Upoznaj srpske tajkune, da bi ih više voleo !!

:lol:
Kakva bajka !!! :cheers:

.
BEOGRAD – Republička agencija za telekomunikacije (RATEL) objavila je danas na svom sajtu da su kompanije Telenor, „VIP mobile”, „Kerseyco Trading Limited” sa Kipra i „Konsing Group” otkupile tendersku dokumentacije i na taj način postale potencijalni kandidati za drugog operatora fiksne telefonije.

Zdenko Lekan je organizovao jednu od prvih piramidalnih šema - "Kruna" sa sedištem
u Bulevaru br.83 kod opštine Zvezdara na prvom spratu u iznajmljenom stanu.
Tada je još bio direktor 'državne firme' ( oko 1990g. ako se dobro sećam), pa je
'biznis' bio registrovan na jednu ženu, koja je kasnije pobegla sa mužem u Australiju.
PS. ... Kasnije su Dafina i Jezda ( uz pomoć države) osnovali svoje piramidalne bake.

Koliko vidim pojavili su se neki novi tajkuni (ili tajkuni iz drugog reda) na koje
nismo do sada obraćali pažnju...

Dakle tu je ekipa oko Dinkića i Nacionalne Štedionice (Nikola Djivanovic - Dunav Grupa),
zatim Dimitrije Aksentijević - MINECO AG ,
Mladen Grujić - Hleb i Kifle :D , kao i BRANISLAV GRUJIĆ - JUGODRVO A.D., PSP-Farman Holdings

Ovaj poslednji je član Kluba Privrednik i baš se nešto "aktiviro" ima ga svuda po medijima??
https://www.aikb.net/info-f5/klub-privrednik-t856.htm

Firma PSP-Farman, na čijem je čelu Branislav Grujić, prisutna je već godinama na gradilištima Rusije i Beograda, kao i Belgiji, Italiji i Švajcarskoj. Firma zapošljava 1.500 ljudi i sagradila je 1,2 mil m2 stambenog, poslovnog i industrijskog prostora u Rusiji i zemljama EU.

Suvlasnici su kompanije "Jugodrvo", upravljaju "Novim drvnim kombinatom" u Sremskoj Mitrovici, koja se bavi proizvodnjom šperploča i furnira i koja izvozi preko 80% proizvodnje. Trenutno završavaju izgradnju biznis centra, ugao Višnjičeve i Jovanove u Beogradu. Firma se bavi i prodajom automobila i posledjnih 10 god glavni su importer "Suzukuja" za SCG, ali sve to čini manje od 10% ukupnih poslova kompanije.

Branislav Grujić (1961) rođeni je Beograđanin. Diplomirao je na Mašinskom fakultetu u Beogradu, gde posle postdiplomskih studija, sa 23 godine, postao aisstent za predmete Teorijske mehanike. Za nekoliko godina našao se na čelu direkcije inženjeringa u "Jugodrvu", a posle toga otišao u Rusiju, koja se tih 90-ih počela tržišno otvarati.


Govoreći o sebi, Branislav Grujić kaže da je oduvek smatrao da je neumesno i neukusno pričati o sebi i svojoj privatnosti, te zato uvek više voli da priča o svom poslu i svojim poslovnim počecima. Kaže da su dva razloga za to: prvi, uvek se rado seća početka, i drugi, kompanija „PSP Farman“ je zakoračila u 12. godinu permanentnog razvoja i uspona, što je dobar povod za malu retrospektivu.

http://209.85.229.132/search?q=cache:LtG5t5zWL_8J:www.standard.rs/vesti/36-politika/3568-branislav-gruji-autor-ideje-o-pravljenju-novog-srpskog-geneksa-.html+BRANISLAV+GRUJI%C4%86&cd=16&hl=sr&ct=clnk

Sneki ::

Koliko vidim pojavili su se neki novi tajkuni

Ima ga na listi "300 najmoćnijih u Srbiji" - jel to neki magičan broj, misim to sa 300:
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/27035/300-najmocnijih-u-Srbiji

zauzima visoko 49 mesto.

"Металка - мајур", Јагодина
Електрогалантерија. Водећа српска фирма.
Ова фирма производи месечно 650.000 комада електрогалантеријске робе! У погону машине-роботи! Купљени по 200.000 евра у Аустрији. Власник је Радосав Миленковић, водећи произвођач елекрогалантерије у Србији и окружењу.
Осим тог, власник - с породицом - има 5.000 чокота винове лозе. Вино извози у 17 земаља источне и западне Европе.
Има стадо оваца.
Има две куће.
Итд.

ovo je sve odavno poznato ali, za one koji ne znaju...
Kako bogataši izvlače pare iz Srbije

Ko su formalni vlasnici velikih firmi
Toplica SpasojevićFirme za koje se vezuje formalni vlasnik
ITM group Dagenam trejd (Kipar)
ITM industrokomerc Dagenam trejd (Kipar)
ITM Monet ITM group, Rigton (Kipar), Stadluks (Luksemburg)
Milan Beko
Firma za koju se vezuje formalni vlasnik
Laderna Laderna (Holandija)
Miroslav Mišković
Firme za koje se vezuje formalni vlasnik
Delta holding Hemslejd (Kipar)
Delta Maksi Hemslejd (Kipar)
Zoran Drakulić
Firma za koju se vezuje formalni vlasnik
JU point EAST point trejding (Kipar)
Miodrag KostićFirma za koju se vezuje formalni vlasnik
MK grupa Agri (Švajcarska) 87 odsto

Gotovo da nema zemlje - poreskog raja koju srpski biznismeni nisu iskoristili za osnivanje of-šor kompanija.

