Fidelinka a.d. Subotica - FIDL

MCCANN ERICKSON
Vlasnik: Срђан Шапер - savetnik predsednika !

....i glavni tvorac srpske "ušminkane" medijske slike Srbije...

gogloee ::

[You must be registered and logged in to see this link.]


...

Stečaj u ovom momentu ne znači ništa osim jedne stvari: dolaskom stečajnog upravnika suspenduje se dosadašnje rukovodstvo, nova pravila važe i uspostavlja se kontrola nad poslednjom "diznom" koju ima velika količina novca.
Nije lepo dalje da pišem ali nastavljamo da pratimo stvar. Samo još 12 dana imamo da se odbor poverilaca izjasni o predlogu reorganizacije. Mc Can Erickson je umešan kao PR agencija za Mikija Aksentijevića i Mineco. Ajmo da vidimo sa kakvim elanom će pripremati javnost za taj 26. januar kada se poverioci izjašnjavaju o planu reorganizaciji. Videćemo sa kakvim žarom će Mineco braniti svoj program reorganizacije.
Obratite pažnju: na fidlinkinim silosima je Viktoria i odozgo prati sve, u Nišu je u AIK banci predsednik uprave m Kostić.
Fidelinka ima za sada dug veći od 21 milion evra ali možda će da poraste ako sud bude priznao još neka potraživanja ali sigurno može da raste ako sud bude priznao i pripis kamata posle ročišta kada je pravljen presek stanja.
...

:non: Iz svega sto sam uspeo da procitam mesecima unazad na ovu temu kao i ovo najnovije desavanje sa minekovim planom reorganizacije, cela prica mi deluje ovako: stecaj je pokrenula AIK Banka iza koje stoji M Kostic koji se ovih dana oglasio kako vidi spas za Srbiju u razvoju poljoprivrede. On bi da je spasi, ali mu za to treba Fidelinka koju bi preuzeo za male pare kroz stecajni postupak. Kao sto je napomenuo Gogloee, i Viktorija tu kruzi na nebu kao neka grabljivica i vreba priliku da capi neki komad Fidelinke. [Uopste, ko su pravi vlasnici te Viktorije?] Izgleda da su se mnogi iznenadili Minekovim potezom jer nisu ocekivali da je neko spreman da brani Fidelinku a sto je potpuno normalan potez za akcionara koji stiti svoj kapital. Ohrabruje i njihova najava da su spremni da uloze i svez novac u ozivljavanje Fidelinke, sto se pak uopste ne uklapa sa dosadasnjom blogerskom hajkom mnogih malih akcionara o velikom akcionaru koji isisava kapital. Pre ce biti da su i oni osteceni u celoj prici ali ne kukaju javno.
Bice interesantno videti odluku odbora poverioca. Ako zele da preuzmu Fidelinku, odbice podneti plan ma koliko dobar bio jer im vise odgovara stecaj i cerupanje. Ako ih vise zanima prilika da vremenom dodju do svojih potrazivanja kroz normalno poslovanje Fidelinke, prihvatice ga.
Nego Gogloee, ova informacija da je Mineko angazovao Mccann Ericson - jel to provereno? Da niste mozda sluzbenik u Mineku ili Mccann Ericsonu?

Neko mu javio da mu se smese resetke pa pokusava da se opere kroz pokusaj reorganizacije..koliko je samo krivicnih prijava podneto protiv doticnog.......

@Istina Masina

Jedino sto imam zajednicko sa Fidelinkom je pozivni broj 024-Subotica.

Elem, ima jedan text u Subotickim Novinama ali ga nisam nasao na netu.
Ako nadjem - prosledim.

p.s. nemam fidl, ali sam lokal patriota...

Istina Masina ::

Ohrabruje i njihova najava da su spremni da uloze i svez novac u ozivljavanje Fidelinke, sto se pak uopste ne uklapa sa dosadasnjom blogerskom hajkom mnogih malih akcionara o velikom akcionaru koji isisava kapital. Pre ce biti da su i oni osteceni u celoj prici ali ne kukaju javno.

Ma nije valjda??? Jadan Dimitrije Aksentijević i ekipa... nisu znali šta se dešava.
Mislim da su oni odavno trebali da sede u zatvoru!
Samo što me nisi rasplakao...
Biće pre da ti radiš u toj lopovskoj firmi (Mineco) a ne naš gogloee - lepo si to smislio, da ga optužiš, samo si se malo zeznuo, jer ovde već dugo poznajemo dotičnog, a tebe ne znamo?

Dnenad85 ::

Neko mu javio da mu se smese resetke pa pokusava da se opere kroz pokusaj reorganizacije...koliko je samo krivicnih prijava podneto protiv doticnog.......

Tačno tako! Kriminalce u zatvor!!

"... lepo si to smislio, da ga (Gogloee) optužiš, samo si se malo zeznuo, jer ovde već dugo poznajemo dotičnog, a tebe ne znamo?

Kojesta - Gogloee-a nisam "optuzivao" nego mi je interesantna informacija za Mccann Ericsson. Postovanje Gogloeeu, veruj mi da ne moras da ga branis od mene. A sto se tice vaseg ne poznavanja mene, ne poznajem ni ja vas - pa nikom nista. Osecam se kao novi ucenik u novoj skoli vec na prvom javljanju. Ima vremena...

Istina Masina ::

Nego Gogloee, ova informacija da je Mineko angazovao Mccann Ericson - jel to provereno? Da niste mozda sluzbenik u Mineku ili Mccann Ericsonu?

Kaže se "ako laže koza - rog ne laže"!!!


Nije loše za početak.

P.S. Ne bi me čudilo da je "angažovao" McCann - nekom mora da se plati reket, ako tražiš zaštitu...

Daje se na znanje i ravnanje :
Tekst koji su objavile Subotičke novine ima podatke koji mogu biti od koristi ljudima koji se na ovom forumu bave Fidelinkom.
Napomena:
Tekst je objavljen 21, januara 2011.g. Za isti dan je zakazano ročište na Privredmom sudu u Subotici na kojem se odlučuje: da li ima uslova da se otvori stečaj u preduzeću " Fidelinka - pekara". Predstečajni postupak je u " Fidelinka-pekari" otvoren 21. decembra 2010.godine na inicijativu AIK banke formalno zbog kredita od 209 miliona koji je plasiran u Fidelinku i koji su raskrčmile Fidelinka majka i njene brojne "ćerke".
Fidelinka ima tu "Fidelinka-pekaru" koja ima opremu i ukupne kapacitete za veoma ozbiljnu proizvodnju, sada angažuje oko 240 radnika, u blokadi je više od godinu dana i radi bez zastoja jer liferuje hleb Subotici pa čak i nekim potrošaćima mimo grada, u Banatu.
Ona nije u stečaju !
Kako posluje ? Radi preko računa " Fidelinka- pekara trade". Taj Trejd je najmlađe Fidelinkino preduzeće, zapravo to je jedan tekući račun preko kojeg se nabavlja roba za proizvodnju, naplaćuje se isporučeba roba i vodi ostali platni promet: nadnice, troškovi i ostalo.
To je konstrukcija koja omogućuje snabdevanje grada hlebom jer osim što je u pitanju velika količina u Subotici postoji i vrlo jaka navika potrošača na Fidelinkin hleb.
To su neki generalni podaci o pposlednja dva povezana preduzeća koja nisu u stečaju s tim što je jedno po svim parametrima kvalifikovano da se na njegovo čelo postavi " državna straža". Na predhodnom ročištu pre pet dana predstečajni upravnik se izjasnio pred st. sudijom da su se stekli svi uslovi za uvođenje stečaja. da bi se izbegle socijalne posledice , misli se na ugrožavanje snabdevanja Subotice hlebom, punomoćnik AIK banke je prihvatio odlaganje ročišta za 21. januar, ujedno i poslednji dan koji je u roku od 30 dana da bi se stečaj prihvatio ili odbio.
Sve se događa na pet dana pre 26. januara 2011 kada je pred stečajnim sudijom u stečajnom postupku protiv " KOMPANIJE Fidelinka", dakle protiv matičnog preduzeća, zakazano ročište na kojem će se Odbor poverilaca izjasniti o Planu reorganizacije : "Fidelinka kompanije". Tim planom nije obuhvaćena "Fidelinka pekara" osim što se pominje kao potencijalni kupac , približno oko 12% godišnje proizvodnje brašna u Fidelinkinom mlinu.
To je grubo "stečajna atmosfera" u kojoj se primiče izjašnjavanje poverilaca o Fidelinki.
Evo teksta koji je objavljen 21. 01.2011.g.
====================================================


