Agrobanka a.d. Beograd - AGBN (PRVI DEO)

genijeurazvoju ::

Matthew Greenburgh ::

BojanNS ::

Ajde Matt malo porkomentarisi ovu cenu. Ja da sam akcionar ovde, pocupao bi svoju kosu! sta se desava ovde?

Obratite paznju ko se pojachava po ovim smeshnim cenama, i sve ce vam biti jasno. Nemam neki nov komentar... Sve sam vec rekao i sve shto sam rekao i dalje mislim. Ovo su samo borbe nerava i shpekulantske igre.Ovi sa Fiasconomy-ja, kako smo vec i navikli, nemaju pojma shta se u zbilji deshava, pa se u skladu sa tim tamo moze i prochitati gomila idiotluka.Ko udje na 29k -- taj ce dobro da prodje!! ;) ;) ;)Sledece dve nedelje ce biti turbulentne, u to sam siguran. :flower1:

u kom pravcu?????

Vi i dalje pitate za misljenje coveka koji je izjavio ovo (podseticu, tada je cena bila oko 34000):

Matthew Greenburgh ::

Naslov: Re: Agrobanka a.d. Beograd - AGBN
Wed Sep 26, 2007 10:22 am

Mislim da od sada nema dole... Mozda samo pauze za predah... Wink Wink Wink

Ja bih ga jurio sa vilama, a ne pitao za misljenje.

genijeurazvoju ::

u kom pravcu?????

Kako mislish u kom pravcu? North, naravno, nezvao se ja Matt Greenburgh! ;) ;) ;)

A i ne zovem se tako... :flower1:

Bez shale. Sve je pod kontrolom -- ovo je panika malih, nishta drugo. Fundamenti su chvrsti i na mestu. :)

Iskreno, voleo bih da u bilansu uspeha vidim gubitak od bar EUR 25 miliona.

:flower1:

Matt potpuno si u pravu,citat:Sve je pod kontrolom -- ovo je panika malih, nishta drugo. Fundamenti su chvrsti i na mestu.

Pitanje Matt,da li ima u regionu ovako podcijenjene banke,pitam zbog toga sto vidim da poznajes bankarski sektor. Ne zanima me misljenje ostalih diletanata.
Po meni najpodcjenjenija banka regiona,jer ne postoji ovako velika banka
a ovako jeftina.

tigrovic ::

Matt potpuno si u pravu,citat:Sve je pod kontrolom -- ovo je panika malih, nishta drugo. Fundamenti su chvrsti i na mestu.

Pitanje Matt,da li ima u regionu ovako podcijenjene banke,pitam zbog toga sto vidim da poznajes bankarski sektor. Ne zanima me misljenje ostalih diletanata.
Po meni najpodcjenjenija banka regiona,jer ne postoji ovako velika banka
a ovako jeftina.

Apsolutno -- ubedljivo najjeftinija. Tako velika platforma, sa toliko kapitala i tolikom mrezom na toliko underpentrated trzishtu finansijskih usluga. Cena je apsurd, naravno. To svi relevantni znaju.

Belex je smeshno trzishte -- obimi su zalost, i chim imash malo vishe fizichkih lica medju akcionarima, volatility sa cenom je ogroman. Mali ne baziraju svoje trgovine na chinjenicama nego uglavnom shpekulishu. AGBN i PRBN imaju oko 12% do 13% i to su dve banke sa najvecim stepenom disperzije vlasnishtva. To je najveci problem naravno. I PRBN trpi udarce gadne, iako mislim da je i ovo sad na RSD 5k ogromna precenjenost.

Ja ne bih ishao toliko daleko da sve te ljude zovem bukachima, kao shto je to uradio Antonic. Chinjenica je da hiljade malih akcionara sa relativno malim ulozima (mislim da je bolja rech iz njihove perspektive: opkladama) utichu na pomeranje cena znachajno.

Nema mesta zabrinutosti -- svi su otvorili sve karte, mislim da nema vishe tajni. Sad je samo pitanje ko ce koga bolje zajebati, kao shto je i uvek sluchaj u ekonomiji i biznisu.

@ Tigrovic , Matthew Greenburgh

Ja ne znam da iko spori fundamente . Ajde da kazemo da su dobri , odlicni .
FUNDAMENTI NISTA MENI KAO MALOM AKCIONARU NE ZNACE AKO SE CENA sledecih godinu dana bude drzala na ovim nivoima. Cekajte , pa ona u teoriji moze sledecih godinu dana da se drzi na ovom nivou . Uzmemo samo faktor inflacije i eto nama cistog gubitka. Da ne racunam sto su pare za to vreme mogle da se mnogo mnogo bolje uposle.
Tako da meni ta prica , ovo je mnogo dobra banka je ok , al ja od nje nemam nista .Razumete? To je kao kad bih ja u garazi drzao 50 Majbaha , i pricao kako su to mnogo dobra kola , ali defakto njih nema ko da kupi.I sta meni vredi onda sto su to mnogo dobra kola ? Meni nista .