Kipar im je omiljena destinacija, budući da u ovom trenutku u Srbiji posluju 682 of-šor firme registrovane na tom ostrvu. Zahvaljujući skoro nepostojećoj kontroli tamošnjih poreskih vlasti i neopremljenosti srpske Poreske uprave, nikada nećemo saznati ko iza tih firmi stvarno stoji, niti ući u trag novcu koji biznismeni mogu legalno da izvuku iz Srbije na ovaj način, kaže za „Blic” stručnjak za borbu protiv poreskih mahinacija, koji je želeo da ostane anoniman.

http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/188917/Kako-bogatasi-izvlace-pare-iz-Srbije

i ovaj tekst, objavljen 30.04.2010 u Blicu, treba pročitati...
http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/187333/Nasi-bogatasi-nemaju-nista-vredno-na-svoje-ime-u-Srbiji



.

Tadić je u Smederevu na sednici glavnog odbora DS rekao da se bogatstvom koje nema pravo poreklo mora pozabaviti tužilaštvo, a oni koji su bogatstvo stekli pošteno moraju biti zaštićeni.

Tadić je rekao da je u Srbiji neophodno pokrenuti sistem reformi koje u osnovi imaju uspostavljanje novog sistema vrednosti kod pojedinaca i nosilaca odgovornih funkcija.

Posle serija izjava o ekonomskom patirotizmu i potrebi da srpski biznismeni koji imaju of-šor kompanije u poreskim rajevima kapital prebace u srbiju, predsednik Srbije sada ide i korak dalje i trazi da se ispita poreklo novca, kako kaže, nepristojno bogatih ljudi.

Iako se iz ranijih izjava može samo pretpostaviti na koga misli, Tadić nije otkrivao konkretna imena.

Srpski biznismeni grcaju u dugovima
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=06&dd=16&nav_id=439124

Odličan tekst, bravo VladulNS!!
evo lepog citata:
Naša najveća greška je to što smo u vreme investicionog buma kupovali preduzeća na bazi očekivanja. Spekulisali smo da će za koju godinu to vredeti mnogo više i da ćemo samo na prodaji, bez dodatnih ulaganja, da zaradimo. Kriza nas je demantovala. Okolnosti su takve da je onome ko nema kredit sada duplo teže nego pre krize, dok je onima sa dugovima pet puta teže", uveren je ovaj privrednik.

Kao primer iznosi i svoju grešku. Kaže da je pre nekoliko godina, zbog atraktivne lokacije kupio preduzeće bez perspektive za šest miliona evra, misleći da je dobro prošao i da firma vredi bar 14 miliona. Danas ni za milion evra ne bi mogao da proda nešto što je do pre neku godinu smatrao „atraktivnom lokacijom”.

Beko nije želeo da odgovori na pitanje kojim je sve srpskim kompanijama suvlasnik.
"Obećavam odgovor na to pitanje kad Srbija ne bude žrtva ovolikog populizma. Šta ja imam nadležni u Srbiji znaju, ali ta informacija nije javna. Dopustiću sebi da uživam u pravima koja su data zakonom", kazao je biznismen Milan Beko, koji je član "Privrednika" kluba najbogatijih domaćih poslovnih ljudi.

OVO MORA DA SE IZDVOJI
Dopustiću sebi da uživam u pravima koja su data zakonom", kazao je biznismen Milan Beko,

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/194179/Beko-Zaduzen-sam-a-ne-nepristojno-bogat

„Pogledajte samo trenutne cene. Pa, država je nacionalni monopol u vidu NIS-a prodala za svega 400 miliona evra, a sada se za Telekom nudi isto kao i 1997. u vreme sankcija!

http://www.b92.net//biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=06&dd=16&nav_id=439243

„Nema novih investicija, tržište kapitala praktično ne postoji tako da je vrednost naših preduzeća i njihove imovine potpuno nejasna. Izvesne su jedino obaveze. Pre bi se moglo reći da sam zadužen, nego bogat“, izjavio je Beko.

Ovo vec svi znamo!
Samo jos je rano.

Pokrenut pretkrivični postupak o privatizaciji Novosti

Stanko Subotić, u izjavama koje je 24. maja preko advokata dostavio tužilaštvu za organizovani kriminal, izneo je brojne optužbe na račun Milana Beka i Miroslava Miškovića. Naveo je da su oni organizovali protivzakonito preuzimanje akcija Novosti 2006. godine.
Subotić je naveo da su imali podršku pojedinih članova vlade i direktora Večernjih novosti Manojla Vukotića. U tužilaštvu za organizovani kriminal kažu da rade na navodima iz Subotićeve izjave.

“Slučaj je u pretkrivičnom postupku i ispituju se navodi”, rekao je Radisavljević za B92 i dodao da se “očekuje izvešataj policije”.

http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/194478/Pokrenut-pretkrivicni-postupak-o-privatizaciji-Novosti

Teletrader ::

„Nema novih investicija, tržište kapitala praktično ne postoji tako da je vrednost naših preduzeća i njihove imovine potpuno nejasna. Izvesne su jedino obaveze. Pre bi se moglo reći da sam zadužen, nego bogat“, izjavio je Beko.

