas ta pobeda kostati :roll:

StefanMR ::

Jel može neko da mi pojasni ovo...
Po našima, mi smo super izašli iz razgovora, sve smo ugovorili, carevi smo, ali nećemo povući još para jel nam ne trebaju.
Po ovom tekstu, oni name NEĆE da daju pare dok ne ispunimo neke uslove, itd.

Ko je tu pobedio? :)

Ma, sve je pod kontrolom 8)
Čeka se da prodje budžet kroz parlament i da nešto ova vlada uradi od onoga što je dogovoreno.
A to da nam ne trebaju njihove pare, to je .... malo morgen!
Plaše mečku prznim rešetom

Nekoliko puta su se opekli, pa zele da vide da se dogovoreno zaista postuje.

Lisovolik: MMF vidi pozitivne znake
7. novembar 2009. 7. novembar 2009. | 12:24
Vidimo ohrabrujuće znake ekonomskog oporavka Srbije, kaže Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji.

Čini se da je poljoprivreda dala podsticaj procenjenom ishodu trećeg kvartala iako je nešto od ovog efekta privremeno, navodi on i dodaje da septembarski podaci o industrijskoj proizvodnji pokazuju značajan napredak u odnosu na stope rasta viđene ranije ove godine.

„Međutim, septembar je samo jedan mesec, tako da je oporavak možda još ’lomljiv’. Što se tiče 2010. godine, mogu da kažem da smo i dalje oprezni i zato se držimo projekcije relativno skromnog rasta od 1,5 odsto, koju smo izneli pre dva meseca“, kaže Lisovolik.

On kaže da su predstavnici MMF-a ubeđeni da će vlasti izvršiti dogovorene reforme i da će bilo kakve „omaške“ biti ograničene i rešene korektivnim merama.

Lisovolik kaže da MMF smatra da će dogovoreni deficit od četiri odsto BDP biti finansiran pod razumnim uslovima, ali napominje i da bi viši fiskalni deficit mogao da uključi okretanje prema skupljim zajmovima koji predstavljaju rizik za fiskalnu održivost.

„U 2011. godini, dalje smanjenje deficita bi trebalo da bude usmereno tako da fiskalna pozicija bude na čvršćim osnovama“, kaže on i dodaje da „što se tiče održivosti duga, smatramo da odnos javnog duga prema BDP još uvek nije visok, ali je tempo rasta zaduživanja u dosadašnjem delu godine bio prilično brz“.

Objašnjavajući plan o usklađivanju penzija prema privrednom rastu, on kaže da je taj metod veoma transparentan i baziran na garantovanom usklađivanju sa inflacijom sa određenim pomeranjem naviše u slučaju da ekonomski rast bude iznad određene granice. „Ova druga promena omogućila bi penzionerima da imaju neku korist od većeg privrednog rasta ukoliko do njega dođe“, navodi Lisovolik.

Deficit budžeta Srbije u prvih 10 meseci ove godine iznosio je 77,6 milijardi dinara (820 miliona evra), što je za 3,4 milijarde dinara više nego na kraju septembra, objavilo je Ministarstvo finansija Srbije

Prema podacima sa sajta Ministarstva, ukupni prihodi republičkog budžeta od januara do oktobra iznosili su 500,5 milijardi dinara (5,3 milijarde evra), dok su izdaci bili 578,2 milijarde dinara (6,1 milijarda evra).

Oko polovine budžetskih prihoda, odnosno 246 milijardi dinara prikupljeno je od poreza na dodatu vrednost (PDV), priliv od akciza iznosio je 91 milijardu dinara, a prihod od carina 39,3 milijarde dinara.

Ministarstvo finansija je navelo da je od poreza na dohodak građana u prvih 10 meseci prikupljeno 58,3 milijarde dinara, a od poreza na dobit preduzeća 25 milijardi dinara.

