Agrobanka a.d. Beograd - AGBN (PRVI DEO)

Matt,
Tacno je, neces videti svoj komentar na B92 to je banda kao ovi na economy...

Zovite onog stopishe po forumima i lozi se na agro, onaj Veran valjda

milos86 ::

Zovite onog stopishe po forumima i lozi se na agro, onaj Veran valjda

Zovi bre Ljubishu -- taj je najveci AGBN fan

Sneki ::

Matt,
Tacno je, neces videti svoj komentar na B92 to je banda kao ovi na economy...

Ne znam, sumnjam da ovo sa Fiasconomy imaju slichne.. ;) ;) ;)

Ovi sa Fiasconomy klasichan complex nize vrednosti -- "glup sam, al' cu da ga banujem da ne pravi od mene majmuna... :clown: "

Ovi sa B92 mora da su samo lenji danas... Sigurno sutra odma' moj komentar prvi... i najkvalitetniji, kao i uvek ;) ;) ;)

komsinica ::

@Matthew Greenburgh

Ne vidim tvoj zadnji komentar na b92 (nema ga??) a inace, ovo, sto je stampano na sajtu devedeset dvojke, izvuceno je iz celokupnog intervjua koji je Dule dao Bankaru. Vise o tome imas na economy. Treba videti kako izgleda ovaj intervju u integralnoj verziji pa, mozda, malo preciznije odrediti "na ciju vodenicu voda ide". Ako nadjem, prenecu ovde.

U medjuvremenu, cekamo sutrasnji dan..............

Nisu mi josh objavili komentar... Pih!

Ne chitam Fiasconomy forum -- ekipa je vrlo niskog kvaliteta.

Uplashio se bre Dule pa se istrchao... Ne verujem da ce se sutra, za dva dana, nedelju... ili dve... desiti neshto revolucionarno.. ;)

@Matt

Izvini Met ali sta je sad od ova dva, nemoj bre prijatelju jos i ti da me bunis, taman sam lepo hteo da te uzmem za kuma. Nije da te jurim za najmanju rec ali el vidis koliko, ja, pazljivo pratim svako tvoje slovce.

"No, i posle ovog mog monologa, i dalje mislim da panici nema mesta i da se sve nameshta da cena deonice krene da raste vec od ponedeljka."

"Uplashio se bre Dule pa se istrchao... Ne verujem da ce se sutra, za dva dana, nedelju... ili dve... desiti neshto revolucionarno.."

komsinica ::

@Matt

Izvini Met ali sta je sad od ova dva, nemoj bre prijatelju jos i ti da me bunis, taman sam lepo hteo da te uzmem za kuma. Nije da te jurim za najmanju rec ali el vidis koliko, ja, pazljivo pratim svako tvoje slovce.

"No, i posle ovog mog monologa, i dalje mislim da panici nema mesta i da se sve nameshta da cena deonice krene da raste vec od ponedeljka."

"Uplashio se bre Dule pa se istrchao... Ne verujem da ce se sutra, za dva dana, nedelju... ili dve... desiti neshto revolucionarno.."

Mnogo pazljivo ti to pratish!!

Kazem ne treba ochekivati da ce danas cena da ode na RSD 40k ili 50k, ali treba ochekivati postepen rast.. Sve je naravno moguce -- ali je veci rast prilichno ogranichen samo na situaciju u kojoj se pojavljuje public tender offer za banku

Polako... Nema zurbe... Ima josh toliko stvari koje su nepoznanica. Rekao bih da je mnogo rano za radikalne poteze

@ Matth

Hvala na pojašnjenju, sačekaćemo dalji razvoj događaja.

Shta ovo bi danas, a? :) :) :)

Kakvo ce oduvavanje da padne... :flower1:

intervju
http://www.bankarmagazin.com/clanak.jsp?articleId=583

Dušan Antonić, predsednik IO Agrobanke
Niko neće većinski paket
Vojislav Stevanović i Milan Ćulibrk, Foto: Dušan Đorđević
• Agrobanka je mogla na sudu da se spori oko toga da li treba ili ne da vraća dug. Ali, to je dug koji Srbija mora da vrati. Naša procena je bila da je optimalno rešenje da se pitanje tog duga sad reši. • Time što je država postala vlasnik akcija u visini duga, Agrobanka nije te dugove „otpisala“, već su preduzeća koja su bila korisnici kredita postala bančini dužnici, a kao obezbeđenje za njihovu naplatu ćemo uzeti hipoteke. Sa svakim od tih dužnika banka će raditi na njegovoj konsolidaciji, naplati potraživanja ili likvidaciji, pa ćemo se bar delom obeštetiti iz stečajne mase. • Ima investitora zainteresovanih za kupovinu velikog paketa akcija, ali ne i za preuzimanje većinskog paketa • Agrobanka ima oko osam odsto plasmana na berzi. Ali, naše investiranje na berzi je samo trenutno upošljavanje novca dok ga ne uložimo u druge projekte