Znaci Matt uporno zaobilazis odgovor na moje pitanje . A ono je : Da li mislis da se sutra pojavi kupac , kada bi ponudio 40-45k , da li bi 95 posto akcionara fizickih lica pohitalo da je proda ? Evo samo me taj odgovor zanima . To te na ovom forumu pitam treci put.

I jos jedna stvar.Kako stoje stvari po mom misljenju. Mnogi brokeri , fizicka i pravna lica , su ulazili na visim nivoima od 30k. Oni koji su ostali jos u ovoj prici od njih nemaju vise namere nikakvih ulazaka ,samo izlazaka, sada se samo mole Bogu da ce se ovde "nesto desiti" (medju njima sam i ja) .Znaci kupce smo sa te strane otpisali. Cena uporno pada , kako bude isla nize tako ce i oni koji su ulazili na tim nivoima da izlaze ,znaci i dosta njih ce prodavati (panika je cudo, kojoj ne treba pripisivati visemesecno posrtanje), kako bi bili makar u nekom plusu ili na nuli.
Kada danas odete kao novajlija kod brokera i pitate : a sta da kupite ? Ne bih rekao da ce reci Agrobanku , iz razloga sto niiko ne zna (ili vrlo malo ljudi zna) sta se tu desava . Prosecan novajlija samo pogleda graf na beleksu AGBN i sve mu je jasno . Sve u svemu kupaca nema !
I ne ocekujmo da ce ih biti ako neko iz banke ne izadje i ne kaze sta se desava.
Ono jedino sto mogu da zakljucim to je da mogu da nas more ovako do cene od 20k , da ce do tada svi zivi da izadju , i onda ce ova ekipa fondova i insajdera da se doseti kako bi banka mogla da se proda , za 3,4 booka .
Znaci pricate o panicarima , pa oni i hoce to !! Njima trebaju panicari . To je svrha berze , veliki prave lovu, malima se lova uzima .

Eovo se slazem Matt ,jadan je belex, pa negdje sam iznio misljenje da bi promet na belexu trebao biti ali skromna ocjena 20-30 mil.eura dnevno ali kada vidim ko upravlja ekonomijom i drzavom bolje ne moze .
Premijeru bi dao da cuva ovce i da mu bude zlatno, dalje Djelic i Dinkic jadna li su pojava ,Jelasic ocigledno nije nasao ravnotezu za privredni rast i priliv kapitala.
Direktor berze Dostanicka ,glava joj sluzi za sisanje , osoba koja dozvoli da na belexu redovno izlaze -kotiraju hartije sa neispravnim bilansima u svakoj drugoj drzavi bi debelo odgovarala i krivicno da ne svaljuje krivicu na izdavaoca prospekta. Naravno i takve treba debelo sankcionisati.
Kontinuirano trziste je poseban krs osim AGBN i maksimalno 5-6 hartija od 42 koje kotiraju a te cak nisu u fokusu ostalo je krs samo takav . E pa prosudite o investitorima koliko znaju.
Zamislite ono sto vijedi niko ne vidi to su neke van bankarskog sektora a o njemu sam se izjasnio.
Matt bez obzira na neka prozivanja na tvoj racun od strane drugih bez brige potpuno se slazem u nekim tvojim procjenama,znam sta znace drhtave rucice sa nekih drugih trzista ali sve dodje na kraju na svoje.
Kada sam govorio o kontinuiranom na krseve mislim prevashodno na one sa visokim mcap a pogledajte koliku dobit prave godisnje smijesno.
Ako trgujes na drugim trzistima regiona Matt moze na PM ima dionica u koju se Hrvati lagano ukrcavaju bez dizanja cijene ,na susjednom je marketu rado cu ti prenijeti info samo mi posalji mail.

Evo potvrde danas, pustiti drhtave da prodaju pa kad se nakupi opali po prodai i pokupi od naivcina.
Nego da nije naivcina kako bi zaradili oni koji znaju.
Zamisli prodavati najpodcjenjeniju banku regionalnog trzista.
AGBN ce kad tad doci na svoje a ove nabildane nemaju kud osim nanize.

Izgleda Matt da ce pojedini poceti da racunaju i razmisljaju svojom glavom a ne trk za Lalom prevarantom i slicno ,pa taj ce ih ostaviti na cjedilu ponovo.

Evo ovako od 19.09 pa do danas lepo se vidi ko je sta radio. Bilo je 5091 akcionara a sada 5039 akcionara.