Čija će biti „Fidelinka” — pitanje je sad?
Kapitalisti, bankari i ministri se dogovaraju, seljaci čekaju

• Danas u podne Privredni sud u Subotici odlučuje o predlogu za uvođenje stečaja u „Fidelinkinka-Pekari”, ali vrlo verovatno „Pekara” ne ide danas u stečaj, tvrdi „duboko grlo” koje nikada nije dalo pogrešnu informaciju „Subotičkim novinama”
Moglo bi oko 220 radnika koji spremaju hleb za severnu Vojvodinu da odahne bar privremeno! Problem prezadužene „Pekare” tim odlaganjem ne bi bio rešen, ali novi stečaj ne bi dodatno komplikovao plan reorganizacije matične „Kompanije Fidelinka”. To bi možda povećalo šanse da se u „operaciji spašavanja” matične firme izbave i sva povezana preduzeća kao što su „Pekara”, „Pekara-trejd”, „Skobara”, „Testara” i „Mlin”. Ne spominjemo u ovom nizu „Distribuciju”, „Renta kar”, jer i nisu od značaja, ali se zato podrazumeva: firma-ćerka „Fidelinka-nekretnine” će dati sve svoje vitalne organe za spas majke „Fidelinke”!
Naime, u sredu 26. januara, Odbor poverilaca će pred stečajnim sudijom odlučivati da li da „Kompanija Fidelinka” ide u bankrot, dakle, u rasprodaju imovine ili kreće u reorganizaciju, što bi značilo mobilizaciju svih finansijskih i proizvodnih kapaciteta da bi se vratili dugovi i da bi se za pet godina „Fidelinka” dokopala obale i ponovo bila jak faktor na tržištu brašna u kvadratu od Horgoša do Dragaša i od Banjaluke do Dubrovnika.
Plan protiv bankrota
Dok se ovaj tekst slaže za štampu, pravi se nagodba oko redosleda koraka i traži se uverljivost biznis plana koji su za spašavanje „Fidelinke” ponudili „Mineco AG ” iz Švajcarskog grada Zug i „Mowbray Systems” sa čuvenih Devičanskih ostrva. Ta dva izagranična preduzeća imaju 45,55 akcija „Fidelinke” i po Zakonu o stečaju imaju još jednu šansu da sačuvaju svoj kapital, ali pod uslovom da pruže čvrste garancije da će biti sačuvan i kapital banaka i drugih poverilaca koji je plasiran u „Fidelinku”.
Na stolu je glavno pitanje: kako im verovati da sada mogu da isčupaju „Fidelinku” iz teške havarije od koje poverioci traže 5,499 milijardi dinara, a sud je već priznao potraživanje od 2,515 milijardi? Kako verovati da će plan spašavanja biti realizovan, kada su uspeli za poslednje četiri godine da potope brod koji je bio pun, stabilan, prebacivao milijardu i po prihoda godišnje sa profitnom stopom od 15 posto? Kako verovati da će plan uspeti kad su predlagači preuzeli „Fidelinku” koja je tada na jedan dinar sopstvenog kapitala radila sa još o,8 dinara pozajmljenog novca da bi je u 2010, kada je „Fidelinka” doživela slom, na jedan dinar sopstvenog kapitala uzimala 1,72 dinara zajma? Uz sve to, red je da se konstatuje da niko ne može da se zakune gde je toliki novac otišao?
Sve bi bilo lako kada bi ovaj plan reorganizacije poduprli čvrstim garancijama i zalogom na neki svoj rudnik srebra, ili likvidnim švajcarskim hartijama od vrednosti, ili imovinom razbacanom po sibirskim prostranstvima ili visoko kotiranima akcijama na londonskim berzama obojenih metala. Takve garancije niko ne nudi.
Šta plan predviđa?
Sadašnji većinski vlasnici će kratkoročno pozajmiti „Fidelinki” 14,4 miliona dinara da se prioritetno isplate minimalne zarade koje su zaostale, uključujući i doprinose. Spremni su da dokapitalizuju „Fidelinku” sa 220 miliona dinara i da kao kontru dobiju još 400.000 akcija. Računaju da će dobiti još 220 miliona dinara kredita pod maksimalnim godišnjim interesom od 10 procenata. Kako da prećutim da država već priznaje da je napravila veću inflaciju od 11 procenata, a guverner nudi kratkoročne repo aranžmane i plaća kamatu iznad 11,5 odsto. Toliko o verovatnoći da na srpskom tržištu može kompanija na ivici bankrota da kupi sveži kapital po kamatnoj stopi od 10 odsto.
Plan predviđa da umesto vraćanja zajma bankama od 660 miliona dinara, one postanu suvlasnici, tako što će „Fidelinka” emitovati još 1,2 miliona akcija po 550 dinara. Tako bi „Fidelinkin” portfelj imao 3.071.298 akciju, a dosdadašnji većinski vlasnici bi sačuvali imovinsku dominaciju.
„Fidelinkina” firma-ćerka „Nekretnine” bi rasprodala sve nepokretnosti: silose u Bajmoku i Čantaviru, odmaralište u Hrvatskoj i Crnoj Gori, upravnu zgradu u Subotici, da bi se namirivali poverioci i podsticala proizvodnja.
Gde su kupci za čantavirske i bajmočke silose i mlin? Ima ih, ali oni već sada ne kriju da su spremni da kupe i silos u Subotici i mlin. Već su unutra, neki su u poverilačkom odboru, imaju možda presudan uticaj na odlučivanje, a portir im ne traži ličnu kartu kad ulaze u srpsku Vladu.
Računaju (do)sadašnji vlasnici da će naplatiti preko 155 miliona potraživanja. Ne nude se uverljivi mehanizmi za uterivanje tih dugova u rastućoj plimi opšte nelikvidnosti u srpskoj porivredi? Šta može da naplati mladi kelner u gostionici na autobuskoj stanici kad još nestane i struja?
Kad bi sve išlo kao podmazano prema ovom planu, „Fidelinka” bi bila kratka za 1,227 milijardi, a vlasnici nude da se taj dug pretvori u deviznu obavezu i da se otplati u sledećih pet godina sa dodatnom kamatom od 5 procenata uvećanom za tromesečni Euribor.
Konačno, planira se da 186 radnika bude vraćeno u silose, mlin, testaru, skrobaru i kancelarije. Plan predviđa da „Pekara” sačuva sadašnju ekipu od oko 240 ljudi, ali čudno je da „Pekaru” ne uzima kao važan faktor stabilizovanja matične kompanije osim kao partnera koji će iz godišnje produkcije brašna od „Fidelinkinog” mlina kupiti svaki osmi kilogram brašna. Radnicima se obećava neto plata od 34.000 dinara.
Glasanje o kompleksnom planu je u sredu. Ako se ne odloži?!
Bankrot?
Šta ako se odbije plan reorganizacije i „Fidelinka” bankrotira? Možda će onda banke manje zaraditi. Niko nad njima neće zaplakati. Silosi ostaju na svom mestu. Ima ko da ih kupi.
Da li subotičkim seljacima, a ima ih više od 15 hiljada koji rade sa žitom, više odgovara da „Fidelinka” čiji su rast zalivali svojim znojem od 1947. godine, bude u rukama Devičanskih kapitalista ili nekih domaćih.
Možda je i svejedno jer seljaci traže samo dve stvari: merite pošteno, plaćajte na vreme.
Nema silosa koji oni ne mogu da napune jer na sadašnjih 18 hiljada hektara pod pšenicom rodiće više od 90 hiljada tona žita. Šteta što niko nije poveo marš seljaka na „Fidelinku”: da je njih 10 hiljada stavilo po hiljadu evra na sto i da su kupili taj famozni mlin i silos. Dal’ bi bilo nekog jačeg, voleo bih da znam. Njihov predvodnik bi bio gospodar grada. Možda još nije dockan!
Ljubiša Stepanović