Vlasnik jedne petine beogradske Agrobanke (Belex: AGBN) odskoro je postala država. Na taj način je okončan višegodišnji spor između Republike i Agrobanke o tome ko treba da vraća 43,5 miliona evra zajma Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj (IBRD). Na vlasnički račun države uknjiženo je 98.445 novih akcija koje su preuzete za 3,5 milijardi dinara, odnosno po ceni od 36.000 dinara za jednu akciju, čime je izmiren dug Agrobanke za zajam IBRD-a.

No, time što je država postala vlasnik akcija u visini duga, Agrobanka nije te dugove „otpisala“, već su preduzeća koja su bila korisnici kredita postala bančini dužnici, a kao obezbeđenje za njihovu naplatu ćemo uzeti hipoteke, najavljuje ekskluzivno za Bankar predsednik Izvršnog odbora Agrobanke Dušan Antonić. Sa svakim od tih dužnika banka će raditi na njegovoj konsolidaciji, naplati potraživanja ili likvidaciji, pa ćemo se bar delom obeštetiti iz stečajne mase, poručuje

Antonić. On ističe da banka i dalje smatra da ona ne bi trebalo da vraća ceo dug. Zato nećemo odustati od tužbe protiv države, ali dok se čeka ishod sudskog spora, smatrali smo da je najbolje da se bar privremeno stavi tačka na ceo slučaj, poručuje Antonić.

Sve je počelo pre 27 godina, kada je Srbija pozajmila od IBRD-a 96 miliona dolara za razvoj pojedinih regiona. Kredit je bio odobren uz godišnju kamatu od skoro 12 odsto. Taj novac je korišćen za uređenje zemljišta, kupovinu novih mašina za fabrike, za otkup i preradu poljoprivrednih proizvoda, a iz kredita je finansirano nekoliko hiljada projekata. Pozajmica je korišćena i za dodatnu obuku zemljoradnika, ali i zaposlenih u tim preduzećima. Predsednik Izvršnog odbora Agrobanke Dušan Antonić tvrdi da je celokupan kredit namenski iskorišćen. To su, po njegovim rečima, bili dobri projekti koji su značajno poboljšali uslove poljoprivredne proizvodnje.

Zašto ste promenili mišljenje? Dugo ste vremena odbijali da prihvatite da Agrobanka vraća makar i deo „spornog“ kredita.
Dušan Antonić: Agrobanka je bila jedna od 12 banaka koje su određene da administriraju kredit IBRD-a. Direktni nosilac kredita bila je Udružena Beogradska banka. Najveći deo deviza je reotkupila NBS za svoje potrebe. Deo plasmana je korišćen za plaćanje u inostranstvu, a deo za plaćanje usluga i proizvoda u zemlji. Od ukupno 24 rate kredita do uvođenja sankcija vraćeno je 11, a posle toga je prekinut platni promet sa Srbijom i preostali deo duga nije vraćen. Problem je nastao nakon rata. U pregovorima sa IBRD utvrđeno je da je neisplaćeni deo duga, koji je iznosio 55 miliona dolara, narastao na 118 miliona dolara, odnosno, u to vreme, 133 miliona evra. Agrobanka nije bila potpisnik tog kredita, osim što je bila jedna od banaka koje su ga administrirale, tako da smo smatrali da ne možemo da budemo ni obveznik. Pregovarali smo sa NBS o tome da Agrobanka bude razdužena te obaveze. Problem je nastao gašenjem Beogradske banke i još deset banaka koje su, uz Agrobanku, bile u konzorcijumu i koje su administrirale kredit. Agrobanka je dobila i ekspertsko mišljenje pravnika kojim je konstatovano da ne postoji direktna pravna obaveza da vraća deo tog duga. Ali, s obzirom na to da smo bili u grupi finansijskih institucija koje su administrirale taj kredit, nikad nismo izbegavali da servisiramo deo zajma koji su koristili naši klijenti. Reč je o oko osam miliona evra, zajedno sa dospelim kamatama, koje je koristilo tridesetak naših klijenata. Agrobanka je mogla na sudu da se spori oko toga da li treba da vraća dug ili ne. Ali, to je dug koji Srbija mora da vrati. Naša procena je bila da je optimalno rešenje da se pitanje tog duga sad reši. Menadžment i većinski akcionari banke procenili su da je najobjektivnije da taj dug vrate oni koji su te pare i uzeli.