Prodali su:
ERSTE 00001 -4458 4458 0
EAST CAPITAL ASSET MANAG. -2200 7685 5485
MEDALJON DD -2066 2066 0
OIF FIMA EQUITY -711 2853 2142
NAVIP A.D. -607 1280 673

A kupovali su:
BANK AUSTRIA CREDITANSTALT 536 8518 9054
HYPO ALPE-ADRIA-BANK AG 604 47471 48075
RAIFFEISEN ZENTRALBANK 1547 20238 21785
PROINVESTMENTS A.D. 2452 0 2452
HTD VUJIĆ DIVČIBARE D.O.O. 3137 0 3137
ERSTE BANK CUSTODY 00001 4845 0 4845

Zalosno je sto sam ja prosle godine ulazio po ovim cenama, docekao cca 47000 rsd :cheers: pa nisam izasao! Ali veoma sam strpljiv, i ne nasedam na talase velikih i razne spekulacije da li vredi ili ne vredi! Ako nisam izasao kad je trebalo necu ni sad!
A ne zaboravite bilo je i onih koji su kupovali po veoma visokim cenama ...

@sare

Pogresio si u svojoj tabeli i rotirao kupce i prodavce, proveri.

Po mojim informacijama banka ce uknjiziti gubitak od oko 3 milijarde dinara ali veliki su odlicno upoznati sa stanjem. Ceka se panika malih a posle ce valjde doci do laganog ozdravljenja akcije.

komsinica ::

@sare

Pogresio si u svojoj tabeli i rotirao kupce i prodavce, proveri.

Po mojim informacijama banka ce uknjiziti gubitak od oko 3 milijarde dinara ali veliki su odlicno upoznati sa stanjem. Ceka se panika malih a posle ce valjde doci do laganog ozdravljenja akcije.

U prvu si, ne proverih na brzinu ... :oops: ispravljeno

Imate "sapatnika" na 152. mestu, :D


ali na PRIORITETNIM akcijama...

a na OBICNIMA je na 641. mestu....

Ne znaci mi to nista ko je taj 152, volio bih da sam na tom mjestu ali nazalost znatno nize sam kotiran Sneki . Hajde jos malo info Sneki

Sneki ::

Imate "sapatnika" na 152. mestu, :D


ali na PRIORITETNIM akcijama...

a na OBICNIMA je na 641. mestu....

Aha, da sad sam primijetio jer sam trazio 152 na obicnim....

Mogu da vam kazem da mi se taj Alehin sve vise dopada jer koristi glavu za vlastito razmisljanje a ne da ga uce ostali debili sa economy .

Pa nema banke u regionu sa PB 1.35. Cujem i da se neke vazne face spremaju za ulijetanje u AGBN,jer su cekali da jos malo klizne.
E pa za.ebali su se nakon onog ciscenja u petak izgleda da ih je neko preduhitrio,sve se prati. Moguce da ce cekati jos malo da se natalozi od neznalica ili ce krenuti odmah.

Boze, kakav glup naslov na novom broju Ekonomista. Pa ti ljudi su potpuno promashili shta se zaista deshava. C, C, C!! Shta reci.

Da li ima neko ceo tekst da pejstuje da prochitamo? ;) ;) ;)

Pozdrav iz Moskve.