Privredni sud u subotici je 21. januara 2011.g. doneo rešenje kojim se obustavlja prdstečajni postupak protiv " Fidelinka-pekare" ! Rešenje je doneto na pošto je AIK banka na ročištu 21, o1 2011.g. povukla predlog za stečaj .
Punomoćnik AIK banke je obrazlažući svoj predlog naglasio da prtedlagač ne odustaje od nastojanja da zaštiiti svoje intertese ali pošto se u poslednjih nedelju dana vode intenzivni razgoviori na svim nivoima relevantnim za pronalaženje najcelishodnijeg rešenja i pošto se naglašeno vodi računa da se ne izazovu štetne socijalne posledice, pre svega po snabdevanje grada hlebom, predlog se povlači. Punomoćnik je podsetio da AIK banka time ne zatvara sebi vrata da ponovo podnese predlog za stečaj ukoliko se u vansudskim dogovorima ne nadje dobar kompromis.
Od ponedeljka će verovatno i kod APR-a i kod NBS-a biti konstatovan novi pravni status " F-pekare" .

Sto se tice plata ako je plan 34.000 x 240 x 12 radnika to je godisnje 97.920.000 din ja ga cenim da ce to da bude radnicima

1din x 240 x 12 = 2880din godisnje (na koje ce da cekaju ko ja na Aikovu dividendu)

A cika Mikiju ostatak od 97.917.120 din

Miloše, da ne ulazim ovoga puta u tvoju formulu dobaciću ti još nekoliko podataka iz plaba reorganizacije.
Kalkuliše se na rok od 10 godina, a mesečni trošak rada je 128.979. 000 godišnje u prvih pet i skoro isto toliko: 128.420.000 dinara godišnje u poslednjih pet godina.
Računa se da bi na poslovima " upravljanja, administarcijom,pravnim i drugim poslovima i proizvodnje u u pogonimas "fidelinke Mlinarstva"" Fidelinka- fabrike testa" i " Fidelinka - skroba" bilo angažovano 186 radnika. Svi bi bili u radnom odnosu u " Fidelinka kompaniji" osim direktor ta tri zavisna društva .
Proizvodnja bi bila organizovana zakupom kapaciteta navedenih društava od starne " Fidelinka - kompanije" , dakle matičnog preduzeća. U troškove rada ulazi i nadoknada ili nagrada za rad nadzornog organa, to je lice koje po mom shvatanju postavlja sud uz saglasnost odbora poverilaca i koji je operativni supervizor. da ne ulazim u tu dimenziju i njegova plata ulazi kao stavka u predviđeni trošak rada.
naravno ja ne nastupam sa pozicije odbrane Plana. naprotiv imam seriju rezervi, a na prvu loptu što se tiče nadnica mogu da postavim pitanje: zašto se računa sa zanrznutim platama u deset narednih godina ? Da bih doveo u pitanje održivost takve kalkulacije podsećam da se za poverioce podrazumeva devizni znak za potraživanja pa se predvidja i nihovo pravo na
kamatu po stopi za zahmove maksimalno do 10 %, a za reprogramirane dugove 5% + euribor(tromesečni) itd. Ko još veruje da je moguće da neko preduzeće zamrzne platu na deset narednih godina?
Možda neko ko radnu snagu vraća na nivo veslača u galiji može da zamisli.
Uostalom, ko kaže da je Plan napravljen da bi bio usvojen???
Ajmo da vidimo i taj scenario ako ima raspoloženih analitičara .

Dobar tekst. Inace, sve sto pise u planovima reorganizacije preko pet godina (osim dela u vezi reprogramiranja) je u domenu Isaka Asimova ili kod nas Zorana Zivkovica - cist SF.

Da dodamo i obaj tekst kao zanimljivost :

[You must be registered and logged in to see this link.]

Sinteza
Odbor poverilaca odlučuje o sudbini Fidelinke, AIK pruža ruku spasa?
22/01/2011 21:08:00
Kako pišu „Subotičke novine”, Odbor poverilaca će, u sredu 26. januara, pred stečajnim sudijom odlučivati da li da Kompanija Fidelinka ide u bankrot, dakle, u rasprodaju imovine ili kreće u reorganizaciju, što bi značilo mobilizaciju svih finansijskih i proizvodnih kapaciteta da bi se vratili dugovi. Najveći akcionari ovog žitomlinskog preduzeća, švajcarski Mineco i Mowbray Systems sa Devičanskih ostrva, ponudili su biznis plan koji bi poverioci koji traže 5,5 milijardi dinara (sud već priznao 2,5 milijardi) morali prihvatiti uverljivim, jer bi u suprotnom kompanija morala proglasiti bankrot. Planom reorganizacije, najveći akcionari predvideli su isplatu zaostalih minimalnih zarada zaposlenima, dokapitalizaciju Fidelinke sa 220 miliona dinara i uzimanje kredita u istom iznosu. Takođe, ovim planom se predviđa da banke umesto vraćanja zajma od 660 miliona dinara, postanu suvlasnici Fidelinke, po emisionoj ceni akcija od 550 dinara, dok bi se dodatna sredstva obezbedila prodajom imovine u vlasništvu zavisnog preduzeća Fidelinka Nekretnine. Kako saznaju „Subotičke”, AIK banka je spremna da povuče predlog za stečaj pošto se vode intezivni razgovori za pronalaženje najcelishodnijeg rešenja, ali i dalje ne odustaje od zaštite svojih interesa.

Sta li uradise ovi strucnjaci danas,da li su postigli dogovor?

Na brzu ruku da vam kažem: odloženo je uzjašnjavanje Odbora poverilaca o Planu reorganizacije ali je kao međupotez Sud obavezao predklagača Plana da u roku od 15 dana izabere nezavisnu ekspertsku kuću koja će proceniti održivost plana oodnosno mogućnosrt da se sprovede. U tom roku predlagač plana Mineco i ortak moraju sudu da dostave dokaz o uplati troškova za taj posao. AIK banka. Hipo, umivetrzal Ce- agricol i možda još neki od poverilaca su dali pismene primedbe na Plan koji je danas trebalo da bude opredmet izjašnjavanja Odbora poverilaca. Zajednički imenilac im je insistiranje na ozbiljnosti, traže se rokovi, garancije jakih institucija i slično.
Da ne zaboravim: insistira se na procebni vrednosti imovine Kompanije Fidelinka kao jednom od baznih parametara za daljke pravljenje računice. Tog podatka nema u predloženom Programu.
Punomoćnik predlagača Plana reorganizacije je bio ADVOKATSKI PRIPRAVNIK iz jedne advokatske kancelarije koja zastupa Mineci i comp.
Ljufi koji prate izbliza su i očekivali da će sae kupovati vreme jer "još nije zrelo" za odlučivanje.
Da, sad se setih da je u primedbama poverilaca bilo i sugestija da se napravi kontra operacija onoj koja se godinama pravila: da se zavisna preduzeća pripajanjem vrate , da se prisajeddine, jednom rečju da se Fidelinka rekonstruiše u jedinstveno preduzeće, da se kapital koncentiše, upravljanje, kontrola , nadzor itd.
Ko bude hteo da zna više o ovim detaljima , mada ih formalno nešto naročito i nema, bneka pita. više se možda zna naokolo gde se faktički vode pregovore jer su punomoćnici na sud došli sa relativno definisanim instrukcijama i nije bilo mnogo prostora .
šampion je punomoćnim predlagača, advokatski pripravnik koji nije imao mandatt da se izjasni da će njegov poslodavac prihvatiti obavezu plaćanja toška da ekspertska kuća da atribuciju Program,a reorganizacije.
Ako se oni misle da plate koš jednog jakog revizora-analitičara, " sučim će pred Miloša"?
Ps Nisam stgao da pravim korekture u ovom tekstu, brtaćo forumaši, valjda možete da razaberete šta sam otčukao.

Svaka čast Stepanoviću, važna je suština.

Stepanovic, molim te samo nam reci kako se zove ta advokatska kancelarija?
Sa tim trapavim pripravnikom... da nije advokatska kancelarija BELIĆ??
Mnogo nam je svima stalo, zato te MOLIM reci!!


U vezi je s ovom temom:
[You must be registered and logged in to see this link.]

Sneki, to onaj seljober što hteo da nas tuži?
Ma... mu ....

Polako, smirite strasti, daćete povodo nekome da vas počisti na sudu sa ovim psovkama.
Nije taj advokat sa kojim već imate vruća iskustva. Ne znam da li možda pripada ovoj kancelariji, da li je u vezi ali to vam nije teško da utvrddite.
Dakle sudu je danas sa punomoćjem pristupio Marko Mrvić adv. pripravnik za advokata Dubravku Kosić po zameničkoj punomoći.
PS: Adv. Kosić je ranije bila angažovana i pojavljuje se u grupi poverilaca sa poptreaživanjima prema Fidelinka kompaniji

Ma još odavno kada sam bio na Skupštinama akcionara advokatska kancelarija Kosić je (adv. Igor Oljačić ) zastupala većinske akcionare. Zastupali su ih i na poslednjoj vanrednoj skupštini (Dubravka Kosić) koja je odlagana 3 - 4 puta i gde su predlagali novu emisiju i tada je bilo skoro gotovo ko će kupiti celu emisiju. Verovatno im Mineco i društvo nije platilo usluge pa zato šalju pripravnika, a ne ide lično gđa Dubravka.

@Stepanovic
Hvala ti na korisnim informacijama!

Meni sve ovo izgleda jaaaako neozbiljno i muvatorski:
1. za ovakav spor se šalje pripravnik na sud !? (Dalje možda ne bi ni trebalo komentarisati.),
2. nije izabrana i plaćena nezavisna ekspertska kuća za procenu održivosti plana,
3. otezanje i "kupovina vremena" (Kao da je problem nastao juče i iznenada, pa nisu stigli da se pripreme.),
4. nisu obezbeđene odgovarajuće garancije jakih institucija,
5. nije napravljena procena vrednosti imovine (To nisu uradili ni vlasnici ni poverioci !?),
6. vlasnici se nisu dosetili opcije "da se Fidelinka rekonstruiše u jedinstveno preduzeće" (To bi bilo rezonski čak i da nije došlo do spora, čisto radi racionalizacije poslovanja. Ali njima je, izgleda, mogućnost muvanja važnija od racionalnog poslovanja.).

Duga je zimska noć pa da vam dodam još jednu kockicu koju sam čini mi se zaboravio: punomoćnik "NLB lizing"-a je konstatovao da na zemljišru koje zemljišno-knjižno pripada Fidelinki NLB lizing ima dva montažna silosa za koje sa Fidelinkom ima ugovor o lizingu ali su ti silosi pod hipotekom kod nekoga od poverilaca. Prikazani su u tim transakcijama kao vlasništvo Fidelinke iako je, rekla je punomoćnik , nesporno vlasništvo NLB-a nad njima.
Ako imamo u vidu da je još na prvom ročištu punomoćnik AIK banke konstatovao da u silosima nema pšenice na kojoj je AIK banka imala založno pravo, da je ta pšenica bila obezbedjenje za kredit koji je ta banka plasirala Fidelinki. Pominjale su se i krivične prijave zbog tog manjka u silosima, kad evo sada po malo fale i dva omanja silosa. Ti inventari uvek nekoga iznenade.

Odložena odluka o reorganizaciji Fidelinke

28/01/2011 11:45:00 Politika, Sinteza

Sudbina Fidelinke još neizvesna

Odluka o planu reogranizacije subotičke Fidelinke u stečaju koju su podneli najveći akcionari, švajcarski Mineco i Mowbray Systems sa Devičanskih ostrva, u Privrednom sudu u Subotici, odložena je jer se sa njim nisu u potpunosti složili ni stečajni upravnik ni deo poverilaca.

Stečajni sudija Ilona Stajić zbog toga je podnosiocima plana reaorganizacije odredila rok od 15 dana da na račun Privrednog suda uplate milion dinara na ime predujma za troškove procene vrednosti kapitala Kompanije Fidelinka. Ukoliko se novac ne uplati, plan reorganizacije biće odbačen kao neuredan. Podnosiocima plana takođe se sugeriše da pribave mišljenje od nezavisnog stručnog lica o izvodljivosti i garancijama podnetog plana.

Pravni zastupnik najvećih akcionara usprotivio se potrebi izrade procene kapitala Fidelinke. Plan reorganizacije, koji su pripremile dve firme koje u rukama imaju preko 30 odsto vrednosti Fidelinke koja je u stečaj otišla 28. jula prošle godine, predviđa da podnosioci plana reoorganizacije daju kompaniji kratkoročnu pozajmnicu od 14 miliona dinara, naplatu potraživanja u visini od 151 milion dinara, uzimanje kredita od 220 miliona dinara, dokapitalizaciju firme putem emisije akcija u vrednosti od 220 miliona dinara, prodaju dela imovine i predlažu da se poslovanje nastavi preko Fidelinkinih zavisnih društava Skrob, Mlinarstvo i Fabrika testa čiji kapaciteti bi se uzimali u zakup. Podnosioci plana reorganizacije smatraju da bi Fidelinka iz krize mogla da izađe u narednih pet godina.

Stečajni upravnik Zoran Stojanović stavio je primedbe da u planu reorganizacije nije navedena struktura potraživanja, izvesnost i rokovi njene naplate, da proces dokapitalizacije ne može da se uradi bez procene vrednosti kapitala, te da nije navedeno ko će izvesti dokapitalizaciju i u kom roku, a kod uzimanja kredita nije navedeno pod kojim uslovima, kod koje banke će biti uzet, i ko će biti garant novog zaduživanja. Stečajni upravnik takođe je stavio primedbu da planom reorganizacije nije predviđena situacija za slučaj neizvršenja plana i koje su posledice njegovog neispunjavanja. Poverioci Credi Agricol i Univerzal banke saglasili su se sa ovim primedbama, dodajući da planom reorganizacije nisu isto tretirani svi poverioci iz iste klase.