Sa merama NBS se nije mnogo dobilo. Sa tim pritiskom je počeo da slabi potencijal banke, jer nismo mogli da primamo nove depozite. Samim tim, bili smo na gubitku. Zbog toga je naša procena bila da je ubrzano regulisanje pitanja duga bolje rešenje nego da banka nastavi da gubi poziciju

Ko konkretno?
Antonić: Direktna komponenta duga, odnosno deo duga koji su koristila preduzeća za kupovinu opreme i koja iznosi oko 43,5 miliona evra, trebalo bi da vrati 50-60 firmi koje su taj novac koristile i o tome imamo svu evidenciju. Neke od tih firmi su u međuvremenu otišle u stečaj, neke rade sa finansijskim problemima, a neke su i privatizovane i banka je nove vlasnike obavestila o nihovim dugovima IBRD-u. Među njima su i dobrostojeće firme kao što su Fabrika ulja iz Gradišta i „Soko Štark“, i nema sumnje da će one taj dug servisirati. Sa svima smo u kontaktu i prihvatili smo da, u stvari, banka bude „bay pass“ u daljem regulisanju tog duga.

Za te plasmane moraćete da obezbedite rezervacije za potencijalne gubitke. Koliko će to da „ošteti“ bilansne pozicije banke?
Antonić: To jeste problem. Naši plasmani će sa svakim preduzećem biti posebno uređeni. Ali, više od polovine tih plasmana banka će klasifikovati u najlošiju kategoriju. Međutim, banka je u prethodnom periodu ojačala i ima dovoljan finansijski potencijal i kapital da može da podnese tolike rezervacije.

To je, ipak, drugačije nego što ste pričali pre pola godine. Tad uopšte niste ni uzimali u obzir da se na bilo koji način uključite u regulisanje tog dela duga. Koliko je dogovor bio dobrovoljan, a koliko je rešenje bilo iznuđeno, s obzirom na to da je u međuvremenu NBS uvela i određene mere kojima je „pritiskala“ banku i zabranila joj da prima nove depozite?
Antonić: Te mere su negativno uticale i na banku i na državu, ali i na privredu. Sa tim merama se nije mnogo dobilo. Banka je uvek bila pristalica da se taj dug reguliše. Sa tim pritiskom je počeo da slabi potencijal banke, jer nismo mogli da primamo nove depozite. Samim tim, bili smo na gubitku. Zbog toga je naša procena bila da je ubrzano regulisanje pitanja duga bolje rešenje nego da banka nastavi da gubi poziciju. Predlagali smo da se ne donosi takva mera, nego da se umesto nje banci uputi imperativno pismo. Mera je donesena 2. aprila, u vreme tehničke vlade. Da bismo se dogovorili sa državom, morali smo da čekamo da se konstituiše nova vlada, a u međuvremenu smo gubili u potencijalu.

Da li je pre skupštine bilo razgovora sa velikim akcionarima o tome da pristanete na vraćanje spornog duga u bilanse? Čini se da su veliki akcionari ranije bili veliki protivnici da Agrobanka na bilo koji način prizna taj dug. Neki su čak tvrdili da su prevareni, jer ste pre dokapitalizacije tvrdili da neće biti problema oko rešavanja pitanja tog duga.
Antonić: Razgovarali smo i sa velikim akcionarima, ali i sa akcionarima koji nemaju veliki broj akcija. Menadžment sa akcionarima ima konsultacije oko svih strateških pitanja vezanih za banku. Krupni akcionari banke su veoma ozbiljni. To su firme, institucije ili subjekti koji vrlo dobro poznaju privredu i banku. Oni su čak i sugerisali da se banka sa državom što pre dogovori oko rešavanja tog spornog pitanja, jer se nakon toga otvara veliki prostor za razvoj banke. Ovo je prvi put u istoriji Agrobanke da nema više skrivenih pretećih problema.

