Upoznaj srpske tajkune, da bi ih više voleo !!

Ja ne vidim da on loše prolazi?

Ti mislis na firmu a ja na njega licno, pokusaj da se setis kada se zadnji put pojavio u javnosti

Druže ja tebe stvarno ne razumem!

O čemu ti to?

Što bi se glavni AV tajkun pojavljivao u javnosti, i zašo?

On je u svoje firme postavio strance kao menadžere i ne meša se mnogo u njihove odluke, jednom rečju: uživa!
Čak je ova vlast promenila zakon kako bi on lako preuzeo AIK-banku!

Jedino ako aludiraš, bar tako mi se tvoj zagonetni post čini, mada bi to trebalo dokazati, da je "uhapšen" tj. u kućnom pritvoru ili sl. a to bi bila samo još jedna od teorija zavera....

Tako da ako nešto znaš što ja i forumaši ne znamo, budi dobar pa nam saopšti "CELU istinu"!

Zdravlje je ipak najvaznije...
Valjda ti je sad jasno

Ma da... baš mu je loše u Nici ili Monte Karlu, tamo je kao pao u komu ili šta?

P.S. I otkud ti deja da je u komi ili bolnici?
Možda ga je AV zarazio kovidom, ili Ebolom, a sve da bi mu oteo njegovo bogatstvo, ili šta?

Kako te nije sramota da širiš takve izmišljene "vesti"?

Drugari, javljam se iz Las Vegasa, upravo sam video Koleta kako ulazi u automobil ispred Hiltona i to u Majbah... meni deluje da je zdrav i čio!!!

Boranija ::

Drugari, javljam se iz Las Vegasa

Opa, Đurđo!!!

Vidi, vidi  s kim  imamo posla

Majku mu, ništa nećete da pokažete, da pustite neki info.... da i mi siroti mali špekulanti zakačimo koji dinar.  Bar da odemo u Sijarinsku banju

Forbs u vlasnistu Junajted medija pise o novim srpskim tajkuna, za neke znam, a za neke nikad nisam cuuo

https://forbes.n1info.rs/liste/oni-su-nova-srpska-poslovna-elita-imaju-najmanje-140-firmi-i-obrcu-milijarde/

EDIT: HAJDE malo kliknite na reklamice s desne strane ekrana.
Valja nam za Forum!
Mod. D.

BEOGRAD – Beogradski magazin Nedeljnik u svom novogodišnjem broju donosi listu 100 najbogatijih ljudi u regionu. Kako navode, na listi su se dogodile velike promjene. Listom dominiraju tri kompanije iz Hrvatske, od toga su dvije iz industrije visokih tehnologija.

Ovo je lista 10 najbogatijih ljudi u regiji prema novoj listi (bogatstvo u evrima):

Silvio i Robert Kutić i Izabel Jelenić Infobip 3.307.663.106 Hrvatska

Dubravko Grgić Agram grupa 3.124.000.000 Hrvatska

Mate Rimac Rimac Bugati 3.047.000.000 Hrvatska

Miroslav Mišković Delta Holding 3.036.779.758 Srbija

Miodrag Kostić MK Grupa 2.723.012.075 Srbija

Dejan Čakajac i Jadranka Stepanović Mozzart 1.860.858.809 Srbija

Petar Matijević Industrija mesa „Matijević“ 1.821.626.535 Srbija

Pavao Vujnovac Energia Naturalis 1.632.142.857 Hrvatska

Stanko Popović Elixir Grupa 1.517.897.330 Srbija

Dragan Šolak Junajted grupa 1.464.370.000 Srbija

Радио-телевизија Србије користила је фактуре са измишљеним бројевима непостојећих уговора и подметнула их ревизору као исправне како би оправдала посао са фирмама „Дајрект медија” и „Медија пул“, открива Пиштаљка.

Да је РТС озбиљно компромитовао документацију на основу које послује са овим фирмама наводи се у допису независног ревизора, фирме „Аудитор”, којој је РТС доставио фактуре са бројевима непостојећих уговора са ове две маркетиншке агенције, чиме је, како тврди председник Управног одбора РТС-а Бранислав Кланшчек, учињено кривично дело фалсификовање службене исправе.

„Дајрект медија“ је фирма која је некада била у власништву политичара Драгана Ђиласа, а сада послује под контролом медијског могула Драгана Шолака, док је „Медија пул сада у власништву Мирјане Јовашевић, некадашње шефице кабинета премијера Мирка Цветковића и дугогодишње сараднице власника маркетиншких агенција и бившег функционера Демократске странке Срђана Шапера.

Попусти на цене огласног времена на РТС-у, како показују уговори које је Пиштаљка добила од РТС-а, могу да иду и до 50 одсто у односу на редовне цене.

Да су у фактуре из прошле године унети лажни подаци и бројеви уговора који не постоје признаје и менаџмент јавног сервиса у реаговању на текст Пиштаљке „Финансијски извештаји РТС-а не могу да прођу ревизију због послова са фирмама повезаним са Шолаком, Ђиласом и Шапером”. „Менаџмент РТС-а“, који је потписао писмо, није објаснио због чега се у фактурама налазе бројеви уговора које УО није одобрио, већ је одговорност свалио на „службенике кроз чије руке пролазе фактуре” и „службе које све то контролишу”, па чак и на софтвер.