Predstavnik AIK banke koja je i pokrenula stečaj izjavio je da nezavisna finansijska institucija treba da garantuje izvodljivost ovog plana reorganizacije te da se ta banka neće saglasiti sa planom koji parcijalno rešava problem kompanije i njegovih zavisnih društava. U vreme stečaja u Fidelinci prijavljeno je gotovo 5,5 milijardi dinara potraživanja, dok su priznata potraživanja u iznosu od 2,15 milijardi. Od sedam zavisnih preduzeća sva su otišla u stečaj osim Fidelinka pekare za koje u takođe zatražen stečaj ali je AIK banka povukla predlog.

Akcije Fidelnike kotirale su se na Beogradskoj berzi od februara 2005. godine, a najviše su vredele krajem avgusta 2007. godine dostigavši nivo od 4.995 dinara kada je tržišna vrednost kompanije iznosila 83,9 miliona evra. Poslednji dan pred isključenje sa Beogradske berze akcije Fidelnike vredele su 110 dinara što je odgovaralo tržišnoj kapitalizaciji kompanije od 1,5 miliona evra.

Subotičke novine su objavile tekst posle ročišta na kojem je trebalo da poverioci glasaju o Planu reorganizacije. Evo teksta:
______________________________________________________________

Odloženo izjašnjavanje poverilaca o reorganizaciji kompanije Fidelinka u stečaju
A koliko košta „Fidelinka”?

„Fidelinkini” poverioci nisu glasali o Planu reorganizacije „Kompanije Fidelinka” 26. januara, kada je bilo zakazano ročište, jer su podnosioci plana „Mineco AG” i „Mowbray systems ltd” zatražili odlaganje ročišta radi dopune Plana reorganizacije preduzeća u stečaju, a poverioci pitaju koliko vredi dužnik.
o0o
Privredni sud je prihvatio odlaganje, ali je odredio da se uradi nezavisna stručna analiza o izvodljivosti plana reorganizacije „Fidelinke” i da se napravi procena vrednosti kapitala kompanije.
Predstavnik „Mineca” i „Mowbray sistema” se protivio utvrđivanju vrednosti kapitala, nije se čak pred stečajnim sudijom Ilonom Stajić izjasnio da prihvata da plati troškove nezavisne ekspertize. Predlagači Plana reorganizacije dobili su dodatni rok od 15 dana da uplate milion dinara na ime troškova veštačenja. Ukoliko sud ne dobije taj predujam preti odbačaj Plana reorganizacije „Fidelinke” koja je dužna više od dve milijarde dinara i time bi bio pokrenut bankrot.
Primedbe
Sud je konstatovao primedbe koje su na Plan reorganizacije izneli stečajni upravnik, kao i neki od poverilaca koji, moglo bi se reći, imaju mnogo podudarnih stavova. Traže da „Mineco” i „Mowrbay sisitem” pruže čvrste garancije za svoju koncepciju spašavanja „Fidelinke”, pa čak i da deponuju novac sa kojim nameravaju da dokapitalizuju kompaniju.
„Univerzal banka” ide i dublje, pa kaže da „novo sopstveno ulaganje vlasnika ne može biti iz kredita”. Na osnovu citiranog zahteva ne može se nedvosmisleno zaključiti, ali je utisak da se ova banka protivi „protivprirodnom bludu” da „Fidelinka” eventualno novim zaduživanjem nabavlja novac koji bi se ubacivao pod parolom dokapitalizacije.
Neki od poverilaca su zatražili i statusne promene, pripajanjem zavisnih društava, odnosno ukidanjem „konfederacije” kapitala konstituisanjem jake, jedinstvene kompanije koja bi koncentrisala sve potencijale, uključujući i „Pekaru” radi spašavanja. Traže poverioci i izradu konsolidovanog finansijskog izveštaja, insistiraju da se obezbedi ravnopravno namirivanje svih stečajnih poverilaca i, takođe, traže da u slučaju propasti plana reorganizacije nemaju obavezu vraćanja onoga što su uspeli do tog trenutka da naplate.
Stečajni upravnik Zoran Stojanović dodatno upozorava da po zakonu mora biti napravljena procena kapitala da bi se ušlo u dokapitalizaciju novom emisijom akcija.
Utisak
„Fidelinkin” stečaj pobuđuje interesovanje na mnogo strana, pa je osim novinara iz nekoliko redakcija u sudnici bio i predstavnik lokalne vlasti koji je, reklo bi se jezikom kvazidiplomatije, imao status „izvanrednog neopunomoćenog izaslanika”, jer „Fidelinka” ima posebnu ekonomsku i socijalnu težinu za Suboticu.
Ako se to ima u vidu, onda nije bez značaja ni informacija da je vlasnike, koji su upravljajući „Fidelinkom” došli do ovog stanja, na ročištu zastupao advokatski pripravnik. Analitičarima ostaje da odgonetaju kakvu onda perspektivu ima Plan reorganizacije. U tom postupku važan parametar je i pokušaj advokatskog pripravnika u svojstvu pravnog punomoćnika da odgovori ostale učesnike procesa, pa i sud od njihove namere da procenjuju vrednost kapitala dužnika koji je potonuo dublje od dve i po milijarde u dugove. U ovoj regiji to još nikome nije pošlo za rukom. Nije potrebno vladati indijanskom veštinom čitanja dimnih signala, pa shvatiti da glavni dužnik nije ni računao da će rasplet početi na ročištu koje je bilo zakazano za 26. januar. Izveštač iz sudnice iznosi ovo zapažanje uz sve simpatije za mladog juristu koji je hrabro izašao pred poverioce koji su mogli u sudskoj areni da nastupe i kao gladni lavovi.
Delegiranje pravnika-pripravnika možda otkriva deo strategije dužnika, jer pored brojanja novca u stečaju je važno i kojom brzinom, dakle sa kakvim autoritetom se donose odluke, kako otkucava vreme, jer je perspektiva „Fidelinke” vezana i za izgled zelenih polja koja se talasaju kao nikada do sada. Do početka žetve preostaje još 155 dana, cena pšenice se primiče istorijskom maksimumu, a kada će kraj stečaja ne može ni da se nasluti.
Lopta je sada u rukama dva prva akcionara i perspektiva „Fidelinke” zavisi od apsurdne dileme: da li su spremni da plate milion dinara da bi ekspert ofirao koliko vredi „Fidelinka”.
Ljubiša Stepanović