Finansiranje organizacija obaveznog socijalnog osiguranja koštalo je budžet Srbije 214,2 milijarde dinara od januara do oktobra, što je 37 odsto ukupnih izdataka, a za zarade zaposlenih u javnom sektoru izdvojeno je 147,2 milijarde dinara, što je četvrtina rashoda.

Primanja budžeta u oktobru iznosila su 57,4 milijarde dinara i bila su za 4,8 milijardi dinara veća nego mesec dana ranije, dok su oktobarski rashodi budžeta bili 60,8 milijardi dinara, odnosno jednu milijardu dinara veći nego u septembru, objavilo je Ministarstvo.

Od PDV-a u oktobru prikupljeno je 32,8 milijardi dinara, što je najveći mesečni prihod od početka 2009. godine.

Prema podacima o budžetskim prihodima i rashodima usklađenim sa metodologijom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), deficit budžeta Srbije u prvih 10 meseci bio je 75,1 milijarda dinara, na osnovu 525,5 milijardi dinara prihoda i 600,6 milijardi dinara rashoda.

Programom sa MMF predviđen je deficit budžeta od 74,5 milijardi dinara u 2009. godini.

Beograd -- Budžet za 2010. je ključni uslov za produženje aranžmana sa MMF-om, od kog zavisi monetarna stabilnost i kreditni rejtnig zemlje, kaže Stojan Stamenković.

„Da bi bord direktora MMF-a odobrio povlačenje sredstava potrebno je da im nedelju dana pre sednice dostavimo budžet za 2010.”, kaže Stojan Stamenković.

Urednik biltena Makroekonomske analize i trendovi dodaje da nema razloga da sumnja da će Ministarstvo finansija pripremiti potrebne predloge zakona, ali bi svakako to morali da urade jer je važna i februarska revizija i martovsko povlačenje tranše.

„Ako bi nam se desila nesreća da u Skupštini krene opstrukcija, onda ne samo da neće biti novca već bi moglo da dođe do pogoršanja našeg kreditnog rejtinga BB minus”, upozorava on.

Prema njegovim rečima za ocenu kreditnog rejtinga visina deviznih rezervi uvek je bila jedan od bitnih pokazatelja.

„Ako bismo pokarabusili odnose i pogoršali rejting, vrlo brzo bismo se suočili sa problemom visine deviznih rezervi i eksternom likvidnošću. Od 2010. dolazi serija od tri-četiri godine sa visokim stopama servisiranja duga. Ta stopa predstavlja udeo plaćanja za glavnice i kamate u izvozu. Školska granica je 25 odsto, a mi idemo na više od 50 odsto. Problem je što se država veoma brzo zadužuje”, kaže on

Stamenković ocenjuje da deficit od 4,5 odsto BDP u ovoj godini i četiri odsto u sledećoj održiv, ali da treba znati da se manjak u budžetu pokriva zaduživanjem i to, pre svega, u inostranstvu.

„Taj novac nam niko neće davati večno. Trezorski zapisi su ispočetka lepo punili budžet, ali sada možemo da dođemo u situaciju da se prodaju novi zapisi samo da bi se vratio dug za stare. Ne verujem da će biti problema s tim ako se održi interes za zapise od godinu dana dok su zapisi sa rokom dospeća od tri meseca opasni. Pitanje je sada koliko će NBS da ide naniže sa referentnom kamatnom stopom”, zaključuje on.

Mozda off:
Može li država bankrotirati?

Kod propasti poduzeća, sve je jasno: radnici su na cesti, stečajni upravitelj prodaje sve za što se može dobiti novac. Ali sve je češće riječ da čitave države u ovoj krizi mogu bankrotirati - čak i neke zemlje zone eura.

Put u stečaj ili bankrot je veoma jednostavan: trošiti više nego što se ima i koliko se može zaraditi.

http://www.dw-world.de/dw/article/0,,4075043,00.html

MMF odobrio Srbiji 349,6 miliona evra
http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=126966

MMF: Plate i penzije ne odmrzavati
25. januar 2010. | 00:44 | Izvor: Tanjug, Večernje novosti

Plate u javnom sektoru i penzije u Srbiji treba da ostanu zamrznute tokom čitave 2010. godine, podsetio je Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik MMF-a za Srbiju.