Forbes Srbija donosi listu domaćih privrednika koji su se, manje ili više, povukli iz javnosti.

Branislav Grujić
Sasvim moguće zahvaljujući duhu današnjeg novinarstva, tek ko se na internetu raspituje o Branislavu Grujiću, naići će poslednjih godina na odrednicu da je – muž Branke Nevistić. Deceniju i po ranije bilo je teško zamisliti da je ovom privredniku potrebna apozicija. Iako posluje podjednako, ako ne i uspešnije nego tada, razlika je u prisutnosti u javnosti.

Kao član poslovnog udruženja Privrednik, osnivač i suvlasnik PSP Farman Holdinga, Branislav Grujić je branio i borio se za interese privrede. Kompanija u kojoj poseduje 50 odsto, danas ima svoje mesto u polju novih tehnologija u građevinskoj industriji. Kroz mrežu predstavništava i zavisnih kompanija Holding posluje na teritoriji Ruske Federacije, Belorusije, Ukrajine, Belgije, Italije, Velike Britanije i Srbije.

Stoje iza 200 završenih objekata. U Beogradu svi znaju za Vest 65, ali i novu železničku stanicu. Pre dve godine, posle pauze od 10, dao je intervju Nedeljniku. Komentarišići prethodnu vlast rekao je da je njen problem, između ostalog, bilo što su se najviše bojali ljudi koji rade i zarađuju.

Na pitanje da li zaista veruje da je danas bolje, Grujić je rekao: „Najvećim delom, ono za šta smo se mi u poslovnom ambijentu zalagali do 2012, danas je rešeno. Uvek ima šta da se poboljša. Uvek“.

Toplica Spasojević
Toplica Spasojević je poznat kao osnivač ITM Holdinga, koji je bio lider u distribuciji, logistici i proizvodnji. Sarađivali su sa svetski poznatim firmama i brendovima, kao što su: Soni, Najk, Žilet, Loreal, Tomi Hilfiger, Simens… Bavili su se ugljem, čelikom, petrohemijskim proizvodima, repromaterijalima i opremom za pivarsku i prehrambenu industriju.

Danas je član u tri nadzorna odbora – Farmalogistu, Đenerali osiguranju i Valjaonici bakra Sevojno. U ime privrede je prethodnih godina nebrojeno puta istupao. Ranije mnogo češće nego danas.

„Okolnosti se menjaju“, odgovara Toplica na pitanje Forbes Srbija zašto se utišao glas biznisa. „Novi su trendovi u poslovanju. Ono što je nekada bilo važno, danas više nije. Danas je važna politika i dominira čitavim sistemom. Mi smo svi van politike, nismo mnogo zanimljivi. Javna preduzeća su mnogo interesantnija i njima se bave. Politika dominira ekonomijom i verovatno se problemi rešavaju jedan na jedan“.

Aktuelna vlast je mandat, prvi, započela dijalogom sa najvećim privrednicima u zemlji. Održana su dva veća sastanka i skupovi tog tipa se više nisu ponavljali.

„Veliki zapadni sistemi dolaze direktno kod političara”, dodaje Spasojević. „Postoje i strane komore i udruženja, rade dosta profesionalno. Tu je NALED, koji je u funkciji stvaranja boljih uslova. Tu je i PKS, koji na neki način zastupa državne interese. Nezavisnih preduzetnika i biznismena je sve manje i ne mogu da ostanu nezavisni u ovakvim uslovima. Ne verujem da bi u Srbiji mogao da se stvori jedan Ilon Mask. Kopaonik biznis forum je možda poslednje mesto gde se čuje glas privrede i mladih preduzetnika. Na zapadu je politika sredstvo za uspešnu privredu, a kod nas je politika važna sebi i sama sebi svrha“.

Bogoljub Karić
Privrednik je skoro pola veka. Sa braćom je u garaži, u Peći, još 70-tih pokrenuo radionicu za izradu motika, ašova i plugova. Osnovali su firmu Tehničar, a potom Kosovo univerzum. Prerasli su u kompaniju Braća Karić, a potom u BK grupu.

Bogoljub Karić je 1998. bio ministar bez porftelja, a trku za predsednika Srbije trčao je 2004. godine ispred svoje stranke Pokret snaga Srbije. I tada je verovatno bio najglasniji zagovornik dobrog ambijenta za privredu. Poslednjih godina Karić povremeno zaintrigira javnost nekim gestom. Od matičara je 2019. zatražio da se birokratskom promenom datuma rođenja, podmladi dve decenije. Tako se on u duši oseća.

Krajem prošle godine, u novembru, Fondacija Braća Karić inicirala je osnivanje Međunarodnog komiteta Nikola Tesla, koji će raditi na promociji naprednih naučnih, mirovnih i humanitarnih ideja u svetu, a za predsednika je izabran Bogoljub Karić.