Da li pojedini akcionari, ipak, mogu da se osećaju prevarenim, jer je Komisija za hartije od vrednosti odobravala prethodne dokapitalizacije kao da nije bilo nikakvih potencijalnih problema, da bi se kasnije ispostavilo da ta slika i nije toliko čista?
Antonić: Mislim da ne bi trebalo tako da se osećaju. Svi oni su, čak i na ovom nivou cene akcija, dobro zaradili.

A šta je sa onima koji nisu akcije kupovali po ceni od 45.000 dinara?
Antonić: U jednom trenutku cena je bila i 50.000 dinara, ali pogledajte i druge banke. I njihove cene su pale. U letnjem periodu, za vreme godišnjih odmora, zamire investiciona aktivnost, a ni investiciona klima nije najpovoljnija. Mali je i promet akcija. Od jeseni će verovatno biti i drugačija situacija. Cena akcija banke je možda na ovom nivou, jer sad država poseduje veliki paket koji je najavila da će prodavati, pa možda neki investitori namerno čekaju da država ponudi svoje akcije.

Zašto ste se obavezali da ćete za godinu dana od države, ako niko drugi to ne bude hteo, otkupiti akcije po ceni od 40.600 dinara i ako na tržištu u tom trenutku budu vredele 35.000 dinara?
Antonić: Mi već sada imamo određene investitore koji traže da po toj ceni kupe akcije. Agrobanka je vrlo atraktivna i otpale su neke kuloarske kombinacije njenog „prepakivanja“. Mi smo uspeli da se sve radi na tržištu.

Treća grupa deoničara su oni koji su danas najveće „bukadžije". Oni bi hteli da se vrednost akcija duplira za mesec dana. Za njih se sve više smanjuje prostor, jer će se buduća stabilnost banke odraziti i na stabilnost cene akcija

Zašto je država toliko insistirala na učešću u vlasništvu, a na prethodnim dokapitalizacijama nije učestvovala?
Antonić: Država je još 2003. imala ideju da se kredit IBRD-a pretvori u kapital banke i da se banka na taj način dokapitalizuje. Međutim, uprava banke nije bila za to, jer se tom konverzijom ne bi podigao potencijal banke, već bi samo država postala većinski vlasnik. Agrobanka je u međuvremenu konsolidovana. Banka je u prethodnom periodu bila prilično oronula. Krajem devedesetih donet je zakon o otpisu duga agraru, što je bio veliki udarac na naše bilanse. Skoro najveći deo plasmana banke je otpisan, a za uzvrat smo dobili obveznice države uz godišnji prinos od osam odsto u vreme kad je mesečna inflacija iznosila toliko. Naša strategija je bila da se banka kratkoročno podiže preko porasta depozita, a da se dugoročno potencijal banke podiže dokapitalizacijama. Sa prvom dokapitalizacijom smo uspeli da anuliramo efekte primene zakona o otpisu potraživanja agraru. U toj dokapitalizaciji su uglavnom učestvovali domaći akcionari. Sa drugom dokapitalizacijom, kad je prikupljeno oko 45 miliona evra, Agrobanka je postala dobar finansijski subjekat u Srbiji. Bilo je mišljenja da ne treba praviti treću dokapitalizaciju. Ali da to nismo učinili, ostali bi banka koja sa dobrim finansijskim servisom može da finansira pojedina mala i srednja preduzeća i jedan deo stanovništva. Ali, ne bismo mogli da ulazimo u velike strateške projekte, bilo da je u pitanju agrar, ili da se radi o nekim profitabilnim poslovima. Na primer, garancijski potencijal banke je bio još veoma nizak. Trećom dokapitalizacijom dobili smo još oko 82 miliona evra, tako da je naš kapital, bez kasnije konverzije duga izašao na više od 160 miliona evra.

Pojedinci govore da ste novac od ranijih dokapitalizacija koristili za investiranje na berzu?
Antonić: Agrobanka ima oko osam odsto plasmana na berzi. Ali, naše investiranje na berzi je samo trenutno upošljavanje para dok ih ne uložimo u druge projekte. Interes banke nije da se bavi berzanskim papirima, ali svaka banka procenjuje gde da investira višak novca. Na berzi se danas može lepo zaraditi. Ako je bolja zarada na berzi nego na plasmanu kod NBS, zašto da ne uložim tamo? Sa druge strane, želimo da pratimo i svoje klijente koji se kotiraju na berzi.