Jel mislis na ovo:
Već tradicionalno, uoči svake zime,
pred građane se u Srbiji postavlja
pitanje da li će biti dovoljno
energenata, pre svega
struje i gasa. Jednako uporno bar dva
puta godišnje, u proleće i jesen, cene
energenata su u fokusu javnosti između
dva tabora: potrošača, kojima je uvek
mnogo, i proizvođača kojima je uvek
malo. Samo ovo bilo bi dovoljno da resor
energetike dobije pridev „vruć“. Sledeća
stvar koja diže temperaturu je privatizacija
(prvo) NIS-a i (onda) EPS-a. Treće,
s prethodnim povezano, jeste «uloga ruskog
kapitala u srpskoj privatizaciji», tj.
«enigma Gasprom». Više nego dovoljno
tema za razgovor sa resornim ministrom,
Aleksandrom Popovićem.
Hoće li i ove zime kao što je već uobičajeno
biti nestašice energenata i zašto
se takva situacija ponavlja svake
godine?
Aleksandar Popović: Kad se radi o
manjku električne energije, tačno je da
mi već 10-15 godina unazad, u zimskim
mesecima uvozimo struju. Osnovni problem
leži u činjenici da naši proizvodni
kapaciteti nisu dovoljni da podmire “pikove”
u potrošnji tokom zime, koji se
javljaju kada je temperatura oko minus
pet stepeni celzijusa ili niža. Ove zime,
nažalost, uvoz je još više otežan, jer je
bugarska nuklearna elektrana Kozloduj
van pogona. Takođe, tu je i stalna neizvesnost
sa termoelektranama na Kosovu
i Metohiji, koje pre svega proizvode
manje struje nego dok je njima upravljala
Elektroprivreda Srbije – do 1998. godine.
Kosovski kapaciteti su jako nepredvidljivi
tako da najčešće ostatak Srbije
nadoknađuje manjak. To nam ne predstavlja
problem leti, ali zimi čak i najmanje
povlačenje električne energije iz
E
inače napregnutog sistema može da ima
katastrofalne posledice. Rešenje je jednostavno
– moramo ići u izgradnju novih
kapaciteta, kao i stimulisati štednju.
Kod gasa je situacija slična, jer iz tehničkih
razloga ne možemo da dovedemo više
gasa iz Rusije, pa je rešenje u izgradnji
podzemnog skladišta gasa u Banatskom
dvoru.
Kada ste pomenuli Banatski dvor, slično
i sa nestašicama, za svaki narednu
grejnu sezonu najavljuje se početak rada
tog skladišta, kada će ono stvarno biti
završeno?
A. Popović: Biću jasan, Banatski dvor
će biti operativan u sezoni 2008/09, ili
ja dajem ostavku! Sa minimalnim kapacitetom
skladišta, mi smo mirni u narednih
10-20 godina i to čak i ako potrošnja
raste u očekivanim okvirima. Postoji još
jedna činjenica kada se radi o prirodnom
gasu, a to je da bi do sredine sledeće godine,
ruski Gasprom trebalo da donese
definitivnu odluku o trasi gasovoda Južni
potok, koji bi ovim energentom snabdevao
zemlje Evropske unije. Naravno
da je jedna od opcija da ide preko Srbije
dalje ka EU, i mi lobiramo da taj pravac
bude usvojen. Postoje i politički i ekonomski
razlozi za našu verziju. Pre svega
time se gas dovodi na tržišta koja su
slabije gasifikovana, poput BiH i Hrvatske,
ali i na jug Srbije, Kosovo i Metohiju
i severnu Albaniju. Alternativni pravac
ide preko Rumunije i Mađarske, koja
kao višestruko veći potrošač od Srbije
takođe ima svoje argumente.
Ali u tom slučaju moraju da se prelaze
Karpati što je tehnički zahtevnije i skuplje.
No, možda je najveći argument zastupnika
ovog pravca taj što bi time verovatno
“ad acta” bio stavljen projekat
Nabuko, kojim EU pokušava da parira
E
E
Aleksandar Popović, ministar energetike
Bitka za
Južni potok
Ruski energetski gigant (možda) neće biti privilegovan, ali je, sve se čini,
priželjkivan; u svakom slučaju izgleda da Gasprom u svojim šakama drži
argumente kojima će biti teško odoleti – Toplane sa svojih 6.000 megavata
instalisane snage predstavljaju novo «tajno oružje» domaće energetike
Rade Repija
Ekonomija i društvo
Paket aranžman
Ruska kompanija “Gasprom”
predlaže Srbiji da naftno pitanje
posmatraju kao deo paketa
zajedno sa razvojem gasnih
projekata, objavio je dan nakon
posete predsednika borda direktora
kompanije “Gaspromnjeft” (koja
je u sastavu “Gasproma”) Alekseja
Milera Beogradu, ruski dnevnik
“Rosbizniskonsalting” (RBK Daily).
Posle razgovora u Beogradu,
predsednik uprave “Gasproma”
izjavio je da su šanse ruskog
energetskog giganta na tenderu za
privatizaciju NIS-a “vrlo visoke”,
jer “Gasrpomnjeft” ima mogućnost
isporuke nafte rafinerijama u
Srbiji što drugi konkurenti ne
mogu. Govoreći o planu izgradnje
gasovoda dugog 400 kilometara
preko teritorije Srbije, Miler je
rekao da je realizacija tog projekta
vezana za velike investicije
“Gasproma”. “Kad već ulažemo
veoma velika sredstva u nove
kapacitete za transport gasa,
onda to pitanje treba razmatrati
u vezi sa velikim investicijama,
koje su potrebne za modernizaciju
i rekonstrukciju NIS-a”, rekao
je čelnik “Gasproma”. Prema
Milerovim rečima, Vladi Srbije
je predloženo da se najmanje
tri velika infrastrukturna i
privatizaciona pitanja - krak
gasovoda “Južni potok”, izgradnja
velikog podzemnog skladišta gasa
u Banatskom dvoru i privatizacija
NIS-a, posmatraju kao jedan
kompleks.