Lisovik je izjavio u intervjuu za "Večernje novosti" da nije imao razgovore sa Vladom Srbije povodom zahteva sindikata da se povećaju plate u javnom sektoru, ali je podsetio da je postojećim stendbaj aranžmanom koji Srbija ima sa Međunarodnim monetarnim fondom dogovoreno da plate u javnom sektoru i penzije ostanu zamrznute tokom čitave 2010. godine.

"Eventualno povećanje plata moguće je ostvariti smanjenjem broja zaposlenih kroz reorganizaciju javnih preduzeća. Postoji i pitanje solidarnosti s obzirom na to da su ostale plate u javnom sektoru i penzije zamrznute. Ukoliko bi se odmrzle, deficit bi porastao sa planiranih četiri na šest odsto BDP. To je suviše veliki deficit, koji bi nosio rizik destabilizacije srpske ekonomije", upozorio je Lisovolik.

On kaže da je neophodno i više napora da se zaista reformišu firme koje su u vlasništvu države. Neka od tih preduzeća treba pripremiti za potpunu ili delimičnu privatizaciju.

Sektor javnih preduzeća u Srbiji još je preglomazan i njegovo restrukturiranje dalo bi veće šanse za razvoj privatnog sektora.

Povodom rasta kursa evra, šef misije MMF-a za Srbiju kaže da "je politika intervencija NBS na deviznom tržištu apsolutno prikladna".

"Situacija nije bila dramatična s obzirom na to da se i Vlada držala svog mandata - kretanje fiskalnog deficita je pod kontrolom. Prema tome, pretpostavke za nisku inflaciju i makroekonomsku stabilnost su ostvarene, što ne znači da kurs treba da bude i da će biti apsolutno stabilan", kazao je Lisovolik.

On je dodao da se potpuno slaže s kolegama iz Svetske banke koji upozoravaju da Srbija sporo realizuje odobrene projekte što, kako je dodao, sužava Srbiji mogućnost da obnovi dotrajalu infrastrukturu.

"Ovo je propuštena prilika za ekonomski rast", zaključio je on.

Međunarodni monetarni fond (MMF) objavio je danas (28. januar 2010. godine) na sajtu www.imf.org novi izveštaj o Srbiji u kome se navodi da će oporavak srpske privrede od krize biti postepen i procenjuje da će se rast izvoza ubrzati 2011. godine.

U izveštaju MMF se navodi da će se snažan rast bruto domaćeg proizvoda Srbije, na nivou od pre krize, nastaviti u 2012. godini.

Domaća tražnja će u ovoj godini samo stagnirati, a, kako se dodaje, rast izvoza će se ubrzati tek 2011. godine, s obzirom na usporenu tražnju prognoziranu za glavne trgovinske partnere Srbije u 2010.

U izveštaju Fonda o Srbiji navodi se i da obnova eksterne stabilnosti zahteva zaokret sa domaće potrošnje na rast predvođen eksternim faktorima.

Srbiji je, nakon što je Fond završio drugu reviziju stend baj aranžmana, krajem decembra omogućeno povlačenje druge rate kredita u visini od oko 350 mil EUR.

Povlačenjem te tranše ukupan iznos odobrenih sredstava iz kreditnog aranžmana od ukupno 2,9 mlrd EUR povećan je na 1,12 mlrd EUR.

Vlada-MMF: Manje penzije i plate ili veći PDV!!
Birajte!!!

Posle Fijata misija Fonda u vinskom podrumu
O reviziji aranžmana sa MMF-om razgovaraće se i u „Radovanovića” vinariji,
gde će goste pokušati da odobrovolje pihtijama, pečenjem, vrućom projom i sarmom...

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Pregovori-i-u-vinskom-podrumu.lt.html
:cheers: