Upoznaj srpske tajkune, da bi ih više voleo !!

Based on the Decision on Bankruptcy of the Commercial Court in Belgrade 9 St.303/2015 dated 26 January 2017 (in force on 22 March 2017) and on the basis of the consent of the Board of Creditors as of 27 April 2014, in accordance with Articles 131, 132, 133, 135 and 136 of the Law on Bankruptcy (The Official Gazette of the Republic of Serbia, No. 104/2009, 99/2011 – other law, 71/2012 – Decision of the Constitutional Court and 83/2014) and National Standard No. 5 on Manner and Procedure of Converting Assets of the Bankruptcy Debtor into Cash (The Official Gazette of the Republic of Serbia 13/2010), bankruptcy administrator of the bankruptcy debtor

"BETA-23" DOO –U STEČAJU – BEOGRAD
352 Vojvode Stepe Street, Belgrade
Corporate Identification No. 20332042

ADVERTISES
the sale of the bankruptcy debtor as a legal entity through public bidding
The subject of sale is the bankruptcy debtor as a legal entity, whose assets are made of:

A class business building under construction, at the corner of Proleterske solidarnosti Street and Arsenija Carnojevica Street, on cadastral lot 2833/2, Cadastral Municipality Novi Beograd, built based on the Decision on construction permit of the Secretariat for Urban Planning and Construction of the City of Belgrade, Department for implementation of plans and preparation for construction IX-04 No. 351 – 106/08 as of 19 March 2008. The number of floors in the building is Cellar %2B Basement Ground Floor Gallery 6 Loft Crawl space with a gallery with the exit to the heliport on the roof of the building. The total gross area of the real estate is 52,604.45 m2.

2. Related equipment and stocks in accordance with the specifications from the property valuation of the bankruptcy debtor, in line with the specification enclosed to the sales documentation.
3. Receivables based on the property valuation study
Note: The list of total assets of the bankruptcy debtor, as well as its status, is given in detail in the sales documentation.
The initial price of the bankruptcy debtor as a legal entity is EUR 26,475,578.50.
Deposit for participation in the sale procedure is EUR 10,590,231.40.

The bid increment in the public bidding is EUR 100,000.00.
The values expressed in euros are calculated and paid in dinar counter value at the middle exchange rate of the National Bank of Serbia on the payment date.
Public bidding will be held on 23 October 2017 at 14:00 at the following address:
-BANCA INTESA AD,-
7b MILENTIJA POPOVICA STREET, 11070 NOVI BEOGRAD
HALL V, GROUND FLOOR
Registration of participants starts two hours before the beginning of the public bidding, and ends 10 minutes before the beginning of the public bidding, i.e. from 12:00 to 13:50 at the same address.

The bankruptcy administrator Gordana Draskovic should be contacted for conditions a participant needs to fulfil in order to participate in the public bidding, 10 days before the public bidding at latest.
The authorized person: bankruptcy administrator Gordana Draskovic, phone 381 63 360 757, or e-mail address: gdstecaj@gmail.com.

Miša Lukić, koji je trenutno predsednik upravnog odbora Publicis Groupe Srbije (Leo Burnett, Saatchi & Saatchi i Publicis), imenovan je za CEO-a Publicis One centralne i istočne Evrope. Tokom svoje 23-godišnje karijere na top rukovodećim pozicijama, Miša je uspešno vodio pet agencija marketinških komunikacija u istočnoj Evropi i na Bliskom istoku. Kao jedan od najistaknutijih lidera u industriji marketinških komunikacija u Srbiji i jugoistočnoj Evropi, bio je CEO za region Balkana za dve agencijske mreže: Saatchi & Saatchi (1997-1999) i Leo Burnett (od 2000- 2010. godine). Miša je takođe odigrao ključnu ulogu u uspehu Leo Burnett-a u Srbiji – sedam godina uzastopnog rasta. Kao rezultat njegovog vođstva, agencije koje je vodio su nagrađivane na najvećim kreativnim festivalima širom sveta, uključujući Cresta, Eurobest, EACA, Cannes Lions, EPICA Moskva RedApple, Golden Drum (najbolja agencija u Adriatic regiji). Miša je takođe i najmlađi dobitnik Priznanja za životno delo (UEPS), dobitnik nagrade za marketing ličnost godine u Srbiji 2010 (World of marketing), dobitnik priznanja Lider kreativne misli u Srbiji (2013), uvršten u Top 100 najuspešnijih menadžera u Srbiji (2009) i Top 100 biznis lidera jugoistočne Evrope – Summit 100 (2011-2014).

Inače MIŠA živi u ludačkoj vili u Vukice Mitrović sa NEVIDJENIM obezdedjenjem.
Zašto?

Malta tudej: Šolak kupio državljanstvo da izbegne porez!

Najnovija lista naturalizovanih građana na Malti pokazala je da je suvlasnik kablovske kuće SBB Dragan Šolak kupio pasoš te zemlje kroz Individualni investicioni program za 650.000 evra, otkriva portal "Malta tudej".

Malta tudej takođe navodi i da je prema saznanjima hrvatskog partnera EIC, izbegnuto plaćanje poreza kada su Šolakovoj medijskoj grupi različite TV stanice na Balkanu platile 6,7 miliona evra za prava emitovanja sportske TV, ali je taj novac završio na Malti, Kipru i Lihtenštajnu.

Šolakova medijska grupa je jedna od najvećih telekomunikacionih grupa na Balkanu, koja pruža Internet, telefon i TV programe domaćim i stranim građanima i imala je prihod u 2016. godini od oko 440 miliona evra, navodi Malta tudej.

Prema srpskim medijima, Šolakova "United media" poseduje, pored ostalog, TV kanale "Sportklub" i televizije N1 koja pokriva tri regionalna centra na području Hrvatske, Srbije i BiH.

Šolak u toj kompaniji poseduje 22,11 odsto udela čiji je vlasnik "Gerrard Enterprises" sa ostrva "Island of Man".

Gordana, supruga Dragana Šolaka, poseduje 4,99 odsto udela u "United media" preko kompanije BVI "Cable Management Company Ltd".

Kako navode mediji, "United group" je sastavljena od srpskog SBB-a, "Telemaha" (u Sloveniji i BiH) i Total TV-a (prisutnog u šest zemalja bivše Jugoslavije) i umrežuje populaciju od 1,7 miliona korisnika.

Kompaniju ITM grupa koja se prodaje iz stečaja kupiće, kako je najavio, dosadašnji suvlasnik Toplica Spasojević.

On je za Betu rekao da neće dozvoliti da neko drugi kupi kompaniju jer ne želi da izađe iz biznisa koji se zasniva na uvozu robe, već da je samo reč o "restrukturiranju preko stečaja" i da će ITM grupu kupiti druga firma koja je pod njegovom kontrolom.

Stečajni upravnik oglasio je prodaju ITM grupe kao pravnog lica javnim nadmetanjem, jer je u tu firmu uveden stečaj krajem oktobra prošle godine pošto nije poštovala Unapred pripremljeni plan reorganizacije (UPPR), usvojen 2014. godine.

Pedlog za pokretanje stečaja podnela je država, odnosno državna Agencija za osiguranje depozita, i predstavnici dve banke u stečaju - Univerzal banke i Privredne banke Beograd, koja je takođe državna.