Bogoljub se zvanično povukao iz biznisa. Poslednji veliki projekat koji je BK tim najavljivao bio je Tesla grad. U 2021. su od ambicioznog projekta odustali, jer mu se protive građani, ali im i „neke neviđene sile“ ne daju da grade.

U prošle godine objavljenom Programu lokalnog ekonomskog razvoja grada Niša u delu koji se tiče direktnih investicija među kompanijama navedena je i BK Tesla. Oni su s upravom ovog grada 2020. godine potpisali Memorandum o razumevanju.

BK se provlači kroz nekoliko kompanija u registru srpskih firmi – BK Tesla, RTV BK Telekom, Astra simit… Iza svih stoji Tesla Holdings Limitid sa Kipra, ranije registrovana kao BK Tesla Holding Limitid. Bogoljub Karić, međutim, tvrdi da je prodao sve svoje biznise. I u Srbiji i u inostranstvu.

Milan Knežević
Vlasnik tekstilne kompanije Modus godinama je govorio u ime malih i srednjih preduzeća. Bio je na čelu njihove asocijacije. Poslednjih godina, međutim, od njega ni traga ni glasa. Na poziv Forbes Srbija odgovorio je da je u srećnoj penziji.

Polovinu biznisa preuzeo je sin Đorđe, a ostatak firme je i dalje u vlasništvu Milana Kneževića. Preduzeće, međutim, od jula 2020. godine više nije registrovano za proizvodnju odeće, već – izdavanje vlastitih ili iznajmljenih nekretnina.

Đorđe Nicović
Pre svega bankar, pa biznismen. Poslovnu imperiju je počeo da gradi 90-tih godina prošlog veka posle uspešne karijere u Narodnoj banci Srbije. Bio je vlasnik Kapital banke, Irva investicija. Danas je okosnica porodičnog biznisa NicKo, ali je u rukama njegovih ćerki Vanje i Irene.

Đorđe Nicović je bio direktora Deviznog sektora u Narodnoj banci Jugoslavije. Dve decenije je radio na svetskim berzama. NBJ je napustio 1993. godine.

Iz razgovora 2003. godine vidi se da je u dve firme osnivač – Irva i NicKo, a konzorcijum čiji je bio deo, imao je većinski udeo u više od 17 firmi.

NicKo je, prema finansijskom izveštaju za 2022. godinu, suvlasnik, uglavnom većinski, u 19 preduzeća. Đorđe Nicović se povukao iz vlasništva. Iz napisa o ćerki Ireni, koja je šampionka Srbije u preponskom jahanja i ima konjički klub, saznajemo da joj otac pomaže u investiciji koju planira.

Pravi terene i dvoranu na Avali, gde će se preseliti i njen konjički klub. Otvaranje je planirano za ovu godinu.

Slobodan Vučićević
Slobodan Vučićević je krenuo sa kompanijom VS Internacional, koja se bavila trgovinom mašinama za prženje kafe, a 1994. je započeo posao trgovine sirovom kafom. Četiri godine kasnije je osnovao Grand Prom i stvorio „grand“ kafu. Osnivač je kompanije Deksiko, Tesito u BiH, preduzeća za trgovinu igračkama i Malina produkta u Požegi.

Prodajom Grand Proma postao je partner kompanije Droga Kolinska i u jednom momentu predsednik Upravnog odbora. Bio je vlasnik i Soko Štarka. U Hrvatskoj se okušao sa Turbo limačem. Ušao je i u ugostiteljstvo, gradeći kompleks na Srebrnom jezeru.

Vučićević se poslednjih godina povukao iz biznisa. Posao je preuzeo sin Nikola. Firme su pod okriljem NCA investment grupe. Najpoznatije su Deksiko i Silver lejk investments.

Vučićević je svojevremeno govorio da je učio radeći i pročitao na stotine knjiga.

„Na mene je najviše ostavila utisak knjiga „Sedam navika uspešnih ljudi“ Stivena Kovija. Platio sam je ‘92. samo 10 dolara, a donela mi je 10 miliona dolara! Naravno da nije dovoljno da knjigu kupite i pročitate, nego ih treba svakodnevno primenjivati“, rekao je za B92 .

Vojin Đorđević
Građani i potrošači nezainteresovani za bilanse kompanije Vodavoda iz Mionice, dane njihovog uspona i posrtanja mogli bi lako da prepoznaju prateći reklame na fudbalskim, košarkaškim, pa i odbojkaškim utakmicama naših reprezentacija. Kada im ide, uvek se vrate u krug finansijera najuspešnijih sportista.

Vojin Đorđević je pokrenuo proizvodnju vode 2005. sa idejom da je prodaje celom svetu. Već u 2007. voda iz Banje Vrujci je stigla do Singapura, Tajvana, Japana.

Kada je reč o Srbiji, već 2005. ovaj brend je držao 30 odsto tržišta ukupnog obima 100 miliona litara godišnje.

Uspostavio je saradnju sa poznatim košarkašem Vladom Divcem, ali se neslavno završila. Najpre je izgubio firmu, ali je ona pod drugim brendom, Laruči, završila u stečaju. Vojin je tako 12 godina pošto je osnovao Vodavodu ponovo otkupio prvobitnu punionicu. I nastavio je gde je stao.

Danas je vlasnik Vodavode njegov sin Đorđe. Njoj pripada i Gorki list i Premium likvid iz Subotice. Vojin i dalje promoviše brendove i kompanije.

Dragan Đurić
Dragan Đurić je uspeo da postane vlasnik najmanje tri veoma uspešna preduzeća – Veterinarskog zavoda u Zemunu, Optike Beograd i Nolita. Više se ne vodi kao vlasnik nijednog od njih, a blokade u kojima su govore da su daleko od svojih slavnih dana.

Najpoznatiji je kao vlasnik modne kuće Zekstra. Ona je i dalje u njegovom vlasništvu. Prema poslednjem finansijskom izveštaju broji svega 15 zaposlenih. I ova firma je u blokadi.

Osnivač i vlasnik Zekstre, preduzetništvom se bavi još od studentskih dana. Tada je poslovao sa industrijskom plastikom za velike sisteme. Proizvodnjom i kreiranjem odeće bavi se od 1991.

Kada je reč o ostalim preduzećima koje je kupio u privatizaciji, ona sada pripadaju kompaniji Savoja, u vlasništvu Bojane Roljić.

Dragan Đurić je poznat i kao dugogodišnji predsednik FK Partizan, kada je i bio prilično prisutan u javnosti, ali danas to svakako nije.

Miroslav Bogićević
Razlog povlačenje šabačkog biznismena Miroslava Bogićevića je nešto drugačije prirode nego kod većine privrednika sa ove liste. Na vrhuncu moći bio je u vreme prethodne vlasti. Sa njihovim odlaskom, počinje njegov sunovrat.

Preduzeće Farmakom je osnovao 1989. godine, a ono je upravljalo apotekama. Preimenovao je firmu u Farmakom MB i počeo da se bavi trgovinom na veliko kao i proizvodnjom sredstava za zaštitu bilja, obojenih metala i mineralnih đubriva, koje je proizvodio zajedno sa delovima Zorke.

Tokom privatizacije Farmakom MB postaje vlasnik ili suvlasnik šabačke mlekare, FAS-a, PIK „7. juli“, Guče, Livnice iz Požege, rudnika Zajača, Zorke Standard, ali i rudnika Suva ruda i Lece.

Uhapšen je 2014. zbog sumnje da je oštetio Privrednu banku Beograd. U pritvoru je proveo nešto više od pola godine, a u martu 2016. Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je optužnicu protiv njega i još šest saradnika. Aprila prošle godine Viši sud u Beogradu ga je osudio na pet godina zatvora. Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je nedavno prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Farmakom MB je otišao u stečaj kao i većina njegovih firmi. Mlekara Šabac posluje, ali sa drugim vlasnikom.

Goranu Omeroviću, novom „kralju šećera“, cvetaju poslovi nakon optužbi da je tajkun

Biznismen iz Valjeva Goran Omerović novi je srpski „kralj“ šećera, a njegova kompanija King komerc na neprikosnovenom je prvom mestu u trgovini tim proizvodom i samo u poslednje dve godine ostvarila je 16,7 miliona evra neto dobiti.

Do pre samo dve godine nije se mogao naslutiti ovakav rasplet, jer je u maju 2022. Omerovića za nestašicu šećera u Srbiji prvo indirektno prozvao predsednik države Aleksandar Vučić, a potom su ga tabloidi označili kao jedinog krivca.

Paradoks je da su, nakon toga, njegovi poslovi procvetali, a taj uspon pratili su javni susreti sa predstavnicima lokalnih vlasti iz Srpske napredne stranke (SNS), a Valjevci svedoče da je njihovom komšiji biznis krenuo kada je počeo da je izdašnije finansira.

Od 79 preduzeća u Srbiji, čija je osnovna delatnost trgovina na veliko šećerom, čokoladom i slatkišima, Omerovićev King komerc je na prvom mestu po ukupnim prihodima i neto dobiti u 2023.

Iako po obimu poslova mnogo manja, firma njegove supruge, Trans logistic sistem možda ima još više razloga za zadovoljstvo, jer je 2023. uspela da ukupni prihod poveća, ne 6,5 odsto, već 6,5 puta, a neto dobit je uvećala čak 16 puta, na 44,7 miliona dinara ili oko 381.300 evra.
Krenulo ga baš od trenutka kada ga je Vučić optužio da veštački izaziva nestašicu šećera u vreme kada je Vlada Srbije donela uredbu o ograničavanju cena tog proizvoda.

King komerc je u Srbiju uvozio i velike količine suncokretovog ulja iz Rusije i bio je generalni zastupnik poznate ruske kompanije Efko i distributer kompanija Kristal i Brilijant.

Iako je uredbom Vlade iz 2015. Fabrika reznog alata iz Čačka uvrštena u preduzeća od posebnog značaja za odbrambenu industriju Srbije, značajan deo njene imovine, procenjene na 1,18 milijardi dinara, za upola manju sumu pre šest meseci kupio je King komerc, koji je tako postao vlasnik i tri hektara atraktivnog građevinskog zemljišta u centru Čačka.

Razgranat biznis Kajmakovića – sve njegove firme
Aleksandar Kajmaković, međutim, ima i zvanično razgranat biznis. Jedna od najpoznatijih firmi, kojom je kupio Geneks kulu, je Eureka bar. Novi poslovni poduhvat tako je i registrovan na Bulevaru Mihajla Pupina 165D. A baš na toj adresi Eureka bar vlasnik je više lokala i garaže.

Ova firma je prošlu godinu završila sa profitom od blizu 3,3 miliona evra i zapošljava 278 radnika.

To je, međutim, samo najpoznatije preduzeće Ace Bosanca. On stoji i iza UPD Stari grad, a adresa ove firme se poklapa sa adresom poznatog hotela Kasina na Terazijama.

Njegova je i Beojana, firma registrovana za prikazivanje kinematografskih dela. Javnosti je poznata pre svega po tome što je sticajem prilično čudnih okolnosti u jednom momentu postala vlasnik prostora Pozorišta „Boško Buha“. Kvadrati na Trgu Republike su ostali namenjeni dečijem teatru, ali tek pošto ih je država otkupila.

Kajmaković, preko Eureka bara, jedini je vlasnik i Varoš kapije since 1962. Stvarni je vlasnik 100 odsto preduzeća Miradet NS 021. Sasvim logično, reč je o firmi koja posluje u – Novom Sadu. I zakupac je čuvenog restorana Atina.

U njegovom portfoliju je i Index corp. I tu je Kajmaković vlasnik i lično i preko Eureka bara. Lično drži 90 odsto firme, a preko Eureke – preostalih 10 odsto. Index corp vlasnik je firme Casa de Rakija.

Prilično nova firma Aleksandra Kajmakovića, u kojoj je manjinski vlasnik, je Premium hospitality. Registrovana je u novembru prošle godine, pa još nema podataka o poslovanju. U ovoj firmi, koja se, takođe, bavi restoranima, Kajmaković ima 45 odsto.

Ko po imenima preduzeća nije stekao predstavu gde ih sve gosti Aca Bosanac, evo okvirnog spiska. To su Kasina, Temperament, La Fayette, Teatro, splav Port, Caffe Theatre, nekoliko Boutique lokala, ali i Tri šešira, Dva goluba i Zlatni bokal.

Izvesno je da će postati zakupac i čuvene Poslednje šanse na Tašmajdanu. Gradsko preduzeće Tašmajdan je raskinulo ugovor sa dosadašnjim zakupcem i na licitaciji, za koju dosadašnji korisnik nije znao, Šansu prepustio Eureka baru.

Šabački biznismen Miroslav Bogićević, koji je u prvoj tranzicionoj deceniji od vlasništva nad nekoliko apoteka stigao do vlasništva nad čitavom poslovnom imperijom, osuđen je prošle godine na pet godina zatvora, da bi godinu kasnije Apelacioni sud poništio tu presudu i ceo sudski postupak vratio na ponovno suđenje.

Prvostepenom presudom, naime, Bogićevića je nakon gotovo decenije od hapšenja, sud osudio na pet godina zatvora pošto je proglašen krivim za zloupotrebu položaja odgovornog lica, jer je prema navodima iz presude između 2012. i 2013. godine od Privredne banke Beograd uzimao nedovoljno obezbeđene kredite koje njegove firme nisu vraćale.

U trenutku privođenja, ovaj šabački biznismen blizak nekadašnjoj vladajućoj strukturi, imao je u svom 100 odstotnom vlasništvu Koncern Farmakom M.B, matično preduzeće u čijem sastavu je bilo 12 povezanih pravnih lica.

Njegova matična firma Farmakom tako je bila jedini vlasnik Fabrike akumulatora Sombor, rudnika Lece, rudnika Suva ruda u Raškoj, PIK-a 7. juli Debrc. Istovremeno, u Mlekari Šabac, Livnici Požega, Industrijskom kombinatu Guča, rudniku Zajača, Bogićević, kao fizičko lice, i njegov koncern imali su, sa jednim izuzetkom, celokupan vlasnički udeo.

Bogićević koji je i danas jedini vlasnik Koncerna Farmakom u stečaju, donedavno je u svom vlasništvu imao i 50 odsto udela u preduzeću Politika novine i magazini koji je 2012. godine kupio od nemačke kompanije Vac, kasnije će reći na insistiranje tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića.

Tokom 2007. godine o njemu je javnost pričala kao o biznismenu koji namerava da privatizuje nedeljnik NIN.

Njegova imperija počela je da se ruši kada se ovaj biznismen očigledno preinvestirao i prezadužio kod banaka, uključujući i neke međunarodne finansijske institucije, poput IFC-a, dela grupacije Svetske banke, a vlast u Srbiji 2012. promenila.

Koncern je nakon njegovog hapšenja dospeo u stečaj, pošto su domaće banke predvođene inostranim IFC pokrenule proces stečaja, jer Farmakom nije bio u mogućnosti da plaća svoje kreditne obaveze.

Zajedno sa matičnim preduzećem, „padala“ su kasnije i njegova zavisna preduzeća.

Vojin Lazarevic

Energetski magnat duguje čak 11,6 milijardi dinara, a račun firme mu je blokiran duže od godinu dana. U Tirani je već ostao bez 15 hektara zemlje na kojoj je s partnerom iz BiH trebalo da gradi terminal za naftu i gas
BEOGRAD - Jedan od najpoznatijih srpskih tajkuna Vojin Lazarević duguje 11,6 milijardi dinara, firma mu je u blokadi po potraživanjima od 2,8 milijardi, a banke su, kako prenosi BIRN, krenule u prodaju i zemljišta koje ima u Albaniji.

Na zemljištu nedaleko od luke Drač Lazarević je s partnerom iz BiH Damirom Fazlićem već uložio 30 miliona evra kako bi izgradio međunarodni terminal za gas i naftu, a među potencijalnim investitorima je, kako je biznismen iz BiH najavljivao, bio i Vesli Klark, bivši komandant NATO.

Plan reorganizacije

Lazareviću, koji je bio jedan od najvećih trgovaca strujom u jugoistočnoj Evropi, prvo sa Vukom Hamovićem u firmi EFT, a zatim sam preko „Rudnapa“, sad preti bankrot. Sivi dani počeli su februara prošle godine, kad ga je zbog duga od 20 miliona blokirao nemački „Tisen Krup matirijals“, a onda i domaće banke za 2,6 milijarde dinara, koje su i pokrenule stečaj.

Iako je Lazarević pripremio plan reorganizacije kako bi sprečio rasprodaju imovine, banke u Albaniji, kako prenosi BIRN, oduzele su mu 15 od ukupno 20 hektara zemlje zbog neplaćenih kredita.
- Naizgled bezvredno močvarno zemljište srpski energetski mogul i Damir Fazlić planirali su da pretvore u međunarodni terminal za gas i naftu. Ali njihov plan doživeo je veliki neuspeh kada su im albanske banke oduzele 15 hektara zemlje, 30 kilometara zapadno od Tirane - piše BIRN, član Balkanske istraživačke mreže.

Hipoteka

BIRN je saznao i da bi nekretnine firme “Alfa”, jedne od ključnih kompanija u ovom poslu, sa sedištem u Tirani, takođe mogle da bude oduzete kao zalog, i to od banke iz Srbije, kao poverioca u stečajnom postupku nad „Rudnapom“. Banka na ime kredita od 24 miliona evra ima hipoteku nad zgradom u Admirala Geprata i zemljom u vlasništvu firme „Alfa“.
- Tirana banka prodaje osam hektara zemlje kako bi povratila neplaćeni dug od 3,5 miliona evra firmi „Kraun akvizišens“ i „Alfa“, a Union banka sprovodi sedam hektara koji su korišćeni kao zalog za kredit dat firmi „Kraun akvizišens“ od 840.000 evra. Istovremeno, građevinska firma „Vega“, koja je izvodila pripremne radove na zemljištu, uspešno je tužila „Alfu“ za 933.000 evra i hoće da proda istih onih osam hektara zemlje koje već prodaje Tirana banka - navodi BIRN.

Arapi

Inače, kako bi poboljšao poslovnu situaciju, Lazarević je firmi „Al Dahra“ iz Ujedinjenih Arapskih Emirata prodao svoje preduzeće „Rudnap agrar“.
Lazarević nije odgovorio na pozive Kurira.
Analiza
USPON I PAD „RUDNAPA“

„Rudnap“ je, kako prenosi BIRN, sa godišnjim prometom od 600 miliona evra bio na vrhuncu u periodu od 2007. do 2011, kad je bio među tri najveća trgovca strujom u Srbiji. U ovom periodu „Rudnap“ je bio potpisnik energetskih poslova vrednih 40 miliona evra. Prve gubitke firma je zabeležila 2013. i 2014. Revizori firme prijavili su „značajan pad obima trgovine električnom energijom“ u poslednjem kvartalu 2014. i zabeležili odsustvo bilo kakve trgovine u decembru te godine.

Martin Šlaf
IMA NEKA TAJNA VEZA

Prošle godine BIRN je obelodanio da je 2013. „Rudnap“ bio u opasnosti da ne izvrši obaveze po osnovu dva kredita u vrednosti od 27 miliona evra uzeta od austrijske Hipo banke. Krediti su zatim prebačeni na Martina Šlafa, kontroverznog austrijskog mogula poznatog po preprodaji „Mobtela“, koji je bio Lazarevićev partner u izgradnji luksuznog turističkog odmarališta u Crnoj Gori. Zauzvrat, Lazarević je njemu dao svoj udeo u još nezavršenom projektu.

Analiza
USPON I PAD „RUDNAPA“

„Rudnap“ je, kako prenosi BIRN, sa godišnjim prometom od 600 miliona evra bio na vrhuncu u periodu od 2007. do 2011, kad je bio među tri najveća trgovca strujom u Srbiji. U ovom periodu „Rudnap“ je bio potpisnik energetskih poslova vrednih 40 miliona evra. Prve gubitke firma je zabeležila 2013. i 2014. Revizori firme prijavili su „značajan pad obima trgovine električnom energijom“ u poslednjem kvartalu 2014. i zabeležili odsustvo bilo kakve trgovine u decembru te godine.