Naravno da nema kada se svakki private equity zavrsava ako nema tvoj amin, za appropriate fee. Mi smo komendija od drzave, pa samim tim i institucije iz uredjenih drzava su komendija.

btw Olivera Savovic postavljena za gradskog sekretara za privredu, gospodja koja je u vreme belex boom-a bila sekretar Komisije za HoV i muljala oko Knjaza, isto potkacena od strane Caneta

Lepo objašnjenje danas u BLICU--u kako se pere novac, od droge ili kako rade ovi naši tajkunčići.Princip je isi sve su ostalo nijanse ...
Prvo je bitno nakrasti pare što više, a onda ih vratiti kao stranu investiciju ili da budete pokriveni kreditom od neke banke, a verujte mi na reč da ovo rade gotovo sve banke na našem tržištu !

On navodi da je glavni Šarićev saradnik za osnivanje i upravljanje of-šor kompanijama bio Predrag Milosavljević, koji je kao finansijski stručnjak bio angažovan u Šarićevom preduzeću „Municipijum S“.


- Sa pozicije direktora ovog preduzeća, on je sa računa of-šor kompanija, na koje je uplaćivan keš od prodaje kokaina, prebacivao novac u Srbiju kroz navodne pozajmice i kupoprodajne ugovore - kaže izvor „Blica“. On navodi da je Šarić novac preko of-šor kompanija ulagao u banke kao depozite na osnovu kojih je dobijao kredite.


- Te su banke uglavnom u inostranstvu - Crnoj Gori, Austriji i Holandiji. Novac od tih kredita je dolazio u Srbiju. Krediti nisu vraćani, već je banka zbog neizmirenih obaveza preuzimala depozite - objašnjava naš izvor. On navodi da je novac u Srbiji zatim usmeravan u kupovinu firmi pod formom „subordiranih pozajmica“, kojima je Šarić kupovao firme bez kupoprodajnih ugovora.

http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/196621/Saric-Od--samo-jednog-posla--zaradio--sam-30-miliona-evra

"Profite su sticali u granama usluga, trgovine, uvoza, građevinarstva, trgovine nekretninama, nažalost, ne i u sektorima proizvodnje i izvoza. Ekspanzija cena u građevinarstvu i rast tražnje za poslovnim prostorom i stanovima od 2000. godine poslali su signal da se tu mogu zaraditi veliki profiti.

Ekonomska politika države im je omogućila takvo ponašanje. Od 2001. godine ekonomski rast, stabilnost kursa i pokrivanje deficita u razmeni s inostranstvom zasnivali su se na prodaji društvenih i državnih preduzeća, kao i na zaduživanju u inostranstvu", kaže on.

Drašković objašnjava da su "na bazi takve 'pijane' ekonomske politike profitirali i ekonomski rasli skoro svi domaći, a bogami i strani bankari i privrednici koji posluju na tržištu Srbije.

Igranka je završena, odnosno nalazi se pri kraju. A sada pojedini uspešni privrednici koji defakto svoju uspešnost zasnivaju na povoljnim pozicijama iz prošlosti, žele da obezbede kredite sa niskom kamatom, fiksni kurs, da ne plaćaju poreze, da im država pokrije gubitke koji su nastali usled pogrešnih investicija".

Odovarajući na pitanje žele li domaći privrednici da promene nešto, Begović poručuje da „preduzetnici, umesto inventivnosti, hrabrosti i preuzimanja rizika, kažu: nećemo mi da menjamo naš poslovni model, nego vratite vi (država) nama ona vremena kada je naš poslovni model funkcionisao“.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=07&dd=11&nav_id=444736

Kopac ::

Direktor u Alfi nije, ali je postavio/ima svoje ljude u upravnom odboru preko Amasisa.
Inace preko svoje druge firme 'ALCO - Aleksić Company' (imao je i banku istog naziva)
je kupio jos 1998. na licitaciji „Pionir“ iz Subotice.
http://www.ekapija.com/website/sr/page/174824

Ovaj je zaslužio da se nadje na ovom spisku.

Friz ::

Kopac ::

Direktor u Alfi nije, ali je postavio/ima svoje ljude u upravnom odboru preko Amasisa.
Inace preko svoje druge firme 'ALCO - Aleksić Company' (imao je i banku istog naziva)
je kupio jos 1998. na licitaciji „Pionir“ iz Subotice.
http://www.ekapija.com/website/sr/page/174824

Ovaj je zaslužio da se nadje na ovom spisku.

Bio je veoma pametan prilikom prodaje banke belgijskom KBC-u.
KBC, medjutim, sad ne moze nikome da proda to sto su kupili, pa vi sami izvucite zakljucke.

Portal BELEX CLUB FORUMA !!

https://www.aikb.net/portal.htm

Najnovije vesti o ekonomskim pitanjima i još po nešto!!

Na temi Messer Tehnogas sam se ogresio i napisao par negativnih stvari o nasem velikom bisnismenu i pravoslavcu. Ovde nudim svoje izvinjenje i njemu i forumasima koji preferiraju nase velikane. Tada nisam ni znao da je on bio jedan od osnivaca Nove Demokratije cije je sediste u Valjevu.
Sa stidom priznajem da preferiram strane kompanije i menagere i da nisam dobar pravoslavac.

U prilogu saljem jedna izvor o primerima cojstva i junastva doticnoga:

Drašković otpušta 600 radnika

7. oktobar 2010. | 13:12 | Izvor: Beta

Đorđević duguje državi mlrd. dinara
19. oktobar 2010. Izvor: B92

Beograd -- Poznati srpski biznismen Vojin Đorđević duguje državi više od milijardu dinara na osnovu neplaćenih poreza, doprinosa i drugih dažbina, saznaje B92.

Kako saznaje B92, zbog toga je samo Poreska uprava protiv njega i drugih osoba koje su sa njim povezane do danas podnela više od 20 krivičnih prijava.

Poznavaoci prilika u srpskoj ekonomiji kažu da je Vojin Đorđević - klasičan srpski biznismen - poštuje zakone, ali koristi rupe u njima. Đorđević nije želeo da za B92 priča o ovoj temi.

Utaja poreza, falsifikovanje službene dokumentacije, prikrivanje faktura, prijavljivanje većeg iznosa novca radi povraćaja PDV-a, izdavanje lažnih faktura za pokrivanje prometa robe ili usluga - to su samo neka od krivičnih dela za koje poreska uprava sumnjiči Vojina Đorđevića i nekoliko njemu bliskih osoba, za dosadašnji rad u srpskom biznisu.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=10&dd=19&nav_id=466429

„MATIJEVIĆ“ PREUZIMA „RATAR“ JAŠA TOMIĆ

„Matijević“ - jedna od najvećih domaćih kompanija koje objedinjuju sve faze u proizbvodnji i plasmanu hrane „od njive do trpeze“ preuzeće poljoprivredno imanje - AD „Ratar“ Jaša Tomić. Očekuje se da svi zakonom propisani poslovi vezani za ovo proširivanje „Matijevića“ budu okončani za deset do 15 dana.

Cane daje pet miliona evra da se brani sa slobode

http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/216837/Cane-daje-pet-miliona-evra-da-se-brani-sa-slobode

Subotić je gotovo četiri godine u bekstvu i Specijalni su sud mu sudi u odsustvu za optužbe da je organizator kriminalne grupe koja je švercovala cigarete tokom 1995. i 1996. godine u Srbiju i tako stekla korist od 28 miliona evra i osam miliona američkih dolara. Subotićev branilac po službenoj dužnosti Predrag Marić izjavio je da očekuje da će sud prihvatiti predlog jer su prestali da postoje "drugi razlozi za pritvor".

Popović:Kraj balade vlade i tajkuna
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=11&dd=14&nav_id=472196

Cepter rasprodaje srpske akcije

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/218646/Cepter-rasprodaje-srpske-akcije

Jedan od najbogatijih Srba Filip Cepter u prethodne dve nedelje smanjio je vlasništvo u srpskim akcijama za najmanje 50 miliona dinara. Preduzeće “Meseta”, brokerska kuća “Bi broker” i “Global ril estejt investment”, kompanije za koje investiciona javnost tvrdi da su u vlasništvu Ceptera, prodale su udeo u nekoliko najlikvidnijih hartija na Beogradskoj berzi, saznaje “Blic”.
Dve hiljade akcija Cepter je prodao u “Agrobanci”. Od ovih deonica dobio je 14 miliona dinara, za koliko je prodao i akcije aleksandrovačke vinarije “Vino Župa”.
Početkom novembra ostao je i bez 15.000 deonica “Sojaproteina” po ceni od 770 dinara, a nešto kasnije i bez 4.000 do 5.000 akcija “Metalca”, od kojih je dobio najmanje osam miliona dinara.
Nezvanično, firme za koje se tvrdi da su u vlasništvu Ceptera prodavale su i hartije AIK banke i „Razvojne banke Vojvodine“. U kompaniji “Cepter” nisu nam odgovorili na pitanje zašto su prodavali akcije.

Beko: Jesam vlasnik "Novosti"

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/218875/Beko-Jesam-vlasnik-Novosti

Činjenica da su se neki od svojevremeno važnih ljudi za privatizaciju “Luke Beograd”, koji su radili u Agenciji za privatizaciju, neposredno po kupovini “Luke” zaposlili u njegovim firmama, za Milana Beka - ništa ne dokazuje.

Poziv predsedniku Srbije da da objašnjenje
- To je, nažalost, nerazrađena inicijativa Tadića i očekivali smo da ćemo videti da neko od uspešnih bogatih ljudi iz Demokratske stranke da konkretan primer pa da vidimo kako to treba da izgleda, kome da damo i koliko, čime bi demagogija bila isključena - rekao je Beko.

kada odgledate intervju sa Milanom Bekom

http://www.b92.net/video/videos.php?nav_category=1233?yyyy=2010&mm=11&dd=21&nav_id=473931


onda pročitajte i ovaj intervju sa doktorom Dušanom Vujovićem (glavni ekonomista u Svetskoj banci i profesor FEFA.)

Dušan Vujović, Svetska banka: Korupcija blokirala celu državu
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/218763/Dusan-Vujovic--Svetska-banka-Korupcija-blokirala-celu-drzavu

Hronologija
- Biznismeni podržali proevropsku vladu po njenom osnivanju
- Dve godine za redom, na srpskom Davosu na Kopaoniku planiraju zajedničku ekonomsku strategiju

- Aprila 2010. na prvom zvaničnom sastanku predstavnicima vlasti privrednici predlažu investiranje novca od prodaje „Telekoma“ u reindustrijalizaciju, osnivanje razvojne banke za finansiranje izvoznih poslova i preuzimanje rukovođenja propalim državnim firmama :bla:

- Mediji otkrivaju da su firme vodećih privrednika registrovane u of-šor zonama

- Predsednik istupa sa izjavom o nepristojno bogatim ljudima, pojašnjavajući da pod tim pojmom naziva one koji nemaju društvenu odgovornost, a novac koriste samo za lične užitke
- Tadić poziva tajkune na izgradnju „mosta srpskih tajkuna“ kojim bi kupili svoj legitimitet
- Tadić poziva srpske tajkune da se ugledaju na Rokfelera i Bila Gejtsa

Izgleda da je tu EU umešala svoje prljave prste!

Oporezivanje bogataša dobra ideja

BEOGRAD, 26. novembra 2010. (Beta)

- Vlasnik MK grupe Miodrag Kostić izjavio je danas da je dobra inicijativa da se više oporezuju imućniji gradjani i dodao da treba razmisliti da se omogući of šor poslovanje i u Srbiji.

Kostić je novinarima u Beogradu kazao da veće oporezivanje imućnijih gradjana nije "lov na veštice" i dodao da je on još u februaru na skupu na Kopaoniku kazao da treba oporezovati bogate.

"Povećanje poreza za dobrostojeće gradjane je normalna stvar", kazao je on i dodao da ne mogu siromašni da podnesu teret krize. Prema njegovim rečima, u Srbiji treba napraviti socijalne karte, jer nije normalno da neko ko ima vilu na Dedinju i neko ko ima garsonjeru od 25 kvadrata na periferiji plaća istu cenu grejanja.

Kostić je kazao da treba razmisliti o moćućnosti da se u Srbiji uvede of šor poslovanje, navodeći da je taj vid poslovanja legalan i da je Engleska najveća of šor zona u Evropi. On je povodom inicijative da se dodatno oporezuju preduzeća koja su registrovana u of šor destinacijama a posluju u Srbiji, kazao da "nije moguće oporezovati of šor kompanije i nije moguće oporezovati sistem koji postoji u celoj Evropi".

evo kandidata za tajkuna (podpredsednika ds)... strasno.
Фирма министра Дулића послује са 70 буџетских институција
03.12.2010
Пише Иван Нинић
Уколико се погледају биланси пословања предузећа „Dg comp. računari“ д.о.о. из Суботице за последње две године, стиче се утисак да за власника, министра животне средине и просторног планирања Оливера Дулића, готово да нема финансијске кризе. Према подацима из финансијског извештаја који је регистрован у Агенцији за привредне регистре, приход Дулићевог предузећа у 2008. години износио је 97.138.000 динара, а у 2009. години 91.915.000 динара. Од укупног промета предузећа, министар је остварио чисту нето добит од 1.170.000 динара у 2008. години и 803.000 динара у 2009. години. Иначе подаци из привредног регистра и регистра имовине државних функционера, указују да је министар Дулић апсолутни власник предузећа „Dg comp. računari“ д.о.о. (100% власничког удела).
Према званичним подацима Управе за трезор која функционише при Министарству финансија, између државних органа и институција и предузећа чији је власник Оливер Дулић, постоји веома тесна сарадња. Наиме, Управа за трезор Републике Србије, у периоду од јануара 2008. до новембра 2010. године, евидентирала је преко 1100 трансакција, односно уплата које су државни органи и институције реализовали у корист предузећа „Dg comp. računari“ д.о.о. из Суботице. Другим речима, према евиденцији Управе за трезор, у наведеном периоду је чак 70 различитих државних органа и институција куповало робу и користило услуге фирме министра Дулића. Тако је Дулићевом предузеће, за 34 месеца пословања са буџетским органима и институцијама остварило промет од око 24.464.600 динара.
Управа за трезор евидентира расходе само оних државних субјеката који се подводе под консолидовани рачун трезора Републике Србије. Другим речима, Управа за трезор располаже подацима који се односе искључиво на буџетске расходе директних и индиректних буџетских корисника. Дакле, у том смислу је немогуће стећи увид у евентуалне транслакције између Дулићевог предузећа и појединих јавних предузећа или државних институција које послују захваљујући споственим приходима, ван консолидованог рачуна трезора.
Према подацима из јединственог регистра рачуна који води Народна банка Србије, предузеће „Dg comp. računari“ д.о.о. своје пословање обавља преко 10 рачуна, отворених код различитих комерцијалних банака, а који су укључени у систем платног промета. Током 2008. године, Управа за трезор је, између буџетских институција и Дулићевог предузећа, евидентирала промет који се кретао око 4.720.774 динара. Збирни промет који је Дулићево предузеће остварило у 2009. и првих 10 месеци 2010. године, креће се око 19.743.826 динара. Дакле, за непуне три године пословања са буџетским институцијама, предузеће „Dg comp. računari“ д.о.о. је приходовало око 24.464.600 динара. У ову суму улазе и незнатна средства приходована од физичких лица која су запослена у појединим буџетским органима и институцијама, а која су рачунарску опрему куповала на месечне рате.
Уколико се, према њиховој делатности, направи груба категоризација, долази се до закључка да је робу и услуге предузећа „Dg comp. računari“ д.о.о. користило: 8 здравствених установа, 18 органа локалне самоуправе, 26 образовних установа, 9 установа са јавним овлашћењима, 5 установа културе и 4 правосудне институције. Дакле, чак и да је свих 70 буџетских институција, приликом набавке робе и услуга од предузећа „Dg comp. računari“ д.о.о. претходно поштовало процедуру прописану Законом о јавним набавкама, симтоматично је да је власник поменутог предузећа нико други него министар у Влади Србије.
На списку буџетских установа које су оријентисане на здравствену заштиту, а које купују код Дулићевог предузећа су: Општа болница у Суботици, Апотека у Суботици, Завод за јавно здравље у Суботици, Дом здравља у Кањижи, Специјална болница за рехабилитацију „Бања Кањижа“ у Кањижи, Геронтолошки центар у Кањижи, Филијала Севернобачког окруза РЗЗО-а у Суботици, и Филијала Јужнобачког округа РЗЗО-а у Новом Саду.
Међутим, да сарадњу буџетских институција са предузећем „Dg comp. računari“ д.о.о. прожима политичка, односно партијска нит, потврђују егзактни подаци из извода Управе за трезор. Наиме, један од водећих коопераната Дулићевог предузећа јесу Општа болница у Суботици и Дом здравља у Кањижи. Суботичка Општа болница од предузећа министра Дулића купује рачунаре, фискалне касе, тастатуре, флеш меморије, цд-ромове, штампаче, факс апарате... Такође ова здравствена установа користи и услуге техничке подршке, односно услуге „изласка на терен“ сервисера предузећа „Dg comp. računari“ д.о.о. Индикативно је да је Општа болница правни следбеник Здравственог центра у Суботици у коме је до избора, али и после избора на функцију председника Народне скупштине Србије био запослен управо Оливер Дулић.
На списку добављача Дома здравља у Кањижи, посматрано по оствареном промету, веома високо се котира предузеће „Dg comp. računari“ д.о.о. Из извода Управе за трезор није могуће прецизно утврдити коју све опрему је ова здравствена установа куповала од министра Дулића. Готово сви трансфери, а у протеклом периоду било их је више десетина, третирају се као „промет робе и услуга“ без навођења назива рачунарске опреме која је купљена. На овом примеру индикативно је то што је директор Дома здравља у Кањижи др Ласло Кермеци, коалициони партнер Демократске странке чији је високи функционер Оливер Дулић. Осим што је директор Дома здравља у Кањижи, др Кермеци је покрајински посланик и члан Одбора за буџет и финансије у Скупштини АП Војводина, испред тзв. „Мађарске коалиције“. Такође, на списку коопераната Дулићевог предузећа налази се Геронтолошки центар у Кањижи, чији је директор Владимир Хајдер, такође функционер Демократске странке.