Spasojević je rekao da je "sve pod kontrolom i da je bankarske dugove otkupio ruski partner koji će nastaviti da posluje s njim".

"S bankama smo napravili dogovor, one su namirene i ITM grupa će se restrukturirati kupovinom iz stečaja", rekao je Spasojević.

Na pitanje zašto je kompanija zapala u teškoće, Spasojević je rekao da su problemi nastali 2008. godine kada je počela svetska kriza.

"IMT grupa je jedan od najvećih uvoznika, uvozimo robu svetskih brendova i u prvom talasu 2008. godine izgubili smo sedam-osam miliona evra, a skoro isto toliko i u drugom talasu krize", rekao je Spasojević.

Dodao je da kompanija ima firme na Kipru i u Makedoniji i da će se "za mesec dana sve znati kada se okonča kupoprodaja iz stečaja".

Zvanično, vlasnik ITM grupe je kiparski "Dagenam", čiji su vlasnici po 50 odsto Spasojević i Siniša Raković.

ITM grupa ima oko 1.100 radnika, a najznačajnija imovina je zemljište u Šimanovcima i Pećincima i logističko-distributivni centar površine 13.181 kvadratnih metara u Šimanovcima sa opremom.

Procenjena vrednost stečajnog dužnika ITM grupe, kao pravnog lica je oko 1,012 milijardi dinara, a početna cena oko 506 miliona dinara.

Rok za uplatu depozita od oko 202,2 miliona dinara je 14. septembar, ponude se moraju dostaviti do 17. septembra a javno nadmetanje biće održano 21. septembra.

BEOGRAD - Kompanija ITM grupa, u bivšem vlasništvu Toplice Spasojevića, mogla bi da završi u rukama preduzetnika Petra Matijevića, nezvanično saznaje B92.
ITM grupa se prodaje iz stečaja, a licitacija je za desetak dana. Da su zainteresovani za preuzimanje potvrdili su i iz Matijevićeve kompanije, a svi detalji znaće se posle same licitacije (koja je zakazana za 21. septembar).

Stečajni upravnik oglasio je prodaju ITM grupe kao pravnog lica javnim nadmetanjem, jer je u tu firmu uveden stečaj krajem oktobra prošle godine pošto nije poštovala unapred pripremljeni plan reorganizacije (UPPR), usvojen 2014. godine.

Predlog za pokretanje stečaja podnela je država, odnosno državna Agencija za osiguranje depozita, i predstavnici dve banke u stečaju – Univerzal banke i Privredne banke Beograd, koja je takođe državna. Iako je dosadašnji suvlasnik Toplica Spasojević izjavio da neće dozvoliti da neko drugi kupi kompaniju, nema nikakvih garancija da će njegova ponuda na aukciji biti najveća.

Text je bitan!
Breht, Opera za 3 grosa...

Bojan Milovanović i Andrej Jovanović su se upoznali još u mladosti u hokejaškom klubu „Partizan", postali dobri prijatelji, zatim i kumovi, a na kraju i poslovni partneri. Danas ovaj javnosti skoro nepoznat dvojac raspolaže kapitalom koji se procenjuje na između pola milijarde i milijardu evra.

Sredinom devedesetih Andrej Jovanović zajedno sa prijateljem Bojanom Milovanovićem osnovao je Marbo produkt, firmu koja će postati poznata po brendu „čipsi“.
Uspeh je bio toliki da je 2008. Pepsiko kupio Marbo za oko 200 miliona evra. Čipsi i danas ostaje dominantan brend u Srbiji, ali čak ni toliko vredna transakcija nije učinila Jovanovića i Milovanovića poznatim imenima. Kada se o njima i govorilo, uglavnom je razgovor počinjao sa „oni momci što su prodali ‘čipsi’ Pepsiju“.

Posle te 2008. usledilo je zatišje tokom kojeg se činilo da su ova dvojica poslovnih ljudi odustali od biznisa i zadovoljili se krckanjem svojih miliona: sve do 2010. kada se pojavila vest da imaju nameru da kupe Jat. Ta ideja je kratko trajala, ali je podsetila javnost da Jovanović i Milovanović „i dalje postoje“.

Milovanović i Jovanović su malo poznati i u poslovnom svetu, jer izbegavaju svako javno eksponiranje. U sastavu poslovnog carstva kojim oni vladaju nalaze se: „Bambi", „Imlek", „Knjaz Miloš", „David Pajić Daka", „Ikarus", poljoprivredno dobro „Maflić", „Direktna banka" (nekadašnja KBM iz Kragujevca), ispostava „Findomestic banke" u Srbiji, „Big pizza", a imaju i građevinsku firmu koja je gradila „A Blok" na Novom Beogradu...

Devedesetih godina prošlog veka su osnovali kompaniju „Marbo", koja se bavila proizvodnjom čipsa i sličnih slanih grickalica. Kumovi su ovu kompaniju 2008. prodali „Pepsiju" za 200 miliona evra.

U međuvremenu su Jovanović i Milovanović osnovali preduzeće „Anbo" doo, koje zvanično kupuje „Davida Pajića Daku", preduzeće koje se bavi pravljenjem, instalacijom i održavanjem liftova. Današnji zvanični vlasnik "Davida Pajića" je „Deka Inženjering" doo iz Beograda, a vlasnik ovog preduzeća su: Andrej Jovanović (38,92 odsto), Bojan Milovanović (38,92 odsto) i „BENLEE INTERNATIONAL LTD" sa britanskih Devičanskih ostrva (26,16 odsto).

„BENLEE INTERNATIONAL LTD" se pojavljuje i u vlasničkoj strukturi preduzeća "Anbo" gde ima 61 odsto vlasništva, dok osnivači, Jovanović i Milovanović, sada poseduju po 19,5 odsto vlasništva. Očigledno da ovaj investicioni fond kontrolišu Jovanović i Milovanović i da im isti služi samo da bi izbegli plaćanje poreza u Srbiji.

Da bi njegova deca (Miloš, Ivona i Marko Jovanović) imala čime da se zanimaju, Andrej Jovanović je osnovao lanac restorana brze hrane „Big Pizza", koji je za manje od godinu dana u Beogradu otvorio deset lokala. Trenutno je ova kompanija na trećem mestu po zastupljenosti na srpskom tržištu, iza „McDonald's"-a i „Karibik pice" iz Novog Sada, ali poznavaoci tržišta veruju da bi već ove godine „Big Pizza" mogla da izbije na drugo mesto.

U Beogradu postoje dva preduzeća sa nazivom „Ikarus". Jedno je „DRUŠTVO SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU IKARUS-FABRIKA ALATA I OTPRESAKA" u Zemunu, koje je u vlasništvu „Deka Inžinjering" doo, odnosno Andreja Jovanovića i Bojana Milovanovića. Drugo je preduzeće „IKARUS GLOBAL PRIVREDNO DRUŠTVO ZA PROIZVODNJU, PROMET I USLUGE" doo na Novom Beogradu u vlasništvu hrvatskog državljanina Denisa Mihokovića. „Adriatic Minorityco" takođe postoji u dvostrukom izdanju kao „Adriatic Minorityco 001" doo i „Adriatic Minorityco 002"doo. Oba preduzeća su na Vračaru, na adresi Resavska 23, imaju istog vlasnika, holandsko preduzeće „Adriatic Bidco BV", i istog direktora, Ninu Banković.

Andrej Jovanović, sa svoje strane, ističe da je 2012. učestvovao u formiranju privatnog sektora medicinske zaštite „Medigroup", prvog sistema privatne zdravstvene zaštite u Srbiji. Upravo je ovo oblast u koju rado investira MEP.

Današnji vlasnik „Midigroup SEE" doo sa sedištem u ulici Narodnih Heroja 38 na Novom Beogradu je „MEDICAP HEALTH GROUP B.V." iz Holandije, zemlje preko koje rado posluju i Jovanović i MEP.

Osim vodeće pozicije na čelu srpske podružnice Dajnersa, 57-godišnji Sikimić bio je do 2007. član Upravnog odbora beogradskog fudbalskog kluba Partizan, kandidat za predsednika Teniskog saveza Srbije kojeg je podržavao Novak Đoković, organizator golf-turnira u Beogradu, dobitnik nagrade Najeropljanin 2012., kao i jedan od članova srpskog udruženja vodećih preduzetnika Privrednik.

MUP Srbije informaciju o hapšenju Sikimića objavio je prošle nedelje, 2. decembra. Sumnjiče ga da je Erste Card Club, svoju centralu iz Zagreba oštetio za čak oko 20 miliona evra (U Erste Card Clubu taj iznos procenjuju na oko 13 milijuna evra jer se ostalo odnosi na potraživanja), od čega je za sebe zadržao čak 4. 545.104 evra.

Aleksandar Vlahović, DS

Nekada ministar za privredu i privatizaciju

SVE VREME U BIZNISU,IZLET U POLITIKU

- Karijeru počeo kao konsultant u Ekonomskom institutu (1988-1996), gde je 1993. postao direktor Centra za konsalting

- Od 1996. do 2001. u „Dilojt i Tušu“
- Godine 1999. postaje partner u DT za centralnu Evropu
- Godine 2000. preuzima poziciju ofis menadžing partnera DT za zemlje bivše Jugoslavije, kao i lid valuejšen partnera za balkanske zemlje
- Političku karijeru počeo u SPO. Istog dana kad je ubijen Đindić učlanio se u DS, koji je kasnije napustio
- Ukuupno 11 godina bio aktivan u politici i na funkcijama (2001-2012)
- Od 2001. do 2004. ministar za privredu i privatizaciju u vladi Zorana Đinđića. Do isteka njegovog mandata privatizovano više od 1.300 preduzeća.
- Od 2004. do 2012. poslanik u Skupštini Srbije
- Septembra 2004. godine osniva „EKI investment“, investiciono-konsultantsko preduzeće
- Oktobra 2011. preuzima poziciju predsednika Ekonomskog instituta, najstarije istraživačkorazvojne i konsultantske kuće u Srbiji (osnovana 1947)
- Decembra 2011. izabran za predsednika Saveza ekonomista Srbije
- Član Srpskog poslovnog kluba „Privrednik“ i UO Privredne komore Beograd
- Član UO Erste banke i član Nadzornog odbora Viner štediše osiguranja
- Sada je vlasnik ili suvlasnik u četiri kompanije. Jedini je vlasnik i zaposleni u firmi „AV holding“, osnovanoj 2011, koja se bavi razradom građevinskih projekata, a prošle godine je ostvarila čist profit od 8,8 miliona dinara. Vlasnik je 50 odsto kapitala u „Vija partners“, osnovanoj 2016, koja se bavi prodajom bankarske opreme. Iste godine osnovana je i „Avif grupa“, u kojoj ima 75 odsto udela. Suvlasnik je i u „Belgrejd kapital grupu“, koji se od 2011. bavi konsultantskim uslugama

CITAT ::

Лични подаци
Саша Боројевић, рођен 30. марта 1973. у Београду, тренутно пребивалиште у Београду.

Образовање
Машинска школа “Први мај” у Београду.
Завршене студије у Вишој економској комерцијалној школи у Новом Саду.
Завршен факултет за услужни бизнис ФАБУС у Новом Саду.

Радно искуство
21 година рада у приватном сектору у сфери образовања, маркетинга, консалтинга, организације.
Учесник у многим хуманитарним пројектима и акцијама.
Власник: Средње школе Artimedia, UMS школе за таленте, Мини музичке академије, TV Pinkids, часописа за девојчице Лили, фризерског салона Лили Шиз (samo za devojčice), дечије играонице City Kids/Party Club, фото и видео продукције UMS production, студио за сихронизацију Sound Light, UMS представништва у Нoвом Саду, Нишу и Подгорици.

Ovo je "tajkun" koji se bavi obrazovanjem, tj. PLJAČKOM lakovernih!!

AIK banka je podnela krivičnu prijavu Tužilaštvu za organizovani kriminal protiv Gorana Perčevića, vlasnika Interkomerca, zbog zloupotrebe položaja, a u vezi sa krivičnim delom oštećenja poverilaca i lažnim prikazivanjem činjenica u Unapred pripremljenom planu reorganizacije firme.

Krivična prijava podneta je i protiv veštaka Vujadina Čukanovića, Mitra Martinovića i Jelene Kočović, kao i Stanimirke Svićević, zakonskog zastupnika ovlašćenog revizora RSM Srbija iz Beograda, potvrđeno je "Blicu" u AIK banci.

U obrazloženju krivične prijave se navodi da je podnosilac prijave AIK banka a kao zakonski sledbenik Alfa banke zapravo poverilac Interkomerca, a čiji je vlasnik bivši političar i biznismen Goran Perčević.

Problem je iniciran 2012. kada je Alfa banka” Interkomercu” odobrila kredit od 1,5 miliona evra. Kako nije poštovan ugovor, banka je Perčeviću blokirala račun i uspela da naplati 600.000 evra, jer više novca nije bilo na računu. Blokada je, međutim, trajala samo devet sati jer su obe strane postigle dogovor.

Intekomerc je nastavio da radi, ali je njegove račune posle deset dana blokirao Srbijagas. Tog istog dana Interkomerc je bio blokiran za ukupno 20 miliona evra. Danas ova kompanija duguje više od 300 miliona evra i tuži Alfa banku tražeći 93 miliona evra, tvrdeći da je upravo Alfa banka kriva što se Interkomerc nalazi u predstečajnom postupku.

Ko je Goran Perčević?

Perčević je glavni akter afere u vezi s malverzacijama sa nenaplativim kreditima kojima je u stečaj oterano nekoliko domaćih banaka. Uhapšen je sredinom 2014. i okrivljen za 34 zajma bez pokrića, ukupne vrednosti 1,4 milijarde dinara, uzetih od Univerzal banke. Pušten je iz pritvora krajem 2015, kada je tužilaštvo podiglo optužnicu protiv njega.

Bio je osnivač i predsednik mladih socijalista Srbije. Kasnije je postao i potpredsednik SPS-a, kao i član IO GO SPS.

Ko je Goran Perčević?

Goran Perčević je uhapšen sredinom novembra 2014. zbog 34 zajma bez pokrića, ukupne vrednosti 1,4 milijarde dinara, uzetih od Univerzal banke. Pušten je iz pritvora krajem januara 2015, kad je tužilaštvo podiglo optužnicu protiv njega zbog produženog krivičnog dela zloupotrebe položaja odgovornog lica podstrekivanjem.

Bio je osnivač i predsednik mladih socijalista Srbije. Kasnije je postao i potpredsednik SPS-a, kao i član IO GO SPS.

https://www.blic.rs/biznis/goran-percevic-i-alfa-banka/vjp7gxe

Neša Kovač vlasnik Tehnomanije i Win Win.
Šta sve tu ima?
Nenad, Neša Roaming?

Na čelu sa svojim osnivačem i velikim humanistom Miodragom Kostićem, kompanija MK Group daruje besplatan trodnevni odmor za medicinske radnike u Srbiji, Sloveniji i Hrvatskoj.

Tokom juna, jula i avgusta, lekari i medicinsko osoblje Klinike za infektivne i tropske bolesti u Beogradu, Kliničkog centra Vojvodine, kovid bolnica u Ljubljani, Mariboru, Celju, Golniku i Zagrebu moći će da se odmore i relaksiraju u luksuznim hotelima Grand na Kopaoniku, Kempinski Palace u Portorožu i Kempinski Hotel Adriatic u Savudriji.

E baš se "otvorio" - samo 3 dana besplatno?!?

Valda vidi da ce zvrljiti prazni, pa da ispadne "HUMANISTA"

Zvrjaće prazni, a on im da 3 dana, što je bez veze,  jer kada su već došli produžiće oni za još nekoliko dana i eto ti zarade.  Nije on blesav.   Važno mu je da privuče goste.

Šta je bilo posle “tri evra za šećerane”?

Jedna od članica MK Grupe, Kompanija “Sunoko”, proizvodi šećer, robu po kojoj je Kostić najpoznatiji u široj javnosti kao “onaj koji je kupio šećerane za tri evra” daleke 2002. godine.

Uvreženom mišljenju da je samo neko blizak vlastima mogao da napravi tako povoljan posao, Kostić je suprotstavljao argument da je zauzvrat preuzeo obaveze tadašnjih šećerana u Pećincima, Kovačici, Vrbasu i Baču, gde je, kako je objavilo “Vreme”, samo fabrika u Pećincima dugovala 11 miliona evra.

Ubrzo je morao da demantuje i da je bio umešan u aferu prepakivanja šećera, zbog koje je Evropska unija 2003. godine  uvela sankcije na plasman te robe na njenom tržištu.

U međuvremenu je MK Komerc polako prerastao u MK Grupu, koja je poslovanje širila u sektoru poljoprivrede, pa je, recimo, u Srbiji 2005. privatizovala 6 poljoprivrednih kompanija, među kojima i “Panoniju” i “Agrouniju”, dok je sledeće godine isto toliko firmi kupila u Ukrajini, gde se takođe, prema izjavama Kostića, bavi poljoprivredom.

Od 2009. Mk Grupa ulaže u turizam, i to kroz privatizaciju hotela “Grand” i “Sunčani vrhovi”, koji su inače bili imovina Internacional CG, odnosno nekadašnjeg moćnog “Genexa”.

U narednih nekoliko godina, deo MK Grupe postaju kompanija “Carnex” kao i AIK banka, a u finansiranje poslovanja Kostićevih poduhvata uključila se i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), koja je sa 50 miliona evra dokapitalizovala majku – firmu MK Grupe, kiparsku Agri Europe Cyprus.

U poslednjih pet godina najviše se priča o Kostićevom širenju hotelskog biznisa, još od kada je preuzeo hotel “Kempinski” u Portorožu, a kasnije i Skiper Resort u hrvatskoj Savurdiji, da bi u Srbiji 2018. otvorio i hotel “Šeraton”.

U istom tom periodu nije zapostavio poljoprivredu, iako je, kako stoji na portalu kompanije, izašao iz biznisa u Ukrajini. U međuvremenu je deo MK postao PIK Bečej a od juče i “Viktorija Grupa”.

Od ostalih poduhvata, AIK banka preuzela je u Srbiji nekadašnju grčku Alfa banku, kao i Gorenjsku banku iz Slovenije.

MK grupa u svom vlasništvu ima i jedan aerodrom – u Portorožu.

“Političari i privrednici treba da imaju dobar odnos”
Miodraga Kostića, koji je pre dvadeset godina bio direktor Demokratske stranke, da bi, kako je rekao u “Kažiprstu” 2012. godine, tu stranku napustio 2001. godine da se više nikada ne vrati politici, uporno prate spekulacije da svoj uspeh duguje prijateljstvu sa političarima na vlasti, koja god vlast bila aktuelna.

U pomenutom intervjuu iz 2012. godine, na pitanje u kakvim je odnosima sa SNS, Kostić je odgovorio da nema nikakve odnose sa tom strankom, kao ni sa bilo kojom drugom strankom, ali je dodao da je u dobrim odnosima sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem.

Interesantno je da je taj intervju dao baš onih dana kada je tadašnji prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić uveliko najavljivao “postupke protiv tajkuna”, a osnivač Delte Miodrag Mišković već je bio pozvan na informativni razgovor.

Već godinu dana kasnije, sa “Nedeljnikom” je podelio da ga “Vučić podseća na Đinđića“, jer se ne ustručava da menja Srbiju.

Kostić je, takođe, u načelu prihvatio poziv sada već premijera Vučića 2014. godine da neko od velikih srpskih privrednika preuzme upravljanje “gubitašima” poput “Železnice”,  ali do takve “saradnje” nikada nije došlo.

Jedino što se sigurno zna o “političkoj karijeri” Kostića jeste da je do početka 2001. godine bio direktor DS, zadužen za organizaciju i finansiranje, i da je njegovim novcem kupljena i opremljena zgrada pokrajinskog odbora demokrata, što je ispričao pre 19 godina za NIN.

Tajanstveni milijarder Dragan Šolak

Dragan Šolak, suvlasnik kablovskog operatera SBB i predsednik borda „Junajted grupe”, koga je pre nekoliko dana portal „Malta danas” optužio da je kupio državljanstvo te zemlje da bi izbegao plaćanje poreza kod nas, poznatiji je, čini se, na prostorima bivše Jugoslavije, nego u rodnoj Srbiji. U internet izdanjima hrvatskih i slovenačkih medija o njemu se može naći više informacija nego u srpskim.

Zagrebački „Jutarnji list” o njemu je nedavno napisao tekst u rubrici životne priče. Interesantno je da su oni još tada pisali da se za Šolakom „vuče” da je njegova firma registrovana na Malti iz Hrvatske izvukla novac na koji nije plaćen porez, što je do nas stiglo pre nekoliko dana, preko portala „Malta danas”. Istina, ovaj portal se poziva na hrvatske izvore po kojima su različite TV stanice Šolakovoj medijskoj grupi za prava emitovanja Sportske TV platile 6,7 miliona evra, koji su završili na Malti, Kipru i u Lihtenštajnu.

Hrvati Šolaku naročito zameraju što ubuduće neće moći glavne fudbalske događaje da gledaju besplatno na državnoj televiziji, već na njegovoj kablovskoj mreži Sport klub, koja ima ekskluzivna prava za utakmice Evro 2020. španske i engleske lige, ali i utakmice hrvatske reprezentacije. Uz, podrazumeva se, mesečnu pretplatu kablovskim operaterima koji imaju ugovor sa Sport klubom.

Dragan Šolak rođen je u Kragujevcu, gde je počeo s trgovinom muzičkim pravima na području bivše Jugoslavije, ali se brzo prebacio na filmove i kasete za video-klubove. Kasnije je počeo posao s kablovskom televizijom, piše „Jutarnji”.

Izvori tvrde da se Šolakovim firmama teško ulazi u trag. Neke su registrovane u Evropi, druge po egzotičnim ostrvima. Kada su novinari slovenačkog „Dela” pokušali da razmrse taj čvor, rezultat je bio porazan.

„Jutarnji list” piše da je prva velika Šolakova kompanija za digitalne mreže bila „Džerard enterprajsis”, koja je pre trinaest godina registrovana na ostrvu Man. Suvlasnica je bila njegova supruga Gordana, na koju glasi i vlasništvo nad luksuznom vilom na Ženevskom jezeru, koja je navodno koštala više od sedam miliona evra. Vlasnik je i aviona tipa „Falkon”, za koji kažu da ga je platio 35 miliona evra.

„Šolaku je bilo jasno da je srpsko tržište ipak premalo ako žele da se rade veliki poslovi. Iako je već bio ’težak’ 900 miliona evra, počeo je da ’puca’ na veliki novac i poslove. A tu se onda bez Amerikanaca ne može, pogotovo kad je reč o medijima”, rekao im je jedan beogradski ekspert za televiziju koji je dobro upoznat sa Šolakovim počecima.

Njegova „SBB Telemah grupa” postala je u međuvremenu vodeći kablovski i internet operater u bivšoj Jugoslaviji – Srbiji, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Makedoniji, a američki investicioni fond KKR 2013. godine je kupio SBB za 1,5 milijardi dolara. Šolak je ostao glavni menadžer i jedan od akcionara s udelom od 21 odsto.

Američki investitori iz KKR preko „Junajted grupe” u međuvremenu su, preko njihove firme „Adrija njuz”, pokrenuli N1 televiziju, a kupili su i Novu TV i Pop TV u Sloveniji. Navodno je glavni operativac ponovo bio Šolak, s podrškom KKR-a, koji ima sedište u američkoj saveznoj državi Delaver i na Kajmanskim ostrvima.

„Jutarnji list” piše da je Šolak napadan da ne plaća poreze, a u potragu za njegovim firmama i bogatstvom dali su se i novinari. „Ko je vlasnik interneta” bio je projekat slovenačkih novinara koji su došli do nekih iznosa i imena, a među glavnima je opet bilo Šolakovo. Spominjala su se i preduzeća iz BiH, a potom je putanja vodila do raznih fondova, evropskih gradova, svetskih destinacija. Ređale su se firme i u Republici Srpskoj, poput Total TV-a, pa makedonski i crnogorski Total TV…

Slovenci su pokušali pedantno da popišu sve kompanije koje su učestvovale u medijskom biznisu u kojem se spominje Šolak. Jedan od zaključaka bio je da ta priča, zbog velikog broja učesnika, naprosto ne može do kraja da se prati. Lanci transankcija bili su takvi da ni najiskusniji poznavaoci nisu mogli sve da rekonstruišu. Sve to liči na babuške, zaključili su. Iz jedne kompanije izlazi druga i tako unedogled.

Sam Šolak nije se oglašavao – nigde intervjua, bez izjava, sve do pre dva dana, kad je objasnio da malteško državljanstvo nije uzeo da bi izbegao porez i naglasio da sve obaveze pedantno plaća.

Najveća strast ovog poslovnog čoveka je, kažu, golf. Ono malo fotografija na kojima je Šolak snimljen upravo su sa terena za golf, a kupio je i teren za ovu igru na Bledu za 11 miliona evra.

http://www.politika.rs/sr/clanak/396061/Ekonomija/Tajanstveni-milijarder-Dragan-Solak

NEŠA KOVAČ
Kovač je u javnosti poznat kao poslovni partner Nikole Petrovića, bivšeg direktora Elektromreža Srbije (EMS).

Mreža Kovačevih kompanija uključuje firme Roaming Electronics, koja je vlasnik Tehnomanije, Roaming Networks, Elektromontaža, 105paopet i brojne druge.

Kako je pisao CINS 2018. godine, firme Nenada Kovača su sklopile poslove sa državom vredne oko 145 miliona evra u periodu od 10 godina.

Njegova preduzeća sarađivala su sa EMS, Telekomom, Poštom Srbije, Aerodromom Nikola Tesla, Bezbednosno informativnom agencijom i drugima.

Kovač je povezan i sa poslom uvođenja Bus Plus sistema u gradskom prevozu Beograda. Nakon što je postao vlasnik Roaming Electronics, ćerka firma tog preduzeća, Lanus, osnovala je kompaniju Apex Solution Technology, koja je 2010. bila deo konzorcijuma koji je dobio posao praćenja i analize javnog saobraćaja i naplate karata u Beogradu

ovosadski biznismen Petar Matijević, vlasnik istoimene industrije mesa i grupacije koja ima više od 70 preduzeća, prema informacijama Agrosmarta stigao je do 33.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, a od toga u vlasništvu ima 28.000 hektara.

Na vest u svetskim medijima da je osnivač Majkrosofta Bil Gejts najveći vlasnik poljoprivrednog zemljišta u SAD sa posedom od 100.000 hektara, Agrosmart je danas objavio najnovije podatke o vlasništvu nad poljoprivrednim zemljištem u Srbiji, po kojima je Matijević „srpski Bil Gejts“.

Iza Matijevića, ako se gledaju ukupne površine koje se obrađuju, više nije Miodrag Kostić. Drugo mesto zauzeo je Miroslav Aleksa, osnivač i vlasnik kompanije Almeks iz Pančeva, koji prema saznanjima Agrosmarta obradjuje oko 20.000 hektara, od čega polovinu zakupljuje, a polovine je vlasnik.

Na sajtu Almeksa nalazi se podatak da poseduje sedam imanja u Vojvodini sa osam farmi i da obrađuje 17.000 hektara, međutim, u svetu agrobiznisa zna se da je Aleksa premašio te površine.

Sledeća kompanija po broju hektara koje obrađuje je Al Dahra koja je 2018. godine kupila imovinu Poljoprivredne korporacije Beograd (PKB) i u tom paketu blizu 17.000 hektara oranica. Al Dahra poseduje i voćnjak na Fruškoj gori, u opštini Irig.

Njeno je preduzeće Rudnap koje, prema podacima sa sajta ove kompanije ima zasađeno voće na 130 hektara, a prema brošurama koje je izdavala Al Dahra plan je bio proširenje na 500 hektara.

Na četvrtom mestu je Miodrag Kostić i njegova MK grupa, jer je u međuvremenu prodao nekoliko imanja. Sa nekadašnjih oko 25.000 hektara, od čega je u vlasništvu imao oko 17.000, sada ima oko 15.000 hektara.

Iza Kostića je vlasnik Delte, Miroslav Mišković sa oko 13.000 hektara koliko ukupno obrađuje, a od čega gazduje na oko 10.000.

Uz rame Miškoviću sada je Krsta Ćorić, vlasnik Ćorić agrara iz Bašaida. On prema saznanjima Agrosmarta upravlja sa oko 12.000 hektara, od čega polovinu uzima u zakup. Ova firma u početku se bavila prodajom poljoprivredne mehanizacije, ali već godinama unazad razvija stočarsku proizvodnju.

Arapska firma Elit Agro sa sedištem u Abu Dabiju 2014. godine preko svoje firme Jugo elit agro osnovane u Beogradu, kupila je poljoprivredno-turistički kompleks Zobnatica u Bačkoj Topoli. Zobnatica je tada u vlasništvu imala 114 hektara, a 1.507 hektara u dugoročnom zakupu.

Pre dve godine Elit agro kupio je i kompaniju Al Ravafed (Vojna ustanova Morović, Bačka iz Sivca, Jadran iz Nove Gajdobre) koja je obrađivala oko 10.500 hektara, od čega je u vlasništvu oko 2.500 hektara.

Cene poljoprivrednog zemljišta su stabilne i ne idu značajno naviše u poslednjih nekoliko godina.

Beograd -- Kompanija Matijević kupila je još jednu firmu u stečaju, ovaj put zrenjaninski "Radijator".

Kako je saopšteno u kompaniji, Matijević bi u "Radijatoru” sada trebalo da, umesto odlivaka, proizvode traktore i mašine za branje višanja. Na taj način, ovaj domaći privrednik, koji je svoj osnovni biznis najviše fokusirao na poljoprivredu, praktično će dodatno zaokružiti svoju proizvodnju hrane, voća prvenstveno.

Nedeljnik "Nedeljnik" u naovogodišnjem broju donosi listu najbogatijih Srba:

1. M. Mišković
2. M. Koxtić
3. Dragan Šolak
4. Petar Matijević
5. Filip Cepter
6-7. Dejan Čakanjac i Jadranka Stepanović (Mozzart)
8. Ljubiša Krstajić(Karisma Hotels & Resorts)
9-10. Borislav i Dragan Stanojlović (Sport Vision)
11. Petar Matić
12-13. Nebojša Šaponjić i Ranko Sočanac (Nelt)
14. Bogoljub Karić
15. Nebojša Šaranović (Umka d.o.o.)
16. Božidar Petković (Pešten) - polimeri)
17. Željko Mitrović
18. Miroljub Aleksić (Akco Group)
19. Stanko Popović (Elixir)
20. -21. Ivan Bošnjak i Stojan Vujko (Milenijum Tim)
22. Miroslav Aleksa (Almex)
23. Branislav Grujić (PSP-Farma)
24. Srđan Milovanović (Prva TV)
25. Vuk Hamović
26. Dušan Mojsilović (Agromarket)
27. Nenad Milanović (IT-Coing)
28. Zoran Tirnanić (DIS)
29-30. Milan Radoičić i Zvonko Veselinović
31. Andrej Jovanović (ex-hokeaš)
32. Nenad Kovač (Koefik)
33.Dobrosav Bojović (Energoprojekt & + )
34. Jasna Stanivuk (Magnapharm)
35-36. Vladimir i Nikola Lazarević (Forma Ideale)
37. Rodoljub Drašković (Takovo itd...)
38. Nebojša Iković (Milšped)
39. Radun porodica (Nectar Group)
40-41. Borivoj i Đorđe Trifunović (Bauwesen)
42. Peter Nemec (Amicus)
43.Kosta Čolović (Bakament)
44. Milija Babović
45. Milenko Kostić (Auto Čačak)
46. Đorđe Nicović (Irva)
47. Dragoljub Zbiljić (Energotehnika)
48. Veselin Jevrosimović (Comtrade)
49-50. Sanja i Nebojša Petrić (Promist)
51-52. Aleksandar i Bojan Galić (Galens)
53. Radovan Milojević (Stublina)
54. Mladen Grujić

itd....

60. Novak Đoković

Ovo za Đokovica je bez veze, nedavno sam negde procitao da je Nole do sada po nekim procenama zaradio preko 500 mil. eur., dakle realno bi trebao biti negde 4-5 na listi.

Za svakog od likova na listi postoji i objašnjenje, pozivaju se na strane izvore i izvore iz Srbije.

Konkretno za Noleta pišu da INOSTRANI izvori tvrde da je on težak 220 miliona evra LIČNE IMOVINE!!!

a sad da nastavim:

55.-56. Aleksandar i Dragan Obradović (ADOC - lekovi i čelik)
57. Darko Bajčetić (moj kiosk)
58-59. Dragan Jankov i Milan Stanić (Silbo d.o.o.)
60. NOLE
61. Velimir Jovanović (Mlekar Šabac)
62. Milan Beko
63. Branislav Stojković (nekretnine)
64. ZVONKO GOBELJIĆ
65. Srđan Knežević (Knez Petrol)
66. Đorđe Momirović (Mona)
67. Ivan Pantelić (Kodar Energomontaža)
68. Goran Kovačević (Gomex)
69. Davor Macura (Alta Pay Group)
70. Rajko Mikač (Al Pack)
71. Aleš Motzetić (Don Don)
72. Mile Dragić (nekretnine)
73. Milovan Vulićević (Šumadija granit)
74. Miodrag Babić (poljoprivreda)
75. Branko Milutinović (vide igre)
76. Dragan Miković 100 miliona (estrada)
77. Zoran Obradović (nekretnine)
78. Jasmina Knežević (Bel Medic)
79. Zoran Drakulić (Bio Energy Point)
80-81. Lovranka i Miomir Nikolić (Farmalogist)
82. Bratislav Milanović (MIND)
83. Dragan Popović (DMG Group)
84. Dragan Jovanović (Fortuna Market)
85. Mića Mićić (MPP Jedinstvo)
86. Mlađen Starčević (Stax Technologies)

sutra sve do 100. mesta!

Direktor „Puteva Srbije“ Zoran Drobnjak imao je nešto više od pola miliona švajcarskih franaka i više od 300.000 evra, na tajnom računu u banci „Credit Suisse“ u Švajcarskoj sredinom 2008, otkriva KRIK u međunarodnom projektu „Švajcarske tajne“.
Ovim projektom je obuhvaćeno oko 18 hiljada računa u švajcarskoj banci, a među vlasnicima su i javne ličnosti iz Srbije.

"Švajcarske tajne" pokazuju da je Bojan Krišto, bivši direktor Državne lutrije Srbije i beogradskog aerodroma, imao dva računa u švajcarskoj banci „Credit Suisse“ u vreme dok je bio na javnoj funkciji a na jednom se nalazilo 1,3 miliona evra.
U istoj banci oko 11,5 miliona evra, prema istraživanju KRIK-a, imao je trgovac električnom energijom Vuk Hamović a 1,9 miliona evra nekadašnji direktor predstavništva državnog preduzeća „Centroprojekt“ u Moskvi Dragutin Pihler, protiv kojeg se vodi krivični postupak zbog višemilionskih zloupotreba u ovoj kompaniji.