Martin Šlaf
IMA NEKA TAJNA VEZA

Prošle godine BIRN je obelodanio da je 2013. „Rudnap“ bio u opasnosti da ne izvrši obaveze po osnovu dva kredita u vrednosti od 27 miliona evra uzeta od austrijske Hipo banke. Krediti su zatim prebačeni na Martina Šlafa, kontroverznog austrijskog mogula poznatog po preprodaji „Mobtela“, koji je bio Lazarevićev partner u izgradnji luksuznog turističkog odmarališta u Crnoj Gori. Zauzvrat, Lazarević je njemu dao svoj udeo u još nezavršenom projektu.

Started his career as a young lawyer in his father’s law office “Lazarevic”. Launched his own business in the early ‘90s, founding PIMA Kotor in 1989, and PIMA Belgrade in 1994.

Minister without portfolio in the Government of Montenegro in 1998, and the advisor to Montenegro Prime Minister, Mr. Filip Vujanović, during the 1998-2000 term.

Co-owner of EFT Ltd. UK, since 2000.

In 2003 he privatized RUDNAP company, and after withdrawing from EFT Group in 2005, he took the helm of his own company RUDNAP GROUP.

In October 2018. he was nominated for the CEO of ALDAHRA SERBIA.

Married, father of one child

Austrijska agencija za nadzor finansijskog tržišta (FMA), koja je državno regulatorno telo, uvela je sankcije kompaniji Alta Pay Group, koja je u vlasništvu Davora Macure, biznismena bliskog SNS-u. Sankcije su uvedene još jednoj osobi, ali njeno ime nije obelodanjeno.


Odluka o uvođenju sankcija objavljena je na sajtu austrijskog FMA 25. septembra. U njoj je navedeno da je kompaniji Alta Pay izrečena kazna u iznosu od 154.560 evra, dok će lice koje je na udaru mera regulatornog tela morati da plati 29.440 evra. Iz saopštenja se može zaključiti da Macurina kompanija nije obavestila nadležnu austrijsku agenciju za prekoračenje vlasničkog udela, i to u Adiko banci.

Da će ovako nešto da se dogodi, moglo se naslutiti sredinom avgusta kad je kada je Evropska centralna banka suspendovala pravo glasa srpskih deoničara u Adiko banci - kompanija Alta pay i Diplomat Pay, čiji je vlasnik javnosti nepoznati Stefan Rodić.



Kako je ta banka saopštila, a preneo Forbs, monetarne vlasti iz Frankfurta suspendovale su njihovo pravo glasa, jer su Alta Pay i Diplomat Pay zajednički delovale kako bi stekle udeo od gotovo 20 odsto u pomenutoj banci. O tome nisu obavestili austrijsku Komisiju za hartije od vrednosti, a što su bile u obavezi prema zakonima koji regulišu austrijsko bankarsko tržište. Ova suspenzija je, kako je tada objavljeno, bila je privremena.


Biće da negde komisija za HoV radi svoj posao?

Polovinu „Politike“ je svojevremeno formalno kupio Boban Rajić iz sela Vučak kod Smedereva, koji je „biznis“ počeo sa radnjama „Coka“, a u vreme SNS-a postao medijski mogul kupivši 2022. godine 50% „Politike“ od šabačkog biznismena Miroslava Bogićevića. Pre toga je Coka Rajić 2019. kupio i kompaniju „Novosti“ za tričavih 2,5 miliona evra.

Boban Rajić  je navodno vlasnik Ruskog cara u Beograda. „Želvoza“, „Goše“ (fabrika šinskih vozila), u kojima se svuda kao formalni kupac i vlasnik pojavljuje Boban Rajić iz sela Vučak.

List Danas tvrdi da iza svih kupovina Rajica stoji Sinisa Mali, ali to su samo nagadjanja, dok nemamo dokaze?

P.S. Sad tek videh, Danas prenosi tvrdne Marinike Tepic, glede Sinise Malog....

Marinika Tepić, skretatelj pažnje i glavni saveznik.
Kad se pojavili skenovi pasoša Stefanovićevog ćaleta za put da prodaje naoružanje bez ikakve formalne veze sa firmama, ona iskače sa teorijama o čuvanju kokaina u nekoj kasarni ili vojnoj farmi, šta li beše... I zaboravismo na Stefanovića i njegovog, sada pokojnog, oca.

Osnivač i predsednik MK Group, Miodrag Kostić (65) preminuo je danas, 13. novembra, a iza sebe ostavio je troje dece iz braka sa poznatom kreatorkom Marijanom Mateus.
Miodrag Kostić poklanja Srbiji Palatu nauke

Sin Aleksandar, tridesetogodišnji potpredsednik "MK Group", uspešan je poslovni čovek kojem je otac dao puno poverenje u vođenju kompanija i predstavlja naslednika porodičnog poslovnog carstva. Aleksandar igra ključnu ulogu u daljem vođenju i razvoju kompanije koja se ističe u poslovnim krugovima.