Сем здравствених установа, предузеће министра Дулића рачунарском опремом снабдева 14 месних заједница у Суботици, Градску управу града Суботице, Скупштину града Суботице, Општину Нови Кнежевац и Севернобачки управни округ. Опште је позната чињеница да градску власти у Суботици предводи Демократска странка и да је градоначелник Суботице Саша Вучинић управо из ове странке. У том смислу грубе рачунице показују да је само током 2010. године, из буџета града Суботице, на рачун предузећа министра Дулића, трансферисано преко 2 милиона динара за набавку рачунарске опреме. Општина Нови Кнежевац је током 2009. године, такође, у више наврата, куповала рачунарску опрему од предузећа „Dg comp. računari“ д.о.о. из Суботице. Иначе, председник општине Нови Кнежевац је Драган Бабић, партијски колега министра Оливера Дулића. А када је у питању податак Управе за трезор, да је, у децембру 2009, предузеће „Dg comp. računari“ д.о.о. својим производима снабдевало Севернобачки управни огруг, ваља подсетити на чињеницу да је својевремено и Оливер Дулић обављао функцију начелника тог округа.
На списку од 26 образовних установа из Суботице, Кањиже, Кикинде и Новог Сада, које су које су кооперирале са Дулићевим предузећем, налазе се поједине основне и средње школе, предшколске установе, дом ученика, више школе и факултети. Са аспекта сукоба интереса, веома проблематична може да буде пословна сарадња између Грађевинског факултета Универзитета у Новом Саду и предузећа „Dg comp. računari“ д.о.о. из Суботице. Наиме, с обзиром да министар Дулић води ресор просторног планирања, урбанизма и грађевине, треба имати у виду да одређена вештачења и стручне надзоре у тој материји углавном врши управо професорски кадар са Грађевинског факултета.
Када је реч о категорији установа са јавним овлашћењима, предузеће „Dg comp. računari“ д.о.о. стиче профит захваљујући сарадњи са девет таквих државних субјеката, а то су: Центар за социјални рад града из Суботице, ЈП Дирекција за изградњу Суботице из Суботице, ЈП „Привредно технолошки паркови“ из Суботице, ЈП за уређење насеља Општине Кањижа из Кањиже, Информациони центар за развој Потиског региона Општине Кањижа из Кањиже, Зоолошки врт Палић из Суботице, Туристичка организација Општине Кањижа из Кањиже, Дневни центар за децу и младе са поремећајем из Суботице и Међуопштински завод за заштиту споменика културе из Суботице.
Иначе, јавности је познатно да су директор Међуопштински завод за заштиту споменика културе из Суботице Геза Ваш и директор ЈП Дирекције за изградњу Суботице Јосип Ковач Стрико, партијске колеге министра Дулића. Осим партијске повезаности и чињенице да Дулићевом предузећу прави профит на терет градског јавног предузећа, Стрика и Дулића повезује још једна веома важна нит. Наиме, у новембру 2009. године, Стрико је постављен за председника УО Републичке агенције за просторно планирање, која подлеже под надлежност ресора на чијем челу је управо Оливер Дулић.
Ни категорију буџетских установа културе, Дулићево предузеће није заобишло када је реч о продаји рачунарске опреме и стицању профита. Тако су се на листи коопераната који купују код министра нашли: Позориште „Kosztolányi Dezső“ из Суботице, Културно-образовни центар "Турзо Лајош" из Сенте, Образовно-културна установа „Цнеса“ из Кањиже, Регионални креативни атеље “Jожеф Нађ" из Кањиже и Културно-образовни центар „Чока“ из Чоке. Сем са културним институцијама, предузеће „Dg comp. računari“ послује и са правосудним. Преко Дулићеве фирме извршена је набавка рачунарске опреме и то за: Виши суд у Суботици, Основни суд у Суботици, Прекршајни суд у Суботици, и Општински суд у Кањижи.
Према члану 35. Закона о агенцији за борбу против корупције, министар Дулић је био дужан да изврши пренос својих управљачких права у свом предузећу и то на правно или физичко лице које ће за његов рачун, и у његово име, вршити управљачка права до престанка његове јавне функције. Ове обавезе ослобођени су само функционери који у привредном друштву поседују свега 3% власничког удела. Међутим, увидом у јавне регистре које воде Агенција за борбу против корупције и Агенција за привредне регистре, могуће је видети да током 2010. године, министар Оливер Дулић није извршио пренос својих управљачких права. Према подацима из регистара наведених агенција, Дулић је и даље, са 100% власничког удела у предузећу „Dg comp. računari“ д.о.о. из Суботице, носилац управљачких права.
Такође, према одредби члана 36. Закона о Агенцији за борбу против корупције, министар Дулић је, о активностима свог предузећа, био дужан да обавести Агенцију јер је, током 2010. године, продавао рачунарску опрему државним субјектима. Наиме, наведеним чланом је прописано следеће: „Правно лице у којем је функционер власник више од 20% удела или акција, ако учествује у поступку приватизације, јавних набавки или другом поступку чији је исход закључивање уговора са органом Републике, територијалне аутономије, локалне самоуправе, другим корисником буџета, односно другим правним лицем чији је оснивач орган Републике, територијалне аутономије или локалне самоуправе или правним лицем у којем је више од 20% капитала у јавној својини, обавезно је да о томе обавести Агенцију у року од три дана од дана предузимања прве радње у поступку, као и о коначном исходу поступка у року од три дана од дана сазнања о његовом окончању.“
У члану 2. Закона о Агенцији за борбу против корупције, институт „сукоб интереса“ се дефинише као „ситуација у којој функционер има приватни интерес који утиче, може да утиче или изгледа као да утиче на поступање функционера у вршењу јавне функције односно службене дужности, на начин који угрожава јавни интерес“. Чланом 27. Закона је прописано да “функционер не сме да користи јавну функцију за стицање било какве користи или погодности за себе или повезано лице”. У том смису се намеће оправдана дилема да ли би предузеће „Dg comp.računari“ д.о.о. пословало профитабилно и да ли би кооперирало са 70 државних субјеката да у истом периоду његов власник није био председник Народне скупштине, а потом и министар у Влади Србије.

http://www.pistaljka.rs/home/read/55

http://pretraga.apr.gov.rs/RepsisPublicSite/Public/Enterprise/BasicData.aspx?BusinessEntityId=2150434&RegistryCode=20424010&rnd=670621821

Država propada, a lopovska banda se bogati.
Ehhh, da bar nije moja država...

A Tadić ne zna na koga iz DS-a je mislio BEKO...
Sve sami siromasi koji pripadaju levom bloku

Nisam nikako ljubitelj vlastodrzaca ali ovo mi izgleda malo naduvano, barem sto se iznosa tice.
Ovde se spominje da je promet firme sa drzavnim organima u periodu od 34 meseca iznosio 24.464.600din sto je oko 244.646eur (eur~100din prosecno u spomenutom periodu), tj. oko 86.500eur za godinu dana.
Ovo je promet, a ako bi uzeli profitnu marginu od 15% to bi znacilo profit od cca.37.000eur za 34meseca, tj oko 1.000eur mesecno.
Neko ko je iz struke sigurno mnogo bolje zna, ali meni ovolika suma ne deluje kao ogromna zarada (ili prevara) za bilo koju firmu (mada za moje uslove sasvim pristojna cifra koj mi ne bi smetala :) e sad ko mi je kriv sto nisam otvorio svoju firmu).
I druga stvar koja mi je nelogicna oko napada, je da su u pitanju samo firme u Subotici i Kanjizi koja je u blizini. Sto znaci da firma radi samo u svom regionu, bez nekih namestanja (u smislu da nije valjao robu ustanovama u Boru, Pirotu ili u Beogradu...)
E sad sasvim je druga stvar da li ovde ima sukoba interesa i nekih drughih nepravilnosti, tipa da li je bilo zloupotrebe, neizvrsenja fakturisanih usluga... kao i da li je moralno.