Ima jos...:D

A na naslovu "Molitva za gasprom" :geek:

Sneki ::

Jel mislis na ovo:

Ne, mislim na text u vezi sa idiotskom naslovnicom "Drzava upropascava Agrobanku"... :|

Matthew Greenburgh ::

Sneki ::

Jel mislis na ovo:

Ne, mislim na text u vezi sa idiotskom naslovnicom "Drzava upropascava Agrobanku"... :|

Ima li neko da nam pejstuje tekst? ;) Aj' da prochitamo, da vidimo shta kaze raja...

ok

Da...

Matthew Greenburgh ::

Sneki ::

Jel mislis na ovo:

Ne, mislim na text u vezi sa idiotskom naslovnicom "Drzava upropascava Agrobanku"... :|

Da li država namerno upropašćava Agrobanku

Akcija Agrobanke krajem januara ove godine vredela je 50.000 dinara, banka je bila u usponu i ulazila u red najperspektivnijih u Srbiji; Posle dva meseca, država kreće u akciju povećanja svog udela u Agrobanci i od tada počinje sunovrat ove, do skora, vrlo dobre i atraktivne banke




Kako objasniti akcionaru Agrobanke (Belex:AGBN) zašto je za pola godine izgubio više od trideset odsto uloga? Zašto se njegovom akcijom danas trguje po ceni od tridesetak hiljada dinara, kad je samo pre nekoliko meseci vredela čak 15, pa i 20, hiljada više?

I kako ga uveriti da je takav sunovrat normalan kad zna da je banka za nepunih godinu dana uvećala kapital za neverovatnih šest puta (na oko 164 miliona evra), da bi do kraja godine trebalo da otvori 12 novih ekspozitura, da je sa šest odsto kamate na deviznu štednju lider u Srbiji, te da su, konačno, za njenu kupovinu (prema izjavama prvog čoveka banke, Dušana Antonića) bili zainteresovani (i) investitori iz Engleske.

Ukupno pet hiljada akcionara Agrobanke moglo bi još štošta da pita i još koje čemu da se čudi u slučaju beogradske poljoprivredne banke, ali najvažnije je: zašto je država, praktično preko noći, odlučila da “reaktivira” jedan stari i, praktično i formalno, otpisani dug banke od 43,5 miliona evra? I, drugo, da li je to (sumnjivo!?) potraživanje države bilo valjani i dovoljan razlog da joj, Agrobanci, Narodna banka Srbije uvede privremene mere?
Idila: ministar Cvetković i direktor Antonić potpisuju ugovor


Uspon...
Agrobanka se za nepunih godinu dana dokapitalizovala u tri navrata i tako uvećala kapital za skoro šest puta. Drugom dokapitalizacijom banka je prikupila oko 45 miliona evra, dok je trećom dokapitalizacijom, obavljenom u aprilu ove godine, ukupan kapital banke podignut na (neverovatnih!) 164 miliona evra! Potražnja za akcijama Agrobanke svakodnevno je bila veća od ponude!

Za uvećanje kapitala nije bilo prepreka. Pomenuti dug prema državi od 43,5 miliona evra bio je davno “isknjižen” iz bilansa banke, što je za akcionare praktično značilo da dug i nije postojao. To su potvrdile i revizorske kuće, koje su radile reviziju bilansa, ali i državne institucije. Dakle, bilansi banke u kojima se banka nije teretila za dug prema državi, bez i jedne primedbe, prošli su i kod Komisije za hartije od vrednosti i kod Narodne banke Srbije.

Polazeći, dakle, od toga da banka nema nikakvih “repova” ni tereta, pojedini akcionari kupovali su akcije (i) po ceni od 45 hiljada dinara. Računali su po svoj prilici na informacije da su za kupovinu banke zainteresovani Rusi (pre svih Moskovska banka) ali i neki drugi investitori. Takođe, polazili su i od toga da je odnos tržišne i knjigovodstvene vrednosti (P/B) banke u tom trenutku bio 1,74 a da je u trenutku prodaje tržišna vrednost banaka u Srbiji obično 3-4 puta nadmašivala njenu knjigovodstvenu vrednost. S obzirom na sve to, računali su, reklo bi se s pravom, da bi cena akcije Agrobanke mogla da dostigne i hiljadu evra (80.000 dinara). Mišljenje akcionara delili su i stručnjaci. Rusi odustali?

Prema nezvaničim informacijama, Moskovska banka više nije zainteresovana za kupovinu Agrobanke. Smatra se da je glavni razlog to što Agrobanka ima široku mrežu poslovnica, a da Rusi ne žele da se „bakću“ sa stanovništvom. “Rusima u Srbiji treba manja banka, koja bi im služila pri kupovini srpskih preduzeća”, govori se u domaćim bankarskim krugovima.


...i pad
Prvo iznenađenje priredila je država koja je u tom trenutku, dakle u martu-aprilu ove godine, imala (svega) 7,3 odsto akcija Agrobanke. Dakle, baš u momentu kad je Agrobanka bila u usponu, država se setila svog već zaboravljenog i otpisanog potraživanja. Narodna banka Srbije, nakon toga, kao što rekosmo, uvodi privremene mere. “Došlo je do značajnog povećanja cene akcije i mi smo počeli da budemo zabrinuti pošto smo videli da deo penzija jedan broj srpskih građanina investira u akcije banke koja značajan deo svojih obaveza prema državi nije rešila”, govorio je tih dana guverner Jelašić. Nakon toga sledi novo iznenađenje. Direktor Agrobanke, koji je do tada bio izričit da banka ne treba da vraća dug, jer ga ona nije ni napravila, pristao je da banka ipak prihvati tu obavezu. Isti čovek koji je izjavljivao da su privremene mere NBS nanele Agrobanci štetu od čak 25 miliona evra, složio se dakle da nadoknadi dug državi od oko 45 miliona evra! Mnogi su već tada postavljali pitanje, doduše više u kuloarima, koliko je to “priznanje” bilo iznuđeno, tj. koliko je dogovor sa državom bio dobrovoljan, s obzirom na to da je Narodna banka svojim merama “pritiskala” banku, zabranivši joj, između ostalog, da prima nove depozite? Cena akcije pala je sa 50 na 30 hiljada dinara


Bilo kako bilo, u julu ove godine Vlada Srbije i Agrobanka potpisali su, dakle, ugovor o regulisanju duga banke prema državi od 43,5 miliona evra. Ministar finansija Mirko Cvetković, te ministri poljoprivrede Slobodan Milosavljević i trgovine i usluga Predrag Bubalo, na konferenciji za novinare, nisu krili zadovoljstvo što je država konverzijom duga u vlasništvo svoj udeo u Agrobanci povećala sa sedam i nešto na celih dvadeset odsto. I što će „sutra“ prodajom akcija moći da zaradi najmanje 40.600 dinara po akciji. To je, naime, dogovor između države i banke, kojim je definisano da bi dug banke trebalo da bude konvertovan u oko 98 hiljada akcija po ceni od 36.000 dinara, dok bi Agrobanka od države akcije otkupljivala po ceni od 40.600 dinara. “Ako država u narednih godinu dana ne proda svoje akcije na berzi, Agrobanka ima obavezu da otkupi te akcije u 12 mesečnih rata. Ako akcija, međutim, na tržištu bude vredela više od 40.600 hiljada dinara, država bi akcije trebalo da proda na berzi”, objasnio je tada ovu transakciju ministar finansija Mirko Cvetković.

Prevareni akcionari?
I tada je, međutim, najveći broj akcionara bio spreman da se kladi da će regulisanje duga banke i povećano vlasništvo države biti dobar znak za potencijalne kupce i investitore i da će cena akcije na berzi krenuti naviše. U prvom trenutku to se i desilo. Vest da su Vlada Srbije i Agrobanka regulisale spor, odmah je podigla vrednost akcije banke (koje su, u međuvremenu, počele da padaju) za oko sedam odsto, odnosno na blizu 38.000 dinara.

Ali, posle samo nekoliko dana, trend se menja i počinje nezaustavljivi pad. Cena akcije se za mesec dana spustila na 35.000 dinara, polovinom septembra njome se trgovalo po ceni od 32.000 dinara, da bi prošle nedelje pala na tridesetak hiljada dinara.

Šta se dešava sa Agrobankom? Po jednom mišljenju, uzrok ovom sunovratu mogle bi da budu učestale špekulacije o tome kako je država, iz nekih svojih razloga - apominju se razni, pa i politički - prinuđena da svojih 20 odsto akcija, zajedno sa akcijama nekih drugih investitora, proda Moskovskoj banci. (Nema dileme da li će država učinjeni joj ustupak na ovom, kompenzirati na nekom drugom poslu.)

Akcionarima, pak, Moskovska banka i ne bi bila “sumnjiva” da ona već jednom, tj. sredinom prošle godine, nije odustala od kupovine Agrobanke, navodno zbog previsoke cene. Moskovska banka se pojavila, naime, u junu prošle godine kad je akcija Agrobanke vredela 20 hiljada dinara, ali su tada akcionari krenuli u odbranu od (neželjenog) preuzimanja dokapitalizujući banku i tako joj povećavajući cenu. Krajem januar ove godine, u času kad je akcija Agrobanke vredela je 47.975 dinara, Rusi su odustali.