U narednih nekoliko godina, deo MK Grupe postaju kompanija „Carnex“ kao i AIK banka, a u finansiranje poslovanja Kostićevih poduhvata uključila se i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), koja je sa 50 miliona evra dokapitalizovala majku – firmu MK Grupe, kiparsku Agri Europe Cyprus.

MK grupa ima 75 kompanija članica i upravlja sistemom od oko 7.000 zaposlenih, između ostalih poseduje AIK banku, slovenačku Gorenjsku banku, Carnex, nekoliko šećerana, hotela Grand na Kopaoniku, hotela Sheraton, Kempinski u Istri, aerodroma u Portorožu, suvlasnik HTP Budvanska rivijera…

Kostić je bio pionir u obnovljivim izvorima energije i 2015. godine izgradio prvi vetropark u Srbiji. Kroz svoju poslovnu karijeru koja traje četiri decenije, izgradio je imperiju koja se prostire izvan granica Srbije.

Miodrag Kostić bio je poznat i među vinogradarima. Godine 2012. ušao je oblast vinogradarstva i proizvodnje vina kada je kupio vinariju Erdevik. Kako se navodi na sajtu vinarije, Erdevik raspolaže sa 16,5 hektara sopstvenih vinograda, a skladišni kapaciteti iznose tri miliona litara vina.

U maju ove godine u rad je pušten vetropark Krivača u koji su uložili Slovenci i MK grupa. To je jedna od prvih investicija slovenačkog investicionog fonda Alfi Green, koji je u projekat uložio oko 82,5 miliona evra. Isti iznos obezbedio je i koncern srpskog biznismena Miodraga Kostića, MK Group.

Od nosača džakova do najbogatijeg Srbina
Kostić je pričao o svojim počecima, kada je nosio džakove cementa sa 15 godina. Sa 24 godine, 1983. godine osnovao je odžačarsku radnju, a zatim i firmu koja se bavila proizvodnjom kukuruznih pahuljica. Krajem osamdesetih, počeli su da se ocrtavaju obrisi onoga što je posle postala MK grupa. Bavio se poljoprivredom, uvozom i izvozom, imao je veletrgovinu.

Prema Forbsovoj listi, Kostić je bio među najbogatijim ljudima na Balkanu, pa je tako zauzeo treće mesto. Njegovo bogatstvo Forbs procenjuje na 234 miliona evra. Njegova kompanija, kako prenosi makedonski protal „24vesti.mk“ sastoji se od 36 međusobno povezanih firmi.

FatCat ::

U narednih nekoliko godina, deo MK Grupe postaju kompanija „Carnex“ kao i AIK banka, a u finansiranje poslovanja Kostićevih poduhvata uključila se i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), koja je sa 50 miliona evra dokapitalizovala majku – firmu MK Grupe, kiparsku Agri Europe Cyprus.

MK grupa ima 75 kompanija članica i upravlja sistemom od oko 7.000 zaposlenih, između ostalih poseduje AIK banku, slovenačku Gorenjsku banku, Carnex, nekoliko šećerana, hotela Grand na Kopaoniku, hotela Sheraton, Kempinski u Istri, aerodroma u Portorožu, suvlasnik HTP Budvanska rivijera…

Kostić je bio pionir u obnovljivim izvorima energije i 2015. godine izgradio prvi vetropark u Srbiji. Kroz svoju poslovnu karijeru koja traje četiri decenije, izgradio je imperiju koja se prostire izvan granica Srbije.

Miodrag Kostić bio je poznat i među vinogradarima. Godine 2012. ušao je oblast vinogradarstva i proizvodnje vina kada je kupio vinariju Erdevik. Kako se navodi na sajtu vinarije, Erdevik raspolaže sa 16,5 hektara sopstvenih vinograda, a skladišni kapaciteti iznose tri miliona litara vina.

U maju ove godine u rad je pušten vetropark Krivača u koji su uložili Slovenci i MK grupa. To je jedna od prvih investicija slovenačkog investicionog fonda Alfi Green, koji je u projekat uložio oko 82,5 miliona evra. Isti iznos obezbedio je i koncern srpskog biznismena Miodraga Kostića, MK Group.

Od nosača džakova do najbogatijeg Srbina
Kostić je pričao o svojim počecima, kada je nosio džakove cementa sa 15 godina. Sa 24 godine, 1983. godine osnovao je odžačarsku radnju, a zatim i firmu koja se bavila proizvodnjom kukuruznih pahuljica. Krajem osamdesetih, počeli su da se ocrtavaju obrisi onoga što je posle postala MK grupa. Bavio se poljoprivredom, uvozom i izvozom, imao je veletrgovinu.

Prema Forbsovoj listi, Kostić je bio među najbogatijim ljudima na Balkanu, pa je tako zauzeo treće mesto. Njegovo bogatstvo Forbs procenjuje na 234 miliona evra. Njegova kompanija, kako prenosi makedonski protal „24vesti.mk“ sastoji se od 36 međusobno povezanih firmi.

Kakva bajka za malu decu.

Da li se poštenim radom za života ovo moglo steći.

Jel imao decu? Jel ovo bila suština one zadužbine, da spasi dušu?
 
Ah, vidim sad u poruci iznad. Marijana će to da reši