ANTRFILE-1
Koliko vredi kapital?
Kompanija je sada „isparcelisana” na 1.471.298 akcija sa sledećom strukturom (u procentima):
1. Mowbray systems ltd 24,751
2. Mineco AG 19,807
3. Alysun marketing Ltd 19,066
4. Unicredit banka Austria AG 12,510
5.Banka Koper 2,920
6. ZB invest za upravljanje 2,718
7. Hypo kastodi 2,324
8. Proinvestmens A.D. 1,834
9. A banka VIPA D.D. 0,941
10. AC Broker 0,787
Računa se da bi prva dva akcionara dokapitalizacijom stekla još 400.000 akcija, poverioci koji pokušavaju u stečaju da se naplate konvezijom duga umesto novca dobili bi 1.200.000, pa bi u portfelju bilo ukupno 3.071.298 akcija. Predlagač ovog novog rasporeda vlasništva kalkuliše sa emisionom vrednošću akcija od po 550 dinara. To daje samo indicije o vrednosti kapitala „Fidelinke”, ali i indicije na osnovu kojih može da se dešifruje strategija predlagača takvog plana reorganizacije. Kad bi se poverovalo u jednostavnu tablicu množenja, tako dobijena vrednost kapitala „Fidelinke” znači da bi poverioci u namirivanju potraživanja bili „kratki” za oko osam miliona evra ili skoro za 30 procenata.
Sud je ostao čvrst u insistiranju da podrži zahtev poverilaca da se utvrdi kapital „Fidelinke”.
__________________________________________________________
(antrfile-2)
Lizing
Dodatnu „dinamiku” u raspetljavanje „Fidelinkinog čvora” unela je Sonja Kundačina, punomoćnik „NLB Lizinga”, koja je učesnike u raspravi pred Sudom upozorila da su dva montažna silosa koje „Fidelinka” koristi na osnovu lizinga založeni kod drugih poverilaca kao faktičko vlasništvo kompanije iako ih nije isplatila.
Sud je konstatovao taj novi momenat koji i Planu reorganizacije daje novu dimenziju i otvara dodatna pitanja.
___________________________________________________________
(antrfile-3)
Kako mama kaže
Istoga dana bilo je predviđeno da se poverioci izjašnjavaju i o Planu reorganizacije u „Fidelinkinim” zavisnim preduzećima: Mlinarstvu, Skrobari, Testari i Nekretninama, ali je ročište odloženo, iznete su mnoge primedbe, uključujući i zahteve da se „Fidelinka” objedini i da radi kao jedinstveno preduzeće, kao i prvih 50 godina postojanja kada je imala konstantni rast.
Svakako, za odlučivanje u postupcima stečaja u tim preduzećima važno je kada će se pojaviti „beli dim” u stečajnom postupku protiv matičnog preduzeća, jer sudbina firmi-ćerki zavisi od „mamine” sudbine.

Neverovatno. Ovi gangsteri prvo kupili Fidelinku budzašto i još bez para, ne da
bi se bavili poslom već da bi uradili to što i jesu: rasparčali onakvu moćnu kompaniju, opljačkali, razvukli, zadužili, založili i ono što nije njihovo, prodali pšenicu koja je bila pod zalogom... jednom rečju sveopšta pljačka pred očima cele zemlje i svih organa, i umesto da se za sve to neko ili čak i mnogi nadju iza rešetaka, ovde se ti isti koji su ovu kompaniju, poznati brend, doveli na ivicu bankrota, pojavljuju kao kvazi spasioci, zatvorenim dokapom, pri čemu ne dozvoljavaju proceniteljima da procene trenutnu vrednos kompanije. I to opet bez para, novim kreditima, hipotekama... Strahota, a kompanija u stečaju i zato ko ih uopšte išta i pita i zašto? E kakva smo mi bedna zemlja gde takvi nisu tamo gde im je mesto, gde se ni posle dvadeset godina ne može skupiti snage i
otarasiti ovih ekipa koje će nas do kraja opustošiti gore od nato bombardera.

Stepanović@
A zar u tekstu nije nekako moglo da se" provuče" da je suvlasnik firme Mineco Dimitrije Aksentijević, tajkun ovdašnji, koji osim Fidelinke, ima skcije Navipa, kao i nekoliko rudnika (čak mi se čini i Fabriku bakarnih cevi Majdanpek)??

Zar je moguće da NI JEDNE novine (osim Madjar So-a) to ne smeju da urade?
Ko stoji za tog lika?
Pajtić?

Daj nek se to već jednom objavi u novinama... da ne ostane da se i dalje " ne zna" ko stoji iza firme Mineco!!

Sneki ::

Stepanović@
A zar u tekstu nije nekako moglo da se" provuče" da je suvlasnik firme Mineco Dimitrije Aksentijević, tajkun ovdašnji, koji osim Fidelinke, ima skcije Navipa, kao i nekoliko rudnika (čak mi se čini i Fabriku bakarnih cevi Majdanpek)??

Zar je moguće da NI JEDNE novine (osim Madjar So-a) to ne smeju da urade?
Ko stoji za tog lika?
Pajtić?

Daj nek se to već jednom objavi u novinama... da ne ostane da se i dalje " ne zna" ko stoji iza firme Mineco!!

Sneki u predhodnoj poruci pita:

Stepanović@
A zar u tekstu nije nekako moglo da se" provuče" da je suvlasnik firme Mineco Dimitrije Aksentijević, tajkun ovdašnji, koji osim Fidelinke, ima skcije Navipa, kao i nekoliko rudnika (čak mi se čini i Fabriku bakarnih cevi Majdanpek)??

Moglo je da se "provuče" međutim to nije tekst za forum ili neka slobodna forma. To je pre svega IZVEŠTAJ iz sudnice Privrednog suda. Narodski rečeno reporter treba da prepriča čitaocima šta se dogodilo u sudnici na relativno malom prostoru. Ograničen je profesionalnim i moralnim standardima i zakonom. Meni se čini da je u tim okolnostima čitaocima servirano sve od relevantnih činjenica saopštenig na tom ročištu. Pošto držim da je reporter svedok koji ima dovoljno informacija o događaju sa kojeg izveštava i njegovi utisci i zapažanja i zaključci ako su zasnovani na dobrim argumentima mogu biti uz izveštavanje saopšteni čitaocima. Time Izveštaj dobija i elemente komentara. To je već teren koji postaje klizav, tu počinju i osporavanja ali ima i podrške za takav pristup.
U tekstu koji je prenet iz Subotičkih novina ima tih zapažanja pa i nekih vrednosnih sudova. To može biti predmet analize i kritike ali tekst se ipak bavi onim što se dešavalo, što se čulo u sudnici.
Sneki, imaj u vidu da se radio tekstovim, ne samo o ovom nego i u radovima drugih kolega- reportera, koji su potpisani punim imenom i prezimenom . Tu ima neke razlike u odnosu na tekstove koji se pod svakojakim signaturama pojavljuju na forumima.

Čini mi se da su informacije date sa sudskih ročišta u ovoj fazi praćenja stečaja važne i korisne i predstavljaju nove kockice u mozaiku " Fidelinke". Vidim takođe da mnogi ljudi raspolažu mnoštvom detalja iz pozadine ili istorije privatizacije " Fidelinke". Kompilacija tih podataka polako stvara sliku.
Kad' će se podaci, oni najpikantniji, pojaviti i u tiražnim novinama koje nemaju status " žutih bombardera" , mislim da to zavisi i od stepena uverljivosti i proverljivosti tačnosti tih informacija iz " pozadine" privatizacije.
Sneki, čini mi se da je u jednoj od predhodnih mojih poruka, a to je zapravo tekst iz novina prenet na ovaj forum bilo nekoliko "pitalica" koje su na nešto ukazivale. Evo citata:

Dok se ovaj tekst slaže za štampu, pravi se nagodba oko redosleda koraka i traži se uverljivost biznis plana koji su za spašavanje „Fidelinke” ponudili „Mineco AG ” iz Švajcarskog grada Zug i „Mowbray Systems” sa čuvenih Devičanskih ostrva. Ta dva izagranična preduzeća imaju 45,55 akcija „Fidelinke” i po Zakonu o stečaju imaju još jednu šansu da sačuvaju svoj kapital, ali pod uslovom da pruže čvrste garancije da će biti sačuvan i kapital banaka i drugih poverilaca koji je plasiran u „Fidelinku”.
Na stolu je glavno pitanje: kako im verovati da sada mogu da isčupaju „Fidelinku” iz teške havarije od koje poverioci traže 5,499 milijardi dinara, a sud je već priznao potraživanje od 2,515 milijardi? Kako verovati da će plan spašavanja biti realizovan, kada su uspeli za poslednje četiri godine da potope brod koji je bio pun, stabilan, prebacivao milijardu i po prihoda godišnje sa profitnom stopom od 15 posto? Kako verovati da će plan uspeti kad su predlagači preuzeli „Fidelinku” koja je tada na jedan dinar sopstvenog kapitala radila sa još o,8 dinara pozajmljenog novca da bi je u 2010, kada je „Fidelinka” doživela slom, na jedan dinar sopstvenog kapitala uzimala 1,72 dinara zajma? Uz sve to, red je da se konstatuje da niko ne može da se zakune gde je toliki novac otišao?
Sve bi bilo lako kada bi ovaj plan reorganizacije poduprli čvrstim garancijama i zalogom na neki svoj rudnik srebra, ili likvidnim švajcarskim hartijama od vrednosti, ili imovinom razbacanom po sibirskim prostranstvima ili visoko kotiranima akcijama na londonskim berzama obojenih metala. Takve garancije niko ne nudi.

Sneki, mi ovako pišemo, crtamo, istrčavamo na čistinu, igramo se na proplanku kao ona Aska uvereni da doprinosimo tome da se civilizacija popravi. Vuk sedi na ivici šume i smeška se. Njega ne interesuje popravljanje civilizacije. Ima li neke vajde od te igre na proplanku?
Gde je lav ili neki lovac sa puškom ( čuvar normi koji ima silu kojom može da uspostavi poštovanje normo = država ) da tog vuka natera da bude pristojan i da podvije rep ? Eto Sneki, možda sam malo doprineo da odbranim neke svoje kolege zbog čega ne pišu onako kako misliš da bi trebalo.
Inače, voleo bih da preciziraš kada je Madjar So doneo tekst o kojem govoriš jer, svakako bih voleo da to vidim.
Ne znam da li sam prekoračio norme koje važe na ovom forumu, nadam se da sve što napisah u ovoj poruci neče biti tretirano kao lično obraćanje.
Odoh sada da gledam tenis i da se sekiram da li će novak da zaradi dva ili možda samo milion evra.

Stepanovic ::

Sneki u predhodnoj poruci pita:

Stepanović@
A zar u tekstu nije nekako moglo da se" provuče" da je suvlasnik firme Mineco Dimitrije Aksentijević, tajkun ovdašnji, koji osim Fidelinke, ima skcije Navipa, kao i nekoliko rudnika (čak mi se čini i Fabriku bakarnih cevi Majdanpek)??

Moglo je da se "provuče" međutim to nije tekst za forum ili neka slobodna forma. To je pre svega IZVEŠTAJ iz sudnice Privrednog suda. Narodski rečeno reporter treba da prepriča čitaocima šta se dogodilo u sudnici na relativno malom prostoru. Ograničen je profesionalnim i moralnim standardima i zakonom. Meni se čini da je u tim okolnostima čitaocima servirano sve od relevantnih činjenica saopštenig na tom ročištu. Pošto držim da je reporter svedok koji ima dovoljno informacija o događaju sa kojeg izveštava i njegovi utisci i zapažanja i zaključci ako su zasnovani na dobrim argumentima mogu biti uz izveštavanje saopšteni čitaocima. Time Izveštaj dobija i elemente komentara. To je već teren koji postaje klizav, tu počinju i osporavanja ali ima i podrške za takav pristup.
U tekstu koji je prenet iz Subotičkih novina ima tih zapažanja pa i nekih vrednosnih sudova. To može biti predmet analize i kritike ali tekst se ipak bavi onim što se dešavalo, što se čulo u sudnici.
Sneki, imaj u vidu da se radio tekstovim, ne samo o ovom nego i u radovima drugih kolega- reportera, koji su potpisani punim imenom i prezimenom . Tu ima neke razlike u odnosu na tekstove koji se pod svakojakim signaturama pojavljuju na forumima.

Čini mi se da su informacije date sa sudskih ročišta u ovoj fazi praćenja stečaja važne i korisne i predstavljaju nove kockice u mozaiku " Fidelinke". Vidim takođe da mnogi ljudi raspolažu mnoštvom detalja iz pozadine ili istorije privatizacije " Fidelinke". Kompilacija tih podataka polako stvara sliku.
Kad' će se podaci, oni najpikantniji, pojaviti i u tiražnim novinama koje nemaju status " žutih bombardera" , mislim da to zavisi i od stepena uverljivosti i proverljivosti tačnosti tih informacija iz " pozadine" privatizacije.
Sneki, čini mi se da je u jednoj od predhodnih mojih poruka, a to je zapravo tekst iz novina prenet na ovaj forum bilo nekoliko "pitalica" koje su na nešto ukazivale. Evo citata:

Dok se ovaj tekst slaže za štampu, pravi se nagodba oko redosleda koraka i traži se uverljivost biznis plana koji su za spašavanje „Fidelinke” ponudili „Mineco AG ” iz Švajcarskog grada Zug i „Mowbray Systems” sa čuvenih Devičanskih ostrva. Ta dva izagranična preduzeća imaju 45,55 akcija „Fidelinke” i po Zakonu o stečaju imaju još jednu šansu da sačuvaju svoj kapital, ali pod uslovom da pruže čvrste garancije da će biti sačuvan i kapital banaka i drugih poverilaca koji je plasiran u „Fidelinku”.
Na stolu je glavno pitanje: kako im verovati da sada mogu da isčupaju „Fidelinku” iz teške havarije od koje poverioci traže 5,499 milijardi dinara, a sud je već priznao potraživanje od 2,515 milijardi? Kako verovati da će plan spašavanja biti realizovan, kada su uspeli za poslednje četiri godine da potope brod koji je bio pun, stabilan, prebacivao milijardu i po prihoda godišnje sa profitnom stopom od 15 posto? Kako verovati da će plan uspeti kad su predlagači preuzeli „Fidelinku” koja je tada na jedan dinar sopstvenog kapitala radila sa još o,8 dinara pozajmljenog novca da bi je u 2010, kada je „Fidelinka” doživela slom, na jedan dinar sopstvenog kapitala uzimala 1,72 dinara zajma? Uz sve to, red je da se konstatuje da niko ne može da se zakune gde je toliki novac otišao?
Sve bi bilo lako kada bi ovaj plan reorganizacije poduprli čvrstim garancijama i zalogom na neki svoj rudnik srebra, ili likvidnim švajcarskim hartijama od vrednosti, ili imovinom razbacanom po sibirskim prostranstvima ili visoko kotiranima akcijama na londonskim berzama obojenih metala. Takve garancije niko ne nudi.

Sneki, mi ovako pišemo, crtamo, istrčavamo na čistinu, igramo se na proplanku kao ona Aska uvereni da doprinosimo tome da se civilizacija popravi. Vuk sedi na ivici šume i smeška se. Njega ne interesuje popravljanje civilizacije. Ima li neke vajde od te igre na proplanku?
Gde je lav ili neki lovac sa puškom ( čuvar normi koji ima silu kojom može da uspostavi poštovanje normo = država ) da tog vuka natera da bude pristojan i da podvije rep ? Eto Sneki, možda sam malo doprineo da odbranim neke svoje kolege zbog čega ne pišu onako kako misliš da bi trebalo.
Inače, voleo bih da preciziraš kada je Madjar So doneo tekst o kojem govoriš jer, svakako bih voleo da to vidim.
Ne znam da li sam prekoračio norme koje važe na ovom forumu, nadam se da sve što napisah u ovoj poruci neče biti tretirano kao lično obraćanje.
Odoh sada da gledam tenis i da se sekiram da li će novak da zaradi dva ili možda samo milion evra.

Stepanovic@
O novinarstvu i novinarima i nj. ulozi u društvu bolje da ne diskutujemo.
Tebe smatram korektnim novinarom i velikim delom se slažem s onim što si napisao o tome.
Novinar je narodni izaslanik.
Pravo na istinite informacije je zagarantovano svakom gradjaninu, ali pošto oni nemaju vremena da sve prate, tu su novinari koji u njihovo ime idu na sudjenje i sl. da bi prikupili te informacije i prezentirali ih gradjanima.
Zato novinare ne bi trebalo niko da sprećava da rade i objavljuju sve dostupne (proverene) i istinite informacije...

Da li tvoje interesovanje za tekst u Madjar So znači da je to bila VELIKA hrabrost objaviti ime suvlasnika firme Mineco? Iz tvog pitanja stičem taj utisak, možda se varam.

Vidim samo da sve novine, pa i TV govore o "tajanstvenim vlasnicima" i to ne mogu da shvatim. Pošto se to lako može utvrditi, pitam se da li je neki "zaštitnik" zabranio da se to ime pominje u negativnom konteksu?
Neki drugi razlog mi ne pada na pamet, pa ako bi bio malo jasniji u vezi toga - ako nije to, volela bih da čujem tvoje mišljenje.

Ne smatram da je potrebna velika hrabrost kada se radi o ovom podatku, jedino ako to urednik ne dozvoljava, a valjda ti je on (ako je tako) rekao i razlog za to?

O tome da su podaci o suvlasniku firme Mineco tačni imaš na više mesta (kada se govori o rudnicima) i očigledno od samog Dimitrija Aksentijevića:

[You must be registered and logged in to see this link.]
Dimitrije Miki Aksentijević, osnivač kompanije "Mineco AG" - biografija

Ne zanma madjarski ali ovde se pominje Dimitrije:

link:
[You must be registered and logged in to see this link.]

Vidim da se tu pominje magyarszo i Dimitrije, a tekst je zaštičrn kopirajtom!

P.S. Ne radi se ovde o mom mišljenju kako bi novinari trebalo da pišu, već samo o INFORMACIJI, jer ne mogu da shvatim da neko neće ili ne sme da kaže ko je suvlasnik firme Mineco, ako taj isti (Aksentijevic) javno to saopštava u drugom kontekstu!

Sneki, ne mogu da sudim da li je bilo hrabrosti ili u vezi sa pripremom tog teksta u madjar so-u, sklon sam da poverujem da se u novinama pojavila serija podataka koja se na internetu reciklira već odavno. Nema progresa, nema novih stvari.
Niko još nije doveo u vezu Aksentijevićevu strategiju upravljanja sa stanjem u Fidelinki. Kakvo je stanje u drugim preduzećima gde se on pojavljuje kao (su)vlasnik? Šta je specifično za njegovu strategiju: meni se čini da se on ( uzimam njega kao predstavnika te vlasničke grupe) disciplinovano odnosio prema državi jer je ogromna glavnina obaveza izvršena. Od svih dugovanja od preko dve milijarede Fidelinka je samo nepunih 15 miliona dužna za bruto plate. Ima još nekih dugova u vidu rente za državnu zemlju i slično što spada u dug prema javnim prihodima ali gomilu novca duguje ZA REPRO MATERIJAL.
Naglašavam ZA REPRO MATERIJAL jer mi se čini da su glavni snabdevači repromaterijalom bile banke. Oni su kupovali novac od banaka ali od njega nisu pravili brašno , hleb, testenine . . . Novac je negde odlazio .
Gde ? ? ?
Mlinsko-pekarska industrija je radila više sa novcem nego sa žitom ! To je ono što ja mogu da zaključim imajući na raspolaganju vrlo, vrlo ograničene resurse i pristupe podacima. Ima li još nekoga ko može sa neke druge pozicije da ukaže na sličnu strategiju upravljanja drugim preduzećima u Srbiji ?
Neko je na ovom sajtu napisao da su vlasnici bez para došli do Fidelinke. Vidim da ovde na forumu ima ljudi koji predano prate berzu pa onda bi bilo korisno da neko dokumentuje: koliko novca su vlasnici izbrojali kada su od malih akcionara za nekoliko dana " počistili" ogroman paket akcija. Ako se ne varam bar 13 miliona evra keša su stavili na sto. Da li je to tačno.
Koliko novca je kasnije kupljeno od banaka ? Da li se vidi gde je utrošen ? Koliko u toj matematici onda fali ? Gde je ratlika. Gde je tih 12 miliona evra kredita dobijenih iz austrijske HIPO banke? Da li je time anuliran trošak koji su vlasnici imali kupovinom akcija na berzi? Založena je kompletna imovina Fidelinke i to, ako se ja ne varam, često i po dva puta kroz osbivanje firmi ćerki. Da li je to moglo da "prođe kkroz noge" bankarima. ja ne verujem ! Dakle, ako nam zdravi razum govori da su bankari plasirajući novac morali da vide da su plasmani visokorizični onda nama ostaje da zaključimo da je postojao neki razlog da ulaze u takav rizik.
Sada u postupku stečaja nailazimo na očiglene manjkove. Fali pšenica u silosu !
nema one koja je založena kod AIK banke. Pre neki dan vidimo da je Fidelinka založila tudju stvara: dva montažna silosa koji nisu bili njeni i pretvorila ih u novac. Neki seljaci koji su predali žito Fidelinkinom mlinu tražili su da se izluči njihova roba i da im se vrati ili pak da im se plati. Jedan je dobio odgovor : nema na zalihama 2000 kilograma žita prema tome nema šta da vam se vrati, a pčara takodje nema. Parafraziram odgovor ali u suštini tamo nema ni dve tone žita, to je letina sa jednog jutra, tolik su u srećna vremena miševi pojeli u silosima za nedelju dana.
Da zaključim Sneki, mnogo je pitanja, nadam se da su osnovana. Mnogo je dana pred nama da tragamo za odgovorima.
Inače, ja još nisam čuo za neku eksplicitnu zabranu pisanja ili neki pritisak na štampu. Znam da su se neki mediji interesovali za Fidelinku, nameravali su valjda da prave analize tog slučaja ali ne vidim ništa da su uradili.
Možda su imali razlog da tako postupe ?!
Svaki materijal ima tačku topljenja ! ! !
Na kraju krajeva, možda oni koji su za poslednjih nekoliko godina rukovodili, donosili odluke, upravljali brodom, nisu znali posao.

Aksentijevic ne haje, evo i Navip ide u stecaj, ali su mu prvo oduzete atraktivne nekretnine u centru grada koje su zbog "duga" prešle u vlasništvo firme MINECO!!!.

“Navip” pred potpunim krahom

[You must be registered and logged in to see this link.]

01. februar 2011.
Radnici fabrike „Navip”, koji i dalje štrajkuju, optužili su generalnog direktora Slobodana Lukića da je pokrenuo proizvodnju u postrojenju u Zemunu uz pomoć zaposlenih u drugom preduzeću, što je, kako tvrde, teška povreda zakona.

Nezadovoljni radnici „Navipa”, pre tri nedelje blokirali su pogone, ogorčeni što su ostali bez prava na lečenje. Zbog toga je njih 33 dobilo otkaze, koji su posle nekoliko dana povučeni. Dok su držali kapiju preduzeća pod blokadom, tri dana im je bila zabranjena dostava hrane i lekova, ali je posle reakcije javnosti poslovodstvo promenilo odluku.

Ovaj nekadašnji brend alkoholnih pića Aksentijević je jeftino preuzeo zbog skupih nekretnina.
Mineco u Srbiji ima sedište u Strahinjića Bana 1 u Beogradu, u prostorijama koje su nekada pripadale Navipu. Jedno preduzeće iz finansijske hobotnice Mineco, Mineco Plus, pozajmilo je, navodno, Navipu 232 miliona dinara, koje ova kompanija u vlasništvu samog Mineca nije mogla da vrati.
Umesto novca Navip je svom zajmodavcu i vlasniku ustupio poslovnu zgradu pored Kalemegdana, koja vredi bar deset puta više od navodnog duga.