Dva računa u Švajcarskoj banci imao je i optuženi narko bos Rodoljub Radulović, poznat i kao Miša Banana, kojem se sudi da je zajedno sa Darkom Šarićem učestvovao u međunarodnom švercu kokaina. Na jednom je 2006. godine imao 105.000 evra, a na drugom oko 2,3 miliona evra 2008. godine, pokazuju podaci do kojih su došli novinari.

KO JE MINISTAR NENAD POPOVIĆ (lažni rusofil)???

Uprkos javnom divljenju Rusiji i reputaciji “patriotskog” političara, Nenad Popović slikovito rečeno svoje rublje radije konvertuje u devize, a novčanik čuva na omraženom Zapadu. Od 2008. godine ima boravište u Švajcarskoj, gde i plaća porez. Da apsurd bude veći, ovaj “rusofil” godinama unazad dobija pozive da čeka u redu za hamburgere iz ruku predsednika SAD na Molitvenom doručku u Beloj kući, a najmanje dvaput je i otišao.

Govorimo o biznismenu Nenadu Popoviću, koji zahvaljujući svojim poslovnim vezama u Rusiji, gde je vlasnik kompanije “ABS-Elektro”, stvara imidž „ruskog čoveka“ u Srbiji, napisala je ruska novinarka Smirnova.

Smirnova u tekstu primećuje da je “reč o osobi koja, pored srpskog, ima i švajcarski pasoš, a koja je istovremeno prisutna na gotovo svakom molitvenom doručku u Vašingtonu”.

- Stoga se u nekim krugovima smatra implicitnim agentom američkog uticaja. Učestvovao je u nekoliko sumnjivih privatizacija u Srbiji tokom devedesetih, što je navelo na to da ga mnogi optužuju za uništavanje niza velikih srpskih kompanija tokom svog perioda, pa čak i kasnije, kada je bio na visokim državnim funkcijama. Za to vreme, Popovićeva imovina porasla je na preko 100 miliona dolara – piše Smirnova.

https://www.blic.rs/vesti/politika/portret-laznog-rusofila-rusija-raskrinkala-nenada-popovica-evo-zasto-sada-u-kremlju/7jn2xy2

Ars Vivendi ::

KO JE MINISTAR NENAD POPOVIĆ (lažni rusofil)???

pitam se ka koga li je to dobro ili loše biti lažni ili pravi rusofil?   

Komisija za zaštitu konkurencije posle osam godina skinula je zabranu kompaniji “Ist medija grup” iza koje stoji Miroslav Bogićević da proda svoj udeo u kompaniji „Politika novine i magazini“ (PNM). Prema saznanjima “Nove”, Bogićeviću je dostavljeno i pismo iz Politike AD da država nije zainteresovana da iskoristi pravo preče kupovine.

Na taj način, potpuno je otvoren put da vlasnik koncerna „Farmakom MB“ proda 50 odsto svog udela u “Politici”.

Šolak kao kupac?

Jovica Stefanović Nini

Nekada najbogatiji Nišlija preminuo je u 64 godini početkom meseca. Ostao je upamćen kao vlasnik 15 firmi koje su se bavile raznim delatnostima, a među najvećima su „Srbolek“, „Jugoremedija“, „Luksol“i „Jaka“ Radoviš iz Makedonije.

Bio je vlasnik i niških preduzeća Pivara Niš i fabrike za proizvodnju hleba „Žitopek“.

Za njim su bile raspisane tri poternice a hapšen je više puta zbog privrednih malverzacija.

I pre dve godine, kako su zabeležile Južne vesti, Jovica Stefanović Nini kao vlasnik firme MD „Nini“ Niš, opet je lišen slobode, kao i direktor iste fime, dok je za direktorom preduzeća „Zdravlje lek“ raspisana potraga po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Nišu.

Tužilaštvo je navelo da su oni osumnjičeni za nelegalnu trgovinu lekovima i poresku utaju.

Uporedo s vladavinom Srpske napredne stranke cvetali su i poslovi određenih funkcionera i ljudi bliskih SNS, koji su od 2012. godine postali pravi milijarderi. Vlasnici "Milenijum tima" Stojan Vujko i Ivan Bošnjak, vlasnik Termomonta Dejan Burčul, perjanice SNS Slaviša Kokeza i Ostoja Mijailović, kao i prvi čovek "Južne Bačke" Dragoljub Žbiljić dobijali su najvrednije poslove od države, a "pipci" njihovih biznisa sežu od gasifikacije, preko građevinske i automobilske industrije, pa sve do osiguravajućih kuća i kovid bolnica.

Godinama unazad najvredniji poslovi u državi rezervisani su za firme bliske vladajućim strukturama, konkretno SNS, a jedan od primera je kompanija „Milenijum tim“ čiji su vlasnici povezani sa ministrom finansija Sinišom Malim.

Na čelu ove firme su biznismeni Ivan Bošnjak i Stojan Vujko, koji su osim dobro poznatog „Milenijum tima“ vlasnici još petnaestak firmi u Srbiji, ali i regionu. Samo tri njihove firme – „Milenijum tim“, „Institut Goša“ i „KBV Datakom“, tokom prošle godine dobile su 17 državnih poslova vredih najmanje 1,43 milijarde dinara, odnosno oko 12 miliona evra, o čemu je javnost obavestio KRIK.

Ivan Bošnjak i Stojan Vujko su samo prošle godine dobili od države dobili poslove da izvrše preventivne radove na zaštiti od poplava u Nišu, raščisti teren od neeksplodiranih mina, izgradi puteve u beogradskom groblju kućnih ljubimaca, rekonstruše šumske puteve, novu scenu za Beogradsko dramsko pozorište i, kao najvredniji posao, izgradi novu crpnu stanicu Vračar za Beogradski vodovod i kanalizaciju.

Samo u prošloj godini MIlenijum tim ostvario je profit od 1.281.743.000 dinara, što dva puta više nego što su ostvarili 2019. godine.

Intenzivan uspon Milenijum tima vezuje sa period 2007-2012. godine, kada je Milenijum tim bio u grupi privatnih kompanija koje su sa Srbijagasom ugovarale poslove gasifikacije. Ukupna vrednost tih poslova bila je najmanje 242 miliona evra.

Vlasnici firme, Bošnjak i Vujko u odličnim su odnosima sa prvim čovekom Srbijagasa Dušanom Bajatovićem, budući da su se zajedno pojavljivali u predizbornim spotovima. Dodatno, rođeni brat Siniše Malog, Predrag Mali godinama je vozio automobil marke „audi“ u vlasništvu Vujka i Bošnjaka.

Nakon poslova gasifikacije, Milenijum tim je ušao poslove gradnje Beograda na vodi. Najpre su rušili, odnosno čistili teren, da bi potom gradili. Kompanija je, kako je preneo portal KRIK, između ostalog, bila angažovana za sređivanje terena pred gradnju, postavljanje kamena temeljca zgrada koje su do sada nikle u ovom kompleksu i njegovu gasifikaciju.

Poslove stanogradnje proširili su i van Beograda na vodi pa su tako krajem 2018. godine dobili poslove gradnje stanova za pripadnike službi bezbednosti u Nišu i Vranju. Ovaj posao vredan 15 miliona evra „Milenijum timu“ i turskoj kompaniji „Tašjapi“ dodelilo je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Građevinski apetiti „Milenijum tima“ rastu, pa ta kompanija, kako je već pisala Novs.rs, sklapa ugovor o strateškom partnerstvu sa preduzećem Mostogradnja, koje je u većinskom vlasništvu države. Nakon toga kupili su i 200 hektara poljoprivrednog zemljišta u okolini Leskovca, ali i banje, jezera. Početkom 2022. godine Milenijum timu prodat je institut „Jaroslav Černi“ za 2,5 miliona evra.

Pored Milenijum tima, velike državne projekte, ali i lično bogatstvo dobio je vlasnik Termomonta, Dejan Burčul. Šira javnost je za direktora Termomonta prvi put čula 2020. godine, kada se predsednik Srbije Aleksandar Vučić na svom instagram profilu „Buducnostsrbijeav“ pohvalio da je na poklon od te firme dobio tortu u obliku kovid bolnice.

Kako je nedeljnik NIN objavio 2020. godine, Dejanu Burčulu je na samo na ime dividende isplaćeno oko 4,7 miliona evra, što predstavlja njegovu ličnu zaradu.

Na sajtu Termomonta, u odeljku gde su prikazani projekti na kojima su zaposleni radili isključivo su akvizicije koje su građene u saradnji sa državom. Pored toga, Termomont navodi kako aktivno sarađuje sa državnim institucijama, što ide u prilog tome da su izgradili ogromno poverenje na tržištu. Naravno, to poverenje najčešće korelira sa državnim sredstvima.

Najbogatiji čovek regiona, “regionalni Ilon Mask”, jeste Dubravko Grgić (Agram grupa), deoničar osiguravajućih kompanija, čije se bogatstvo procenjuje na 2,84 milijarde evra

Na drugom mestu 100 najbogatijih u regionu nalazi se Srbin Miodrag Kostić (MK Grupa), a na trećem Miroslav Mišković (Delta holding). Četvrto mesto dele Silvio i Robert Kutić, te Izabel Jelenić (Infobip), dok je na petom još jedan Hrvat Matej Rimac (Rimac grupa).

Od šestog do desetog mesta plasman je sledeći:

6. Emil Tedeski (Atlantik grupa)

7. Petar Matijević (MI Matijević)

8. Dejan Čakajac i Jadranka Stepanović (Mozzart)

9. Dragan Šolak (United Group)

10. Mile Ćurković (Plodine)

U Srbiji su neprikosnoveni Miodrag Kostić ("MK grupa") i Miroslav Mišković ("Delta holding"), dok su u Hrvatskoj to Dubravko Grgić ("Agram") Silvio i Robert Kutić sa Izabel Jelenić ("Infobip"), Mate Rimac ("Rimac grupa") i Emil Tedeski ("Atlantik grupa").

Ni u Crnoj Gori nije drugačije, ali sedmorica najbogatijih u rukama drže vrednost gotovo polovine bruto društvenog proizvoda ove najmanje bivše jugoslovenske republike.

Ipak, podaci pokazuju da je na listi bogataša sa najvišim udelom u nacionalnom BDP, pomenuta sedmorka u top deset u regionu.

Najbogatiji Crnogorac je Ivan Ubović ("Bemaks"). Njegova firma se procenjuje na 482 miliona evra, u BDP ove države učestvuje sa 9,84 odsto i ubedljivo je na prvom mestu regionalne liste. Na drugom mestu je Dragan Bokan ("Voli"). Procenjuje se da je "težak" 413 miliona evra, što je udeo u BDP od 8,43 odsto.

Na čelu regionalnih top deset su još trojica iz Crne Gore. Na trećem, četvrtom i petom mestu su Veselin Pejović ("Uniprom" - 6,04 odsto BDP), Aco Đukanović ("Invest nova", Prva banka - 5,82 procenta) i Risto Drekalović ("Kips" - 5,31 odsto).

Spisak sada "preseca" srpski dvojac Kostić-Mišković koji sa po 5,17 procenata učestvuju u srpskom BDP i Hrvat Grgić (4,96 odsto). I onda ponovo dvojica Crnogoraca: Komnen Laković ("Hard diskont" - 4,78 odsto) i porodica Franka (Meso promet Franka - 4,45 procenata).

Kada se saberu ovi udeli u Crnoj Gori, nabrojana sedmorka ima 44,67 odsto ukupnog BDP ekološke države ili jednostavno rečeno - ogromnu moć!

Kako su došli do ovolikog imetka u državi u kojoj je više od tri desenije neprikosnoveni i apsolutni vladar Milo Đukanović? Bez želje da se potcenjuju bilo čiji kvaliteti, u državi u kojoj Milo uređuje i verske odnose, jasno je da se bez pomoći politike ovako nešto nije moglo steći.

Da li je nešto urađeno nezakonito? Đukanović nije utvrđivao. Posvađana pobednička koalicija iz avgusta 2020. ambiciozno je najavljivala da će svačije bogatstvo da se prečešlja, ali do toga još nije došlo. Rijaliti oko formiranja najnovije vlade, posle dugogodišnjeg superiornog Milovog komandovanja, asocira na takozvane banana države.

Iako ne izvozi ovo voće, u tovarima banana u Crnoj Gori može da se nađe svašta, pa čak i droga. Pre godinu dana u luci Bar pronađeno je, prema pisanju medija, pola tone kokaina. Kako su prolazili dani od plenidbe, "beli tovar" je kalirao na 400 kilograma, a kako sada pišu mediji, krivi su magacioneri.

Uz sve navedene podatke, postavlja se pitanje i da li u Crnoj Gori na putu ka EU pomenuti bogataši koriste svoj uticaj na društvo, mešaju se u političke procese? I ono malo seljana u Brskutima zna koji je odgovor.

KONCE, IPAK, DRŽI ROĆEN?
KAO i u slučaju Invest nove, Prve banke i za vlasništvo "Bemaksa" se tvrdi da nije u rukama zvaničnog vlasnika Ivana Ubovića. Iako nikada nije potvrđeno, u Crnoj Gori se spekuliše da je stvarni vlasnik Milan Roćen. Reč je o bivšem šefu diplomatije, bliskom saradniku Mila Đukanovića i poslednjem ambasadoru SCG u Moskvi.

citat ::

MK GROUP PROSLAVILA 40 GODINA POSLOVANJA
Na proslavi jubileja, uz veliki broj zvanica iz privrede i javnog života, predstavljene nove investicije vredne 1,6 milijardi evra
MK Group organizovala je proslavu povodom 40 godina uspešnog poslovanja, pod sloganom „Slavimo budućnost – najbolje tek dolazi“. Jubilej je okupio veliki broj gostiju iz privrednog i javnog života Srbije i regiona, a imajući u vidu vrednost koju ova kompanija generiše za srpsku privredu, broj ljudi koje zapošljava, ali i sredstva koja svake godine izdvaja za humanitarne i društveno odgovorne aktivnosti, zvanicama se na početku proslave obratila predsednica Vlade Republike Srbije, Ana Brnabić.

Definitivno Kole je tajkun svake vlasti.....

Nista mu to sad ne vredi, kako je radio tako je i prosao