Sve u svemu, da li je moguce da nema znacajnijih primera zloupotreba u silnim milionima eura koji se odlivaju iz budzeta?
Cini mi se mnogo buke oko prazne price, a i procitah komentar na blicu tipa da Dulica napadaju zbog ideje oko stanova na mestu '4.jula' dok Belville zvrji prazan i neprodat... Da li iza ovog dima stoji vatra i napad na profit od 1.000eur/mesecno?

@zeljko

osnovna stvar je da: firma ciji je vlasnik ministar dulic ima poslovnu saradnju sa 70 drzavnih institucija

tu je kraj price. da imamo dovoljno svesnu javnost i njegovog sefa (tadic) on bi imao samo dve mogucnosti, da da ostavku ili da popije pedalu.

o kojoj profitnoj margini pricas. neto ili bruto. 15% je min neto margina. znaci platio je od toga i radnike, svoje rodjake i aktiviste ds-a. znaci od dravnih para finansira stranku i familiju i prijatelje.

pitanje je po koji cenama im je to prodao. iznos dobiti je nebitan. boga pitaj kako izvlace pare.

prica da ima firmu 11 godina. mozda neku drugu, jer ova je osnovana 2008.

ovo samo pokazuje da nemamo sistem, da nemamo gradjane, koji bi se pobunili. i doveli do smene onog koji je prekrsio svaku normu ponasanja u politici.

da podsetim ministar dulic, bivsi predsednik skupstine, lekar ortoped, je i vlasnik firme za IT kako kaze 11 godina... kako je sve to stigao. jer je sposoban? cudi me koliko je sposoban da ga Beko nije zaposlio. on kuka kako nema sposobnih i kvalifikovanih u srbiji. on koji je zavrsio faks sa 36 i odmah postao ministar.

eh srbijo... dragi forumasi, nek nam je BOG u pomoci.

(na poslednjim izborima glasao za ds, ateista)

Primer biznismena Zorana Drakulića koji je nedavno prepustio većinsko vlasništvo u holdingu i sada prodao jednu od svojih firmi Agripoint je samo jedan, i prema rečima Šukovića, logična je posledica svega što se dešavalo u poslednje vreme.

- Niko od naših tajkuna se ne bavi pravim biznisom i to je dobar razlog zbog kog sada imaju problema. Malo ko od njih, gotovo niko, nije stvorio ništa, čak ni čačkalicu, većina se bavi trgovinom, nekretninama i to u uslovima za koje ne možemo reći da mirišu na regularnost - ističe Šuković.

Bogati privrednici, napominje naš sagovornik, stvarali su i radili u uslovima u kojima su imali povlašćen položaj.

- Taj povlašćen položaj se ogledao kroz dve stvari, monopol i ekonomsku politiku, a kad to kažem mislim pre svega na kurs koji je bio precenjen i kao takav stvarao dobre uslove za njihovo poslovanje. Međutim, to ne može večno da traje i očito je da kako vreme protiče sve te loše stvari kao što su monopol, korupcija i loša ekonomska politika dođu na naplatu - ističe Šuković.

Većina njih, naglašava on, zaduživala se u inostranstvu i sada kad je evro ojačao i kada je došlo vreme da se vraćaju dugovi oni nemaju odakle. Kad tad, kaže Šuković, mora da počne da se živi od realnih vrednosti, a rasprodaja imovine srpskim tajkunima se ne bi događala da su ušli u pravi biznis.

- Da su razvijali svoje brendove Srbija bi sada bila prosperitetna i oni ne bi imali probleme koje imaju. Ovako oni su koristili situaciju i u sprezi sa političarima oterali veliki broj stranih investitora. Setimo se primera Danonea koji je izašao iz Knjaz Miloša ili Vaca. Oni su bukvalno pobegli - ističe Šuković.

Milan Ćulibrk, glavni urednik nedeljnika Ekonomist, kaže za Danas da je očigledno da su se mnogi preinvestirali i da nisu računali da može da dođe do krize.

- Uzimali su kredite po visokoj kamatnoj stopi, računali na to da će rasti cene na berzi i za samo dve i po godine imamo situaciju da su prekogranični krediti samo u privatnoj sferi dostigli cifru od 10 milijardi evra - napominje Ćulibrk.

On kaže da je likvidnost toliko smanjena da „niko nikom ne plaća“ i da uopšte nije isključeno da će i neki drugi biznismeni biti primorani da prodaju imovinu. „Sad je već javna tajna da Mišković prodaje polovinu Maksija i ta transakcija bi trebalo da bude gotova za mesec ili dva. Ako najjači prodaju, šta onda da očekujemo od onih manjih“, ističe Ćulibrk.

Privrednik Nikola Pavičić, predsednik Upravnog odbora Sintelona, kaže za naš list da je primer propadanja firmi samo pokazatelj u kakvoj se situaciji nalazi naša zemlja. Ali, glavni problem srpske privrede, prema njegovim rečima, nisu krupne firme već mala i srednja preduzeća.

- Krupna preduzeća čine samo nekoliko procenata naše privrede i zato ne treba time da se bavimo već da nađemo načina da pomognemo privredi, a to ćemo učiniti ako nađemo kvalitetne ljude. Njih nema u Srbiji - kaže Pavičić.

Svi veliki projekti, napominje on, propadaju bez realizacije, a da bi se situacija popravila nama je neophodna armija od 20.000 preduzeća, u koje mora da uloži država, ali i banke.


.