Drugo, izgleda da sad (i) akcionari sve više gube poverenje u upravu banke. Kako Ekonomist saznaje, Agrobanka svoj kapital koristi da bi investirala na Beogradskoj berzi. Vrednost portfelja akcija Agrobanke iznosi blizu 13 miliona evra. Više od 28 odsto portfelja (oko 3,6 miliona evra) Agrobanka je uložila u akcije novosadske Metals banke, dok je oko 23 odsto ukupnog portfelja uložila u akcije AIK banke.

Drugo, ako se posmatra odnos tržišne i knjigovodstvene vrednosti banke (P/B), Agrobanka je sa vrednošću od svega 1,43 na pretposlednjem mestu od ukupno petnaestak banaka koje se nalaze na listi Beogradske berze. Isti pokazatelj kod ostalih banaka kreće se, u proseku, oko četiri.


Kako za Ekonomist kaže Đorđe Mandić, analitičar brokerske kuće Sinteza Invest Group, osnovne razloge za ovako nizak P/B Agrobanke treba tražiti u “veoma lošem prinosu na kapital” koji ona postiže. Prošle godine, kad je ukupan kapital banke bio oko 84 miliona evra, stopa prinosa na kapital iznosila je svega 4,16 odsto. Trećom, odnosno poslednjom dokapitalizacijom, kapital banke je skoro dupliran (na 164 miliona evra), ali su projekcije dobiti za 2007. godinu planirale rast od svega 60 odsto. “Ovakvom projekcijom profita menadžment banke je prognozirao smanjenje i ovako niske stope prinosa na kapital na svega nešto više od tri odsto”, pojašnjava Mandić. Dug iz ’83.

Udružena beogradska banka (sada Beogradska banka u stečaju) sklopila je 1983. godine ugovor o zajmu sa IBRD, a Agrobanka je bila jedna od 12 banaka koje su određene da “administriraju” taj kredit. Do uvođenja sankcija UN, 1992. godine, otplaćeno je 80 miliona dolara duga, posle čega je prekinut platni promet sa Srbijom. Preostali deo duga od 55 miliona evra u međuvremenu je uvećan na 133 miliona evra. Problem za Agrobanku nastao je gašenjem Beogradske banke i još 11 banaka, koje su zajedno sa Agrobankom administrirale kredit.


Niko od većih akcionara Agrobanke nije želeo da komentariše ono što se sa njom poslednjih meseci dešava. Mali akcionari se bune, njima je sve to sumnjivo, ali nemaju moći, ni mogućnosti, da bilo šta promene. A ni država se ne oglašava.

Suzana Bojadić

xj ::

Da li država namerno upropašćava Agrobanku

Ovaj tekst je Chernobilan.

A ovaj tip iz Sinteze nije mi jasno zbog chega reche svoje ime i prezime asocirajuci se tako sa svojim glupim komentarom o ROE.

Vrlo kontraproduktivno. Ovaj tekst nema nikakvu svrhu, nema zube, a uperio je prst u pogreshne ljude.

C,c,c,c...

Samo da pojasnim ovim (ev)genijima sa Fiasconomy-ja koji i dalje, posle svih debata i objashnjenja, postavljaju glupa pitanja tipa "o kakvom loshem Q3 izveshtaju prichate?" kao npr. Boo:

- Ekvivalentni IBRD iznosi su postojali i u aktivi i u pasivi proshle godine pre Novembra meseca;

- U Novembru, nakon shto je dobila mishljenje od PwC, AGBN odluchuje da isknjizi ove iznose i stavi ih u vanbilansnu evidenciju;

- Nakon shto je potpisala IBRD sporazum sa drzavom sredinom ove godine, AGBN sada mora da vrati ove iznose na bilans stanja;

- EUR 43 miliona iz pasive je konvertovano u deonice (RSD 36,000 issue price), dakle obaveza AGBN je nestala;

- Ostaje EUR 43 miliona u aktivi;

- AKO PRETPOSTAVIMO DA NISHTA OD OVIH EUR 43 MILIONA NIJE NAPLATIVO, ONDA AGBN MORA DA OTPISHE SVIH EUR 43 MILIONA, I TO KROZ BILANS USPEHA! NARAVNO, NETO EFEKAT NA BOOK VALUE JE NULA U SLUCHAJU DA JE POTRAZIVANJE 100% NENAPLATIVO! U SLUCHAJU DA JE NEKI % OVE SUME NAPLATIV, ONDA CE TAJ NAPLATIVI DEO BITI POZITIVAN EFEKAT NA AGBN BOOK VALUE!