Da li će menadžment predlagati nove dokapitalizacije?
Antonić: Banka upravo pravi novu dugoročnu strategiju. Trenutno razmišljamo da li ćemo predlagati nove dokapitalizacije, ili ćemo napraviti jedan novi vid popularizacije Banke. Suština nove dokapitalizacije bi bila da se što više pokrenu proizvodni potencijali srpske privrede, odnosno da se novac plasira u zdrave projekte, bilo da se radi o preduzećima ili gazdinstvima, klasterima i sl.

Na kakav vid popularizacije mislite?
Antonić: To je za sada poslovna tajna, jer vidimo da su druge banke preuzele dosta naših projekata koje smo najavili.
Očekujete li da će i berzanska cena akcija Banke da se vrati na raniji nivo, s obzirom na to da ste rešili pitanje duga?
Antonić: Vrlo brzo će se izdvojiti tri grupe akcionara. Jedna grupa su dugoročni investitori. Drugu grupu čine ulagači koji će kupovati ili prodavati akcije u zavisnosti od godišnjih rezultata banke i mogućnosti da, više ili manje, zarade na drugim investicijama. Treća grupa deoničara su oni koji su danas najveće „bukadžije“. Oni bi hteli da se vrednost akcija duplira za mesec dana. Za njih se sve više smanjuje prostor, jer će se buduća stabilnost banke odraziti i na stabilnost cene akcija. Berzanski pokazatelji Agrobanke su lošiji nego pokazatelji drugih kotiranih banaka. Zar ne mislite da berzanska cena odražava poverenje investitora i kvalitet banke? Ako Agrobanka zaista ima toliki potencijal, zar ne mislite da bi to trebalo da se vidi i po berzanskoj ceni, a to znači da oni koji žele kratkoročnu zaradu imaju rezon da ulažu u banku, jer očekuju da će cena rasti i da će banka, po pokazateljima, da se približi drugim bankama?
Antonić: Akcionari koji ulaze u Agrobanku ulaze zbog profita, ali i zbog sigurnosti svog plasmana. Cena akcije mora da se posmatra i istorijski. Bilo je vremena kad se na akcijama Agrobanke zarađivalo mnogo i to za kratko vreme. Mi smo jedna od prvih banaka koja je imala hrabrosti da izađe na berzu, iako je u to vreme još bila u prvoj fazi konsolidacije. Neke banke, koje su po pojedinim finansijskim parametrima jače od nas još nisu pokušale da se „dokažu“ na berzi, ili su to učinile mnogo kasnije.

Kako komentarišete priče da su pojedini akcionari posle treće dokapitalizacije bili nezadovoljni menadžmentom. To su mnogi zaključili po tome što nije prošao predlog menadžmenta da dokapitalizacija bude otvorena?
Antonić: Koliko ja znam takvih predloga nije bilo. Akcionari su ponudili bolje rešenje nego mi. Naš predlog je bio da polovina emisije bude zatvorena, a polovina otvorena, kako bismo dodatno diversifikovali vlasništvo. Da je emisija bila tako strukturirana, a da država nije učestvovala, ostao bi veći paket da se ponudi na tržištu. Ovako, s obzirom na to da je na skupštini izglasano da emisija bude zatvorena, 73 odsto emisije su kupili postojeći akcionari. To je, na izvestan način, takođe i pokazatelj da postojeći akcionari imaju poverenje u menadžment banke. Pri tome je dobro što i akcionari sa 100, 200 ili 1.000 akcija mogu da iznose svoje stavove, pa to je demokratija. No, za male akcionare je bitna samo dnevna zarada na razlici u ceni i zato se sa malo akcija ne može voditi strategija banke.

Da li u novoj strategiji banke ima mesta i za planove o spajanju sa nekom od postojećih srpskih banaka? Da li je to jedna od mogućih opcija daljeg razvoja ili ćete se osloniti isključivo na organski rast?
Antonić: O tome ćemo pitati akcionare, jer imamo nekoliko mogućih opcija. Ali, teško je praviti velike banke na maloj, lošoj privredi. U Srbiji mora najpre privreda da ojača, da građani budu što bogatiji, a onda će se banke lako spajati. Pitanje je da li bi prostim udruživanjem banaka rešili bilo koji problem.

Agrobanka je ranije bila interesantna nekim inostranim bankama za kupovinu. Očekujete li uskoro ponudu za preuzimanje?
Antonić: Tržišna kapitalizacija Agrobanke je u međuvremenu značajno porasla. Za sada, koliko znamo, ima zainteresovanih investitora za kupovinu velikog paketa akcija, čak i na duži rok, ali ne i za preuzimanje većinskog paketa. Neki od tih zainteresovanih investitora su iz Engleske.

O kolikom se paketu radi i da li je za njegovu kupovinu neophodna saglasnost NBS?
Antonić: Ne mogu da otkrivam detalje, ali mogu da potvrdim da je potrebna saglasnost NBS.

Prinos na kapital Agrobanke i pre poslednje „dokapitalizacije“ države bio je niži od prosečnog prinosa u bankarskom sektoru. Mnogi stručnjaci smatraju da je Agrobanka jedna od prekapitalizovanih banaka. Slažete li se sa time?
Antonić: Ovu godinu ćemo iskoristiti da „upakujemo“ bilanse. Mislim da na osnovu tih parametara ne treba praviti takve zaključke. Agrobanka je nasledila silne probleme i još oseća posledice iz tog perioda. Ovogodišnjim profitom pokrićemo rezervacije za potencijalne gubitke. Inače, ove godine očekujemo da ćemo iz tekućeg poslovanja imati oko osam miliona evra dobiti. Ali, može da se dogodi da neka potraživanja, za koja danas odvajamo visoke rezervacije, budu naplaćena, pa da se posle mnogi iznenade rastom profitabilnosti. Do tada treba izdržati.

Kako će se nove mere NBS odraziti na poslovanje banke?
Antonić: Agrobanka nije odobravala keš kredite na rok duži od dve godine. Prema tome, nove mere će se taman uklopiti u naš model poslovanja.

@Matthew Greenburgh

Sta bi jutros ?? Oduvavanje ?? Moze neko malo pojasnjenje, pliz ??

Ps

Imas mail od mene vezano za "zajednickog prijatelja"...

komsinica ::

@Matthew Greenburgh

Sta bi jutros ?? Oduvavanje ?? Moze neko malo pojasnjenje, pliz ??

Ps

Imas mail od mene vezano za "zajednickog prijatelja"...

Ko prodade jutros po onoj glupoj ceni.... C,c,c,c ;) ;) ;)

Nisam dobio mejl...

Meni je ovaj deo interesantan...

"Skoro najveći deo plasmana banke je otpisan, a za uzvrat smo dobili obveznice države uz godišnji prinos od osam odsto u vreme kad je mesečna inflacija iznosila toliko."

Uneventful intervju, moram da priznam.

@Matt

Pa prodao neko ko je ili izgubio zivce ili mu bas hitno za novac. Kako god, to ne menja situaciju da su prometi sve manji ali i traznja. Nekada je ovde "sevalo" po 1.000 akcija dnevno a pogledaj ovu sramotu sada. Ubise akciju "ko s mokru carapu".

Oces malo da iskomentarises ove Duletove mudrolije ??

Poslao mejl ponovo, vidi.....................

Hvala.

komsinica ::

@Matt

Pa prodao neko ko je ili izgubio zivce ili mu bas hitno za novac. Kako god, to ne menja situaciju da su prometi sve manji ali i traznja. Nekada je ovde "sevalo" po 1.000 akcija dnevno a pogledaj ovu sramotu sada. Ubise akciju "ko s mokru carapu".

Oces malo da iskomentarises ove Duletove mudrolije ??

Poslao mejl ponovo, vidi.....................

Hvala.

Pa i nema bash mnogo materije da se komentarishe... Rekao je sve shto vec znamo. Brani se od novonastale situacije,... Isto tako smo znali da ce rezultati gadno izgledati zbog IBRD-a. Krenuo je sad sa prichom da ce manje od 50% biti naplativo, al' dobro -- to su nijanse. ;) ;) ;)

Nadam se da ima dobrog advokata koji ga savetuje sa kakvim izjavama da istupa u javnost... ;)

Mislim da bi mnogo produktivnije bilo da je napravio prezentaciju od 20 slajdova u kojoj bi sve ovo na lep i grafichki nachin rekao. A ne neki intervjui i gluposti...

I tako...

Agrobanka najbolja mala banka u Srbiji
Datum: 2007-08-30

Beograd, 29. avgust 2007 - Beogradska Agrobanka je najbolja mala banka Srbiji, procenili su analitičari londonske izdavačke kuće „Fajnans central Jurop“. Kako je saopštila Agrobanka, u dopisu koji je dobila od te izdavačke kuće kaže se da analiza i rangiranje banaka u Srbiji i jugoistočnoj Evropi pokazuju izvanredne rezultate Agrobanke. Najviši rang u kategoriji sličnih po veličini banaka Agrobanka je, kako se ističe, izborila najviše zahvaljujući visokoostvarenom mestu po osnovu kapitala, bruto profita, prinosa na aktivu, aktive i prinosa na kapital.

(Politika)

@Matt, molim za komentar, jel i ovo prevara?

Agrobanka a.d. Beograd [BELEX: AGBN]: Stranci zainteresovani za kupovinu udela u Agrobanci03.09.2007. Predsednik Izvršnog odbora Agrobanke Dušan Antonić je rekao da ne može da otkriva detalje o veličini paketa, „ali mogu da potvrdim da je za tu kupovinu potrebna saglasnost Narodne banke Srbije". Prema važećim propisima, saglasnost NBS je neophodna za kupovinu pet ili više procenata akcija banke u Srbiji. Antonić je istakao da, ipak trenutno niko nije zainteresovan za preuzimanje većinskog paketa pošto je tržišna kapitalizacija Agrobanke značajno porasla i, prema podacima Beogradske berze, iznosi oko 261 milion evra. On je rekao da će o eventualnom spajanju Agrobanke sa nekom od postojećih srpskih banaka odlučiti akcionari. Najveći vlasnik akcija Agrobanke je Republika Srbija koja poseduje oko 144.288 akcija, odnosno 20 odsto, a banka u ovoj godini očekuje osam miliona evra dobiti iz tekućeg poslovanja. Time što je država nedavno postala vlasnik akcija u visini duga Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj (IBRD) od oko 40 miliona evra, Agrobanka nije te dugove otpisala, poručio je Antonić i precizirao da su preduzeća, koja su bila korisnici tog kredita, postala bančini dužnici.izvor: B92

A pola tih preduzeca u stecaju, nema nista od tih potrazivanja... otpisanno

Milose,
nemoj da si na kraj srca... :D 8)

Bice za nas i po 29.000 din :drunken:

@milos86...auh, pa onda da se Lubisa oprosti od onih vasih 5 milionceta... :(

Komsinice, Milos,
nemojte da se ova tema pretvori u vase svadjanje i nadmudrivanje,
kako to izgleda mozete sami da pogledate na Fiaskonomiy forumu...



.

@Sneki

Postujem tvoju dobru volju ali pogledaj genezu pisanja pre nego njega i mene "stavis" u istu kategoriju. Nas narod kaze - "svaka motka, dva kraja ima" pa ja, evo, @Milos86, upravo, pokazujem jedan kraj....

Da cujemo i moderatora.

Ako ga ima.

Ma sve je OK, razlike treba postovati.
Svako zadrzi svoje misljenje, a i pored toga nastavimo da se druzimo 8)
Znam da je to u Srbiji tesko, al hajde da pokusamo....

@Sneki

Razlike treba postovati :clap:

Na provokaciju treba odgovoriti :box:

Po 29.000 ce biti al' za 1/3 od akcije da se kupi

Za druzenje sam uvek i ovo nije fraza :wave1:

Inoviran prospekt AGBN

komsinica ::

@Sneki

Razlike treba postovati :clap:

Na provokaciju treba odgovoriti :box:

Po 29.000 ce biti al' za 1/3 od akcije da se kupi

Za druzenje sam uvek i ovo nije fraza :wave1:

Da, da... Kad uradi Agro sad 3-for-1 split... onda RSD 35k per share za Mishka, i da vozi ;) ;) ;)

milos86 ::

A pola tih preduzeca u stecaju, nema nista od tih potrazivanja... otpisanno

To su govorili i za Jubanku i za Vojvodjansku -- pa se Grci ovajdishe od Pariskog i Londonskog kluba samo tako

Shto prichash napamet, bre, jeli? ;) ;) ;)

Jelena ::

Agrobanka najbolja mala banka u Srbiji
Datum: 2007-08-30

Beograd, 29. avgust 2007 - Beogradska Agrobanka je najbolja mala banka Srbiji, procenili su analitičari londonske izdavačke kuće „Fajnans central Jurop“. Kako je saopštila Agrobanka, u dopisu koji je dobila od te izdavačke kuće kaže se da analiza i rangiranje banaka u Srbiji i jugoistočnoj Evropi pokazuju izvanredne rezultate Agrobanke. Najviši rang u kategoriji sličnih po veličini banaka Agrobanka je, kako se ističe, izborila najviše zahvaljujući visokoostvarenom mestu po osnovu kapitala, bruto profita, prinosa na aktivu, aktive i prinosa na kapital.

(Politika)

@Matt, molim za komentar, jel i ovo prevara?

Da, da, da... To je sve taj isti Finance Central Europe

No, to i dalje ne menja chinjenicu da je AGBN relativno jeftinija od AIKB ;) ;)

@Matthew Greenburgh

Nego, Met, prijatelju, sta kazes na ove nove glasove koji se cuju da je zbog politicke nestabilnosti oko Kosova doslo do velikog povlacenja stranog kapitala iz Srbije i da su prometi na belexu prilicno utanjili ?? Po stanju na AGBN, gde se, stvarno, ni jedan "novi stranac" nije odavno pojavio sa znacajnijom kupovinom i po padu cene to bi moglo da se tretira kao snazna indikacija ako ne i istina ?? Koje je tvoje misljenje ??

ps. jos uvek cekam odgovor na mail i da li ima vesti od zajednickog prijatelja........

komsinica ::

@Matthew Greenburgh

Nego, Met, prijatelju, sta kazes na ove nove glasove koji se cuju da je zbog politicke nestabilnosti oko Kosova doslo do velikog povlacenja stranog kapitala iz Srbije i da su prometi na belexu prilicno utanjili ?? Po stanju na AGBN, gde se, stvarno, ni jedan "novi stranac" nije odavno pojavio sa znacajnijom kupovinom i po padu cene to bi moglo da se tretira kao snazna indikacija ako ne i istina ?? Koje je tvoje misljenje ??

ps. jos uvek cekam odgovor na mail i da li ima vesti od zajednickog prijatelja........

Moje mishljenje je da je to jedna velika glupost.

Situacija je jednostavna -- BELEX je u mega balonu i ljudi su pocheli to da kapiraju.

Bankarski sektor je najbolji primer: trzishna kapitalizacija BELEX banaka je EUR 4,379 miliona, a ukupna aktivna tih banaka EUR 3,965 miliona == APSURD!!

Banke dosta utichu na index i samom chinjenicom da ce cene banaka nastaviti da tankuju, ne verujem da ce biti nekih spektakularnih profita kratko/srednjorochno.

Sve je to povezano i sa preuzimanjima koja su rizichnija nego pre, manje se moze dobiti protekcija, dosta se teshko mogu izvesti zbog idiotskih cena i losheg zakona o preuzimanjima.

Tako je, po tom pitannju predlazem da agro padne na realnih 20.000

milos86 ::

Tako je, po tom pitannju predlazem da agro padne na realnih 20.000

... a AIK na jedno 4500 do 5000. Da, da. Slazem se.

Prijatelji,

pitanje je da li kupovati i ako kupimo dali cemo da se ovajdimo? Nekako nisam ljubitelj agrobanke ali jesam profita.

Iskeno,

insajd informacije kazu drugacije. Cini mi se ni da jedna ni druga nece da padnu.
@Matt. & @Milosh,
objasnjenje glasi "Ovo je Srbija, i ovde se toliko mulja da bi za rizik sa kojim ulazemo na berzu, trebalo da donese najmanje 100% godisnje, a i to je malo obzirom koliko mozemo da izgubimo".
E, sad mozda vi znate nesto vise.

P.S. Na economu forumu, svi oni sto pisu kako treba, ispravno, opet su izbaceni. Life Coatch je banovan. Deda mraz odlepio. Alexin lupa ko "maksim po diviziji" i ne dobije ban. Drago mi je da su me banovali na economy-ju, sad bar mogu slobodno da pisem. Ono je tamo jad i beda.

Grlja.