- Zbog ovoga je realno ochekivati veliki gubitak u Q3. Ja bih vishe voleo da je AGBN menadzment bio konzervativan i maksimalnu sumu otpisao/rezervisao odmah sada kako bi imali chist Q4 za analizu poslovanja. Ako budu manipulisali i masirali brojeve, i budemo morali da chekamo kraj godine, tu ulaze i nezavisni revizori u jednachinu koji ce se svakako pobrinuti da je ovo potrazivanje adekvatno iskazano u bilansu stanja;

JEL SADA JASNO BRE?! ;) ;) ;) ;) ;)

Mislim da si u pravu, jer tih 43 miliona moraju kad tad negde da se pojave i bolje što pre, agonija previše dugo traje.
Od Q3 ne očekujem da bude dobar, ali bar realan.
U svakom slučaju prikazivanje gore pomenutog iznosa u bilansu može biti samo + za banku.

Admin ::

Off topic izbrisan. Admin

Bez odgovora :x

Ponavljam pitanje, odakle privatne adrese, da li to cure vesti sa belex info sistema ili odakle?

Mat, sta ti kazes na poslati mejl u vezi ASKG?

Matthew Greenburgh ::

Samo da pojasnim ovim (ev)genijima sa Fiasconomy-ja koji i dalje, posle svih debata i objashnjenja, postavljaju glupa pitanja tipa "o kakvom loshem Q3 izveshtaju prichate?" kao npr. Boo:- Ekvivalentni IBRD iznosi su postojali i u aktivi i u pasivi proshle godine pre Novembra meseca;- U Novembru, nakon shto je dobila mishljenje od PwC, AGBN odluchuje da isknjizi ove iznose i stavi ih u vanbilansnu evidenciju;- Nakon shto je potpisala IBRD sporazum sa drzavom sredinom ove godine, AGBN sada mora da vrati ove iznose na bilans stanja;- EUR 43 miliona iz pasive je konvertovano u deonice (RSD 36,000 issue price), dakle obaveza AGBN je nestala;- Ostaje EUR 43 miliona u aktivi;- AKO PRETPOSTAVIMO DA NISHTA OD OVIH EUR 43 MILIONA NIJE NAPLATIVO, ONDA AGBN MORA DA OTPISHE SVIH EUR 43 MILIONA, I TO KROZ BILANS USPEHA! NARAVNO, NETO EFEKAT NA BOOK VALUE JE NULA U SLUCHAJU DA JE POTRAZIVANJE 100% NENAPLATIVO! U SLUCHAJU DA JE NEKI % OVE SUME NAPLATIV, ONDA CE TAJ NAPLATIVI DEO BITI POZITIVAN EFEKAT NA AGBN BOOK VALUE!- Zbog ovoga je realno ochekivati veliki gubitak u Q3. Ja bih vishe voleo da je AGBN menadzment bio konzervativan i maksimalnu sumu otpisao/rezervisao odmah sada kako bi imali chist Q4 za analizu poslovanja. Ako budu manipulisali i masirali brojeve, i budemo morali da chekamo kraj godine, tu ulaze i nezavisni revizori u jednachinu koji ce se svakako pobrinuti da je ovo potrazivanje adekvatno iskazano u bilansu stanja;JEL SADA JASNO BRE?! ;) ;) ;) ;) ;)

Mett......i posle svega ovoga.......mislis da cena nece ici ispod 30000............

MVP ::

Admin ::

Off topic izbrisan. Admin

Bez odgovora :x

Ponavljam pitanje, odakle privatne adrese, da li to cure vesti sa belex info sistema ili odakle?

Mat, sta ti kazes na poslati mejl u vezi ASKG?

Ja nemam nishta sa time.

Pogledajte IP u headeru e-maila -- verovatno je jednostavno bar znati odakle je poslat.

:flower1:

genijeurazvoju ::

Mett......i posle svega ovoga.......mislis da cena nece ici ispod 30000............

Dokle god je ovoliko sitnih deonichara sa opkladama do EUR 5,000 -- sve je moguce.

Sumnjam da cesh videti velike obime na ovako glupim cenama.

Matthew Greenburgh ::

MVP ::

Admin ::

Off topic izbrisan. Admin

Bez odgovora :x

Ponavljam pitanje, odakle privatne adrese, da li to cure vesti sa belex info sistema ili odakle?

Mat, sta ti kazes na poslati mejl u vezi ASKG?

Ja nemam nishta sa time.

Pogledajte IP u headeru e-maila -- verovatno je jednostavno bar znati odakle je poslat.

:flower1:

Drago mi je da je tako.

Šta kaže administrator na ovo?

Znači administrator je umešan u ovo, ćutanje je odobravanje :!:

Zna li neko nešto više o 3Q izveštaju?

Mislite li da će ova ultra zgodna situacija za kupovinu dela AGBN da privuče ajkule, znate li neku spremnu na akciju? :secret:

Ako ne u idućih 15 dana, onda na proleće :mf_argue: